m (hang s bet) m

ma I. hat 1. danas; ~ este veeras,

damas uvee(r); ~ reggel jutros,
danas ujutro; hnyadika van ~?
koji je danas? kzm ~ nekem, holnap
neked danas meni, sutra tebi; 2.
(manapsg) dan-danas, u dananje
vreme, dan-danji; II. (ragos alakok) mrl holnapra o4 danas do
sutra; mtl fogva poevi od danas,
od danas (pa dalje); mtl szmtva
raunajui od danas
macedn I. mn makedonski; Macedn
Szocialista Kztrsasg Socijalistika Republika Makedonije; II.
fn Makedonac [-nca]; (n) Makedonka
Macednia [At] fldr Makedonija
macerl [~t, ~jon] gnjaviti
mack [~ja, ~t, ~k] medo, medonja
macknadrg [~ja, ~ot, ~ok] akire
od trenerice
mackruha [6ja, *,t, ~k] trenerica,
trenirka
macska [*ija, At, *ik] maka; (szl:)
nincs otthon a ~, cincognak az egerek
kad maka kod kue nije, onda se
mievi vesele; kerlgeti mint ~ a
forr kst obilazi kao maka oko
vrele kae
macskafejes: ~ kvezet turska kaldrma
macskaszem [~et, ~ek] biz (jrm
hts rszn) stop-svetlo
macskaugrs: ~ra (samo) jedan skok
do...
macskazene [*t] macija dernjava,
maja muzika; At ad vkinek dati/
davati [-dajem] maju muziku
madr [-dara, darat, -darak] ptica;
kltz ~ ptica selica; (szl:) mit
keresel itt, ahol a~ se jr? ta e
ovde kud ni ptice ne doleu? mada-'
38 Magyar szerbhorvt

rat lehetne fogatni vele da ga oko

prsta obvije, topi se od radosti;
(kzm:) madarat tollrl, embert
bartjrl ptica po perju, a ovek
se po besedi poznaje
madarsz|ik [~ott, madarsszk/madarsszon]
hvatati
ptice,
ptiariti
madrcsicsergs [~t] cvrkut
ptica
madrdal [~t] ptija pesma
madretet [~je, ~t, ~k] hranilite
(za ptice)
madrfszek [-fszke, -fszket, -fszkek] ptiije gnezdo
madrfika [^,ja, -it, ,ik] ptice [eta], pti, mladunac [-nca], ti,
pile [-eta]
madrftty
[~t]
ptiji
zvid/zviduk,
ptija
zvizda/zvizga
madrijeszt [~je, ~t, ~k] fn mgazd
strailo za ptice, plailo, uelo
madrltta: ~ kenyr hleb/kruh
donesen sa njive
madrsereg [~et, ~ek] jato
madrtan [~t] ornitologija
madrtani ornitoloki
madrtvlatbl iz ptiijeg leta. iz
ptije perspektive
madrtej [~e, ~et] (tel) pti(i)je
mleko
madrtoll [~a, ~at, ~ak] ptije
pero
madrvdelem [-lmet] zatita
ptica
madrvonuls [~t] selidba ptica,
seoba ptica
madzag [~ja, ~ot, ~ok] kanap
mafla I. mn [<i>n\ blesav; II. fn [~ja,
rCt, Ak] blesan, blesavac [-vca],
blesavko h
mag [~ja/~va, ~ot, ~ok/~vak] 1.
seme [-ena], zrno; (gymlcs)
kotica; (di, barack stb belseje)
jezgra; 2. (sejt) jedro; 3. (tv:)
elveti v elhinti vminek a ~vt
posejati

m
a
[jem
]
sem
e
eg
a;
4.
lv
(ln
yeg
)
sut
ina,
jezg
ro
maga 1
[rit]
1.
on
sam
; 6
~ a
js
g on
je
sam
a
dobr
ota;
mag
ba
fogl
al
sadr
ati
[-i]
u
sebi,
obu
hvat
iti/
obu
hvat
ati;
mag
ba
rosk
a
sru
iti
se;
mag
ba
szll
kajat
i [jem]

s
e
;
m
a
g

l
k
i
k
e
l
v
e
r
a
z
j
a
r
e
n
o
;
m
a
g

h
o
z
t

r
d
o

i
[
d
o

e
m
j
/
d
o
l
a
z
i
t
i
k

s
e
bi
;
m
a
g

n
a
k

l
i
v
et
i
[vi
m
]
z
a
s
e
b
e,
i
v
et
i
p
o
v
u

e
n
o;
m
a
g

l
v
a
n
bi
ti
p
ri
s
e
bi
;
m

agra
vonja
a
figyel
met
skren
uti [nem]
panj
u na
sebe;
megk
apja
a
mag
t
izvui
[uem
]/
izvla
iti
svoje
;
mag
tl
od
svoje
volje,
od
sebe;
mag
tl
rtet
dik
samo
se po
sebi
razu
me,
to se
razume;
mag
v
tesz
<elfo
gad>
prihvatit
i/prih
vatati
,
uvai
ti/uva
avat
i;
mag

val
raga
dja
hall
gat
it
zane
ti [ese
m]/z
anos
iti
svoj
e
slu
aoce
; 2.
a ~
ura
biti
svoj
gosa
v
gos
pod
ar;
3.
(egy
edl
)
mag
ba
n u
sebi,
nas
amo,
usa
mlje
n;
mag
ra
hag
y
vkit
osta
viti/
osta
vljat
i
kog
a
nasa
mo;
mag
ra
mar
ad
ostat
i [ane
m]/o

s
t
a
j
a
t
i
[
j
e
m
]
s
a
m

m
o
,
b
i
t
i
p
r
e
p
u

t
e
n
s
a
m

u
n
k
k

zt
(l
e
g
y
e
n
m
o
n
d
v
a)
m
e

u
n
a
m
a
re

e
n
o,
n
e
k
a
o
st
a
n
e
m
e

u
n
a
m
a
m
a
g
a

s
e
b
i
;
m
a
g

n
)
V
i
m
a

v
u
s
a
m
l
j
e
n
v
n
a
s
a

gabizto
s [~an]
samopo
uzdan
magn
alkal
mazo
tt
[~ja,
~at,
~ak]
priva
tni
name
teni
k
magn
let
[~e,
~et]
priva
tan [tna]
ivot
magn
embe
r
[~e,
~t]
priva
tan [tna]
ove
k [tb
ljudi]
magn
gazda
sg
[~a,
~ot,
~ok]
privatna
privre
da,
inokos
no
gospo
darstv
o
magn
hang
z
[~ja>
~t,
~k]
sam
oglasn
ik
magni

par ma
os
g
[~a,

~t,
n
~ok
k
]

sam
v
osta

lan
l
zan
i
atlij
z
a/ob
v
rtni
a
k
n
mag
njog
s
[~a,
e
~ot]
b
privat
e
no
;
pravo
~
mag
njogi
v
privatn a
opravn
n
i
mag
o
nk
n
zbe
n: ~
j
van
e
biti
v
u
a
priv
n
atni
m
s
ruka
e
ma
b
mag
e
n
;
kisi
~
par
os
v
[~a,
a
~t,
n
~ok
]
a
priz
vata

n
r
zana

tlija
m
,
t
obrt

nik
l
priv
r
atno
a
ga
s
sekt
ora
p
l

i
n
u
ti
[n
e
m
]/
r
a
s
p
li
n
ji
v
at
i
[n
j
u
je
m
]/
r
a
s
p
li
n
ja
v
at
i
s
e
o
d
r
a
d
o
st
i
ma
g

n
l
a
k

s
[
~
a
,
~

t,
~ok]
priva
tan
[tna]
stan
[tb
-nov
i]
magn
ltog
ats
[~a,
~t]
priva
tna
poset
a
magn
ra
[rija,
-it,
rik]
priva
tan
[tna]
as
[tb
-si
s
-sovi
]
magn
os
[~at;
~an;
~abb
]
usam
ljen;
~
embe
r
sama
c [mca]
; ~
n
sami
ca
magns
zm
[~a,
~ot,
~ok]
zene,
sznh
solotaka

mag
a
nsze
t
ktor
a
[~a,
n
~t]
priv
[
atan
[t
tna]
n
sekt
a
or
]
u
mag
nsze
e
ml
n
y
i
[~e,
k
~t,
,
~ek]
p
priv
r
atno
i
lice
v
magn
a
szor
t
galo
i
mb
l na s
t
svoj
(
u
a
inici
)
jativu, f
t
oso
bno ma
g
m/p
rivat
n
nom
t
vred
e
nor
om

mag
l
nta
e
nr
t
[~ a ,
[
~t,
~
~ok
e
] isk
,
priv
~
atan
e
[t
tna]
,
doc
~
ent
e
mag
k
nta
]
nul
p
[~Ja
r
>
i
~t,
v
~k]
a
isk
t
priv

a
n
[
t
n
a
]
t
e
r
e
n
ma
g

n
ti
s
z
t
v
is
el

[
~
j
e,
~
t,
~
k
]
p
r
iv
a
t
n
i
i
n
o
v
n
i
k
ma
g

n
t
u
l
a
j
d
o
n

[~a,
~t]
priva
tno
vlasn
itvo,
priva
tna
svoji
na; a
~
trsa
dalmi
tulajd
onba
vtele
preuzim
anje
priva
tne u
drut
venu
svoji
nu
magn
ton
privatn
im
putem,
privatno
magn
gy
[~e,
~et,
~ek]
priv
atna
stvar
magn
vagy
on
[~a,
~t,
~ok]
priva
tna
imov
ina
magn
vle
mn
y
[~e,
~t,
~ek]
privatno
/lin
o
milj

enje
mag
nviz
sga
[rja
, rit,
rik]
priv
atni
ispit
mag
nz
rka
[rija
, rit,
rik]
zase
bna
elij
a,
sam
ica
mag
nz
[~ja
, ~t,
~k]
priv
atni
k,
pose
bnik
mag
ny
[~a,
~t]
sam
oa,
sam
ost,
pov
uen
ost
mag
nyo
s
[~at
;
~an;
~ab
b]
usa
mlje
n,
pov
ue
n,
sam
otan
[tna]

;
~
e
m
b
e
r

p amovati
r [i mujem]
v magas
a [~at;
t ~an;
n ~abb] I.
i mn
k visok;
~
;
~ fok
visok
,u
f
visok
r om
stepe
f
nu;
i
s ~
a sark
m
a cip
c cipel
e tb
[ sa
- visok
m om
c peUn
a n;
] (biz:)
ez
;
~ neke
m
a
toje(
n
pre)H
visok
6
o za
in
mene
o
; ~ra
k
tart
o
a)
s
visok
a
o
n
drat
[i; b)
s
(rt
n
kel)
a]
visok
m
o
a
ceniti
g
koga;

II. fn
n
[~t]
y
visin
o
a;
s
fenn
a
a
n
~ban
:
gore
~
u visini
l magas
s pts

[~e,
~t]
visoko
gradnj
a,
nadz
emni
radovi
tb
magas
fldszi
nt
[~je,
~et,
~ek]
visoko
priz
emlj
e;
(fle
mel
et)
mez
anin
,
polu
sprat,
meus
prat
magas
iskola
[rija,
rit,
rik]
tv
visoka
kol
a
vetine
magas
lat
[~a,
~ot,
~ok]
vis,
visina,
uzvi
sina,
uzviic
a,
uzvie
nost
magas
lati
visinsk
i; ~
leveg
visinsk
i/
plan
inski

v
a
z
d
u
h
v
z
r
a
k
m
a
g
a
s
l
|
l
k
[
~
o
t
t
,
~
a
n
i
]
i
z
d
i
z
a
t
i
[
i

e
m
]
s
e
m
a
g
a
s
n
y
o

m el

visok
s i v vii
[ inovni
~ k
a magasr
, pt
~ poletan
t] [-tna]
m magas
sg
s [~a,
z ~ot,
v ~ok]
i visina;
s ~
o
megh
k atroz
p sa
ri odreiv
ti anje
s visine
a magas
k sgm
/t r
l [~je,
a ~t, ~k]
k visino/t
mer
is (sprava
a za
k merenj
m e
a visine)
g magass
a gos
s (Istenr
r l) vall
a Svevi
n nji
g magas
u ugrs
v [~a, ~t]
is sp skok
o uvis(in
k u),
a
skok
r uvis
a magas
n ugr
g fn [~ja,
a ~t, ~k]
; sp
~ skaka
ti
uvis
s vu
z visinu
t magas
v ugrl
i c [~e,
s ~et,

~ek]
sp
letva
za
skok
uvis v
u
visinu
maga
svas
t
[~Ja>
-vasut
at,
-vasut
ak]
vaz
duna/
nadze
mna
elezn
ica
maga
sztal
[~t,
~jn]
veliat
i,
uznosi
ti;
vkit
az
ege
kig
~
kov
ati
[kuj
em]
kog
a
u
zve
zde,
uzd
ign
uti
[ne
m]/
uzd
izat
i
[ie
m]
do
neb
a
maga
sztos

[
~
a
t
;
~
a
n
;
~
a
b
b
]
u
z
v
i

e
n
m
a
g
a
t
a
r
t

s
[
~
a
,
~
t
]
d
r

a
n
j
e
,
s
t
a
v
,
v
l

a
d
a
n
j
e
;
p

l
d

s
~
u
z
o
r
n
o
v
l
a
d
a
n
j
e
m
a
g

l
s
a
m
o
p
o
s
e
b
i
;
~

r
t
e
t

d
i

k samo
po sebi
se
razume

maga
m
visele
a
t [~e,
g
~et]
h
vlada

nje
j
mag
z
[
[~
~
ott
a
,
,
~z
on
~
]
a
vi
t
ka
,
ti,
ka
~
za
a
ti
k
ko
]
m
u
s
V
e
i"
m
Magd
e
olna
n
[rit]
a
Magd
alena,
l
Magd
j
a
u
magf
s
izika
k
[rit]
a
nukle m
arna

fizika
g
mag
i
h
a
z
[~
[
a,
r
~a
i
t,
j
~a
a
k]
,
n
v
r
pl
i
od
t
ni
,
k,
pl
r
od
i
ni
k
ca
]
,
a
m
hu
a
ra

i
j
e
t
b
,

i
n
i
t
b
,
v
r
a

a
n
j
e
,

a
r
o
l
i
j
e

t
b

g
i
k
u
s
[
~
a
t
;
~
a
n
;
~
a
b
b

]
ma
gi
an
[na
]
magi
szt
rt
us
[~a
,
~t,
~ok
]
ma
gistra
t
magk
mi
a
[rit
]
nuk
lear
na
her
nija
/
ke
mij
a
magk
pz
d
s
[~e,
~t]
for
mir
anj
e
jezg
ra
mgly
a
[rija,
rit,
rik]
loma
a
mgn
s
[~a,
~t,
~o k
]
trt
,

po
t
l
s
m
k
ag
o
na
t,
p
ve
o
lik
l
a,
j
ve
e
lm m
o

a
g
mg
n
nes
e
[~e,
s
~t,
e
~ek]
z
magn
et
[
mg
~
ne
e
se
t
s
t
[~
,
et;
~
~e
z
n;
e
~e
n
bb
]
]
m
m
ag
a
n
g
en
ti
e
an
t
[i
n
s
a],
a
ma
t
gn
i
ets
[
ki;
~
i
sa

ro
e
k
m
m
]
ag
,
ne
m
ts
a
ki
g
po
n
l;
e
~
t
t
i
r
z
m
o
ag
v
ne
a

t
i
[
z
u
j
e
m
]
,

m
a
g
n
e
t
i
z
i
r
a
t
i

g
n
e
s
p
a
t
k

[
~
j
a
,
~
t
,
~
k
]
m
a
g
n
e
t
s
k
a

po
tko
vic
a
mgn
ess
g
[~e
,
~et
]
ma
gne
tiz
am
[zrn
a]
mgn
est

[~j
e,
~t,
~k]
ma
gne
tsk
a
igla
,
sev
erni
ca
mgn
esvas
rc
[~e,
~et]
prirod
ni
magn
et,
magn
etit,
megn
etsko
gvoe/el
ezo,
magn
etovac
[-vca]
magn
etofo
n
[~J a >
~t,
~ok]
magn
etofon

mag
netof
onsz
alag
[~ja,
~ot,
~ok]
ma
gnet
ofon
ska
traka
/vrpc
a
mag
nzi
um
[~a,
~ot]
magn
ezija,
ma
gnezi
j(um)
mag

z
i
u
m
f

n
y
[
~
e
,
~
t
]
m
a
g
n
e
z
i

j k]
e biz
v ld
a magn
sv eetl tofon
os mago
t l [~t,
m ~jon]
a bubati
g (lekci
n ju,

zad
atak [[ tka],
~ zadau)
j ,
a gruvati
, ;
magsze
~ m [~e,
t ~et,
, ~ek]
biljno
~ zrno
38*

magtalan

596

magtalan [~ul] bez semena, besplodan

[-dna]
magtr [~a, ~t, ~ak] itnica, ambar,
itno skladite, itni magazin
magtok ['"ja, ~ot, ~ok] semenica
magvak tb [~at] zrnevlje, zrnje
magvas [~at; ~an; ~abb] 1; sa
semenkom; ~ nvny semenjaa; 2.
tv jezgrovit, sadrajan [-jna], jedar
[-dra]
magvasodjlk [~ott, ~jk/~jon] zrniti se
magvavl to se moe odeliti od
kotice; ~ szilva cepaa (ljiva)
magvet [~je, ~t, ~k] seja'
magzat [~(j)a; ~ot, ~ok] orv 1. (az
anya testben) zametak [-tka],
embrion; 2. (utd, ivadk) porod,
potomak [-mka]
magzatburok [-burkot] orv ovojnica
zametka, opna na zametku
magzatvz [-vize, -vizet] poroajna
vodica
magyaltlgy [~e, ~et, ~ek] nb'vxesvina
magyar I. mn [~ul] maarski, madarski; (trt, pol:) Magyar Dolgozk
Prtja Maarska partija trudbenika;
Magyar Forradalmi MunksParaszt Kormny Maarska revolucionarna radnikoseljaka vlada;' (trt,
pol:) Magyar Kommunista Prt
Maarska komunistika partija; Magyar Nphadsereg Maarska narodna
armija; Magyar Npkztrsasg
Narodna Republika Maarska;
Magyar Szocialista Munksprt
Maarska socijalistika radnika
partija; (trt:) Magyar Tancskztrsasg Maarska sovjetska republika; II. fn [~t, ~ok] Maar,
Madar; (n) Maarica, Maarka
[rsz e -ki] Madarica, Madarka
magyarn: ~ mondva otvoreno, razgovetno
magyarz [~ott, ~zon] objasniti/objanjavati, razjasniti/razjanja vati, tumaiti,komentarisati [-iem]
magyarzat [~a, ~ot, ~ok] objanjenje, objanjavanje, razlaganje, tumaenje, komentar
magyarzkodik [~ott, ~j"k/~jon]
objanjavati se

majd
magyarz I. mn ~ jegyzet primedbaj
~ sztr (rtelmez) renik za tu-.
maenje; II. fn [~ja, ~t, ~k]
tuma, rasjasnilac [-ioca]
magyarbart [~Ja ~t, ~ok] maarofil, madarofil
magyarellenes maarofob, madarofob
Magyarorszg [~ot] fldr Maarska
[mint nnem mn ragozdik], Madarska; trt Ugarska
magyarorszgi maarski, madarski;
trt ugarski
magyaros [~at; ~an; ~abb] isto
maarski/madarski
magyarost [~ott, ~son, ~ani] pomaariti/pomaarivati [-rujem], pomadariti/pomadarivati, madarizirati
magyarprti maaron
magyarsg [~a, ~ot] 1. maarstvo,
madarstvo; (a magyar np) Maari, Madari; Maarija 2. (magyar
nyelv) maartina; j ~ dobar
maarski/madarski stil v jezik v
izgovor
magyartalan [~ul] nemaarski, nemadarski
magyarul maarski, madarski; hogy
mondjk ezt ~? kako se to kae na
maarskom?
mahagni [~ja, ~t] mahagni
maholnap danas-sutra
mai dananji; a ~ napig do danas
mj [~a, ~at, ~ak] orv digerica,
jetra
mj- jetreni
mjas: ~ hurka jetrenica, digernjaa
mjbaj [~a, ~t] oboljenje jetre
mjbajos, mjbeteg jetrobolan [-Ina]
majd 1. (ksbb, aztn) ve, posle,
zatim, potom; ~ egyszer jednom
(u budunosti): ~ kikapsz! dobie
ti! ~ csak akkor mondom meg,
mit gondolok, amikor ... tek u
onda rei ta mislim kad ...; szl
~ ha fagy kad na vrbi rodi groe;
2. (majdnem) skoro; ~ elestem
skoro sam pao; ~ elnyelte a szemvel
skoro ju je progutao oima; 3. ksz
~ ez, ~ az to ovaj, to onaj; ~ ezt,
~ azt sad jedno, sad drugo

597
majdnem
majdnem skoro, maltene, umalo
to ne; mr ~ ... skoro ve .. ,
ve skoro ...; ~ semmi skoro nita;
~ meghalt umalo to nije umro
mjgombc [~a, ~ot, ~ok] ufta/
knedla/valjuak [-ska] od digerice
mjgyullads [~a, ~t, ~ok] orv zapaljenje/upala jetre, hepatitis
majmol [~t, ~jon] majmunisati [-iem]
majom [majma, majmot, majmok]
majmun; emberszabs ~ majmun
ovekolik; (tv:) bekpzelt ~ tikvan,
uobraen budala
majomszeretet [~e, ~et] pejor majmunska ljubav
major [~ja, ~t, ~ok] majur
majornna [,ija, ^t, ^k] nv maurana, sanset
majoros fn [~a, ~t, ~ok] (szemly)
majurdija, majurac [-rca]
mjpsttom [~a, ~ot, ~ok] jetrena
pateta, pateta od digerice
mjsorvads [~a, ~t] orv smanjivanje
jetre
majszol [~t, ~jn] griskati, vakati [aem], papiti
mjus [~a, ~t, ~ok] maj, svibanj
[-bnja]; ~ elseje prvi maj; ~ elsejei
prvomajski
.
mjusi majski, svibanjski
mk [~ja, ~ot, ~k] mak
makacs [~ul; ~abb] tvrdoglav, uporan
[-rna], jogunast, nepopustljiv, svojeglav, silodrcan [-cna]; ~ ember
tvrdoglavac [-yca], inadija h
makacskod|ik [~tt, ~jk/~jon[ (uz)joguniti se, biti uporan t- rna ]/
istrajan .[-jna], terati inat
makacssg [~a, ~ot, ~ok] tvrdoglavost, upornost, nepopustljivost,
jogunstvo
makacsul tvrdoglavo, uporno, istrajno;
~ ragaszkodik vmihez zaintaiti
makadmt [~ja, -utat, -utak] valjani put od tucanika, makadamski
put; (ktrnypzott) katrariisan makadam
mkdarl [~ja, -~t, ~k]rnalo maka
makett [~ja/~je, ~ot/~et, ~ok/~ek]
model, maketa, prethodni obrazac [rasca] neega

malaszt
mkfej [~et, ~ek] makova ahura
mkfld [~je, ~et, ~ek] makovite
makk [~Ja. ~t ~ok] 1. ir, irka; 2.
(krtyajtkban) mak
makk- iran [-rna]
makkegszsges [~en] zdrav zdravcat,
zadrigao [-gla]
makkoltat [~ott, makkoltassn] mgazd
iriti
makkterm iran [-rna]
makog [~ott, ~jon] mucati
mkony [~a, ~t] opijum
mkos [~at; ~an; ~abb] makov, s
makom; ~ rtes savijaa/trudla s
makom, makovaa
makrancos [~at; ~an; ~abb] 1. udljiv, hirovit, muiav, uporan [-rna],
goropadan [-dna]; 2. ir (vgjtk)
A makrancos hlgy" Ukroena
goropad
makrapipa [~t, ^k] biz zemljana lula
makrla [rija, ^.t, ^.k] (hal) skua
makultlan [~ul] neokaljan, ist,
nedirnut, bezgrean [-na], neoskvrnavljen, neoskvrnjen
mkvlrg [~ot, ~ok] 1. makov cvet,
turinak [-nka]; 2. (gny) finom
kis ~ fina ptica
malac [~a, ~ot, ~ok] 1. prase [-eta,
tb -sad n]; tengeri ~ morsko prase,
zamore [-eta]; 2. tv prasac [-sca]
malachs [~a, ~t] prasetina
malackod |ik [~ott, ~jk/~jon] priati
masne ale, govoriti bezobrazne
reci, initi v praviti svinjarije
malacpecsenye [~je, ~t, ~k] peena
prasetina, prasee peenje malacsg
[~a, ~ot, ~ok] nepristojnost,
bezobrazluk, svinjarija malj I. mn
malajski; II. fn [~t, ~ok] Malajac [jca]; (n) Maiajka [rsz e -ki]
malria [~ja, ~t] malarija malris
(beteg) malarian [-na]; orv ~ lz
treaa, treaka, tree-dnevka
malriasznyog [~ot, ~ok] ll
komarac [-rca] malariar malaszt
[~ja, ~ot] milost; rott ~ marad
ostati/ostajati samo na papiri v hartiji

malta

598

malta [^.ja, M] slad(a)

maltacukor [-cukra, -cukrot] maltoza
maltaky [~ja, ~t] jemena kava
mi 1 [~ja, ~t, ~k] proja
mi 2 mn, biz blesav
mlszj Id mi 2
mlha [~ja, ~t, ik] prtljag(a)
mlhakocsl [~Ja ~t, ~k] kola v vagon
za prtljag(u)
mlhanyereg [-nyerge, -nyerget, -nyergek] samar, tovarnica; (favz)
drvenica
mlns: ~ llat teretna/tovarna ivotinja
mlhz [~ott, ~zon] 1. <llatot>
tovariti; ~za a lovat tovariti to na
konja; 2. vast tovariti u vagon
mll|ik [~ott, ~j n ~ani] raspadati se
malmoz|ik [~ott, ~zon] 1. igrati se
mlina; 2. (ujjaival) vrteti palcem
mlna [~ja, ~t, rCk] malina
mlnabokor [-bokra, -bokrot, -bokrok] malinjak, (d)buii/bunje/grm/
ibljik od maline
mlnaszrp [~je, ~t, ~k] sok ed
maline, malinov sok
malom [malma,malmot,malmok] mlin;
kzi ~ runi mlin; vizi ~ vodenica;
(tv.) vkinek a malmra hajtja a
vizet navijati v navraati v terati
vodu na iji mlin; az n malmomra
hajtja a vizet to ide u moju korist, to
ide meni u prilog
malomipar [~a, ~t] mlinska industrija, mlinarstvo
malomkerk [-kereke, -kereket, -kerekek] mlinsko/vodeniko kolo, mlinski toak [-ka]
malomk [-kve, -kvet, -kvek] mlinski kamen, rvanj [-vnja]; (vzimalomban) vodenini kamen
malter [~J a ~t] malter, buka
malteroz [~ott, ~zon] malterisati [iem], buka ti
mlyva [~ja, ^it, ^ik] nv slez
mlyvaszn slezove boje
mama [~ja, .-it, *ck] biz mama; (beczs) nana
mrna Id ma
mamlasz [~ul] mamlaz; ~ ember
mokljan

manikrz

mamniut [~ja, ~ot, ~ok] ll mamut

mammut- golem, divovski, ogroman
[-mna] mammutfeny [~Je> ~t, ~k]
mamutovac [-vca]
mammutvllalat [~a, ~ot, ~ok] mamutsko poduzee
mmor [~a, ~t] 1. (ittassg) napitost, opijenost, mamurluk, mamurnost; 2. (lelkesltsg) zanos, zanesenjatvo
mmoros [~at; ~an; ~abb] 1. (ittas)
napit, opijen; mamuran [-ma]; 2.
(lelkes) zanesen
manapsg u dananje vreme, dandanas
mancs [~a, ~ot, ~ok] apa
mandarin [~Ja> ~t, ~ok] 1. (knai
mltsg) mandarin; 2. (narancsfajta) mandarina
mandtum [~a, ~ot, ~ok] mandat
mandtumvizsgl: ~ bizottsg verifikaciona komisija, komisija za overu
mandata
mandolin [~ja, ~t, ~ok] zene mandolina
mandula [~ja, ~t, -ik] 1. (gymlcs)
badem; 2. orv krajnik, abica,
tonzila, mandula mandulafa [~ja,
~t, ~k] badem mandulagyullads
[~a, ~t] orv zapaljenje/upala krajnika mandzsetta
[^ja, ~t, ~k] maneta,
maneta
mandzsu I. mn mandurski; II. fn
[~t, ~k] Mandur; (no) Mandurka
[rsz e -ki]
Mandzsria [~t] fiildr Mandurija
mangn [~J a > ~t] sv mangan
mangnrc [~e, ~et] manganova/
manganska ruda mngorl [~ja, ~t,
~k] rolja mngorol [~t, ~j n ] roljati
mnia [~ja, ~t, ~k] manija
mnikus [~a, ~at, ~ok] I. fn manijak; II. mn [~an] strastven, manijaki
manifesztum [~a, ~ot, ~ok] manifest
manikr [~je, ~t] manikir, manikiranje
manikrsn [~Je> ~t, ~k] manikerka
manikrz [~tt, ~zn] manikirati
(nokte)

manipull

599

manipull [~t, ~jon] (tv, pejor is)

manipulisati [-iem], manipulirati,
rukovati [-kujem]
mank [~ja, ~t, ~k] taka, ljaka
man [~ja, ~t, ~k] vrai(ak), zao
du,h, vilenjak, vragolan, avoli;
(szl:) vigye el a ~ odneo ga avo
manomter [~e, ~t, ~ek] miisz manometar [-tra], sprava za merenje
pritiska, paromer, tlakomer
manver [~e, ~t, ~ek] (tv is)
manevar [-vra]
manverez [~ett, ~zen] (tv is)
manevrisati [-iem], manevrirati
manzrdszoba [~ja, ~t, ~k] mansarda, soba potkrovnica, potkrovlje
mappa [^ija, -it, ^k] 1. (irattart)
torba za spise 2. rg (trkp)
zemljopisna/geografska karta, mapa;
mar 1 ige [~t, ~jon] ujedati, nagrizati;
gristi [-izem]; a fst ~ja a szemet
dim grize oi; (kzm:) aki brja,
~ja tko je jai taj tlai
mar 2 fn [~\a, ~t] (llatnl) greben
mr ve; ~ nem vie ne; ~ megint
(zar) opet; megjtt ~? je li ve
stigao? da li je ve prispeo?
marad [~t, ~jori] ostati [-anem]/
ostajati [-jem], zadrati [-im]/
zadravati se; semmi sem ~t nije
(pre)ostalo nita; nem ~ok sokig
neu se dugo zadravati; ~ok kivl
tisztelettel ostajem s odlinim (po)tovanjem; kztnk ~jon neka ostane meu nama; ennyiben ~unk
ostajemo pri tome; ez nem ~hat
ennyiben! s tim se ne moemo
pomiriti; vmi mgtt ~ zaostati [anem]/zaostajati [-jem] za im
maradand [~an] trajan [-jna]; ~
emlk trajna uspomena, trajno seanje
marads: nincs ~a nema mu stanka
maradk [~a, ~ot, ~ok] preostatak
[-tka], ostatak [-tka]; (ruhaanyagbl) rukobojina, restl, ostatak
(tkanine), izbirak [-rka]
maradktalanul bez ostatka, sasvim
maradi I. mn zaostao [-ala], konzervativan [-vna], starovremean [-ina],
staromodan [-dna], natraan [-na],

marhacsaps
natranjaki, nazadan [-dna], nazadnjaki; II. fn [~ ja, ~ t, ~ak] natranjak, nazadnjak maradvny
[~a, ~t, ~ok] ostatak
[-tka]; vkinek a fldi ~ai zemni
ostaci nekoga marakod|ik [~ott,
~jk/~jon] kaviti se, svaati se, prepirati [-rem]
se, ujedati se, gloiti se, glockati se
mars [~a, ~t, ~ok] 1. ujedanje,
ujed; 2. vegy nagrizanje, jedan je
maraszt [~ott, marasszon, ~ani] vkit
(ebdre) zadravati koga marasztal
[~t, ~J on ] zadravati marasztal: jog
~ tlet osuda marat [~ott, marasson]
(savval) nagrizati (kiselinom)
maratoni: sp ~ futs maratonska
trka marcangol [~t, ~jon] mrcvariti;
(tv:)
szvt ~ja vkinek razdirati [-rem]
kome srce
marcipn [~ja, ~t, ~ok] marcipn
mrcius [~a, ~t, ~ok] mart, oujak
[jk]
[ j ] mrciusi martovski marcona
[~in] marcijalan [-Ina], ljut mardos
[~ott, ~son] gristi [-izem],
ujedati; ~ a lelkiismeret savest me
pee
mark [~j a , ~ot] 1- aka; 2. (jelzknt) egy ~ fld aka zemlje
marknyi" pregrt [n, -ti]; kt ~ obe
pregrti mrga [^.ja, ^.t] lapor,
laporac [-rca],
marga margarta [^ja, ^t, ~k]
nv stanarica, revan
margarin [~ja, ~t. ~ok] margarin
mrgs: ~ msz laporac [-rca]
Margit [~ot] Margita margitvirg
[~J a . ~k ot> ~ ok l iva ita marg [~J a .
~t, ~ 1 margina marha [^t, ^,ja, -ik]
1. marva,govedo,
stoka; 2. tv (mint szialom>mnrva,
stoka
marha- govei marhallomny [~a,
~t] iva stoka,
stoni fond marhacsaps [~a, ~t,
~ok] (t) np
progon, utrina

marhahajcsr
marhahajcsr [~a, ~t, ~ok] delebdija
marhahs [~a, ~t] govedina
marhahsleves [~e, ~t, ~ek] govea
juha marhaistll [~Ja> ~t, ~k]
tala v
staja (za marvu) marhakeresked
[~je> ~t, ~k] trgovac
[-vca] stokom, delebdija h
marhapestis [~e, ~t] govea kuga
marhasg [~a, ~ot, ~ok] glupost,
ludorija marhaslt [~Je> ~et,
~ek] govee
peenje marhatarts [~a, ~t]
stoarstvo, marvogojstvo marhatenyszts [~e, ~t]
govedarstvo,
maryogojstvo marhatenyszt
[~je, ~t, ~k] marvogojac [-jca] marhavagon [~J a
~t. ~ok] biz marveni vagon, vagon v kola za stoku
marhavsr [~a, ~t, ~ok] marveni/
stoni vaar v sajam marhavsz
[~e, ~t, ~ek] govea/
marvena kuga, stona zaraza; crkavica
Mria [-it] Marija mriaveg [~e,
~et] liskun, lisnac,
tinja, tinjac [-njca] Marika [-t]
Mara mris ve sad, kad bre
mrka [^ja, -ct, Ak] 1. (vdjegy)
zatitna marka, registrovani ig;
2. <minsg> marka, kvalitetna roba,
markns [~at; ~an; ~abb] <arc>
markantan [-tna], znaajan [-jna],
upadljiv, istaknut mrks [~at] <j
minsg) kvalitetan
[-tna]; prvorazredan [-dna], izvrstan [-sna]; ~ ru kvalitetna/
prvoklasna roba, proizvod dobre
marke; ~ bor plemenito vino
markol [~t, ~j<m] grabiti, zagrabiti
akom; (kb'zm:) aki sokai ~, keveset
fog ko mnogo grabi, malo hvata;
(t)ko trai vee, izgubi i ono iz vree
markolat [~a, ~ot, ~ok] <kard, tr)
balak, drak [drka], drka
markolgp [~e, ~et,~ ek] p, msz
grabilica, grabilica-kaikara

600

mrts

markos [~at; ~abb] np (izmos)

snaan [-na], jakih ruku, sakat
markotnyos [~a, ~t, ~ok] rg margetan markotnyosn [~je, ~t,
~k] rg
margetanica mr-mr ve skoro
mrna [~ja, ~t, rk] (folyami hal)
mrena; (tengeri hal) moruna mar
[~n/~an] 1. vegy jedak [jetka],
kaustian [-na]; ~/o/yueA:kaustina/jetka tekuina; 2. tv zajedljiv,
jedak [jetka]
margp [~e, ~et, ~ek] msz glodalica
freza, frezmaina, frezalica
marok [marka/markot, markok] 1. aka; 2. mgazd, np (gabonbl) sveanj, [-nja], rukovet; markot szed
rukovetati [-eem]; 3. (jelzknt)
egy ~ szna aka sena; 4. (tv}
markban tart vkit drati koga u
ruci/akama, imati koga u depu;
5. (szl:) markba nevet smejati se
u brk
Marokk [~t] fldr Marok
marokki I. mn marokanski; II. fn
[~t, ~ak] Marokanac [-nca]; (n)
Marokanka [rsz e -ki]
maroknyi: tv ~ ember aica ljudi;
egy ~ np aka naroda
marokszed [~je, ~t, ~k] mgazd (szemly) skuplja snopova
marlg [~J a > ~ot] vegy kaustina
luina
marntron [~ja, ~t] vegy kaustina
soda
mars [~a, ~t, ~ok] frezer
mrpedig a,a ali, ipak, no
marsall [~J > ~t, ~ok] kat maral;
vojvoda h rg
Mars-lak [~t, ~k] Marevac
mrt [~ott, ~son, ~ani] 1. (belemert) umoiti/umakati [-aem]; 2.
(beledf) zabosti [-odem]; vkinek
szivbe ~ja a kardjt sjuriti ma
komu u srce
Mrta [^.t] Marta
martalk [~a, ~ot, ~ok] 1. plen, iar;
2. (tv:) a tiiz ~a plen vatre
mrts [~a, ~t, ~ok] umak, umakac
[-kca], sos

martinacl

601

martinacl [~ja, ~t] msz Martinov

elik
martinsz [~a, ~t, ~ok] livac elika
(kod Martinove pei)
martinkemence [~je, -Ct, ^ik] Martinova pe
mrtr [~ja, ~t, ~ok] (tv is) muenik,
martir; (n) muenica
mrtrhall [~a, ~t] muenika smrt
Mrton [~t] Martin
mrvny [~a, ~t, ~ok] mermer, mramor, marmor; ~ba farag (is)klesati [eem] iz mermera
mrvnybnya [^ja, At, ik] mermerolom, majdan mramora
mrvnylap [~ja, ~ot, ~ok] mermerna/mramorna ploa
mrvnyoszlop [~a, ~ot, ~ok] mermerni/mramorni stub
mrvnyszoborf-szobra, -szobrot,-szobrok] mermerni/mramorni kip v spomenik
mrvnytbla [~ja, ~t, rik] mermerna/mramorna tablica v ploa
Mrvny-tenger [~t] fb'ldr Mramorno
more
marxi Marksov, marksistiki
marxista I. fn [~ja, /it, rik] marksist;
II. mn marksistiki; ~ dialektika
marksistika dijalektika; ~ tants
marksistiko uenje
marxista-leninista marksistiko-lenjinistiki
marxizmus [~a, ~t] marksizam [-zrna]
marxizmus-leninizmus [~t] marksizam-lenjinizam
ms [~abb] 1. drugi; *- irnyba csap
t zauzeti [-zmem]/zauzimati drugi
pravac; ~, mint amityennek ltszik
on je drukiji, nego to se ini;
2. (szemly) vki ~ neko drugi; senki
~ ni(t)ko drugi; ~nak mesld ezt
priaj ti to drugome; ~sal beszl"
(telefon) zauzeto,,; 3. (dolog) egy
s ~ to-ta; semmi ~ nita drugo;
az mr ~ to je ve neto drugo;
nincs ~ htra mint... ne preostaje
drugo, no/ve ...; beszljnk ~rl
govorimo o neemu drugom; ~ beszlni s ~ cselekedni jedno je
govoriti, a drugo raditi

msodpercmutat

msllapot drugo stanje, bremenitost,

trudnoa; ~ban van biti u drugom
stanju
msfajta [-it, -ik] drukiji
msfl [msfelet] jedan i po, po(l)drug;
~ ra sat i po, po(l)drug sata
msfel drugamo, na drugu stranu
msfle [^.t, -k] drugaiji, drukiji
msfell s druge strane
mshol drugde
mshonnan s drugog rnesta
mshova drugamo
msik [~at] drugi; egyik a ~ utn
jedan/jedno za drugim; a ~ oldalrl
s druge strane
maskara [~ja, ~t, ~k] biz maska,
krabulja, makara
mskpp(en) 1. (ms mdon) drukije; 2. (klnben, egybknt) inae
mskor drugi put, drugom prilikom
msklnben inae
msnap sutradan, prezdan; ~ este
sutravee
msnaponknt svaki drugi dan
masni [~ja, ~t, ~k] mana; ~t kt
vezati/vezivati manu
msodves [~t, ~ek] druge godine
msodfok drugog stepena; mat ~
egyenlet kvadratna jednaina/jednadba, jednaina/jednadba drugoga stepena v stupnja
msodik 1. drugi; mat ~ hatvny drugi
stepen; minden ~ nap(on) svakog
drugog dana; 2. mjus ~a drugi
maj
msodikos [~a, ~t, ~ok] isk uenik
drugog razreda
msodkzbl (tv is) iz druge ruke
msodlagos [~at; ~an; ~abb] sekundaran [-rna]
msodlat [~a, ~ot, ~ok] duplikat,
drugi primerak [-rka]
msodmagval udvoje, po dvojica, po
dve, po dvoje
msodosztly drugorazredan [-dna]
msodpldny [~a, ~t, ~ok] drugi
primerak, kopija
msodperc [~e, ~et, ~ek] sekund,
sekunda
msodpercmutat [~ja, ~t, ~k] sekundna skazaljka

msodpercnyi

602

msodpercnyi: ~ pontossg tanost na

sekunde
msodrang drugoredan [-dna], drugorazredan [-dna]
msodrend 1. (minsgben) drugorazredan [-dna], drugoklasan; 2.
(fontossgban) nevaan [-na]; jog
~ vdlott optueni(k) drugoga reda
msodsorban u drugom redu
msodszor 1. drugi put; mgazd ~ sznt
dvojaiti; 2. (felsorolsban) drugo
msodszltt mn rg drugorodan [-dna]
msodvets [~e, ~t, ~ek] mgazd druga
setva_, pasetva
msodvirgzs [~a, ~t] 1. nv pa(ras)cvetanje, drugo (ras)cvetanje;
2. tv (emberrl) po(d)mlaivanje,
po(d)mlaenost
msol [~t, ~jon] 1. prepisati [-iem]/
prepisivati [-sujem], kopirati; 2.
fnyk kopirati, preslikati/preslikavati
msols [~a, ~t, ~ok] kopiranje
msolat [~a, ~ot, ~ok] 1. prepis;
2. fnyk kopija
msol I. mn za kopiranje; II. fn
[~ja, ~t, ~k] prepisivao
msolgp [~e, ~et, ~ek] maina za
kopiranje, maina/stroj za prepisivanje v kopiranje
msolpapr [~ja, ~t, ~okj papir/
hartija za kopiranje
msrszrl, msrszt s druge strane
mssalhangz [~ja, ~t, ~k] nyelv
suglasnik, konsonant
msutt Id mshol
msvalaki kogod drugi, neko drugi
msvalami togod drugo, neto drugo
msvilg [~a, ~ot] vall drugi/onaj svet
mszs [~a, ~t, ~ok] puzanje; (felfel) penjanje
maszat [~ja, ~ot, ~ok] prlja, prljavtina
maszatos [~at; ~an; ~abb] prljav,
uprljan, zamazan
maszek [~Ja> ~ot, ~ok] biz 1. (magnszektor) privatni sektor; 2. (jelzknt) ~ iparos zanatlija/obrtnik
privatnog sektora
mszjik [~ott, msszk/msszon] 1.
puzati [puem], puziti; (felfel)

matrz

penjati [-njem] se (na to); 2. (lassan mozog) mileti [-lim]

maszk [~ja, *-ot, ~ok] maska, krabulja, krinka
mszkl [~t, ~jon] tv, biz hodati;
(csavarog) klatiti se
maszkroz [~ott,
~zon] maskirati
maszlag [~Ja. ~ot, ~ok] 1. nv kunjak, tatula, tatulina; 2. tv opijum;
3. (szl:) beveszi a ~ot naseti [ednem] komu
mszktl [-ktele, -ktelet, -ktelek]
ue za puzanje
massza [~ja, ~t] masa
masszzs [~a, ~t] masaa
masszroz [~ott, ~zon] masirati, trljati
telo
masszv [~at; ~an; ~abb] masivan [vna]
massz'r [~je, ~t, ~k] maser
masszz [~e, ~t, ~k] maserka
matat [~ott, matasson] biz premetati
f-meem]
Mt [~t] Mata [-te], Mate [-ta],
Mato [-ta]
matematika [~ja, rit] matematika;
alkalmazott ~ primenjena matematika
matematikai matematiki
matematikus [~a, ~t, ~ok] matematiar
materilis [~at, ~an; ~abb] materijalan [-Ina], (s)tvaran [-rna]
materialista I. fn [~ja, rit, rik] materijalist, materijalista h; II. mn
materijalistiki; ~ vilgfelfogs materijalistiki pogled na svet
materializmus [~a, ~t] materijalizam
[-zmaj; dialektikus ~ dijalektiki
materijalizam
matin [~ja, ~t, ~k] matineja
mtka [~ja, rit, ~k] rg isproenica
mtkapr [~t, ~ok] rg verenici tb,
zarunici tb, mladenci tb
matrac [~a, ~ot, ~ok] madrac,
strunjaa, duek
matrica [~ja, rit, rik] mfsz, nyomd
matrica
matring [~ja, ~ot, ~ok] pasmo, povesmo, svrtak [-tka], vitli
matrz [~a, ~t, ~ok] mornar

matt

603

matt1 (fnytelen) taman [-mna], bez

sjaja; ~ veg tamno staklo
matt2 [~ja, ~ot] sakk mat; ~ot ad
matirati
Mtys [~t] Matija
mtysmadr [-madara, -madarat, madarak] ajka
mauzleum [~a, ~ot, ~ok] mauzolej
maximl [~t, ~jon] hiv maksimirati
maximlis [~at; ~an; ~abb] maksimalan [-Ina], najvei; najvii; ~ r
maksimalna/najvia cena
maximum [~a, ~ot, ~ok] maksimum
mz [~a, ~t, ~ak] prevlaka, gle
n, gleda; ~zal bevon gleosati[-oem],
gleejisati [-iem]
mzol [~t, ~jn] mazati [maem];
(festkkel) liiti
mzol [~ja, ~t, ~k] 1. liilac [-ioca];
gny mazalo
mzolecset [~je, ~et, ~ek] etka za
bojadisanje/mazanje
mzsa [rija, rit, rik] 1. (mrtk)
(metarska/metrika) centa; 2. (mrleg) vaga, tezulja
mzsl [~t, ~jon] meriti, teiti, vaga
mzss od cente
mazsola [~ja, ~t, rik] suvo groe,
groice tb
mechanika [rija, rit, ~k] mehanika
mechanikai mehaniki
mechanikus l.fn [~a, ~t, ~ok] mehaniar; II. mn [~at; ~an; ~abb]
mehaniki
mechanizl [~t, ~jon] mehanizovati
[-zujem], mehanizirati
mechanizmus [~a, ~t] mehanizam [ztna]; gazdasgi ~ privredni mehanizam; j gazdasgi ~ novi ekonomski mehanizam/sistem
meccs [~e, ~et, ~ek] sp utakmica,
me
mcses [~e, ~t, ~ek] iak [ika],
uljanica, uljenka
mecset [~je, ~et, ~ek] vall damija,
moeja
mcsvirg [~ja, ~ot, ~ok] nov uac
[ua]
meddig dokle
medd I. mn 1. (llat, nvny) jalov,

megacloz

besplodan [-dna]; orv sterilan [-Ina];

~ asszony nerotkinja; ~ hajts
jalov/neplodni izdanak; ~ tehn
suna krava; orv ~v tesz sterilizovati [-zujem], sterilizirati; 2. bny
jalov; 3. tv (hibaval) uzaludan [dna], jalov; II. fn [~je, ~t]
jalovina
meddsg [~e, ~et] ll, nv jalovost,
besplodnost; orv nerodnost
medence [rije, ~t, -ck] 1. basen,
bazen; 2. orv karlica
medence- orv karlini
medencecsont [-ja, ~ot. ~ok] karlina
kost
meder [medre,medret, m drek] I. korito
(reno); 2. (tv:) u trgyalsok j
~ben folynak pregovori teku povoljno
medika [~ja, ~t, rCk] biz medicinarka,
studentkinja/studentica medicine
medikus [~a, ~t, ~ok] biz medicinar,
student medicine
mediterrn (ghajlat) mediteranski
medve [rije, rit, rik] medvd; (szl:)
elre iszik a ~ brre spremati raanj,
a zec u umi
medvebocs [~a, ~ot, ~ok] medvee [eta; tb -ad n, -di]
medvekrm [-krmt, -krmk] nv
premog
meg 1. (s) i; te ~ n ti i ja; 2. (de,
pedig) a, pak; n elutaztam, ~
itthon maradt ja sam otputovao,
a on je ostao kod kue; te ~ mire
vrsz? a ti ta eka? ta eka?
mg 1. jo; itt van ~? je li jo tu?
da li je jo ovde? ~ nem jtt meg
jo nije prispeo v stigao; ~ mindig
jo uvek; 2. ak; ~ a bartaid U
ak i tvoji drugovi; ~ ha 6 maga
nem is jn el ak ako sam i ne
doe; 3. ~ csak tek; ~ csak tegnap vettem szre tek sam jue(r)
primetio; ~ csak az hinyzik! taman
posla!
megabroncsoz [~ott, zon] (hordt)
pokucati/pokucavati obrue, naobruati
megacloz [~ott, ~zon] oeliiti, nakaliti, okaliti

megad
megad [~ott, ~jon] 1. <tartozst>
vratiti, isplatiti; 2. <biztost) pruiti,
osigurati; minden segtsget ~ vkinek
pruiti/pruati kome svekoliku
pomo; 3. kat ~ja magt predati se;
4. szl ~ta az rt skupo je platio;
meg kell adni, hogy ... valja priznati
da .. .; mora se przinati da ...; ~ja
a hangot dati/davati ton; ~ta neki a
kegyelemdfst to ga je dokusurilo v
dotuklo, to mu je zadalo poslednji
udarac; ~ja magt sorsnak pomiriti
se sa svojom sudbinom
megads [~a, ~t] 1. (tartozs) vraanje (duga); 2. (biztosts) davanje, pruanje, osiguravanje; 3. kat
predaja, kapitulacija; felttel nlkli ~ bezuslovna predaja, bezuslovna/bezuvetna kapitulacija; 4. (belenyugvs) umirenje; ~sal viseli a sorst izmiriti v pomiriti se sa sudbinom
megadztat [~ott, -tasson] vkit oporezovati [-zujem], oporezivati [-zujem] koga, udariti/udarati komu
porez(u)
megafon [~Ja> ~t, ~ok] megafon,
glasnogovornik
meggyaz [~ott, ~zon] napraviti v
namestiti v nainiti krevet/postelju
megajndkoz [~ott, ~zon] 1. vkit
vmivel obdariti/obdarivati [-rujem]
koga im; 2. (tv:) bizalmval ajndkoz meg vkit pokloniti/poklanjati
komu poverenje
megakad [~t, ~jon] 1. (megll) zastati [-anem]/zastajati [-jem]; ~t
a munka zapeo je posao; 2. (beleakad) zakaiti se o to; 3. (yhol>
zapeti [-pnem]/zapinjati [-njem];
vmi ~< a torkomon zapelo mi je u
grlu; ~ a beszdben zapeti u govoru;
4. tv ~ vmin a szeme pasti [padne]/
padati u oi, zamaknuti [-ne]/zamicati [-ie] za oko; ~t a lenyon
a szeme devojka mu je zapela za
oko
megakadlyoz [~ott, ~zon] spreiti/
spreavati, prepreiti/prepreavati
s prepreivati [-ujem]; (megelz)

604

megalkuv

preduprediti/predupreivati [-ujem]
megakaszt [~ott, megakasszon, ~ani]
zadrati [-im]/zadravati, spreiti/
spreavati
megalakt [~ott, ~son, ~ani] obrazovati [-zujem], osnovati [-nujem]
megalakul [~t, ~jon] obrazovati [-zuje] se, konstituisati [-ie] se, konstituirati se
megalapt [~ott, ~son, ~ani] osnovati [-nujem], ustanoviti, nasnovati
[-nujem]
megalapt [~Ja ~t> ~k] osniva,
utemeljiva
megalapoz [~ott, ~zon] (tv is) udariti
emu osnov/temelj, poloiti temelj,
(u)temeljiti
megalapozott [~at; ~an; ~abb]osnovan
megalz [~ott, ~zon] poniziti/ponizivati [-zujem] s poniavati, uniziti/
uniavati; (megszgyent) posramotiti
megalzs [~a, ~t, ~ok] ponienje,
unienje; (srts) uvreda
megalzkodjik [~ott, ~jk/~jon] poniziti/ponizivati [-zujem] s poniavati se
megalz uniavajui, poniavajui;
(srt) uvredljiv
megalztats [~a, ~t, ~ok] ponienje,
unienje; (srts) uvreda
megld [~ott, ~jon, ~ani] blagosloviti/
blagosiljati s blagoslivljati
megldoz ik [~ott, ~zk~zon] vall
priestiti/prieivati [-ujem] se
megalkot [~ott, -alkosson] stvoriti,
nainiti, sainiti/sainjavati
megalkuszk[-kudott,-kudjk,-kudjon]
1. pogoditi se, nagoditi se, sporazumeti se; 2. tv ~ a helyzettel pomiriti
se s injenicama
megalkuvs [~a, ~t, ~ok] pomirljivost, izmirenje; (megegyezs) sporazum, nagodba; (engedmny) poputanje, kompromis; (szmts)
oportunizam [-zrna]; ~l nem ismer
nepomirljiv, beskompromisan [-sna]
megalkuv I. mn pomirljiv, oportunistiki; II.//i [~ja, ~t, ~k] oportunist

megll

605

megll [~(ot)t, ~jon, (a)ni] 1. (za-)

stati [-anem]/(za)stajati [-jem]; az
aut ~t a hz eltt auto je stao pred
kuom; az ra ~t sat je stao; llj
meg! stoji 2. tv (megsznik) prestati/prestajati; itt ~ a tudomny!
tu sve prestaje! 3. (kibr) izdrati
[-im] to, ustezati [-eem] se,
uzdrati [-im]/uzdravati se od
ega; nem llta meg, hogy meg ne

mondja nije se mogao uzdrati a

da ne kae; 4. szl ~ja a helyt
pokazati [-aem] se kao momak,
izdrati na svom mestu, valjano
prionuti [-nem]; ~ az ember esze
oveku stane pamet
megllapt [~ott, ~son, ~ani] utvrditi/utvrivati [-ujem], ustanoviti/
ustanovljivati [-ljujem], konstatovati [-tujem], konstatirati, ispostaviti/ispostavljati; az okot mg nem
llaptottk meg uzrok jos nije utvren; ~om, hogy . . . utvrujem da . .
megllapts [~a, ~t, ~ok] utvrivanje, ustanovljivanje
megllapods [~a, ~t, ~ok] sporazum,
utanaenje, ugovor, pogodba, slaganje; rsbeli ~ pismeni sporazum
megllapodik [~ott, ~jk/~jon] 1.
(egyezsgre lp) sporazumeti se,
poravnati se; ~tak abban, hogy
sporazumeli su se da .. . ; 2. (lehiggad, megkomolyodik) staloiti se,
uravnoteiti se
megllapodott staloen, ozbiljan [-ljna],
uravnoteen; ~ ember staloen/
uravnoteen ovek
meglls [~a, ~t] zastanak [-nka],
zastoj, prekid, prestanak [-nka]; ~
nlkl bez prestanka/zastoja/zaustavljanja; tilos a ~ zaustavljanje
zabranjeno
megllt [~ott, ~son, ~ani] 1. (feltartztat) zaustaviti/zaustavljati,
sustaviti; ~ja a lovakat zaustaviti
v zadrati [-im]/zadravati konje;
2. (beszntet) obustaviti/obustavljati, prekinuti [-nem]/prkidati
megllt zaustavljajui; ~ szerkezet
ustavljaa
megllhely [~e, ~et, ~ek] stanica,

megbecstelents
postaja; feltteles ~ uslovna stanica,
stanica po potrebi, stajalite na
zahtev megalszik [megaludt,
megaludjon,
megaludni] (tej) usiriti se, zgruati/
zgruavati se megalvad [~t, ~jon]
(vr) zgusnuti
[-ne] se, zgruati/zgruavati se,
gruati se megrad [~t, ~jon]
nabujati, narasti
[-te], uzduiti megrt [~ott, ~son,
~ani] nakoditi;
(kb'zm:) jbl is ~ a sok preko mere
nikakva dobra nije, sviraj u sviralu,
ali je i za pojas zadeni megaszal
[~t, ~jcm] osuiti, suiti
megtalkodott okoreo [-ela], tvrd,
tvrdokoran [-ma], preispodnji
megtkoz [~ott, ~zon] prokleti [-kunem]/proklinjati [-njem]; mg az
rt is ~za, amikor szletett on
proklinje i as kad se rodio
megavasod ik [~ott, ~jk/~jon] uei
[-ee] se megz|ik [~ott, ~zk/~zon]
pokisnuti
[-nem]; (tzik, bezik) prokinjavati
megbabonz [~ott, ~zon] urei [ureem v ureknem], uvraati, opiniti,
zaarati megbmul [~t, ~jon] vmit
diviti se
emu megbn [~t, ~jnl pokajati [jem] se;
ezt mg ~od! kajae se ti jo zbog
toga! bie ti jo ao! megbnt
[~ott, ~son, ~ani] uvrediti,
uiniti na ao megbartkozik [~ott,
~zk~ ~zon]
vkivel sprijateljiti se s kim; tv ~ik
a gondolattal prihvatiti/prihvaati mi-^
sao, pomiriti se s milju megbarnul
[~t, ~jon] l. (barnv vlik) postati [anem]/postajati [-jem]
mrke boje; 2. (naptl) pocrneti
[-nim] megbecstelenit [~ett,
~sen, ~eni]
1. obeastiti; 2. (nt) oskvrnuti
[-qem]/oskvrnjivati [-njujem], na
silu obljubiti megbecstelents [~e,
~t] (leny)
skvrna, oskvrnavljenost

megbecs
l

megboldogul
t

606

megbecsl [~t, ~jn] i. (tiszteletben

tart) potovati [-tujem], uvaavati,
ceniti; 2. (felrtkel) oceniti/ocenjivati [-njujem], proceniti/procenjivati; 3. ~i magt estito/valjano se
vladati v ponaati
megbecsls [~e, ~t] 1. potovanje,
uvaenje, ast; munkjval kivvta
a ~t on je stekao ast svojim radom;
2. (felrtkels) ocenjivanje, procenjivanje
megbecslhetetlen [~ul] neocenljiv
megbkl [~t, ~jen] smiriti se, umiriti
se, primiriti se
megbkt [~ett, ~sen, ~eni] umiriti
megbkl [~t, ~jn] pomiriti se, izmiriti se
megblyegez [~ett, ~zen] 1. (tzes
vassal) privrljiti, udariti ig; 2. tv
igosati [-oemj
megbnt [~ott, ~son, ~ani] 1. osakatiti; 2. (tvis) paralizovati [-zujem],
paralisati [-iem], paralizirati; a szltiiids ~otta a nyelvt kap mu je oduzela jezik
megbnul [~t, ~jon] biti uzet/paralisan/paralizovan/paraliziran, ohromiti; a keze ~t ruka mu se uzela
megbeszl [~t, ~jen] 1. (megvitat)
razgovarati, raspravljati o emu;
~tem vele eztakrdst razgovarao sam
s njim o tome pitanju; 2. (megllapodik) dogovoriti se; tallkozt ~
urei [-eem v -eknem] sastanak;
ahogy ~tk kao to smo se dogovorili
v sporazumeli
megbeszls [~e, ~t, ~ek] 1. (megtrgyals) raspravljanje, dogovaranje; 2. (megllapods) dogovor;
a ~ szerint po dogovoru
megbetegeds [~e, ~t, ~ek] oboljenje
megbetegedik [~ett, ~jk/~jen], megbetegszik [-gedett, -gedjk|-gedjen]
oboleti [-lim], razboleti se, postati
[-anem] bolestan, dopasti [-adnem]
bolesti
megbicsakl|ik [~ott, ~ani] zapeti [pnem], zastati [-anem]
megbicsakolja magt uzjoguniti se
megbilincsel [~t, ~jen] staviti/stavljati
lisice v lisiine na ruke, okovati

[okujem]/okivati nekog, baciti/bacati u okove

megbillen [~t, ~jen] prevagnuti [-nem],
nagnuti se, poremetiti se
megbillent [~ett, ~sen, ~eni] ljuljnuti
[-nem]
megbrl [~t, ~JonJ oceniti/ocenjivati [njujem], kritikovati [-kujem], kritizirati
megbirkzik [~ott, ~zk/~zon] 1.
vmivel svladati to; 2. ~ vkivel uhvatiti se u kotac
megbrsgol [~t, ~jcm] oglobiti
megbz [~ott, ~zon] vkit vmivel poveriti/poveravati v naloiti/nalagati [aem] komu to
megbzs [~a, ~t, ~ok] nalog, ovlaenje; vkinek a ~bl po nalogu/
ovlaenju koga
megbzhatatlan nepouzdan; ~ ember
suverica
megbzhat pouzdan; (hir) siguran [rna]; ~ ember pouzdan ovek; ezt ~
forrsbl

tudom

to

znam

iz

pouzdanoga vrela/izvora
megbzjik [~ott, ~zk/~zon] vkiben
imati poverenje u koga, pouzdati se
u koga, imati veru u nekoga
megbz [~Ja> ~t, ~k] opunomoitelj, nalogodavac [-vca]
megbzlevl [-levele, -levelet, -levelek]
1. (kikldetsnl) pismen nalog;
2. kpviseli ~ poslaniki/zastupniki
mandat; 3. (diplomat) akreditivno pismo; tadja -levelt predati/predavati svoje akreditivno pismo
megbizonyosodik [~ott, ~jk/~jon]
uveriti/uveravati se
megbzotta I. mn poveren, ovlaen; II.
fn [~J ~at ~ak] poverenik, ovlaenik, mandator, opunomoenik
megbocst [~ott, megbocssson, ~ani]
oprostiti/opratati; bocsss meg! oprosti ! izvini!
megbocsts [~a, ~t] oprost, oprotenje, protenje
megbocsthatatlan [~ul] neoprostiv
megbokrosod|ik [~ott, ~jk/~jon]
poplaiti se, oteti se, razgoropadati
se; a l ~ott konj se pomamio
megboldogult I. mn pokojni; II. fn

ffltgbolondt

607

[~Ju, ~at, ~ak] a ~ pokojnik; (n)

pokojnica
megbolondt [~ott, ~son, ~ani] zaluditi, izbezumiti
megbolondul [~t, ~jon]zaludeti [-dim],
poludeti [-dim], izbezumiti se, sii
[siem] s uma
megbolygat [~ott, -gasson] (tv is)
uznemiriti, isprevrtati [-rem], poremetiti
megboml|lk [~ott,megbomoljon, ~ani]
1. (rend, fegyelem) poremetiti se;
2. Id meghborodik
megbont [~ott, ~son, ~ani] 1. (megkezd) naeti [-nem]/nainjavati;
2. tv ~ja a bkt naruiti/naruavati
mir
megbonthatatlan: ~ egysg nerazdvojivo/nerazluivo jedinstvo
megborjaz|ik [~ott, ~zon] oteliti (se)
megborotvl [~t, ~jon] obrijati [-jem]
megborotvlkoz|lk [~ott, ~zk/~zon]
obrijati [-jem] se
megborzad [~t, ~jn] uasnuti [-nem]
se
megborzong [~ott, ~jon, ~ani] 1. (hidegtl) najeiti se, stresti [-esem]/
stresati se; 2. Id megborzad
megbosszul [~t, ~jon] 1. osvetiti; 2.
~ja magt osvetiti se
megbotl|lk [~ott, megbotoljk/megbotoljon, ~ani] 1. spotaknuti [-nem]
s spotai [-aknem] se, posrnuti [rnem], zabatrgati se; ~ik a nyelve
zaplie mu se jezik; 2. tv (erklcsileg) pokliznuti [-nem]
megbotoz [~ott, ~zon] izbatinati
megbotrnkoz|lk [~ott, ~zk/~zon]
sablazniti/sablanjavati se
megbotrnkoztat [~ott, -tasson] sablazniti/sablanjavati, izazvati [-zovem]
sablazan [n, -zni]
megbotrnkoztat sablanjiv
megbujjlk [~t, ~jon] (elrejtzik)
pritajiti/pritajivati [-jujem] se
megbuk ik [~ott, ~jk/~jon] 1. (terv,
vllalkozs) propasti [-adne];
(sznh:) a darab ~ott komad je
propao; 2. ker bankrotirati, bankrotovati [-tujem], doiveti [-vim] privrednu/ekonomsku propast; (csd-

megcsillan
be jut) pasti pod steaj, skrahirati; 3.
(isk:) vizsgn ~ik pasti v propasti na
ispitu; 4. pol pasti; ~ik a kormny
padne vlada megbuktat [~ott, -tasson]
1. isk (vizsgn) sruiti, oboriti; 2.
(pol): kormnyt ~ sruiti vladu
megbdsdlik [~tt, ~jk/~jn] (hsutajati [-jim] se, utajiti se, uvonjati se megbnhd|ik [~tt, ~jk/~jn]
vmirt
ispatati to megbntet [~ett,
-tessen] kazniti/
kanjavati
megcfol [~t, ~jon] opovri [-rgnem]
s opovrgnuti [-nem]/opovrgavati,
oprovrgnuti/oprovrgavati; dipl demantovati [-tujem], demantirati
megcloz [-clzott, ~zon] vmit uzeti
[uzmem] to na nian, (na)nianiti na
to
megcmez [~ett, ~zen] napisati [-iem]
naslov, adresirati, adresovati [-sujem]
megcirgat [~ott, -gasson] pomilovati
[-lujem], progladiti, milovati rukom;
~ja a fejt pomilovati po glavi
megcukroz [~ott, ~zon] oeeriti,
zaeeriti, posuti [-spem] v potruniti
eerom
megcsal [~t, ~jn] prevariti; ~ja a frjt prevariti mua megcsap [~ott,
~jon] 1. (megt) bubnuti [-nem],
udariti, opatrnuti [-nem], oinuti [nem]; 2. (szag, leveg) zapahnuti [ne] megcsapol [~t, ~jon] 1. (hordt)
naeti [-nem]/nainjati [-njem]
(bure v bavu); 2. orv izvriti
punkciju; 3. (koti:) kemenct ~ vaditi
iz peCi megcsappan [~t, ~jon] 1.
(szmbelileg) opasti [adnem]/opadati; 2. (albbhagy)
smanjiti/smanjivati [-njujem] se
megcsavar [~t, ~jon] zavrnuti [-nem]
megcserl [~t, ~jen] trampiti, zameniti/zamenjivati [-njujem], premestiti/premetati
megcsiklandoz [~ott, ~zon] zagolicati,
progolicati megcsillan [~t, ~jon]
zablistati (se)

megcsinl

megcsinl [~t, ~jonj 1. uiniti, uraditi, sainiti/sainjavati, napraviti, nainiti; 2. (vgrehajt) izvriti/izvravati s izvrivati [-ujem]; (gny:)
ezt j ~tad! lepo si zamesio! 3. (megjavt) popraviti
megcsp [~ett, ~jen] i. utinuti[-nem],
tipnuti [-nem]; ~j vkinek az arct
utinuti koga za obraz; 2. (bolha)
ujesti [-ede]; (csaln) opaliti/opaljivati [-ljuje]; (mh) ubosti [-ode]
megcsodl [~t, ~jon] vmit zauditi,
zadiviti se emu
megcskol [~t, ~jcm] poljubiti; ~jk
egymst poljubiti se
megcsonkt [~ott, ~son, ~ani] osakatiti, okrnjiti/okrnjivati [-njujem]
megcsontosodott 1. okoten, skoanjen;
2. ty (megrgztt) okoreo [-ela]
megcsvl [~t, ion] vmit zamahnuti
[-nem] im
megcsmrl|ik [~tt, ~eni] vmitl
oemeriti se ega
megcsrren [~t, ~jen] zveknuti [-ne],
zazveati [-i]
megcsfols [~a, ~t] ismevanje, sprdnja, poruga, izrugivanje, ruenje
megcsinyul [~t, ~jon] postati ruan
[-na]/gadan [-dna]
megcsszjik [~ott, -cssszon] (s)kliznuti [-nem], omaknuti se, okliznuti
(se), oklizati/oklizivati [-zujem] se,
pasti [padnem] na klizavom mestu
megdagad [~t, ~jon] 1- otei [-eem],
nabubriti, nabreknuti [-nem]; 2.
(hord stby zabreknuti [-ne]; 3.
(megrad) nabujati
megdarl [~t, ~jon] urvnjati, urnati,
nakrupno samleti [-meljem]; (hst)
samleti
megdermed [~t, ~jen] 1. ukoiti se;
a hidegtl protrnuti [-riem] od
zime; 2. (ijedtsgtl) zaprepastiti se,
prestraviti se
megdermeszt [~ett, -messzen, ~eni]
1. ukoiti, slediti; 2. (ijedtsg) prestraviti, prestraiti
megdicsr [~t, ~\en] pohvaliti
megdics'l [~t, ~jn] obesmrtiti se
megdob [~ott, ~jon] vkit vmivet baciti
na koga to, udariti koga ime

608

megdrtoz

megdobban [~t, ~jon]: a szve ~f

zadrhtalo v zakucalo mu je srce
megdohosod|ik j>ott, ~jk/~jon] uplesniviti se
megdolgoz|ik [~ott, ~zk/~zon] vmirt
radom postii [-ignem] to, izmuiti
se im
megdorgl [~t, ~jon] ukoriti, prokoriti
megdbben [~t, ~jen] zaprepastiti se,
preneraziti se, uprepastiti/uprepaivati [-ujem] se
megdbbens [~e, ~t] zaprepaenje;
~sel rteslk sa zaprepaenjem
saznajem
megdbbent [~ett, ~sen, ~eni] zapanjiti, zaprepastiti, uprepastiti/
uprepaivati [-ujem]
megdbbent zapanjujui, to zaprepauje, zaprepaujui
megdglik [~tt, -dgljn, ~eni]
crknuti [-ne], skapati, krepati, lipsati
[-pe], prasnuti [-ne]/praskati;
(egyik a msik utn) polipsati [pe]/polipsavati
megdl [~t, ~jn] 1. pasti [padne],
sruiti se; 2. (gabona) polei [-egne]/
polegati [-ee]; a bza ~t penica
je polegla; 3. (tv:) ez a ttel ~t ova
postavka/teza/tvrdnja je oborena v
sruena
megdnt [~tt, ~sn, ~eni] 1. prevaliti; a szl ~tte a gabont vetar je
povalio ito; 2. pol sruiti, oboriti/
obarati; kormnyt ~ sruiti vladu;
~i vkinek a hatalmt sruiti v
oboriti iju vlast/vladavinu; 3. sp
cscsot/rekordot ~ tui [tuem] rekord
megdnthetetlen neoboriv, nepobitan
[-tna]
megdrdl [~t, ~jn] zagrmeti [-mi],
zatutnjiti, zagroktati [-ke]; ~tek az
gyk zagroktae topovi
megdrzsl [~t, ~jn] potrljati, natrti
[-tarem v -tremj/natirati [-rem]
megdrgt [~ott, ~sori, ~ani] poskupiti/poskupljavati [-ljujem]
megdrgul [~t, ~j n ] poskupeti [-pi],
postati [-ane] skup, oskupeti [-pi]
megdrtoz [~ott, ~zon] vezati [ve-

megdupl
z

609

em]/vezivati [-zujem] neto icom

v urotom
megduplz [~ott, ~zon] udvostruiti,
duplirati neto
megduzzad [~t, ~jon] 1. otei [-ekne]
nabubriti; 2. (megrad) aabujati
megdhdllk [~tt, ~jk/~jn] pobesneti [-nim], razbesneti [-nim] se
megebdel [~t, ~jen] ruati, obedovati,
svriti ruak/obed
megecetesed|ik [~ett, ~jk/~jen] ukiscliti se, usiretiti se, ciknuti [-ne];
o bor ~ett vino je ciknulo
megdest [~ett, ~sen, ~eni] osladiti,
zasladiti/zaslaivati [-ujem]
megedz [~ett, -eddzen, "eni] 1. miisz
(vasat, aclt) kaliti, nakaliti; 2. tv
oeliiti, osnaiti
megedz((d|ik [~tt, ~jk/~jen] ovrsnuti [-nem], otvrdnuti, oeliiti se
megg [~ett, ~jen] sagoreti -ri],
zagoreti, ogoreti
megget [~ett, -gessen] saeci [-eem],
opeci [-eem], oprliti, oprljiti, oei,
opaliti; ~i az ujjt opeci prste
megegyezs [~e, ~t, ~ei] sporazum,
saglasnost, pogodba; nemzetkzi ~
meunarodni sporazum, meunarodna pogodba; ~rejut postii [-ignem]
saglasnost
megegyezllk [~ett, ~zk/~zen] 1. vkivel sporazumeti se, saglasiti se,
pogoditi se, dogovoriti/dogovarati se
s kim; a felek ~tek stranke su se
dogovorile; 2. (sszevg) slagati [ae] se, poklapati se, podudarati se
megegyez [~en] saglasan [-sna],
skladan [-dna]
meghez|lk [~ett, ~zen] ogladneti [nim], izgladneti
megejt [~ett, ~sen, ~eni] 1. (vgrehajt) izvriti; ~i a vlasztsokat
obaviti/obavljati izbore; vizsglatot
~ sprovesti [-edem]/sprovoditi istragu; 2. (elcsbt) zavesti [-edem]/
zavoditi
megl [~t, ~jen] i. (bizonyos idt)
doiveti [-vim] d o . . . ; 2. vmibl
iveti iz ega; izlaziti na kraj s im;
nem tad ~ni a fizetsbl ne moe
iveti od plate
39 Magyarszerbhorvt

megemszthetetlen

megelgeds [~e, ~t] zadovoljstvo;

~re na zadovoljstvo
megelgedett [~et; ~en; ~ebb] zadovoljan [-ljna]
megelgel [~t, ~Jen] vmi' biti sit ega,
nasititi se, zadovoljiti se do sitosti;
mr ~tem ve mi je dodijalo
megelgszik [-elgedett, -elgedj k/-elgedjen] vmivel zadovoljiti/zadovoljavati se im
meglnkl [~t, ~jn] oiveti [-vim]/
oivljavati, dobiti ivosti, postati [anem] ivlji
meglest [~ett, ~sen, ~eni] naotriti
megelevened Iik [~ett, ~jk/~jen] oiveti [-vim]
megelevent [~ett, ~sen, ~ein] oiviti
meglhets [~e, ~t] ivot, opstanak [nka], egzistencija, najpotrebnije za
ivot; biztos ~ sigurna egzistencija;
~t biztost lls uhleblje
meglhetsi ivotni
megljenez [~ett, ~zen] kucati iveo!"
megell|ik [~ett, ~jen, ~eni] (llat)
omladiti/omlaivati [-uje] se, okotiti (se); (anyadiszn) oprasiti (se);
(juh) ojagnjiti (se); (l) odrebiti
(se)
megelz [~tt, ~zn] 1. (tv is)
pretei [-eknemj/preticati [-iem],
prestii [-ignem]/prestizati [-iem];
~e kort pretekao je svoje doba;
2. (megakadlyoz) preduhitriti,
preduprediti/predupreivati[-ujem]
megelzs [~e, ~t] 1. prestizanje;
2. (megakadlyozs) predupreivanje, predupreaj; 3. orv predohrana
(od bolesti), prevencija
megelz prethodni, raniji
megembereli magt ohrabriti se, sabrati
[-berem] se
megemel [~t, ~j en l podii [-ignem];
~ a kalapjt skinuti [-nem] eir
megemszt [~ett, -emsszen, ~eni]
1. (telt) svariti, probaviti; 2. (megrt) razumeti, shvatiti; 3. (elvisel)
podnositi
megemszthetetlen 1. nesvariv, nesvarljiv, neprobavljiv; 2. (elviselhetetlen) nepodnoljiv

megemszthet

610

megemszthet svarljiv
megemleget [~ett, -emlegessen] 1. spominjati [-njem]; 2. ezt (mg) ~ed!
to e zapamtiti!
megemlkezs [~e, ~t] seanje, komemoracija
megemlkezek [~ett, ~zk/~zen] vkirl, vmirl setiti/seati se koga, ega
megemlt [~ett, ~sen, ~eni] spomenuti
[-nem], navesti [-edem], napomenuti
[-nem]/napominjati [-njem]
megenged [~ett, ~\tn] vmi dozvoliti/
dozvoljavati, dopustiti/doputati to;
engedje meg, hogy . . . dozvolite v
dopustite da ...; sokat enged meg
magnak mnogo tota dozvoljava
sebi, uzme suvie slobode; ~heii
magnak on to moe sebi dopustiti v
priutiti
megengedett dozvoljen, doputen
megengedhetetlen nedopustiv
megengedhet dopustiv
megenyhl [~t, ~jn] ublaiti/ublaavati se, popustiti/poputati, podobriti se; ~ az id ublai/ublaava se
vreme; vreme ojui/ojuava
megpt [~ett, ~sen, ~eni] sagraditi,
nazidati
megpl [~t, ~jn] sagraditi se, nazidati se
megr [~t, ~jen] 1. (rtke van>
vredeti [-dim]; nem ri meg a pnzt
teta za novac; nem ri meg a fradsgot ne vredi truditi se; 2. <vmilyen
kort> doiveti [-vim] do ..., doekati/doekivati [-kujem]; sok mindent ~tem doiveo sam svega i
svata
megrdemel [~t, ~jen] zasluiti/zasluivati [-ujem], zavredeti/zavreivati [-ujem]
megred [~t, ~jen] 1. potei [-ekne s
-ee]; ~t az es poela je v spustila
se kia; 2. tv ~t a nyelve odreio
mu se jezik; 3. <mag, hajts) proklijati
megereszt [~ett, -eresszen, ~eni] 1. popustiti/poputati; ~i a gyeplt otpustiti uzde; 2. ~/ a vizet (is-)
pustiti vodu; 3. tv ~ egy trft
ispriati vic/anegdotu

megrt

megrez [-r(e)zett, ~zen] osetiti/

oseati; (szagot) namirisati [-iem];
elre ~ predosetiti; -rzi a veszedelmet
namirisati v osetiti opasnost
megr|lk [~ett, ~\tn\ sazreti [-em s
-rim], dozreti [-rim]; ~t a szl
uzrelo je groe
megrint [~ett, ~sen, ~eni] dodirnuti
[-nem], dotaknuti [-nem], tegnuti
megrjed [~t, ~jen] prevreti [-rim],
uzavreti, uskisnuti [-nem], uzbuati
[-im]
megerjeszt [~ett, -jesszen, ~eni] dovesti [-edem]/dovoditi do vrenja,
prouzrokovati [-kujem] vrenje
megrkezs [~e, ~t] dolazak [-laska],
pridolazak; (idre) prispee, prispevanje
megrkezik [~ett, ~zk/~zen] prispeti, stii [-ignem]
megrlel [~t, ~jen] pustiti v initi da
sazri
megerltet [~ett, -tessen] 1. napregnuti
[-nem]/naprezati
[-eem],
premoriti/premarati, umoriti/umarati;
ez a munka ~ engem ovaj rad me umara v zamara; 2. ~i magt napregnuti
[-nem]/naprezati [-eem] se
megerltets [~e, ~t, ~ek] naprezanje,
napinjanje, napor
megerltet naporan [-rna], umorljiv
megerst [~ett, ~sen, ~eni] 1. (odaerst) privrstiti/privrivati [-ujem], 2. kat (fedezket, vrost stb}
utvrditi/utvrivati [-ujem]; ~i a
vdelmet pojaati odbranu; 3. tv
(pl hrt) potvrditi/potvrivati [-ujem], potkrepiti/potkrepljivati [-ljujem], osnaiti/osnaavati s osnaivati [-ujem]
megersts [~e, ~t] 1. kat (j)l fedezk, vros) utvrenje; (vdelem)
pojaanje; 2. tv (igazols) potvrda
megersds [~e, ~t] uvrenje, ojaanje
megersd|ik [~tt, ~jk/~jn]
uvrstiti se, ojaati
megrt [~ett, ~sen, ~eni] razumeti,
razabrati [-berem ]/razabirati [-rem],
shvatiti/shvatati s shvaati, dokuiti/dokuivati [-ujem]; ~etted?

megrts

611

jesi li razumeo? ~ik egjuist meusobno v uzajamno razumeti/razumevati se

megrts [~e, ~t] razumevanje
megrtet [~ett, -tessen] 1. vkivel vmit
objasniti komu to, dati komu razumeti to; 2. ~i magt objasniti se
megrthet razumljiv, shvatljiv, doku(lj)iv
megrt pun razumevanja
megrzs [~e, ~t, ~ek] oseanje; sztns ~ zor
mege8|ik [~ett, ~sk/~sen] 1. (megtrtnik) dogoditi/dogaati se, desiti/deavati se, zgoditi se; 2. tv ~ik
a szive vkin smilovati [-lujem] se
komu, imati saaljenja prema komu
megesket [~ett, -kssen] 1. (eskt kivesz) zakleti [-kunem], prisegnuti [nem]/prisezati [-eem]; ~i a tankat
zakleti svedoke; 2. (jegyesprt)
venati/venavati
megeskszik [-kdtt, -kdjk/-kdjn, -kdni] 1. zakleti [-kunem]/
zaklinjati [-njem] se, poloiti/polagati [-aem] zakletvu, prisei [egnem]/prisezati [-eem], potvrditi/
potvrivati [-ujem] prisegom; 2.(jegyespr) venati se
megesz(ik) [-evett, -egyen, -enni] pojesti
[-edem]
megetet [~ett, -etessen] dati jesti,
nahraniti/nahranjivati [-njujem], napitati; (llatot) nakrmiti
megfagy [~ott, ~jon] * smrznuti [nem] se, premrznuti, polediti se,
slediti se; 2. tv ~ a vr az ereimben
krv mi se ledi
megfagyaszt [~ott, -gyasszoi., ~ani]
zalediti/zaleivati [-ujem], smrznuti
[-nem]/smrzavati
megfjdul [~t, ~jn] zaboleti [-li]; ~t
a fejem zabolela me je glava
megfakul [~t, ~jn] izbeleti [-li], izgubiti boju
megfzs [~a, ~t] nazeb, prozeb,
prehlada,
prezeb
megfz|ik [~ott, ~zk/~zon] nazepsti [-ebem], prehladiti se, nahladiti se
megfedd [~ett, ~jen] prekoriti/prekoravati, prokoriti, ukoriti
39*

megfellebbez
megfehred|ik [~ett, ~jk/~jen] pobeleti [-lim]
megfej [~t, ~jen] 1. pomusti [-uem],
2. (tv:) vkit izmusti koga
megfejt [~ett, ~sen, ~eni] odgonetnuti,
odgonetati [-eem], reiti/reavati,
razjasniti/razjanjavati
megfejts [~e, ~t, ~ek] (rejtvny)
odgonetanje, odgonetka
megfejthetetlen nerazjanjiv, nereiv,
nedokuiv
megfejt [~je, ~t, ~k] (rejtvny) odgoneta
megfeketed|ik [~ett, ~jk/~jen] pocrneti [-nim], ocrneti, zacmeti
megfkez [~ett, ~zen] (tv is) obuzdati, ukrotiti, zaulariti, pritegnuti [nem]
megfkezhetetlen tv neukrotiv
megfekszi: vmi ~ a gyomromat pritisnuti [-ne]/pritiskati [-a s -ie]
s pritiskivati [-kuje] stomak
megfeledkezik [~ett, ~zk/~zen] vmirl zaboraviti/zaboravljati to, smetnuti [-nem]/smetati [-eem] to s
uma; ~ik magrl zaboraviti se
megfelel [~t, ~jen] 1. (krdsre) odgovoriti/odgovarati jl ~t neki dobro
mu je odgovorio; 2. vminek odgovarati emu, biti u skladu s im, slagati
[-aem] se s im; ~ a clnak odgovarati svrsi, biti celishodan [-dna];
minden ~ neki sve mu odgovara
megfelel I. mn 1. odgovarajui, povoljan [-ljna], shodan [-dna], prikladan [-dna], adekvatan [-tna]; nem ~
neodgovarajui; 2. mat ~ szgek saglasni uglovi; II. fn [~je ~*> ~^\ennek a sznak nincs magyar ~je
za ovu re nemamo odgovarajuu
maarsku re v maarski ekvivalent
megfelelen na odgovarajui nain;
ennek ~ shodno tome megflemlt
[~ett, ~sen, ~eni] zastraiti, poplaiti,
zaplaiti, uplaiti megfelez [~ett,
~zen] raspoloviti,
prepoloviti, podeliti po pola
megfellebbez [~ett, ~zen] jog podneti
v uloiti albu, apelovati [-lujem],
apelirati; a brsg tlett ~i aliti
se na presudu

megfen

612

megfen [~t, ~jen] naotriti, namasatiti; (fenokovel) nabrusiti

megfenekljik [~ett, ~eni] 1. <haj>
nasukati [-ue] se, nasesti [-edne];
2. <a srban) zaglibiti, zapasti [adne] u glib; 3. tv zapeti [-pne],
razbiti [-ije] se; ez az gy ~ett taj je
posao zapeo
megfenyeget [~ett, -gessen] vkit pretiti,
zapretiti, popretiti, zagroziti komu
megfenyt [~ett, ~sen, ~eni] kazniti/
kanjavati
megfr [~t, ~jen] 1. <elfr> stati [anem], imati mesta; 2. (v:) vkivel slagati [-aem] se s kim
megfrfiasodjik [~ott, ~jk/~jon] stati
[-anem] na snagu, sazreti za mukarca
megfrgesedjik [~ett, ~jk/~jen]
pocrvljati se
megfertz [~tt, ~zn] okuiti, zaraziti, inficirati
megfertzs [~e, ~t] zaraza, prenoenje zaraze
megfertzd|ik [~tt, ~jk/~jn] zaraziti se, inficirati se
megfest [~ett, -fessen, ~eni] 1. (vmilyen sznre) (o)bojiti, bojadisati [iem]; 2. <lefest> naslikati
megfsl [~t, ~jn] oeljati
megfslkd|lk [~tt, ~jk/~jn]
oeljati se
megfeszt [~ett, ~sen, ~eni] 1. (tv
is)napeti [-pnem], napregnuti [-nem],
zategnuti, obapeti [-pnem]/obapinjati [-njem]; hrokat ~ napeti ice/
strune; ktelet ~ utvrditi ue; (tv:)
minden erejt ~i napregnuti sve svoje
snage, napeti sile; 2. (keresztre feszt) raspeti (na krst)
megfesztett: ~ munka
napregnut rad
megfeszl [~t, ~jn] napeti [-pnem]
se, napregnuti [-nem] se, zategnuti
se, obapeti se; a ruha ~t rajta obapela
se haljina oko nje
megfiatalt [~ott, ~son, ~ani] po(d-)
mladiti /po(d)mlaivati [-ujem]
megfiatalodlik [~ott, ~jek/~jon] omladiti/omlaivati [-ujem] se, po(d-)
mladiti/po(d)mlaivati [-ujem] se

megfonto
l

megfigyel [~t, ~jen] posmatrati, promatrati, spaziti, zapaziti/zapaati

megfigyels [~e, ~t, ~ek]posmatranje,
promatranje, zapaanje, motrenje;
orv ~ alatt ll biti na posmatranju
megfigyel [~je, ~t, ~k] posmatra,
promatra
megfigyellls [~a, ~t, ~ok] kat
posmatranica
megfigyelkpessg [~e, ~et] dar
zapaanja
megfilmest [~ett, ~sen, ~eni] snimiti/
snimati na film
megfizet [~ett, megfizessen] 1. platiti;
adssgot ~ namiriti/namirivati [-rujem] v oduiti/oduivati [-ujem]
dug; 2. (megjutalmaz) nagraditi,
odmazditi; 3. pejor (megveszteget)
podmititi; 4. tv (meglakol) ispatati
megfizethetetlen [~l] neisplativ, preskup
megfog [~ott, ~jon] 1. uhvatiti,
ukebati, dohvatiti/dohvatati; ~ta a
kezt dohvatila ga je za ruku; 2. sp
~ja a labdt ukeiti, uhvatiti loptu
u letu; 3. fogjk meg! uhvatite ga !
hvatajte ga!
megfogad [~ott, ~jon] 1. (fogadalmat tesz) zarei [-eknem]/zaricati [iem] se; 2. tancsot ~ posluati
savet
megfogalmaz [~ott, ~zon] 1. sastaviti
(pismeno), napraviti nacrt, nainiti
koncept, koncipirati; 2. (kifejez)
izraziti/izraavati
megfogamz|ik [~ott, ~ani] zaeti se;
(nvny) primiti se
megfoghatatlan [~ul] nepojmljiv
megfogz|ik [~ott ~zk/~zon] uhvatiti se za to
megfogyatkozik [~ott, ~zk/~zon]
(o)slabiti, opadati, smanjiti/smanjivati [-njuje] se
megfojt [~ott, ~son, ~ani] uguiti,
udaviti, pridaviti
megfoltoz [~ott, ~zon] okrpiti, (po-)
krpati, popraviti, iskrpiti
megfontol [~t, ~jon] vmit razmisliti/
razmiljati o emu, rasuditi, razmotriti/razmatrati to, promisliti/promiljati/ o emu, promotriti/pro-

megfontols

613

matrati to, uzeti [uzmem]/uzimati

to u razmatranje v promatranje
megfontols [~a, ~t, ~ok] razmiljanje,
promiljaj; alapos ~ utn posle/
nakon zrelog razmiljanja
megfontolt [~an] smiljen, promiljen;
elre ~ szndkkal s predumiljajem,
s prenamiljajem megfontoltan
promiljeno; ~ tesz vmit
raditi neto promiljeno v po razboru
megfontoltsg [~a, ~ot] promiljenost,
promiljaj megfordt [~ott, ~son,
~ani] (pre-)
okrenuti [-nem], (pre)obrnuti
megfordul [~t, ~jon] 1. okrenuti
[-nem] se; okrenuti na drugu stranu,
zaokrenuti[-nem]/zaokretati[-eem];
2. az id ~t vreme se prmenilo;
3. sokszor ~tam nluk esto sam im
dolazio; 4. (tv:) a dolog azon fordul
meg, hogy ,.. stvar zavisi od toga
megforduls [~a, ~t] okretanje, obrt
megforgat [~ott, -gasson] (za)obrtati
[-rem]
megfoszt [~ott, -osszon, ~ani] vkit
vmitl liiti/liavati koga ega, oduzeti [-zmem]/oduzimati komu to,
uskratiti/uskraivati [-ujem] komu
to; ~ vkit a szabadsgtl uskratiti
kome slobodu; trnjtl ~ zbaciti
s prestola
megf [~tt, ~jn]skuvati se, skuhati se
megfz [~tt, ~zn] skuvati, skuhati
megfj [~t, ~jon] 1. ~ja a levest
duvati u supu;, 2. ~ja a trombitt
zaduvati u trubu; ~ja a krtt
duhnuti u rog; 3. biz (elcsen) -zdipiti,
drpiti
megftil [~t, ~jon] ld megfullad
megfullad [~t,- ~jon] 1. uguiti se,
udaviti se; 2. (vzben) utopiti se;
3. (tv:) majd ~ az ember a hsgtl

takva je vruina da se ovek zagui

megfullaszt [~ott, -asszon, ~ani] uguiti, udaviti
megfr [~t, ~jn] 1- probuiti; 2.
(v:) vkit burgijati protiv koga
megfutamft [~ott, ~son, ~ani] naterati v nagnati u beg/bekstvo, poterati
megfutamod|lk [~ott, ~jek/~jon] j t i
se u beg/bekstvo

meggyrl

megfrdet [~ett, -dessen] okupati

megfurdjik [~tt, -rdjk/-rdjn,
-rdni] okupati se
megfrszt [~tt, -sszn, ~eni] ld
megfrdet
megfszerez [~ett, ~zen] (telt) zainiti/zainjati s zainjavati, oljutiti,
zasmoiti/zasmakati [-aem]; tv zainiti/zainjati s zainjavati
meggtol [~t, ~jn] spreiti, postaviti
zapreku
meggazdagodik [~ott, ~jk/~jon] obogatiti/obogaavati s obogaivati [ujem] se
meggebed [~t, ~jen] durva skapati/
skapavati, propasti [-adnem]/propadati, crknuti [-nem]/crkavati; ha
~sz is, akkor sem fogod ezt elrni da
crkne, nee to postii
meggondol [~t, ~jon] i. promisliti/
promiljati; ha jl ~om ako dobro,
promislim; 2. ~ja magt predomisliti
se
meggondols [~a, ~t, ~ok] promiljanje, predomiljanje
meggondolatlan [~ul] nepromiljen,
nerazmiljen; ~ ember nesmotren jak
meggondolatlansg [~a, ~ot] nepromiljenost
meggondolt [~at; ~an; ~abb] promiljen
meggrbt [~ett, ~sen, ~eni] saviti [ijem], iskriviti
meggrbl [~t, ~jn] saviti [-ijem] se;
(szl:) egy hajaszla sem fog ~ni
nee mu pasti ni dlaka s glave
meggrnyed [~t, ~jen] poguriti se
meggyalz [~ott, ~zon] 1. obeastiti/
obeaivati [-ujem], okaljati; 2.
(nt) oskvrnuti [-nem]/oskvrnjivati
[-njujem]
meggyalul [~t, ~jon] ostrugati [-uem],
orendisati [-iem], oblanjati
meggyanst [~ott, ~son, ~ani] vkit
osumnjiiti koga, posumnjati na koga
meggyszol [~t, ~jon] oatiti
meggyengl [~t, ~jn] oslabeti [-bim],
oslabiti, postati [-anem] slab
meggyrl [~t, ~jn] razrediti/razreivati [-uje] se

meggyilkol
meggyilkol [~t, ~jri] ubiti [-ijem],
zaklati [-koljem]
meggygyt [~ott, ~son, ~ani]izleiti,
zaceliti
meggygyul [~t, ~jon] ozdraviti,
izleiti se, zaceliti se
meggyn [~t, ~j<m] l. ispovediti (se),
ispovedati (se); 2. vall ispovediti
se, ispovedati se
meggyorst [~ott, ~son, ~ani] Ubrzati,
pospeiti; ~ja a lpteit ubrzati korake
meggyorsul [~t, ~jri] ubrzati se
meggykerez|ik [~ett, ~zk/~zen] ukoreniti se, uhvatiti koren
meggytr [~t, ~jn] namuiti, izmuiti
meggyz [~tt, ~zn] ubediti/ubeivati [-ujem], uveriti/uveravati
meggyz [~en] ubedljiv, uverljiv
meggyzds [~e, ~t] uverenje, ubeenje, osvedoenje; az a ~e, hogy ...
njegovo je uverenje da ...; ms
~re jut razuveriti/razuveravati se
meggyzdses uveren, ubeen
meggyzdik [~tt, ~}k/~}n] osvedoiti se, uveriti se; meg vagyok
rla gyzdve uveren sam; legyen ~ve,

hogy ... budite uvereni da ...

meggyijt [~ott, ~son, ~ani] zapaliti,
upaliti
meggyullad [~t, ~jon] upaliti se, zapaliti se,
razgarati se
meggytr [~t, ~jo n] promesiti
meggyl|ik [~t, ~jn] 1. zagnojiti se;
~ az ujja zagnojio mu se prst; 2.
tv ~ik a baja vkivel imati neprilike
s kim
meggyll [~t, ~jn] zamrziti, omrznuti [-nem]
meghborod|ik [~ott, ~jk/~jon] (vkinek az elmje) pomeriti v enuti [nem] pameu
meghagy [~ott, ~jon] 1. <otthagy>
ostaviti/ostavljati to; 2. (elrendel)
naloiti/nalagati [-laem] (komu to),
narediti/nareivati [-ujem]; 3. azt
mgis meg kell hagyni, hogy . .. ipak

valja priznati, da . . .
meghagys [~a, ~t, ~ok] (hiv): fizetsi ~ plat(e)ni nalog

614

meghallgat

meghajls [~a, ~t, ~ok] klanjanje,

naklon
meghajl|ik [~ott, -joljon, -jolni] pokloniti se
meghajlt [~ott, ~son, ~ani] saviti, [ijem]/savijati, zakriviti
meghajol [~t, ~jon] sagnuti [-nem]
se, pognuti se; (dvzlsnl) klanjati se, nakloniti/naklanjati se, pokloniti se; mlyen ~ metanisati [-iem]
meghajszol [~t, ~jon] namuiti; (lovat) rastrkati
meghajt1 [~ott, ~son, ~ani] 1. (meghajszol) rastrkati; (megkerget) poterati; 2. orv (hashajt, stb} proistiti/proiavati; ez az orvossg ~
ovaj lek isti; 3. miisz staviti/
stavljati u pogon, pokrenuti [-nem]/
pokretati [-eem] neto
meghajt2 1. ld meghajlt; 2. ~ja a fejt pognuti [-nem] glavu; 3. ~ja
a zszlt spustiti zastavu; 4. ~ja
magt pokloniti se, klanjati se,
nakloniti se
meghajts1 [~a, ~t] miisz pokretanje,
pogon
meghajts2 [~a, ~t] (fej) klanjanje
glavom
meghal [~t, ~jon] 1. umreti/umirati
[-rem]; (elhuny) preminuti [-nem];
(elesik, lett veszti) poginuti [nem]; 2 (tv:) majd ~ bnatban
syisne v umire od tuge/bola; majd ~
ijedtben premreti/premirati od straha; majd ~ a szomjsgtl umirati od
ei; 3. (tv:) majd ~ vkirt ginuti
za kim
meghl [~t, ~jon] vhol prenoiti,
obnoiti se
meghalad [~t, ~jon] nadmaiti, prevazii [-iem]/prevazilaziti, prei [eem]/prelaziti; ez ~ja erejt to
prevazilazi njegove snage
meghll [~t, ~jon] oduiti se, biti
zahvalan [-lna]/blagodaran [-rna]
meghall [~ott, ~jon, ~ani]uti[ujem],
douti; vletlenl ~ nauti; ha ~om,
hogy ... ako ujem, da
meghallgat [~ott, -gasson] 1. sasluati;
2. (krst) usliati, usliiti (molbu)

meghamis
t

615

meghamist [~ott, ~son, ~ani] patvoriti, krivotvoriti

meghmoz [~ott, ~zon] oljutiti, otrebiti
meghny-vet [~t-~ett, ~jon-vessen]
svestrano prouiti/prouavati
megharagt [~ott, ~son, ~ani] razljutiti, naljutiti, rasrditi
megharagszik [-gudott, -gudjk/-gudjon, -gudni] razljutiti se, naljutiti
se, naburiti se, rasrditi se, napuati
se; -gudtam razljutio sam se, meni se
uzmutilo
megharap [~ott, ~jon] ujesti [-edem],
ugristi [-izem]
meghromszoroz [~ott, ~zon] potrostruiti, utrostruiti, triplirati
megharsan [~t, ~jn] zazvuiti, zaoriti
meghasad [~t, ~jon] l. (ras)cepati se,
naprsnuti [-ne], prosesti [-ede s
-edne] se; ~t a fld prosela je
zemlja; ~t a jg provalio se led;
2. (tv:) majd ~ a szvem skoro da
mi pukne srce od . . .
meghasonls [~a, ~t] zavada, nesloga,
nesklad, razdor
meghasonl|ik [~ott, ~ani] zavaditi se,
razii [-iem]/razilaziti se, ne slagati
[-aem] se
meghasonlott neuravnoteen, razoaran, oajan [-jna], beznadean [-na]
meghat [~ott, -hasson] tronuti [-nem],
taknuti [-nem]; knnyekig ~va tronut do suza; ~qtta a szivemet taknulo
me je u srce
meghatalmaz [~ott, ~zon] ovlastiti/
ovlaivati [-ujem], opunomoiti/
opunomoavati s opunomoivati [ujem]
meghatalmazs [~a, ~t, ~ok] ovlaenje^ ovlatenje, punomo [n,
-i], punornoje, opunomoenje
meghatalmaz [~ja ~t> ~k] mandator,
opunomoitelj
meghatalmazott 1. mn ovlaen, ovlaten, opunomoen; ~ miniszter
opunomoeni ministar; II. fn [~Ja>
~at, ~ok] ovlaenik, opunomoenik, punomonik
meghatroz [~ott, ~zon] odrediti/
odreivati [-ujem], utvrditi/u-

meghzik
tvrivati; pontosan ~ precizirati,
pravilno naznaiti, definisati [-iem],
definirati
meghatrozs [~a, ~t, ~ok] odreivanje, utvrivanje, definicija; kzelebbi ~ specifikacija
meghat [~an] dirljiv, ganutljiv
meghatdiik [~ott, ~jk/~jon] ganuti [-nem] se, uzbuditi/uzbuivati
[-ujem] se (duevno)
meghatott [~an] tronut, ganut
meghatottsg [~a, ~ot] tronutost,
ganutljivost, ganutost
meghtrl [~t, ~jon] uzmaknuti s
uzmaci [-aknem]/uzmicati [-iem],
povui [-vuem] se
meghzasod|ik [~ott, ~jk/~jon] oeniti se
meghegyez [~ett, ~zen] uiljiti, zailjiti, zarezati [-eem]/zarezivati [-zujem]
meghempereg [-pergett, jen] provaljati se, uvaljati se; (srban) prokaljuati se
meghemperget [~ett, -gessen] provaljati, pokotrljati
meghibsods [~a, ~t, ~ok] msz
kvar, defekt
meghibban [~t, ~jcm] pomeriti v
enuti [-nem] pameu, proaaveti
[-vim], poaaveti
meghint [~ett, ~sen, ~eni] 1. posuti [spem]/posipati; borssal ~ pobiberiti; 2. (meglocsol) pokropiti
meghitt [~en]prisan [-sna], familijaran
[-rna], intiman [-mna], idilian [na]
meghist [~ott, ~son, ~ani] osujetiti
meghisul [~t, ~jon] osujetiti se; (p/
remny) izjaloviti/izjalovljivati [-ljuje] se; tervem ~t moj plan je propao
meghv [~ott, ~jri] pozvati [-zovem]/
pozivati
meghvs [~a, ~t, ~ok] poziv
meghvsos: sp ~ verseny pozivno takmienje
meghv [~ja> ~t, ~k] pozivnica
meghvott [~at] pozvan, zvan; ~
vendg pozvani gost, zvanik; (n)
zvanica
meghiz|ik [~ott, ~zon] ugojiti se,

meghztl
zadebljati, udebljati; <llat> utoviti
se meghztl [~t, ~jon] gojiti;
<llatot>
utoviti meghdt [~ott, ~son, ~ani]
osvojiti/
osvajati
meghdol [~t, ~jon] pokoriti/pokoravati se meghomlyosodjik [~ott,
~jk/~jon]
zamutiti/zamuivati [-uje] se, potamneti [-ni] meghonost [~ott,
~ani] odomaiti/
odomaivati [-ujem], udomaiti;
(tv:) szokst ~ uvesti [-edem]
obiaj meghonosodik [ott,
~jk/~jon] odomaiti|odomaivati [-uje] se, udomaiti se meghosszabbt
[~ott, ~son, ~ani]
1. produiti/produivati [-ujem] s
produavati, produljiti/produljivati
[-ljujem], razduljiti; ~ja a hatridt
produiti v produljiti v odgoditi rok;
2. ker <vltt> prolongirati
meghosszabbts [~a, ~t] produenje,
produljenje, produivanje, produljivanje, prolongacija, odgoda
meghosszabbodik [~ott, ~jk/~jon]
produiti/produivati [-zuje] se,
produljiti/produljivati [-Iju je] se,
narasti [-te], oduati; ~nak a napok, jszakk oduaju dani, noi
meghoz [~ott, ~zon] 1. (tv is) doneti
[-esem]; 2. tv ~za az tletet doneti
v izrei [-eem s -eknem] presudu
meghozat [~ott, -sson] vmit naruiti/
naruivati [-ujem] neto, dati nalog/
narudbinu za dobavu neeg
meghkken [~t, ~jen] zabezeknuti
se, smesti [-etem] se, zauditi/zauavati s zauivati [-ujem]
se, zaprepastiti/zaprepatavati s
zaprepaivati [-ujem] se
meghkkent [~ett, ~sen, ~eni] zabezeknuti [-nem], smesti [-etem],
zauditi/zauavati s zauivati [ujem], zaprepastiti/zaprepatavati
s naprepaivati [-ujem]
meghkkent' zaprepaujui
meghunyszkodjik [~ott, ~jk/~jon]
pokunjiti se

616

megindt

meghurcol [~t, ~jon] tv ukaljati,

okaljati, izloiti v izvrgavati ruglu
meghz [~ott, ~zon] 1. povui [-uem]; ~ az jat nategnuti luk;
~za a fket povui konicu; 2 ~za
magt skupiti se, uuriti se
meghzd ik [~ott, ~jk/~jon] <vhol>
skloniti/sklanjati se, nai [naem]
krova nad glavom
meghl [~t, ~jo'n] 1. prehladiti se,
nazepsti [-ebem], nahladiti se; 2.
(tv:) ijedtben ~t ereiben a vr
sledila mu se krv u ilama od
straha
meghls [~e, ~t] prehlada, nazeb,
rashlada, nahlada
meghlyl [~t, ~jon] durva oaaviti,
oslabeti [-bim] pameu; obalaviti/
obalavljivati [-ljujem], postati [-anem] malouman [-mna]/slabouman
megidz [~ett, ~zen] hiv, jog pozvati
[-zovem] (na v pred sud); tankat
~ pozvati svedoke
megigazt [~ott, ~son, ~ani] 1. udesiti/udeavati, namestiti/nametati,
popraviti/popravljati; 2. ~ja az rjt namestiti v doterati/doterivati
[doterujem] svoj sat
meggr [~t, ~Jer>] obeati/obeavati,
zarei [-eknem ]/zaricati [-iem] se
megigz [~ett, ~zen] oparati/oparavati, opiniti/opinjavati, uarati,
zaarati, urei [-eem s -eknem]
megihlet [~ett, -lessen] nadahnuti [nem]/nadahnjivati [-njujem]
megijed [~t, ~Jen] uplaiti se, poplaiti
se
megijeszt [~ett, -esszn, ~eni] uplaiti,
poplaiti, zaplaiti
megillet [~ett, -essen] vkit pripadati,
prjnadleati [-i]/prinadleavati, sledovati [-duje] komu; ez ~i t to mu
sleduje; hla illeti meg t njemu
pripada hvala
megillet <jogos> pripadajui, dolian
[-na], duan [-na]; az t ~ rsz
pripadajui mu deo
megillet'dlik [~tt, ~jk/~jn] ganuti [-nem] se, biti ganut/tronut
megindt [~ott, ~son, ~ani] 1. ((mozgsba hoz) pokrenuti [-nem]/pokre-

meglndit

megjr

617

tati [-cem], staviti/stavljati u pokret; ~ja a motort staviti motor

u pogon/pokret, pokretati [-eem]
motor; 2. tv <eljrst, pert) pokrenuti (parnicu); (hbort) otpoeti [nem]/otpoinjati [-njem] (rat);
(mozgalmat) zapoeti [-nem]/zapoinjati [-njem] (agitaciju v
pokret); (nyomozst) povesti [-edem] (istragu); 3. tv (meghat) ganuti [-nem]; mlyen ~ duboko
ganuti, dirnuti [-nem] u srce, uzbuditi/uzbuivati [-ujem]
megindt I. mn dirljiv, ganutljiv;
(sznalmas) jadan [-dna]; II. fn
[~ja, ~t, ~k] (kezdemnyez)
inicijator, pokreta, zaetnik
megindokol [~t, ~jon] obrazloiti/
obrazlagati [-aem], razloiti/razlagati
megindul [~t, ~jon] 1. krenuti [-nem]
(se), proraditi; 2. tv (megkezddik) (ot)poeti [-nem]/otpoinjati
[-njem]; a beszlgets ~t razgovor se
zametnuo; a bri eljrs ~t ellene
pokrenut je sudski postupak protiv
njega; az zlet ~t posao je krenuo;
3. tv (meghatdik) -ganuti [-nem]
se, biti ganut
megingat [~ott, -gasson] poljuljati,
pokolebati, uzdrmati; ~ja a hitt
uzdrmati veru
megingathatatlan [~ul] nepokolebljiv
meginog [-ingott, ~joii] (tv is) poljuljati se, pokolebati se, uzdrmati se;
~ a talaj alatta tle uzmie pod nogama
megint1 ige [~ett, ~sen, ~eni] (figyelmeztet) opomenuti [-nem]/opominjati [-njem]
megint* hat (jra) opet, jo jednom,
ponovo
meginterjvol [~t, ~jon] intervjuisati
[-iem], interjuirati
megr [~t, ~jon] napisati [-iem]; sebtben ~ vmit napisati neto na brzu
ruku
megirigyel [~t, ~jen] vkit vmirt
pozavrdeti [-dim] kome na emu
mgis ipak, usprkos, uzasve
megismer [~t, ~jen] 1. (u)poznati;

kzelebbrl ~ upoznati poblie; 2.

(felismer, rismer) prepoznati/prepoznavati [-ajem]; a hangjrl ~
vkit prepoznati koga po glasu;
3. (szl:) ismerd meg nmagadat
upoznaj samog sebe
megismers [~e, ~t] 1. poznavanje,
saznanje, upoznanje, upoznavanje;
2. /// spoznaja, saznanje
megismerhet' ono to se moe upoznati v dokuiti
megismerkedik [~ett, ~jek/~jen] upoznati/upoznavati [-ajem] se
megismertet [~ett, -tessen] vkit vkivel
v vmivel upoznati koga s kim v im
megismtel [~t, ~jen3 ! ponoviti/
ponavljati; 2. isk -tli az osztlyt
ponoviti/ponavljati razred
megismtld lik [~tt, ~jk/~jn] ponavljati se
megiszik [-ivott, -igyon, -inni] 1. popiti [-ijem]; 2. (szl:) ennek megissza a levt! za to e on jo platiti!
megitat [~ott, -itasson] napojiti/napajati, zapojiti/zapajati, dati kome
da pije
megtl [~t, ~jen] 1. (elbrl) suditi
o emu, prosuditi/prosuivati [-ujem] to, oceniti/ocenjivati [-njujem]
to; maga utn tl meg msokat suditi
po sebi o drugima; 2. vkinek vmit
(odatl) dosuditi/dosuivati [-ujem] komu to
megtls [~e, ~t] sud, rasuivanje,
prosuivanje; ~em szerint po mome
sudu
megzlel [~t, ~jcn] okusiti, kuati,
gustirati
megizmosodik [~ott, ~jk/~jon] osnaiti se, o(d)jaati, postati [-anem] jak
megizzad [~t, ~jon] oznojiti se, preznojiti/preznojavati se, uznojiti se
megizzaszt [~ott, -izzasszon, ~ani]
preznojiti/preznojavati,
uznojiti
megjr [~t, ~jon] ! (bejr, beutaz)
proi [-oem]/prolaziti, proputovati [tujem] to; 2. (prul jr) ~ja zlo
proi, nagrabusiti, nagraisati [-iem],
(na)stradati; 3. ez mg csak ~ya
(trhet) to se jo moe podneti, ovo je
jo cvee

megjtszik

618

megjtszik [~ott, -jtsszon, ~ani]

1. (sznh, film:) vmely szerepet ~ik
odigrati neku ulogu; 2. pejor -issza
a nagy urat izigrava velikog gospodina
megjavt [~ott, ~son, ~ani] popraviti/
popravljati, poboljati
megjavul [~t, ~jon] popraviti/popravljati se
megjegyez [~ett, ~zen] 1. (megjegyzst tesz) primetiti/primeivati [-ujem]; meg kell jegyezni, hogy . . . treba
spomenuti v napomenuti, da. .
2. (emlkezetbe vs> zapamtiti;
jegyezze meg magnak! zapamtite!
ezt a srtst megjegyzem magamnakl
ovu u uvredu zapamtiti!
megjegyzend' valja v treba zapamtiti,
treba imati na umu
megjegyzs [~e, ~t, ~ek] primedba,
napomena, opaska; elzetes ~ prethodna napomena
megjelens [~e, ~t] 1. pojavljenje,
pojavljivanje, pojava; (hiv:) meg nem
jelens miatt zbog nedolaska; 2. (folyirat) izlaenje; 3. (kls) pojava; j ~e van on/ona je lepa v dobra
pojava
megjelenjik [~t, ~jk/~jen] 1. pojaviti/pojavljivati [-ljujem]se; 2.(mutatkozik) pokazati [-aem j/pokazivati [-zujem] se; hirtelen ~ik vhol
dopasti [-adnem]/dopadati, banuti [nem]; a bors mr ~t a piacon
graak ve pristie na pijacu; 3.
nyomd izii [-idem] s izai [-aem]/
izlaziti (iz tampe)
megjelent [~ett, ~sen] predoiti/predoavati
megjell [~t, ~jn] oznaiti/oznaivati
[-ujem] s oznaavati, obeleiti/
obeleavati, markirati
megjells [~e, ~t,~ ek] oznaenje,
oznaka
megjsol [~t, ~jon] proreci [-eem v
-eknem], predkazati [-aem]/predkazivati [-zujem]
megjn [-jtt, -jjjn] 1. doi [doem]/
dolaziti, stii [-ignem]; 2. (tv:)
-jtt az esze opametio se
megjutalmaz [~ott, ~zon] nagraditi/
nagraivati [-ujem]

megkr

megkap [~ott, ~jon] 1. dobiti [-ijem]/

dobivati s dobijati; (kldemnyt)
primiti/primati; ~tuk a levelt primili
smo vae pismo; 2. betegsget ~ dobiti
bolest; 3. (ell^ap) uloviti, uhvatiti,
zahvatiti, zgrabiti; 4. (meghat) dirnuti [-nem], tronut', ganuti; 5. szl
~ja a magt dobiti svoje
megkapl [~t, ~jon] okopati/okopavati
megkaparint [~ott, ~son, ~ani] prigrabiti to, doepati se ega
megkapaszkodik r~ott, ~jk/~jon]
vmibe uhvatiti se za to, pridrati [im]/pridravati se za to
megkap dirljiv
megkarcol [~t, ~jon] progrepsti [ebem]
megkarmol [~t, ~jn] ogrepsti [-ebem]; ~/ a macska odrapila me
maka
megkrost [~ott, ~son, ~ani] otetiti/
oteivati [-ujem]
megkedvel [~t, ~Jen] zavoleti [-lim]
megkedveltet [~ett, -tessen]: ~i magt
vkivel omileti [-lim] komu, umiliti/
umiljavati se komu; ~te magt velem
on mi je omileo
megkegyelmez [~ett, ~zen] vkinek
pomilovati [-lujem] koga
megkkl [~t, ~jon3 pomodreti [-rim],
zaplaveti [-vim]/zaplavljivati [-ljujem]
megkel [~t, ~jen] narasti [-te]/narastati, razabrati [-bere]/razabirati
[-re] se; a tszta ~t testo je naraslo
megkemnyedik [~ett, ~jk/~jen]
otvrdnuti [-nem]/otvrdnjavati (se),
vrsnuti [-nem]/vrsivati [-ujem] se
megkemnyt [~ett, ~sen, ~eni]
stvrdnuti [-nern]/stvrdnjavati s
stvrdnjivati [-njujem]
megken [~t, ~\en] 1. namazati [-aem]; (vall:) szent olajjal ~ miropomazati [-maem]; 2. tv (megveszteget) podmititi/podmiivati [-ujem], podmazati/podmazivati [-zujem]; 3. tv, pejor minden hjjal ~t
ember prepredenjak
megkr [~t, ~jen] 1- v^it vmire za-

megkrde
z

'

619

moliti koga za to; 2. ~i vkinek

a kezt zaprositi devojku
megkrdez [~ett, ~zen] vkitl vmit
zapitati koga za to v o emu, upitati
koga za to; jbl ~ prepitati, iznova
upitati
megkeres [~ett, ~sen] 1. potraiti;
2. (felkeres) pohoditi; 3. (megszolgl) zaraditi/zaraivati [-ujem];
~i a kenyert zaraditi/zaraivati
svoj hleb/kruh
.megkrs [~e, ~tj 1. zamolba; 2. (leny) prosidba
megkeress [~e, ~t] hiv zamolba, zamolnica
megkeresztel [~t, ~jen] 1. (vall is)
pokrstiti/pokrtavati; 2. (tv, trf:)
bort ~ krstiti vino
megkeresztelked|ik [~ett, ~jk/~jen]
pokrstiti/pokrtavati se
megkrgesedlik [~ett, ~jk/~jen] skoreti se [-ri se], okoreti se, dobiti [ije]/dobijati s dobivati koru
megkert [~ett, ~sen, ~eni] iznai [aem], pronai
megkerl [~t, ~jn] 1. (krljr)
obii [-iem]/obilaziti, zaobii/zaobilaziti; 2. (elkerl) pojaviti se
opet, opet se nai [nae]; ~t az elveszett zsebksem (pro)naen je moj
izgubljeni depni no; 3. tv ~i az
igazsgot obii istinu
megkeseredik [~ett, ~jk/~jen] grknuti [-nem], goraknuti, dobijati v
dobivati gorak ukus
megkesert [~ett, ~sen, ~eni] (tv is)
zagoriti s zagorati/zagoravati s
zagorivati [-ujem], ogoriti/ogorivati [-ujem], ogorati/ogoravati;
tv ~i vkinek az lett zagorati kome
ivot
megkeserl: ezt mg ~d! to e
morati platiti 1 to e teko ispatati!
megks|ik [~ett, ~sen] zakasniti,
pridocniti, zadocniti
megktszerez [~ett, ~zen] podvostruiti
megktszerezdjlk [~tt, ~jk/~jn]
podvostruiti se
megkettfz [~tt, ~zn] udvostruiti/
udvostruavati, udvojiti/udvajati

megkopaszt
megkever [~t, ~jen] (krtyt is)
promeati
megkezd [~ett, ~Jen ~eni] 1. (elkezd) zapoeti. [-nem]/zapoinjati
[-njem], otpoeti/otpoinjati; 2. (fogyasztani kezd) naeti/nainjati
megkezd'djik [~tt, ~jk/~jn] poeti [-ne]/poinjati [-nje]; az elads ~tt predstava je poela
megkml [~t, ~j en l v kit vmitl
potedeti [-dim], zatedeti nekoga
od neega; fradsgtl ~ vkit utedeti
komu trud
megknl [~t, ~jri] vkit vmivel ponuditi koga im; borral knl meg
vkit posluiti koga vinom; nasluiti
vino
megknoz [~ott, ~zon] namuiti, napatiti, izmuiti, promuiti
megksrel [~t, ~jen] pokuati/pokuavati
megksrt [~ett, ~sen, ~eni] napastovati [-tujem]/napastvovati [-tvujem], tentati
megkvn [~t, ~jn l vm '"' zaeleti [lim], zahtevati, zahteti, prieleti [lim] to
megkvns [~a, ~t] prohtev, enja;
ers ~ hlepnja
megkockztat [~ott, -tasson] staviti/
stavljati na kocku, riskirati, reskirati,
rizikovati [-kujem]; ~tam egy krdst
usudio sam se da postavim pitanje
megkomolyodjik [~ott, ~jk/~jon]
uozbiljiti se
megkondit [~ott, ~son, ~ani] (harangot) zazvoniti
megkondul [~t, ~jon] zabrujati [ji]; a harangok ~nak zazvone v
zabrecaju zvona
megkonstrul [~t, ~jon] 1. sastaviti/
sastavljati, sagraditi/sagraivati, [-u
jem], konstruisati [-iem], konstruirati; ~ egy gpet sastaviti v izraditi
plan maine v stroja; 2. (sszellt)
sastaviti/sastavljati v sklopiti/sklapati delove ujedno
megkopaszt [~ott, -asszon, ~ani]
1. (szrnyast) oupati, oguliti (ivinu, perad); 2. tv (kifoszt) oerupati, oguliti, izmusti [-uzem](koga)

megkopi
k

620

megkoplik [~ott, ~jon] (tv is) istroiti

se, pohabati se, otrati se; <ruha>
izlizati [-ie] se
megkopogtat [~ott, -tasson] pokucati/
pokucavati, (za)kucati, udarati, pokuckati/pokuckivati [-kujem]
megkoronz [~ott, ~zon] krunisati [iem], okruniti
megkstol [~t, ~jon] okusiti, kuati,
ogristi [-izem]/ogrizati
megkoszorz [~ott, ~zon] ovenati,
poloiti venac
megkottyan: (biz:) meg sem kottyan
neki to mu nije ni za jedan zub
megkoycsol [~t, ~jon] nakovati [kujem], s(a)kovati [-kujem]
megkozmsod|ik [~ott, ~jek/~jon]
zagoreti/zagorevati
megklykez|lk [~ett; ~zk/~zen] <llat> omladiti/omlaivati [-ujem]
se; <macska> omaciti (se)
megknnyebbl [~t, ~jn] odlaknuti
[-nem], odla(h)nuti, laknuti [-nem];
~tem laknulo mi je
megknnyt [~ett, ~sen, ~eni] olakati/olakavati
megknyrl [~t, ~jn] vkin smilovati
[-lujem] se kome v na koga
megkrnykez [~ett, ~zen] vkit pokuati podmititi koga, uzleteti [-tim]
oko nekoga
megkszn [~ t, ~jn] vmit zahvaliti/
zahvaljivati [-ljujem] se na emu
megkszrl [~t, ~jn] naotriti
megkt [~tt, megkssn] 1. (megktz) sputati/sputavati; (ktllel)
zavrsti [-rzem]; 2. (odakt) privezati [-eem]/privezivati [-zujem]; ~i
a lovat pripeti [-pnem]/pripinjati [njem] konja; 3. <hlt, harisnyt)
isplesti [-etem]/ispletati [-eem];
4. tv < ltrehoz) sklopiti/sklapati,
zakljuiti/zakljuivati [-ujem]; ~i
a szerzdst sklopiti ugovor; 5. tv
~i vkinek a kezt sapeti [-pnem]
kome ruke; 6. <megmakacsolja magt) ~i magt uzjoguniti se
megkts [~e, ~t] 1. (megktzs)
sputavanje, vezivanje; 2. (szerzds) sklapanje, zakljuivanje, zakljuenje

megkzd

megktttsg [~e, ~et] 1. vezanost'

2. (ktelezettsg) obaveza, obaveza"
nost, obveza, obvezanost
megktz [~tt, ~zn] svezati [-eem]
svezivati [-zujem], sputati/sputavati, sapeti [-pnem]/sapinjati [-njem],
vezati [veem]/vezivati [-zujem]
megkvesedett geol fosilni, okamenjen,
skamenjen
megkvesed|ik [~ett, ~jk/~jen] (tv
is) okameniti se, zakameniti se;
~ik a szve okameni mu se srce
megkvet [~ett, -vessen] (bocsnatot
kr) moliti oprotenje
megkvetel [~t, ~jen] zahtevati, traiti; ntl ~jk hogy lelkiismeretes
legyen od vas traimo v trai se da
budete savesni
megkvl. [~t, ~jn] tv (flelemtl)
okameniti se (od straha)
megkzelt [~ett, ~sen, ~eni] vmit
primai [-aknem]/primicati [-iem]
se, pribliiti/pribliavati s pribliivati [-ujem] se emu
megkzelthetetlen [~l] nepristupaan [-na], nedostian [-na], nedostupan [-pna]
megkzelthet pristupaan [-na],
dostian [-na], dostupan [-pna];
(6) knnyen ~ on je vrlo pristupaan
megkzelt [~en/~leg] priblian[-na]
~ rtk priblina vrednost
megkritlzl [~t, ~jon] vmit kritikovati
[-kujem], kritizirati to, prigovarati
emu
megkld [~tt, ~jn, ~eni] poslati
[poaljem], priposlati [-oaljem s
-oljem]
megklnbztet [~ett, -tessen] distingvirati, diferencirati, razlikovati [-kujem]
megklnbztets [~e, ~t, ~ek] razlikovanje, diferencijacija, pravljenje
razlike, dvojenje; faji ~ rasna
diskriminacija
megklnbztethet to se moe v da
razlikovati
megklnbztet: ~ jel znak raspoznavanja
megkzd [~tt, ~jn, ~eni] 1. vkivl
boriti se, porvati [-vem] se s kime; 2.

meglgyt

621

(tv:) vmivel s(a)vladati /s(a)vlada- !

vati s s(a)vlaivati [-ujem] to,
odoleti [-lim]/odolevati emu; ~ a
nehzsgekkel s(a)vladati potekoe
meglgyt [~ott, ~son, ~ani] 1.
umekati/umekavati, razmekati;
2. tv ~ja vkinek a szvt umilostiviti
koga, razneiti/razneavati s razneivati [-ujem] koga
meglgyul [~t, ~jon] 1. meknuti,
o(d)meknuti [-nem]; omekati/omekavati; 2. tv ~ a szve biti dirnut/
ganut, umilostiviti se, razneiti/razneavati s razneivati [-ujem]
se
meglakol [~t, ~jon] vmirt ispatati
to
meglncol [~t, ~jon] (lnccal odakt)
vezati/vezivati [-zujem] lancem v
na lanac; (bilincsbe ver) okovati
[okujem]
meglapul [~t, ~jon] 1. (pl nyl)
pritajiti/pritajivati [-jujem] se; 2.
tv uuriti se, pognuti [-nem]
glavu
meglasst [~ott, ~son, ~ani] usporiti/
usporavati
meglassul [~t, ~jon] usporiti/usporavati se
meglt [~ott, meglsson] 1. ugledati,
videti [-dim]; (szrevesz) opaziti;
2. tv majd ~juk! videemo 1
megltogat [~ott, -gasson] vkit, vmit
posetiti/poseivati [-ujem], pohoditi/pohaati, obii [-iem]/obilaziti
koga, to; vkit ii kome u pohode/
posete
megltszik [~ott, -ltsszk/-ltsszon/
-lssk, ~ani] (tv is) videti [-di]
se, poznati/poznavati [-aje] se, opaziti/opaati se; ~ik rajta, hogy
beteg volt vidi se v opaa se na njemu
da je bio bolestan
meglazt [~ott, ~son, ~ani] 1. (csavart, rugt, vet sto} olabaviti/
olabavljivati [-ljujem], popustiti/
poputati, odapeti [-pnem]/odapinjati [-njem], rasklimati, rasklamitati [-iem]; 2. tv (pl fegyelmet) olabaviti/olabavljivati
meglazul [~t, ~jon] 1. (csavar, rug,

meglocsol
v stb.) olabaviti/olabavljivati [-ljujem], popustiti/poputati, rasklimati se; a csavar ~t zavrtanj/araf
je olabavio; 2. tv popustiti/poputati; ~f a fegyelem popustila je stega/disciplina
megleckztet [~ett, -ztessen] vkit oitati kome bukvicu, namajstoriti
koga
meglegyint [~ett, ~sen, ~eni] vkit
(megfricskz) kvrcnuti [-nem] koga
meglehet (lehetsges) moe biti
meglehetsen prilino, dosta, dovoljno
meglendt [~ett, ~sen, ~eni] razmahnuti [-nem], zamahnuti, razmahati [-maem]/razmahivati [-hujem]
meglendl [~t, ~jn] zamahnuti [-ne]
se
meglenget [~ett, meglengessen] vmit
zamahnuti [-nem], zalepetati [-peem] im
meglep [~ett, ~jen] 1. (meglepetst
okoz) iznenaditi/iznenaivati [-ujem], zadiviti, frapirati, zauditi/
zauavati s zauivati [-ujem];
2. vkit (ajndkkal) pripremiti komu
iznenaenje; 3. (rajtakap) zatei [eem s -eknem], ukebati
meglp [~ett, ~jen] biz Id meglg
meglepets [~e, ~t, ~ek] iznenaenje;
~t kelt presenetiti; ~t szerez vkinek
pripremiti/pripremati komu iznenaenje
meglepetsszeren iznenada, neoekivano
meglep [~en] udnovat, upadljiv,
neobian [-na], neoekivan; nem ~,
hogy . . . ne iznenauje to..., nije
udo to ...
meglepdik [~tt, ~jek/~jn] iznenaditi/iznenaivati [-ujem] se
megles [~ett, ~sen] uvrebati, dovrebati
meglett odrastao [-sla], svren; ~
ember zreo ovek; ~ kor frfi ovek
u zrelim godinama
meglev (ltez) postojei, efektivan
[-vna]
meglbl [~t, ~jon] ljuljnuti [-nem]
meglocsol [~t, ~jon] pokropiti/po-

meglg

622

kropljivati [-Ijujem], politi [-ijem],

poprskati
meglg [~ott, ~jon] biz umai [-aknem], strugnuti [-nem], kidnuti,
utei [-eem s -eknem], izgubiti se,
odmagliti, uhvatiti istac [-sca],
podbrusiti pete tb,
meglop [~ott, ~jon] pokrasti [-kradem], okrasti [-adem]
megl [~tt, ~jo'n] ustreliti, nastreliti
meglk [~tt, ~jn] gurnuti, (po)rinuti, badnuti, bocnuti [-nem]
megmagyarz [~ott, ~zon] objasniti/
objanjavati, protumaiti, razjasniti/
razjanjavati, istolkovati [-kujem]
megmagyarzhatatlan
neobjanjiv,
nerazjanjiv
megmagyarzhat razjanjiv
megmagyarost [~ott, ~son, ~ani]
pomaariti, pomadariti, maarizovati [-zujem], madarizirati
megmakacsolja magt uzjoguniti se,
postati [-anem]/postajati [-jein]
uporan [-rna], zainatiti se
megmmorosodik [~ott, ~jk/~Jon]
zaneti [-esem]/zanositi se, opiti [ijem]/opijati se; ~ik az rmtl
zaneti/zanositi se v opiti/opijati se od
radosti
megmar [~t, ~jon] ujesti [-edem]/
ujedati; (tv, pejor is) upei [-eem]/
upicati [-iem]; (kzm:) kit a kgy
~t, a gyktl is fl koga su zmije
klale, i gutera se boji
megmarad [~t, ~jon] i. ostati [-anem]/
ostajati [-jem]; 2. (fennmarad)
sauvati se; 3. (nem fogy el> preostati; 4. tv ~ a meggyzdse
mellett ostajati pri svom uverenju
megmarads: (fiz:) az anyag ~nak
elve zakon o neunitivosti materije;
az energia ~nak elve zakon o ouvanju energije
megmarkol [~t, ~jori] zgrabiti, epati, prihvatiti; kt kzzel ~ zagrabiti obim rukama
megmst [~ott, ~son, ~ani] preinaiti, menjati, promeniti; ~ja szndkt promeniti v menjati svoju nameru; ~ja tervt preinaiti svoj plan
megmsthatatlan nepromenljiv

megmond

megmsz|ik [~ott, megmsszon] (hegyet> uspeti [-pnem] v popeti se na

vrh
meg-megll [~t, ~jon] zastajkivati [kujem]
megmeleged |lk [~ett, ~jk/~jen]
ugrejati [-jem] se, nagrejati [-jem]
se, utopliti/utopljavati se; ~ik a
tznl ugrejati se kod vatre
megmelegt [~ett, ~sen, ~eni] (p/
telt) ugrejati [-jem], zagrejati
megmelegszik Id megmelegedik
megmenekl [~t, ~jn] spasti [-sem]
se, spasiti se; ~ a veszlytl utei
. [-eem s -eknem] v umai [-aknem]
opasnosti, izbaviti se iz opasnosti
megment [~ett, ~sen, ~eni] 1. spasti
[-sem], spasiti, izbaviti, zakloniti
od opasnosti; 2. tv ~ a helyzetei
spasti situaciju
megment' fn [~je, ~t> ~k] spasilac [ioca], spasitelj
megmr [~t, ~jen] (mrtkkel, mrlegen) izmeriti; (mrlegen) vagnuti,
tegnuti [-nem]; jra ~ premeriti/
premeravati
megmerevedik [~ett, ~jk/~jen] ukoiti se, ukrutiti se, odrveneti [-nim]
(se), (o)drveiti se; ~ett a nyaka
vrat mu se ukoio; ~ik a rmlettl
ukrutiti se od straha
megmrgesed|ik [~ett, ~jk, ~jen]
razbesneti [-nim] se
megmrgest [~ett, orsen, ~eni] razljutiti
megmrgez [~ett, ~zen] 1. otrovati [rujem]; 2. ~/ magt otrovati se
megmrhet merljiv, izmerljiv
megmrkzik [~tt, ~zk/~zn] (sp
is:)vkivelporvati [-vem] se, ogledati
se s kim; (prviadalban) deliti v
biti [bijem] megdan
megmintz [~ott, ~zon] muv modelirati, modelovati [-lujem], oblikovati
[-kujem], obliiti/obliivati [-ujem]
megmoccan [~t, ~jon] maknuti [nem] se, maci [maknem] se, mrdnuti [-nem]; meg se moccant nije se
ni maknuo, nije ni mrdnuo
megmond [~ott, ~jon> ~ani] 1. rei
[reem s reknem], kazati [kaem];

megmos

623

jl/magyarn ~ja neki ne birati

reci, otvoreno v bez okolienja
kazati komu; 2. elre ~ (megjsol)
proreci [-eem s -eknem], predskazati [-aem]/predskazivati [-zujem],
pretkazati/pretkazivati; nem ~tam?
nisam li rekao v kazao?
megmos [~ott, ~son] 1. oprati [operem], izmiti [-ijem]/izmivati; mosd
meg a kezedet! operi ruke 1 2. szl
~sa a fejt vkinek oitati komu
bukvicu, izmiti v natrljati kome
glavu, izgrditi koga
megmosakod/lk [~ott, ~jk/~jon],
megmosd|ik [~ott, ~ani] umiti [ijem] se, oprati [operem] se
megmotoz [~ott, ~zon] vkit pretresti [sem], pretraiti,premetnuti [-nem]/
premetati [-eem] kuga
megmozdt [~ott, ~son, ~ani] 1.
pomai [-aknem], pokrenuti [-nem],
dii [dignem], pomeriti/pomerati;
2. (szl:) a kisujjt se mozdtotta
meg ni malim prstom nije mrdnuo
megmozdul [~t, ~jon] (tv is) pomai
[-aknem] se, pokrenuti [-nem] se,
dii [dignem] se, mrdnuti [-nem],
maknuti [-nem]/micati [miem] se;
az egsz nemzet ~t sav narod se digao
v pokrenuo
megmozduls [~a, ~t, ~ok] 1. pomicanje; 2. tv pokret
megmozgat [~ott, -asson] 1. Id megmozdt; 2. (kezet, lbat) pomai [aknem], pomaknuti [-nem]; 3.
(p/nagy mennyisg fldet) pomeriti (s jednog na Uaigo mesto); 4.
tv ~ja a tmegeket uzdrmati mase;
5. (szl:) minden kvet ~ pokrenuti [-nem] sve, uraditi sve mogue,
upotrebiti sva sredstva
megmukkan [~t, ~jo n ] beknuti [nem]; meg sem mukkant nije ni
beknuo
megmunkl [~t, ~jon] i. (anyagot)
obraditi/obraivati [-ujem], uobliiti/uobliavati, preraditi/preraivati [-ujem], razraditi/razraivati
[-ujem]; (kidolgoz) izraditi/izraivati, obdelati/obdelavati; (ft,
kvet) deliti; 2. Id megmvel

megnevez

megmunkls [~a, ~t] 1. (anyag)

obrada, obraivanje, prerada; 2.
Id megmvels
megmunklatlan 1. (anyag) neobraen, neobdelan, neizraen, nepreraen; 2. Id megmuveletlen megmutat
[~ott, megmutasson] pokazati [aem]/pokazivati [-zujenT
megmutatkoz|ik [~ott, ~zk/zon
pokazati [-ae]/pokazivati [-zuje
se, pojaviti/pojavljivati [-ljuje
se megmvel [~t, ~JenJ (fldet)
obraditi/
obraivati [-ujem], kultivisati
[-iem] (zemlju) megmvels [~e,
~t] (fld) obrada,
kultivacija (zemlje) megmveletlen
(fld) neobraen megmvelhet
obradiv; ~ fld tena/
obradiva zemlja megmvelt (fld)
obraen megnagyt [~ott, ~son, ~ani]
uveati megnagyobbod|ik [~ott,
~jk/~jon]
porasti [-te], uveati se, poveati se
megnthsod|ik [~ott, ~jk/~jon]
dobiti [-ijem] kijavicu/kihavicu/hunjavicu megnedvest [~ett, ~sen,
~eni] ovlaiti, povlaiti, natopiti/natapati, nakvasiti, namoiti megnehezt [~ett,
~sen, ~eni] oteati/
oteavati megneheztel [~t, ~jen]
1. vkire zameriti kome; 2. vmirt uzeti [uzmem]/uzimati to za zlo
megnemtmadsl: ~ szerzds ugovor
o nenapadanju megnmul [~t, ~jn]
zanemeti [-mim],
umuknuti [-nem], onemeti [-mim]
megneszel [~t, ~jen] nanjuiti, namirisati [-iem], potajno saznati to,
pronjuiti megnevel [~t, ~jen]
vaspitati/vaspitavati, odgojiti/odgajati; tesati [-eem]
tv; t meg kell mg nevelni on ima
tek da se tee megnevettet [~ett,
megnevettessen]
izazvati [-zovem ]/izazivati smeh;
zasmejati [-jem]/zasmejavati, nasmejati/nasmejavati (koga)
megnevez [~ett, ~zen] nazvati [-zo-

megnevezs

624

vem]/nazivati imenom, imenovati

[-nujem], naznaiti/naznaivati [ujem]
megnevezs [~e, ~t] imenovanje
megnz [~ett, ~zen] pogledati, razgledati/razgledavati; ~i a vrost
razgledati grad
megn [~tt, ~jn] (po)rasti [-tem],
uveati/uveavati se, narasti [-tem]/
narastati; a f ~tt narasla je trava
megnsl [~t, ~jon] oeniti se
megnveked|lk [~ett, ~jk/~jen]
povisiti/povisivati [-sujem] s poviavati se, podii [-ignemJ/podizati [-iem] se
megnvel [~t, ~jen] povisiti/povisivati [-sujem] s poviavati, podii [ignem]/podizati [-iem], uveati/
uveavati
megnveszt [~ett, megnvesszen,
~eni] pustiti/putati da raste; ~i a
szakiit pustiti bradu
megnyal [~t, ~Jor >] liznuti [-nem],
olizati [-iem]
megnylaz [~ott, ~zon] ovlaiti/ovlaavati
megnyer [~t, ~jen] 1. (dijat)dobiti [ijem] v odneti [-esem] (nagradu); 2.
hbort ~ dobiti rat; 3. (hajlamoss
tesz)
osvojiti/osvajati,
zadobiti/zadobivati; ~ vkinek a bizalmt stei [-eem]/sticati [-iem]
neije poverenje; 4. ~ vkit vmi szmra zadobiti/zadobijati s zadobiva
ti koga za to
megnyergel [~t, ~j en l osedlati
megnyer [~en] (vonz) privlaan [na], privlaiv, privlaljiv
megnyes [~ett, ~sen] <ft> okresati [eem], razvriti (drvo)
megnyikkan [~t, ~jon] biz pisnuti [nem]; meg sem nyikkant nije ni
pisnuo
megnyilatkozs [~a, ~t, ~ok] oitovanje, ispoljavanje, izjava
megnyilatkoz|lk [~ott, ~zk/~zon]
oitovati [-tujeni] se, ispoljiti/ispoljavati se
megnyl|lk [~t, ~jon] otvoriti/otvarati
se; ~t a fld otvorila v provalila se
zemlja

megokolatlan

megnyilvnul [~t, ~jon] pokazati [aem]/pokazivati [-zujem] se, pojaviti/pojavljivati [-ljujem] se, ispoljiti/ispoljavati se
megnyilvnuls [~a, ~t, ~ai] ispoljavanje, pojava
megnyr [~t, ~jon] oiati, otrici [iem], podiati
megnyiratkoz|lk [~ott, ~zk/~zon]
oiati se
megnyirbl [~t, ~jon] 1. (/?/. gakat)
potkresati [-eem]/potkresavati s
potkresivati [-sujem]; 2* tv {pl
hatalmat) potkratiti/potkraivati [ujem]
megnyit [~ott, megnyisson] (tv is)
otvoriti/otvarati; killtst ~ otvoriti izlobu
megnyits [~a, ~t] otvaranje
megnyit: ~ beszd uvodni govor,
uvodna beseda; ~ elads uvodno
predavajne
megnyom [~ott, ~jon] 1. pritisnuti [nem]; 2. (hangslyoz) naglasiti/
naglaavati; minden szt ~ naglasiti
svaku pojedinu re
me gn yo mor t [~ o tt, ~ so n, ~ an i]
1. ubogaljiti; 2. dtv unesreiti
megnyugszik [megnyugodott, megnyugodjk/megnyugodjon] 1. smiriti
se, umiriti se, stiati se; 2. vmiben
pomiriti, izmiriti se, saglasiti se s im
megnyugtat [~ott, megnyugtasson]
umiriti, uteiti/uteavati; ~ja a
lelkiismerett umiriti svoju savest
megnyugvs [~a, ~t] spokojstvo; ~ a
sorsban predanost sudbini
megnyjt [~ott, ~son, ~ani] (pr)otegnuti [-nem], produiti
megnyl i ik [~(ot)t, ~jk/~jon]
protegnuti [-ne]/protezati [-ee] se,
produiti/produivati [-zuje] s produavati se; ~/ az arca izduilo mu
se lice
megnyz [~ott, ~zon] (tv is) oderati
[-rem]/odirati [-rem], oguliti
megokol [~t, ~jon] obrazloiti/obrazlagati [-laem], opravdati/opravdavati
megokolatlan [~ul] neobrazloen, neopravdan

megolajoz

625

megolajoz [~ott, ~zon] namazati [aem] uljem, zazeitiniti, zazejtiniti; (gpet, csapgyat) podmazati/podmazivati [-zujem] uljem,
podmazati (mainu, osovinu, leaj)
megold [~ott, ~jon, ~ani] 1. (csomt) odvezati [-eem], razvezati/
razvezivati [-zujem], razmrsiti/ razmravati s razmrivati [-ujem];
2. (krdst, rejtvnyt) resiti/ reavati, odgonetnuti [-nem]/odgonetati,
razreiti/razreavati s razreivati [ujem] (zagonetku); 3. tv ~ja a
nyelvt razvezati jezik
megolds [~a, ~t, ~ok] (krds,
rejtvny) reenje, reavanje, odgonetka; a ~ menete tok reavanja
megoldhatatlan nereiv, nereljiv, nerazreiv, nerazreljiv
megoldhat reiv
megoldd|ik [~ott, ~jk/~jon] 'razvezati [-ee] se; 2. tv ~ott a
nyelve jezik mu se razvezao, odreio
mu se jezik; 3. (tv:) a problma
~ott problem je reen
megoltalmaz [~ott, ~zon] zakriliti,
zatititi, uzeti [uzmem] u zatitu
megolvad [~t, ~j n l rastopiti se.
otopiti se
megolvas [~ott, ~sonj (tszmol)
prebrojati [-jim]
megolvaszt [~ott, megolvasszon, ~ani]
rastopiti, otopiti
megoperl (~t, ~jon| orv opcrisati fiem], operirati
megorrol [~t, ~jon] vmirt primiti/
primati to z;i zlo, napriti nos, napriti se
megostromol [~t, ~jnl kat opsesti fednem]/opsedati,
opsaditi/opsaivati, opkoliti/opkoljavati
megoszliik [~ott, megoszoljon, ~ani]
podeliti/podeljivati [-ljuje] se, razii
[-ie]/razilaziti se; a vlemnyek
~anak miljenja se razilaze, mi
ljenja su podeljena

toegoszt [~ott, megosszon, ~ani]

podeliti/podeljivati f-ljujeml
rtiegoszts [~a, ~t] podela
megosztozlik [~ott, ~7.k/~7.on] po eliti/potleljivati f-ljujem] v raz-

Magyar

megplyz
deliti c porazdeliti se meu
sobom
megv [~ott, ~jon] sauvati,
ouvati, odbraniti, priuvati
megvs [~a, ~t] ouvanje, sauvan je
megvatol [~t, ~jon]: (ker:) vltt
~ protestirati/protestovati [tujem] inenicu
megl [~t, ~jn] ubiti [-ijem],
zaklati [-koljem]; orvul ~ ubiti
iz potaje
meglel [~t, H e n ] zagrliti
megntz [~tt, ~zn] politi |-ijem]/
polivati s polevati; virgot,
zldsgei ~ napojiti/napajati v
zaliti [-lijem]/ zahvati s zalevati
cvee, povre
megregszik [megregedett, megregedjk/megregedjen]
ostareti [-rim]
megriz (~ett/megrztt, ~zen)
sauvati, (d)ouvati, odrati [im], dohraniti/dohranjivati |njujem]; megrzi a hidegvrt ostati
hladnokrvan [-vna], sauvati
hladno-krvnost
megrjt [~ett, ~sen, ~eni] dovesti [edem]/dovoditi do ludila/besnila;
initi da poludi v pobesni
megrkt [~ett, ~scn, ~eni] ovekoveiti, obesmrtiti
megrl [~t, ~jn] samleti [meljem]
megrl [~t, ~j n ] obradovati [-dujem] se, razveseliti se
megrl [~t, jn] poludeti [-dim],
izludeti [-dim], sii [siem] v skrenuti [-nem] s uma
megrvendeztet [~ett, megrvendeztessen] obradovati f-dujem], razveseliti
megrzs [~e, ~t] uvanje, pohrana,
ouvanje, priuva, sauvanje; a
bke ~e ouvanje mira; ~ vgett
lad predati na uvanje
megrzhely [~e, ~et, ~ek]
uvalite
meg'szl [~t, ~jn] osedeti [-dim],
posedeti [-dim], prosedeti [-dim],
progruati se; ~/ kosa mu se progruala
megplyz [~ott, ~zon]: ~ vmelv
llst naticati [-iem] se v konkurisati f-iem] v konkurirati i
kompeto

megpaprik
z

vati [-tujem] v kompetirati na neko

mesto
megpaprikz [~ott, ~zon] zapapriti,
opapriti, oljutiti
megparancsol [~t, ~jri]: 1. zapovediti,
narediti, kazati [kaem]; parancsold
meg az embereknek, hogy kszek

legyenek kai momcima da budu

spremni! 2. (meghagy) naloiti
megpaskol [~t, ~jon]: ~ja az arct
vkinek tapati koga na obrazu
megpatkol [~t, ~jon] <lovat> potkovati [-kujem] v obuti [-ujem] konja;
<cipt> potkovati cipele
megpattan [~t, ~jon] raspui [-ukne]
se, prsnuti [-ne], napui [-ukne],
napuknuti [-ne], ciknuti [-ne]; az
veg ~t staklo je ciknulo
megpecstel [~t, ~jen] zapeatiti;
(szl:) a sorsa meg van pecstelve

sudbina mu je zapeaena

mgpedig i to, pa jo

megpendt [~ett, ~sen, ~eni] l.(hurt)

zazvuati [-i], initi da zajei; 2.
tv(kezdemnyez) pokrenuti [-nem];
~ egy gondolatot nabaciti misao
megpendti [~t, ~j'n] zajeati [-i]
megpenszed|ik [~ett, ~jek/~jen]
uplesniviti se, pobuaviti
megpermetez [~ett, ~zen] poprskati,
prskati (tekuinom)
megperzsel [~t ~jen] (p)opaliti,
oprljiti, saeci [-eem], spriti, opeci
[-eem]; a nap ~te az arcomat sunce
mi je ispalilo lice
megpihen [~t, ~jenl odmoriti/odmarati se
megpillant [~ott, ~son, ~ani] opaziti,
spaziti, sagledati, zgledati
megpirt [~ott, ~son, ~ani] <pZ
kenyeret) ispriti
megpiszkl [~.t, ~jn] * proakati;
tzet ~ podstaknuti [-nem] v podjariti vatru; 2. tv ~ja ezt az gyet
(poeti) akati ovu stvar
megpofoz [~ott, ~zon] iukati, iamarati
megposhad [~t, ~jon] ustajati [toji] se
megprbl [~t, ~jn3 pokuati/pokuavati, probati

626

megrak

megprblkozik [~ott, ~zk/~zon]

vmivel pokuati to
megprbltats [~a, ~t, ~ok] iskuenje, nedaa; ~on megy keresztl
proi [-oem]/prolaziti kroz iskuenje
megpuht [~ott, ~son, ~ani] 1. umekati, razmekati; (viaszt) razmariti;
hst ~ ukrtiti meso; 2. tv (meglgyt) ublaiti
megpuhul [~t, ~jon] 1. umekati se,
omekati, smekati (se), umeknuti [nem], razmekati se; 2. tv (megenyhl) ublaavati se
megpukkad [~t, ~jcm] pui [puknem],
prsnuti [-nem]; ~ mrgben pui od
jeda/besa, raspuknuti s raspui [uknem]/raspucati se od besa; majd ~
neveltben skoro da pukne od
smeha
megpumpol [~t, ~jon] (biz:) vkit
pumpati tv
megrg [~ott, ~jon] 1. (sszerg)
savakati [-vaem]; 2. (rgcslva
kikezd) naglodati, nagristi [-izem];
az egr ~ta a sajtot mi je nagrizao
sir; 3. (tv:) jl ~ja a dolgot (meggondolja) dobro promisliti v razmotriti stvar; 4. (kzm:) rgd meg a
szt mieltt kimondod ispeci pa reci,

devet puta valja re preko jezika

prevaliti pre nego je izrekne
megragad [~(ot)t, ~jori] i. vmit zgrabiti, epati, sjakariti, doepati; 2.
(odaragad) zalepiti se; 3. tv ~ja az
alkalmat iskoristiti priliku, koristiti
se prilikom; 4. ~ az emlkezetben

ostati [-ane]/ostajati [-je] u pameti;

5. tv (meghat, megkap) dirnuti [nem]
megrgalmaz [~ott, ~zon] oklevetati,
ocrnjivati, obediti, obneti [-esem]/
obnositi s obnaati; napanjkati na
koga; baciti se na koga blatom tv
megragaszt [~ott, megragasszon,
~ani] zalepiti
megrajzol [~t, ~jcm] nacrtati, narisati [-iem]
megrak [~ott, ~jcm] i. natovariti,
napuniti/napunjati; ~ja a zsebeit
napuniti depove; 2. ~ja a tzet

megrakodik

627

staviti/stavljati na vatru; 3. vkit

(elver) izlemati, provotiti
megrakodik [~ott, ~jk/~jon] natovariti se megrnclgl [~t, ~jon]
potrgnuti
[-nem]/potrzati
megrncosod|ik [~ott, ~jk/~jon] naborati se, narozati se; ~ott a keze
narozale su mu se ruke megrndt
[~ott, ~son, ~ani] trgnuti [-nem]; ~ja
a lbt iaiti v uinuti [-nem] nogu;
~ja a vllt iaiti rame
megrndul [~t, ~jon] iaiti se;
(kz, lb) uganuti [-ne], uvinuti [ne] megrngat [~ott, megrngasson]
prodrmati megrnt [~ott, ~son,
~ani] povui
[-uem], trgnuti [-nem] megrz
[ott, ~zon] potresti [-sem],
prodrmati, zatresti
megrzkd|ik [~ott, ~jk/~jon] potresti [-sem] se, zatresti [-sem] se,
razdrmati se megrzkdtats [~a, ~t,
~ok] potres;
lelki ~ duevni potres megrz
[~an] potresan [-sna] megrebben [~t,
~jen]: (szl:) a szeme
sem rebbent meg ni trepnuo nije
megreforml [~t, ~jon] obnoviti,
preinaiti, uvesti [-edem] reforme,
reformisati .[-iem], reformovati [mujem], reformirati megreked [~t,
~jen] zapeti [-pnem]; ~ a srban
zaglibiti, zapasti [-ad-nem] u blato
megremeg [~ett, ~jen] zadrhtati,
zacepteti [-tim], zatresti [-sem] se,
ustresti [-sem] se megrmt [~ett,
~sen, ~eni] prestraviti, zastraiti,
prestraiti, zaplaiti, zaprepastiti
megrml [~t, ~jn] prestraviti se,
prestraiti se, zaprepastiti se, prepanuti [-nem] se
megrendel [~t, ~Jen] poruiti.naruiti, narediti; ~ egy pr cipt poruiti
v naruiti v narediti par cipela
megrendels [~e, ~t, ~ek] porudbina,
narudba, narudbina

40*

megritkul

megrendel' [~Je> ~t, ~k] poruilac

[-ioca], naruitelj, naruivalac [vaoca] megrendellap [~ja ~ot,
~ok] porudbenica, narudbenica megrendez
[~ett, ~zen] (eladst, versenyt)
prirediti (predstavu, takmienje,
utakmicu) megrendt [~ett, ~sen,
~eni] 1. potresti [-sem], uzdrmati; 2.
tv potresti; ~i vkinek a bizalmt
pokolebati poverenje; ~i a hitt
uzdrmati veru megrendt [~en]
potresan [-sna] megrendszablyoz
[~ott, ~zon] dis-ciplinovati [-nujem],
disciplinirati, sterati u red
megrendl [~t, ~jn] 1. potresti
[-sem] se, uzdrmati se; 2. tv potresti
se, poremetiti se; ~t az igazsgba
vetett hite uzdrmalo se njegovo poverenje u pravdu megrendls [~e, ~t]
potres megreped [~t, ~jen] (pre)pui
[-uk-nem], prsnuti [-nem],
propuknuti [-nem], puknuti [-nem];
~t a pohr pukla je aa
megrszegt [~ett, ~sen, ~eni] 1.
opiti [-ijem]/opijati; 2. tv {pl
siker) opojiti megretten [~t, ~jenl
preplaiti se,
prestraviti se, prestraiti
se
megrezdl [~t, ~jn] zadrhtati [-re],
zatrepteti [-ti], trepnuti [-ne]; egy
falevl sem rezdlt meg nijedan list

na drvetu nije ni trepnuo

megrezzen [~t, ~jenl ! ld megrezdl; 2. tv zadrhtati [-rem], uzdrhtati, trgnuti [-nem] se v stresti [sem] se od straha megriad [~t,
~jon] uplaiti se, poplaiti se megriaszt [~ott,
megriasszon, ~ani]
uplaiti, poplaiti
megrikat [~ott, megn'kasson] rasplakati [-laem], rascveliti megritkt
[~ott, ~son, ~ani] razrediti/
razreivati [-ujem]; (j>l erdt)
prorediti/proreivati (umu)
megritkul [~t, ~jon] prorediti se,
postati [-ane] redak razrediti/razreivati [-uje] se

megr

628

megr [~tt, ~jon] ukoriti, karati

megroggyan [~t, ~jon] sruiti se
megrohamoz [~ott, ~zon]vmitjuriati,
uiniti juri na to
megrohan [~t, ~jon] vkit napasti fadnem] koga v na koga, oboriti se
na koga, navaliti na koga,napastovati
[-tujem], napastvovati [-tvu-jem]
koga, nasrnuti [-nem] na koga
megrohans f~a, ~t] jurianje, napad
megrokkan [~t, ~jon] postati [-anem]/
postajati [-jem] invalid, postati
nesposoban [-bna] za rad, oronuti [nem]
megroml|ik [~ott, megromoljk/megromoljon, ~ani] pokvariti se; <hal,
hs) upaiti se
megrongl [~t, ~jon] 1. pokvariti,
otetiti, naruiti; ~ja a knyvet
itetiti knjigu; 2. ~ja az egszsgt
naruiti zdravlje
megronglt iskvaren, oteen, naruen
megront [~ott, ~son, ~ani] 1. pokvariti, upropastiti; ~ja az egszsgt
poremetiti zdravlje; 2. (varzslattal) uarati koga; 3. tv (erklcsileg) iskvariti
megroppan [~t, ~j n ] skrhati se
megrostl [~t, ~jcm] proreetati; (tv
is) ovejati [-jem]
megrothad [~t, ~jon] istruliti, istrunuti [-ne], izgnjiliti
megrovs [~a, ~t, ~ok] ukor, pokuda;
szigor ~ strogi ukor; ~ban rszest
vkit ukoriti koga
megrozsdsodik [~ott, ~jk/~jon]
zarati
megrgzt [~ett, ~sen, ~eni] privrstiti, prikovati [-kujem]
megrgzdlik [~tt, ~jk/~jn] 1.
(meggykerezik) ukoreniti se; 2.
(megcsontosodik) okoreti/okorevati se
megrgztt ukorenjen, okoreo [-ela]; ~
bns okoreli grenik; ~ szoks ukorenjena navika
megrknyd|ik [~tt, ~jk/~jn]
preneraziti se, zgranuti [-nem]/zgranjavati s zgranjivati [-njujem] se,
zgoropaditi se

megsemmist

megrntgenez [~ett, ~zen] rendgenizovati [-zujem], rendgenzirati

megrvidt [~ett, ~sen, ~eni] 1. skratiti/skraivati [-ujem], prikratiti/
prikraivati [-ujem], okratki, pokratiti/pokraivati; 2. (megkrost)
prikratiti/prikraivati,
otetiti;
(pnzben) zakaiti/zakaivati [-ujem]
megrvidl [~t, ~jn] 1. skratiti se,
okraati; 2. (krosodik) biti oteen
megriig [~ott, ~jwi] aknuti, udariti
nogom
megriihesed|ik [~ett, jk/jen] biz
ougati (se), ougaviti (se)
megsajnl [~t, ~jon] vkit saaliti/
saaljevati koga, saaliti se na koga
megsntul [~t, ~j n] oantaviti, ohromiti, ohrometi [-mim]
megsarcol [~t, ~jon] oglobiti, opleniti,
opljakati
megsrgul [~t, ~j n ] pouteti [-tim]
megsarkal [~t, ~jon] (cipt) potpetiti/
potpeivati [-ujem]
megsarkantyiz [~ott, ~zon] podbosti [-odem] (mamuzom)
megsavanyt [~ott, ~son, ~ani] ukiseliti
megsavanyod|ik [~ott, ~jk/~jon]
ukiseliti se; (bor) useknuti [-ne],
ciknuti [-ne], prokisnuti [-ne]; ~ik
a tej mleko prokisuje
mgse ipak ne
megsebest [~ett, ~sen, ~eni] raniti/
ranjavati, ozlediti/ozleivati [-ujem], obraniti/obranjavati
megsebesl [~t, ~jn] raniti se, ozlediti se, biti ranjen
megsegt [~ett, ~sen, ~eni] pomoi [ognem]/pomagati [-maem]
megsejt [~ett, ~sen, ~eni] naslutiti/
nasluivati [-ujem], doslutiti/dosluivati [-ujem], dosetiti/dose-ati
se; ~i ellenfele szndkt doslutiti v
naslutiti natneru svoga protivnika
mgsem ipak ne
megsemmist [~ett, ~sen, ~eni]
1. unititi/unitavati, ponititi; 2.
jog, tv proglasiti nitavnim

megsemmist
s

629

megsemmists [~e, ~t] unitenje,

ponitenje, anuliranje
megsemmlsthetetlen neunitiv
megsemmist unitavajui, porazan [zna]
megsemmisl [~t, '- jn] unititi
se, upropastiti se, propasti [-adnem]/
propadati, biti uniten
megsemmisls [~e, ~t] propast,
propadanje
megsrt [~ett, ~sen, ~eni] 1.
(sr
li, lst okoz) ozlediti/ozleivati [-ujem], povrediti, raniti/ranjavati; 2.
trvnyt ~ naruiti v prekriti zakon;
3.
(megbnt)
uvrediti,
naneti
f-esem]/nanositi uvredu; ~i vkinek
az rzelmeit povrediti neija oseanja
megsrts [~e, ~t] 1. (testi) povreda, povreivanje; 2. (trvny,
erklcs) naruenje, naruavanje,
prekrenje (zakona, morala); 3.
(megbnts) uvreda
megsrt'd|ik [~tt, ~jk/~jn] uvrediti se; ~ik vmin nai [naem] se
ime uvreenim
megsrl [~t, ~jn] povrediti se, ozlediti se
megstltat [~ott, megstltasson]
proetati [-eem]
megsimogat [~ott, megsimogasson]
pogladiti (rukom), pomilovati [-lujem]; ~ja a szakiit pogladiti bradu
negsinyli [-lette,-leni]pretrpeti [-pim],
nastradati; a gabona ~ a,szrazsgot
sua (na)kodi v ini tetu itu
megsirat [~ott, megsirasson] oplakati
[-aem]/oplakivati [-kujem], oaliti/
oalovati [-lujem]; halottat ~ naricati [-iem] za mrtvim
megsokall [~ott, ~jon] vmit biti sit
ega; (megun) dozlogrditi [-rdi]
kome to
megsokasodik [~ott, ~jk/~jon]
namnoiti/namnoavati se, nagomilati/nagomilavati se
megsokszoroz [~ott, ~zon] pomnoiti,
umnogostruiti
megsz [~ott, ~zon] posoliti; jl ~
nasoliti, dobro posoliti; dosoliti; ~za
a hst posoliti v potruniti meso

megszakad

megsprol [~t, ~jon] biz uparati,

utedeti [-dim]
megsg [~ott, ~jon] 1. priapnuti [nem], doapnuti, kazati [kaem]
komu to apui; 2. biz (besg)
dojaviti/dojavljivati [-ljujem], douiti
megskett [~ett, ~sen, ~eni] ogluviti
tnegsketl [~t, ~jn] ogluveti [-vim],
ogluhnuti [-nem], zagluhnuti [-nem]
megsl [~t, ~jn] ispei [-ee] se;
(tel) upei [-ee] se
megsllyed [~t, ~jen] slei [-ee] s
slegnuti [-nej/slegati [-ee] se; a fal
~t zid se slegao
megsrget [~ett, megsrgessen] pouriti/pourivati [-rujem]
megsrgnyz [~tt, ~zn] telegrafisati [-iem], telegrafirati, brzojaviti, depeirati; (tengeren tlra)
kablovati [-lujem]
megsurusodjik [~tt, ~jk/~jn]
postati [-ane] gui, zgusnuti
[-ne] se, zgruati se, usiriti se
megst [~tt, megsssn] ispei [eem]; (zsrban) ispriti, priti,
zapriti
megszab [~ott, ~jon] 1. (elr) propisati [-iem]/propisivati [-sujem];
2. (meghatroz) utvrditi, odrediti;
~ja a feltteleket odrediti v propisati
uslove/uvete
megszabadt [~ott, ~son, ~ani] vmitl osloboditi/oslobaati ega
megszabadul [~t, ~jon] 1. vmitl
osloboditi/oslobaati se ega, oprostiti se ega; ~ az adssgtl osloboditi se duga; ~ a bajtl resiti se
zla; 2. vkitl (lerz vkit) osloboditi
se koga
megszagol [~t, ~jon] 1. omirisati [iem], namirisati; 2. tv (megsejt)
nanjuiti
megszakad [~t, ~jon] 1. pui [puknem], prepui, prekinuti [-nem] se,
raskinuti se; 2. majd ~ a nagy
erlkdstl prekinuti se od silnoga
natezanja; ~ a sok munkban raskinuti se od posla, premoriti se od
silnog posla; ~ a nevetstl iskidati

megszakt

630

se v razjagliti se od smeha; majd ~

nevettben prekinuti se v skoro pui v
puknuti od smeha; 3. (tv:) a trgyalsok ~tak pregovori su prekinuti
megszakt [~ott, ~son, ~ani] 1. prekinuti [-nem]/prekidati, presei [eem]/presecati, raskinuti; tbbszr
~ isprekidati; 2. tv (bartsgot)
raskinuti
[-nem]/raskidati;
kapcsolatot ~ raskinuti veze; ~ja a
diplomciai kapcsolatokat prekinuti
diplomatske odnose
megszakts [~a, ~t] (tv isj prekid,
prekidanje; ~ nlkl bez prekida; a
diplomciai kapcsolatok ~a prekid/
raskid diplomatskih odnosa; az
utazs ~a prekid vonje; ~okkal
na prekide, s prekidima
megszll [~(ot)t, ~jn] ! (szllodban) odsesti [-ednem]/odsedati,
konaiti, konakovati [-kujem]; 2.
kat (elfoglal) zaposesti/zaposedati,
opsesti, okupirati; a hadsereg ~ta az
orszgot vojska je (za)posela zemlju;
3. <p/ flelem) spopasti [-adne]/
spopadati, obuzeti [-zme]/obuzimati; nagy flelem szllta meg spopao

ga veliki strah
megszlls [~a, ~t] kat okupacija,
zaposedanje, zaposednue
mgszll I. mn okupatorski, okupacioni; a ~ hadsereg okupaciona
vojska/armija; II. fn [~ja> ~t, ~k]
okupator
megszllott I. mn oduevljen, zanesen,
prenapet, egzaltiran; II. fn [~ja>
~at, ~ak] (szemly) manijak, zanesenjak
megszllottsg [~a, ~ot] opsesija,
opsednutost, manija
megszmt [~ott, ~son, ~ani] zaraunati/zaraunavati
megszmll [~t, ~jon] izbrojiti/izbrajati
megszmlls [~a, ~t] izbrajanje

rnegszmllatlan nebrojen
megszmllhatatlan neizbrojiv, ne-

brojen
megszmol [~t, ~jon] prebrojiti/
prebrojati [-jim] s prebrojavati,
~ja a szavazatokat prebrojati
glasove

meg8zenesedik

megszmoz [~ott, ~zon] numerisati [iem], numerirati, staviti/stavljati

broj
megszn [~t, ~jon] vkit poaliti koga
megszaport [~ott, ~son, ~ani] prinoviti/prinavljati
megszaporodik [~ott, ~jk/~jn] namnoiti se, umnoiti se, poveati se,
rasploditi se
megszrad [~t, ~jon] osuiti se
megszrt [~ott, ~son, ~ani] osuiti
megszavaz [~ott, ~zon] izglasati,
odobriti
megszzszoroz [~ott,
~zon]ustostruiti
megszed [~ett, ~Jer>] ! (gymlcst)
nabrati [-berem]; 2. tv ~i magt
podkoiti se
megszdt [~ett, ~sen, ~eni] vkit
1. (/?/ bor) onesvestiti koga; 2. tv
zaneti [-esem] koga, zavrteti [-tim]
komu pamet, zavesti [-edem] koga
megszdl [~t, ~jrt] i. (elszdl)
dobiti [-ijem] vrtoglavicu; 2. tv
zaneti [-esem] se; ~ a sikertl uspeh
mu udara u glavu
megszeg [~ett, ~jen] 1. (kenyeret)
naeti [-nem] (hleb); 2. (adott szt)
pogaziti (re); (eskt) prekriti
(zakletvu, prisegu); 3. (trvnyt)
prekriti (zakon)
megszegs [~e, ~t] prestup, prekraj,
povreda; a trvny ~e gaenje zakona
megszegez [~ett, ~zen] zakovati [-kujem ]/zakivati
megszgyent [~ett, ~sen, ~eni] osramotiti, obrukati, ogaraviti, ogariti,
zasramiti
megszgyenl [~t, ~jnl osramotiti se,
zasramiti se, obrukati se
megszeldt [~ett, ~sen, ~eni] pripitomiti, ukrotiti, ublaiti, pokrotiti
megszeldl [~t, ~jn] pripitomiti se,
ublaiti se
megszemlyest [~ett, ~sen, ~eni]
oliiti/oliavati
megszemll [~t, ~\en] posmatrati,
ogledati; (vrost, ltnivalkat) razgledati/razgledavati
megszenesedilk [~ett, ~jk/~jen]ugljenisati [-iem] se

megszentel

631

megszentel [~t, ~jen] (p)osvetiti

megszentsgtelent [~ett, ~sen, ~eni]
skrnaviti, skvrnaviti, skvrniti, oskvrnuti [-nem], obesvetiti, poganiti,
profanisati [-iem], profanirati
megszentsgtelents [~e, ~t] oskvrna,
oskvrnue, svetogre, profanacija
megszenved [~ett, ~jenl pretrpeti [pim], propatiti, prepatiti, okajati [jetn], ispatati; ~ a bneirt okajati
svoje grehe
megszeppen [~t, ~jen] poplaiti se
megszpl [~t, ~jn] ulepati/ulepavati se
megszeret [~ett, megszeressen] zavoleti [-lim]
megszerez [megszerzett, ~zen] nabaviti, stei [-eem], pribaviti, namaknuti [-nem], namai [-aknem],
naskrbiti; pnzt ~ smoi [-ognem]
novaca
megszerezhet dostian [-na], nabavljiv
megszerkeszt [~ett, megszerkesszen,
~eni] 1. (sszellt, megfogalmaz)
sastaviti/sastavljati, sainiti/sainjavati; 2. (brt, gpezetet) konstruisati [-iem], konstruirati, sastaviti,
v izumeti v izraditi plan (nekog mehanizma)
megszervez [~ett, ~zen] organizovati
[-zujem], organizirati, urediti/ureivati [-ujem], ustrojiti/ustrojavati
megszervezs [~e, ~t] organizovanje,
organiziranje, ureenje, ustrojstvo
megszerzs [~e, ~t] nabavka, dobivanje
megszid [~ott, ~jon] ispsovati [-sujem], izgrditi
megszigort [~ott, ~son, ~ani] pootriti, uiniti stroijim
megszilrdt [~ott, ~son, ~ani]uvrstiti/uvrivati [-ujem]
megszilrdul [~t, ~jn] uvrstiti/
uvrivati [-ujem] se
megszimatol [~t, ~jon] nanjuiti, namirisati [-iem], onjuiti
megszitl [~t, ~jon] prosijati [-jem],
prosejati [-jem]/prosevati
megszvlel [~t, ~jen] uzeti [uzmem]/
uzimati k scrcu, uvaiti/uvaavati

megszkik

megszoks [~a, ~t, ~ok] navika, navada, obiaj

megszok|ik [~ott, ~jk/~jon] naviknuti [-nem]/navikavati (se), priviknuti (se), navaditi se, nauiti
(se), stei [-eknem]/sticati [-iem]
naviku
megszokott uobiajen,
navadan
megszl [~t, ~Jon] vkit ogovarati,
kuditi, skuditi koga; napanjkati na
koga
megszlal [~t, ~jn ] ! (beszlni
kezd) progovoriti, uzeti [uzmem]/
uzimati re, probesediti; 2. (megcsendl) zazvoniti, zazvuati [-im];
(hangszer) zasvirati
megszlals: a ~ig hasonlt samo to
ne progovori szl
megszls [~a, ~t] ogovaranje, kuenje
megszolgl [~t, ~jon] zaraditi/zaraivati [-ujem], zasluiti/zasluivati
[-ujem]
megszlt [~ott, ~son, ~ani] osloviti,
nasloviti
megszomjaz ik [~ott, ~zk/~zon]
oedneti [-nim], zaedneti [-nim]
megszomorit [~ott, ~son, ~ani] oalostiti, raalostiti, rascveliti
megszoptat [~ott, megszoptasson] nadojiti, odojiti, pridojiti, zadojiti
megszort [~ott, ~son, ~ani] 1. zategnuti [-nem], stegnuti; ~y'a vkinek
a kezt stisnuti [-nem] v stegnuti [gnem] nekome ruku; 2. (korltoz)
ograniiti/ograniavati s ograniivati [-ujem]
megszoroz [megszorzott, ~zon] (po-)
mnoiti, umnoiti/umnoavati
megszorul [~t, ~lon] 1. stegnuti
[-nem] se, stisnuti se, zbiti [-ijem]
se; 2. tv biti pritenjen, doi [doem] u kripac, doi u novanu
nepriliku
megszo' [~tt, ~j(jn] natkati [natkam,
natkem s naem]; a takart ~tte
natkao v otkao je arav
megszkj ik [~tt, ~jk/~jn] odbei
[-egnem], pobei, utei [-eknem],
umai [-aknem], strugnuti [-nem],
kidnuti

megszktet

megszktet [~ett, megszktessen] pomoi [-ognem] nekom da pobegne,

odvesti [-edem], oteti [otmem]; {elrabol) ugrabiti, oteti [otmem]
megszvegez [~ett, ~zen] sastaviti/
sastavljati tekst; (megr) napisati [iem]; (kifejez) izraziti/izraavati
megszr [~t, ~j'on] ubosti [-odem]
megszkt [~ett, ~sen, ~eni] suziti,
stesniti, otesniti
megszkl [~t, ~jn] suziti se, otenjati
megszl [~t, ~jn] roditi
megszletek [~ett, megszlessen] 1.
roditi se; 2. (tv:) a dnts ~ett
odluka je pala
megszns [~e, ~t] prestanak [-nka]
megszlijik [~t, ~jk/~jn] prestati [ane]/prestajati [-je]; ~t az es
minula v prestala je kia; ez a
folyirat ~t ovaj asopis je prestao
megszntet [~ett, megszntessen] ukinuti [-neml/ukidati; (kikszbl)
ukloniti/uklanjati; ~ a fjdalmat
umrtviti bolove
megszntets [~e, ~t] ukidanje, ukinue; (kikszbls) uklanjanje
megszr [~t, ~j'n] 1. (folyadkot)
procediti/proceivati [-ujem], profiltrovati [-rujem] (tenost); 2.
(fnyt) ublaiti/ublaavati, priguiti/priguivati [-ujem] (svetlost)
megszrkl [~t, ~jn] posiveti f-vim],
postati [-anem]/postajati [-jem] siv
megtagad [~ott, ~jon] odrei [-eem]/
odricati [-iem], porei/poricati, ne
pristati [-anem]/pristajati [-jem],
oporei; ~ja az engedelmessget otkazati/otkazivati [-zujem] poslunost;
krst ~ odbiti [-ijem] molbu; ~ja
vkinek a segtsget uskratiti kome
pomo .
megtagads [~a, ~t] odbijanje, uskraivanje
megtgul [~t, ~jon] proiriti/proirivati [-rujem] se, postati [-nem]/
postajati [-jem] iri
megtakart [~ott, ~son, ~ani] utedeti
[-dim], pritedeti, priuvati
megtakarts [~a, ~t] uteda, priteda
megtakartott: ~ pnz uteevina,
priteevina, zateevina

632

megtrgyal

megtall [~t, ~jon] nai [naem],

pronai; (tapogatzva) napipati;
~tam az elveszett knyvet pronaao
sam izgubljenu knjigu; ~ja a mdjt pronai put i nain; ~ja a nyitjt
doviti [-ijemJVdovijati se
megtall [~ja, ~t, ~k] pronalaza
megtalpal [~t,.~jon] pooniti, staviti
nove potplate/donove tb, poduplatit
megtltosodik [~ott, ~jk/~jon] tv
odjednom prevazii [-ziem] se
megtmad [~t, ~jon] 1. vkit napasti [adnem]/napadati koga v na koga;
lesllsbl ~ napasti [-adnem] iz
zasede; 2. (betegsg) ~ja az egszsget naruiti/naruavati zdravlje
megtmaszt [~ott, megtmasszon, ~ani] podupreti
megtncoltat [~ott, megtncoltasson]
vkit 1. igrati v plesati |-eem] s
kim; 2. tv mutrati koga, terati
kome suku
megtant [~ott, ~son, ~ani] 1. vkilvmire nauiti, pouiti, priuiti koga
neemu; 2. (tv:) mresre ~ vkit
nauiti koga redu
megtntort [~ott, ~son, ~ani] (tv
is) uskolebati
megtntorodlik [~ott, jk/^-jon] (tv
is) uskolebati se, zabatrgati/zabatrgavati se, pokolebati se, uzdrmati
se
megtanul [~t, ~jon] nauiti, izuiti,
pouiti se, priuiti se; kvlrl ~
nauiti napamet; alaposan ~ja a
mestersgi/szakmjt ispei [-eem]
svoj zanat
megtapad [~t, ~jn] prionuti [-nem]/
prianjati v zalepiti se za neto
megtapaszt [~ott, megtapasszon,
~ani] 1. (falat) omalterisati [-iem]
(zid), bukati, zalepiti malterom;
2. (sszeragaszt) zalepiti/zalepljivati [-ljujem], slepiti zajedno
megtapint [~ott, ~son, ~ani] opipati;
~ja (vkinek) a pulzust (p)opipati
puls/bilo
megtapsol [~t, ~jon] pozdraviti/pozdravljati v povladiti/povlaivati [ujem] pljeskanjem
megtrgyal [~t, ~jon] raspraviti/

megtart

633

raspravljati, pretresti [-semJVpretre- j

megtart [~ott, ~son, ~ani] > zadrati
[-irn], (po)drati; csak tartsa meg
a tbbit! zadrite ostatak ! ostatak je
Va I 2. (rendezvnyt) . odrati;
a
mrkzst nem lehetett ~ani u}akml~ ca
se nije mogla odrati; i. szi ~ja
szavt I igrett drati [:z>mjrec
ispuniti obeanje, sverovati (.-rujernj
megtartztatja magt uzdrati/uzdravati se, suzdrati/suzdravati se
megtvjratoz [~ott, ~zon] Wmegsurgnyz
. .,
megtbolyod|ik [~ott, ~jk/~jon] pomeriti v enuti [-nem] pameu, poludeti [-dimi
...
,
megtekint [~ett, ~sen, ~em]osmat
poglera
dati, razgledati, osmotriti, P v -ti;
~i a killtst izgledati izlobu
megtekints [~e, ~t] razgledanje,
razgledavanje, posmatranje, pogiedanje; ~re na razgledanje
megtelefonl [~t, ~jon] ]avltl v
saoptiti neto telefonom
.
megtelepeds [~e, ~t] naseljenje,
nastanjenje
.
n
megtelepedlik [~ett, ~jk/Hseenl nanasta"
niti/nastanjivati [-njujem] > seliti/naseljavati se
megtelepszik Id megtelepedik
megtellik [~t, ~jen] napum se
megtpz [~tt, ~zon] proerupati,
poerupati
., .
megtr [~t, ~jen] 1. (visszatr)
vra
titi/vraati se; 2. (megjavul> P;
kajati [-jem] se, popraviti se; .vau
(keresztny hitre tr) pnmiti/pnmati hrianstvo v kranstvo, obra
titi se na veru
i c \
megterem [megtermett, /-'.JenJ Vna'}
rasti [-te], izrasti, uspevati, nicati
[nie]
... , ...
megteremt [~ett, ~sen, ~em] stvoriti
meltrs [~e, ~t, ~ek] 1- <Javuls,
bnbnat) (po)kajanje; 2. vall (keresztnysg felvtele) primanje nnsanstva v kranstva, obraanje
megterhel [~t, ~jen] 1- opteretiti/
optereivati [-ujem]; (megrak) natovariti; 2. birtokot ~ zaduiti ima-

megtesz

nje; 3. ker ~i vkinek a szmljt

opteretiti iji raun, upisati [-iem]/
upisivati [-sujem] nekom u dug; 4.
tv opteretiti, tovariti; 5. ~i a
gyomrt
prenatrpati
eludac
megterhels [~e, ~t, ~ek] (tv is)
optereenje; szmla ~e zaduenje; fiz,
msz:
legnagyobb
~
najvee/
maksimalno optereenje megtert
[~ett, ~sen, ~eni] postaviti/ postavljati
stol,
namestiti/nametati
stol,
nastreti/nastirati [-rem]
megtrt [~ett, ~sen, ~eni] 1. (visszaad) (po)vratiti/(po)vraati; 2, (krptol) naknaditi/naknaivati [-ujem] tetu, nadoknaditi/nadoknaivati; 3. vall (vmely hitre) preobratiti/preobraati, obratiti na veru
megtrts [~e, ~t] 1. (visszaads)
povraaj; 2. (krptls) naknada
tete; 3. vall (keresztny hitre)
obraanje
megtermkenyt [~ett, ~sen, ~eni]
oploditi/oploivati [-ujem], uiniti
plodnim
megtermkenyts [~e, ~t] oploenje,
oploaj, oplodnja; mestersges ~
vetako oploenje
megtermkenyt [~je ~t, ~k] ll,
nv oploditelj, oplodnik
megtermkenyl [~t, ~jn] oploditi/
oploivati [-ujem] se
megtermkenyls [~e, ~t] oploaj,
oploenje
megtermett: jl ~ stasit
megtrl [~t, ~jn] naknaditi/naknaivati [-uje] se, vratiti/vraati se
megtervez [~ett, ~zen] (p/ pletet)
projektovati [-tujem], projektirati,
nainiti plan v projekt
megtestesed|ik [~ett, ~jk/~jen] raskrupnjati/raskrupnjavati se
megtestest [~ett, ~sen, ~eni] oliiti/
oliavati, ovaplotiti/ovaploivati [ujem], uteloviti/utelovljivati [-ljujem]
megtestesl [~t, ~jn] ovaplotiti/
ovaploivati [-uje] se
megtesteslt: ~ jsg suta dobrota
megtesz [megtett, megtegyen, megtenni] 1. (cselekszik, elvgez) ui-

megtetszik

634

niti, uraditi, napraviti, izvriti; ~

minden tle telhett (u)initi sve to
moe, dati/davati [dajem] sve od
sebe; megtettem, ami tlem tellett ura-,
dio sam to sam god mogao; 2.
<utat> prevaliti (put); 3. vkit vminek
postaviti v namestiti koga za to; 4.
(szl) amit megtehetsz ma, ne
halaszd holnapra to moe da uradi
veeras, ne ostavi za jesenas
megtetsz|ik [~ett, megtetsszen/megtessk, ~eni] svideti [-dim] se
megtved [~t, ~}m] zabludeti [-dim]
megtvedt zalutao [-ala], skrenuo [ula] s pravog puta, zabludeo [-ela]
megtveszt [~ett, megtvesszen, ~eni]
z(a)buniti, smesti [-etem], zavesti [edem], prevariti, dovesti [-edem] u
zabludu, zamazati [-aem]/zamazivati [-zujem] kome oi; nem szabad,
hogy megtvesszen minket to ne moe
v ne sme da nas zbuni v smete
megtveszts [~e, ~t] z(a)bunjivanje
megtveszt prevaran [-rna], varljiv;
~ hasonlsg zavaravajua slinost
megtilt [~ott, ~son, ~ani] zabraniti/
zabranjivati [-njujem], zapretiti (komu)
megtisztel [~t, ~J en ] vkit ukazati [aem]/ukazivati [-zujem] komu
(po)ast, odati/odavati [-ajem] ast;
j e l e nl t v e l ~ i ni t i v uka z a t i
ast svojim prisustvom
megtisztel' to ini ast
megtiszteltets [~e, ~t] ast, poast;
~nek vesz smatrati za ast
megtisztt [~ott, ~son, ~ani] (pr)oistiti
megtisztts [~a, ~t] ienje
megtisztul [~t, ~jon] raistiti se
megtisztuls [~a, ~t] <erklcsi>
(etiko) proienje, katarza
megtizedel [~t, ~J en ] desetkovati [kujem]
megtzszerez [~ett, ~zen] udesetostruiti
megtold [~ott, ~jo n> ~ani] dodati/dodavati [-dajem], dometnuti [-nem],
nastaviti/nastavljati, nadostaviti/
nadostavljati, nadodati/nadodavati,

megtrfl

produiti/produavati s produivati [-ujem]

megtollasod|ik [~ott, ~jk/~jon] 1. dobiti/dobivati s dobijati perje; 2. tv
<meggazdagodik> potkoiti se
megtorls [~a, ~t, ~ok] jog kazna,
osveta; pol protumera, odmazda,
represalija, retorzijamegtorl kaznen, represivan [-vna];
~ intzkedsek represivne mere
megtorol [~t, ~jon] odmazditi, kazniti/kanjavati, osvetiti
megtorpan [~t, ~jon] uzmaknuti [nem], povui [-uem] se, odjedared v
najedanput zastati [-tanem]
megtorpedz [~ott, ~zon] 1. torpedovati [-dujem], torpedirati, torpiljirati; 2. tv osujetiti neije planove,
pokvariti neije raune
megtolt [~tt, ~sn, ~eni] 1. napuniti;
sznltig ~i a tnyrt tellel napuniti
v natrpati tanjir jelom; 2. (fegyvert)
nabiti [-ijem] (vatreno oruje)
megtm [~tt, ~jn] napuniti, natrpa,tr [~t, ~jn] 1. (szttr) slomiti; 2. (aprra) istui [-uem],
isitniti; 3. tv ~i a csendet prekinuti
[-nem] tiinu; ~/ az ellenllst
slomiti v skrhati otpor; ~te a szenveds savladala ga nevolja
megtr|ik [~t, ~jn] 1. slomiti se,
skrhati se; 2. <fny> prelamati se;
3. (tv.) az vek slya alatt ~ik
skrhati se pod teretom godina; a vdlott ~t optuenik je slomljen (i sve
priznaje); 4. szl ~t a jg led je
probijen
megtrl [~t, ~j>n] obrisati [-iem]
megtrt [~en] skruen
megtrt n! ik [~t, ~jk/~jen] dogoditi/
dogaati se, desiti/deavati se, zbiti
[-ije]/zbivati se, bivati; ez knnyen
~ik to se lako dogaa v deava
megtrlkzljk [~tt, ~zk/~zn]
obrisati [-iem] se
megtrgyz [~ott, ~zon] nagnojiti,
naubriti, pognojiti
megtrfl [~t, ~jon] vkit naaliti se s
kim

megtud

635

megtud [~ott, ~jon] doznati/doznavati [-najem], saznati/saznavati

megtudakol [~t, ~jon] vmit raspitati
to v za to, raspitati se za to,
propitati za to, izvideti [-dim] to,
obavestiti se o emu
megtudhat doku(lj)iv
megtrsod|ik [~ott, ~jk/~jon] usiriti se
megtr [~t, ~jn] (o)trpeti [-pim],
snositi, podneti [-esem]/podnositi
megtz [~tt, ~zn] (szab) pridenuti
[-nem], jemiti pred av, fircati
megtzest [~ett, ~sen, ~eni] usijati,
raariti, povariti/povarivati [-rujem]
megugat [~ott, megugasson] vkit,
vmit zalajati na koga, na to
megugr|ik [~ott, megugorjon, ~ani]
umai [-aknem] s umaknuti [-nem]/
umicati [-iem], utei [-eem v
-eknem], potei, strugnuti [-nem],
kidnuti, uhvatiti istac
megjhods [~a, ~t] preporod
megtjhod|ik [~ott, ~jk/~jon] obnoviti/obnavljati se, preporoditi se
megjt [~ott, ~son, ~ani] 1. obnoviti/obnavljati; 2. <felfrissit> osveiti/
osveavati s osveivati [-ujem]; 3.
(j letre kelt) oiviti
megjuls [~a, ~t] preporod, preporoenje, obnova
megun [~t, ~j n] dojaditi se komu,
postati komu dosadan; ~ta az lett
dojadio mu je ivot; ~tam dodijalo
v dosadilo mi je
triegundorod|ik [~ott, ~jek/~jon] v#,vmitl zgaditi se od ega v na to,
zgrstiti se, zgrtiti se, zgrivati [-ujem] se komu to
megszik [megszta, megssza] (tv:)
vmit sretno/sreno/jeftino/jevtino
proi [-odem], dobro se izvui [uem] iz birt e; olcsn megszta jeftino je proao; megssza p brrel izneti [-esem] ivu glavu; ezt nem ssza
meg egyknnyen tu se nee tako lako
izvui [-uem] v to mu nee olako
proi [-odem]
megutl [~t, ~jon] vmit neto se
komu ogadi, neto postaje komu
odvratno

megvlik
megutltat [~ott, megutltasson] vkivel vmit ogaditi komu to megl 1
[~t, ~jn] (lovat) vrsto sedeti [-dim] (na konju) megl 2 Id
megnnepel megnnepel [~t, ~\en]
proslaviti,
svetkovati [-kujem] megreseds
[~e, ~t] upranjenje,
upranjenost megresedik [~ett,
~jk/~jen] uprazniti se; ~ett egy hely upraznilo se
jedno mesto megt [~tt,
megssn] 1. udariti,
odrapiti, opiti; 2. tv ~tte a guta
udarila ga kap; 3. ~; magt udariti
se; 4. szl ~i a mrtket odgovarati
zahtevima; ~i a fnyeremnyt dobiti
[-ijem] glavni zgoditak megtkzs
[~e, ~t] 1. kat bitka;
2. (megbotrnkozs) neprijatno
uenje/iznenaenje, sablazan [-zni];
~/ kelt pobuditi v izazvati uenje
megtkz|ik [~tt, ~zk/~zn] 1. kat
biti [bijem] se; 2. vmin (megbotrnkozik) sablazniti/sablan javati se,
neprijatno se iznenaditi neim v
zbog neega
megzen [~t, ~jen] poruiti, javiti
megvacsorz|lk [~ott, ~zon] veerati
megvdol [~t, ~j n ] optuiti, obediti,
zabediti megvadul [~t, ~j n ]
podivljati, podivljaiti se, megvg [~ott, ~jon] 1.
posei [-eem]:
~tam az ujjam posekao sam prst;
2. (tv, trf:) vkit pumpati; ~ vkit
t forintra izvui [-uem] od koga pet
forinti megvakar [~t, ~jn ] ! oeati
[-em];
2. (lovat vakarval) ieati [-emj~
megvakt [~ott, ~son, ~ani] oslepiti,
osiepeti [-pim], zaslepiti; (flszemre)
ooraviti megvakul [~t, ~j n ]
osiepeti [-pim],
izgubiti vid, zaslepeti [-pim]
megvlaszt [~ott, megvlasszon, ~ani]
izabrati [-berem] megvlaszts
[~a, ~t] izbor megvlaszthat izberiv
megvl|ik [~t, ~jo fl ] 1. vkitl rastati

megvall

636

[-anem]/rastajati [-jem] se s kim;

2. vmitl odvojiti/odvajati se od
ega, ostaviti/ostavljati se ega; ~ik
a hivataltl napustiti/naputati slubu
megvall [~ott, ~jon, ~ani] priznati/
priznavati [-najem]; az igazat ~va
pravo da kaem, otvoreno/iskreno
reeno
megvlogat [~ott, megvlogasson]
odabrati [-beremj/odabirati [-rem
s -ram]
megvalst [~ott, ~son, ~ani] ostvariti/ostvarivati [-rujem], realizovati [zujem], realizirati, oivotvoriti; ~-ja
a tervt ostvariti v sprovesti [edem] svoj plan
megvalsts [~a, ~t] ostvarenje,
oivotvorenje
megvalstatlan neostvaren
megvalsthatatlan neostvarljiv
megvalsul [~t, ~jon] obistiniti/obistinjavati es obistinjivati [-njuje] se,
ostvariti/ostvarivati [-ruje] se, oivotvoriti se
megvalsuls [~a, <~t] oivotvorenje,
ostvarenje
megvlt [~ott, ~son, ~ani] 1. ~ja a
jegyet kupiti kartu; 2. vall otkupiti,
iskupiti/iskupljivati [-ljujem]
megvlts [~a, ~t] 1. a jegy ~ kupovina/kupovanje karte; 2. vall iskupljenje, otkup(ljenje)
megvlt [~ja, ~t, ~k] (vall is) iskupitelj, otkupitelj
megvltozhatatlan nepromenljiv
tnegvltoz|ik [~ott, ~zk/~zon] promeniti se, menjati se, izmeniti/izmenjivati [-njujem] se; hogy ~tl!
kako si se promenio !
megvltoztat [~ott, megvltoztasson]
promeniti, menjati, izmeniti; ~ja a
vlemnyt promeniti svoje miljenje
megvltoztathat promenljiv
megvmol [~t, ~jon] vmit ocariniti
to, udariti v odmeriti carinu na
to
megvan [megvolt, meglegyen] 1. (ltezik) postojati [-jim]; ~ a lehetsg postoji mogunost; ~ vmi nlkl
izii f-iem] na kraj i bez ega;

megvesztegets

hogy van? csak megvagyok kako ste?

hvala, moe se podneti; hvala, ivi
se; 2. (itt van> biti tu/ovde
megvr [~t, ~j n 3 saekati
megvarr [~t, ~jon] saiti [-ijem]; ~ja a ruht saiti haljinu
megvsrol [~t, ~jon] kupiti
megvastagt [~ott, ~son, ~ani] uiniti
debelim
megvd [~ett, ~Jen] braniti, odbraniti,
obraniti, zatiti/zatiavati s zatiivati [-ujem]; ezek a hegyek ~enek
minket a szltl ove planine brane
nas od vetra
megvkonyt [~ott, ~son, ~ani] (/?/
drtot) istanjiti/istanjivati [-njujem,
megvkonyod|ik [~ott, ~jk/~jon].
megvkonyul [~t, ~j n ] protanjiti
se, istanati; rastanjiti/rastanjivati
[-njuje] se
megvendgel [~t, ~jen] ugostiti, pnastiti, pogostiti
megvnl [~t, ~jn] ostareti [-rim |,
prestareti [-rim], omatoriti; (cs<il<
asszonyrl) pobabati se
megver [~t, ~jen] 1. istui [-uem]
iibati, izbiti [-ijem]/izbijati; izmazati [-aem] nekoga tv; 2. kal
sp potui [-uem]; 3. (szemmel)
urei [-eem es urcknem]
megvereget [~ett, megveregessen] potapkati, potapati, lupkati; ~i vkinek
a vllt potapati v tapkati koga po
ramenu
megvesz1 [megvett, megvegyen, megve nni ] 1. kupiti; 2. szl ~i az
isten hidege smrznuti [-nem] se
megvesz2 Id megvesz
megvesz [megveszett, megvesszen)
1. pobesneti [-nim], pomahnitati;
2. (tv, biz:) majd ~ vki utn
poludeti [-dim] za kim
megvessz'z [~tt, ~zn] iibati, naibati
megveszteget [~ett, megvesztegessen]
podmititi/podmiivati
[-ujem],
potkupiti/potkupljivati
[-ljujem],
potplatiti/potplaivati [-ujem], podmazati [-aem]/podmazivati [-zujem]
megvesztegets [~e, ~t, ~ek] mito

megvesztegethetetlen

637

megvesztegethetetlen nepodmitljiv, nepotkupljiv

megvesztegethet podmitljiv; ~ emher
podmitljivac [-vca]
megvesztegethetsg [~e, ~et] podmitljivost
megvet 1 [~ett, megvessen] 1. (gyat)
namestiti (postelju); 2. vminek az
alapjt ~i poloiti v udariti v posta viti
temelj/osnovu neega
megvet2 vkit prezreti/prezirati [-rem],
potceniti/potcenjivati [-njujem]
megvtel [~e, ~t] kupnja, kupovina
megvetend za odbacivanje; nem ~
nije za odbacivanje, nije na odmet
megvets [~e, ~t] prezir, prezrenje,
nreziranje
megvetett 1. ~ gy nameten krevet,
nametena postelja; 2. (lenzett)
prezren
megvet [~en] preziran [-rna]; ~
pillants preziran pogled
megvigasztal [~t, ~jon] vteiti
megvigasztaldlik I~ott, ~jk/~jon]
uteiti se
megvilgt [~ott, ~son, ~ani] rasvetliti, obasjati, osvetliti, prosvetliti,
osijati/osijavati
megvilgts [~a, ~t] 1. rasvetljenje,
rasveta: a ~ erssge jakost rasvete; 2. (tv:) ms ~ba helyez
prikazati [-kaem] neto u drugom
svetlu
megvilgosod|ik [~ott, ~jk/~jon] ra_
svetliti se
megvillan [~t, ~jon] sevnuti [-ne],
sinuti [-ne]; ~/ az agyban sinu mu
kroz glavu, prola mu je misao kroz
glavu
megvirrad [~t, ~jon] svanuti [-ne],
prosvitati [-ie]
megvisel [~t, ~jen] (elcsig? oslabiti,
istroiti
megviselt oslabljen, istroen
megvitat [~ott, megvitasson] vmit
pretresti [-sem], raspraviti, diskutovati [-tujem] o neemu, uzeti
[uzmem] u pretres
megvitats [~a, ~t] pretres, pretresanje, raspravljanje, diskusija; vminek a ~a diskusija o neemu

megzrren

megvizez [~ett, ~zen] (p/ bort) sipati

vodu u drugu tenost, razblaiti/
razblaavati s razblaivati[-ujem]
(npr. vino vodom)
megvizsgl [~t, ~J on ] ispitati
megvon [~t, ~jon] 1. oduzeti [-zmem]/
oduzimati, uskratiti/uskraivati [-ujem]; (beszntet) obustaviti/obustavljati, ukinuti [-nem]/ukidati; ~ja
az lelmet vkitl uskratiti kome
hranu; ~ja a szjtl a falatot otkinuti/otkidati od svojih usta; ~ja vkitl a szt uskratiti komu re; ~ja vkitl a szavazati jogot uskratiti r oduzeti
v ustegnuti nekome pravo glasa; 2.
~ja a hatrt povui [-u-em]
granicu
megvonalaz [~ott, ~zon] lenjirati,
linirati, partati, povui [-uem]
linije
megzabotz [~ott, ~zon] zauzdati/
zauzdavati
megzpul [~t, ~j n l (tojs) ukvariti
se
megzavar [~t, ~jon] zbuniti, smesti [etem]; (szmtst) pomrsiti (raune); ~ja a csendet/bkt poremetiti
v naruiti/naruavati mir
megzavarod l i k [~ott, ~jk/~jon] zbuniti se, smesti [-etem] se, omesti [etemj/ornetati se; ~ott az elmje
pomutila mu se pamet, on je poremetio
megzendl [~t, ~jn] zagrmeti [-mi],
zajeati [-i], zazveati [-i]
megzenst [~ett, ~sen, ~eni] komponovati [-nujem], komponirati, uglazbiti, sastaviti muziku za neto
megzensts [~e, ~t] stavljanje u
note, komponovanje muzike za
neto
niegzldl [~t, ~jn] 1. (tv is) pozeleneti [-nim], dobiti [-ijem] zelenu
boju, postati [-anem] zelen, zazeleneti [-nim]; ~ az irigysgtl pozelenet
od zavisti; 2. (fm) dobiti/dobijati
patinu
megzrget [~ett, -gessen] (ajtt, ablakot) zakucati na (vrata, prozor)
megzrren [~t, ~Jen] zautati [-ti],
zveknuti [-ne], zazveati [-i]

megzsarol

638

megzsarol [~t, ~jcm] uceniti, oglobiti

megzsfroz [~ott, ~zon] (na)mazati [maem] mau, zamastiti/zamaivati [-ujem]
megy [ment, menjen, menni] 1. (gyalog) ii [-idem]; lass lptekkel ~
ii laganim korakom; mr ~ek! idem
ve! menj arrbb! dalje od mene !
2. (kzlekedsi eszkzn) voziti se;
villamoson, kocsin, biciklin ~ voziti
se tramvajem, kolima, biciklom;
3. (vhova) ~ek a bartomhoz idehi
do svog prijatelja; ltogatba ~ ii
u posetu; (tv:) vilgg ~ tisnuti
[-nem] se u svet, ii [idem] v poi
[poem] u svet; 4. ez cip nem ~
a lbamra ove cipele ne mogu obuti;
5. (tv:) ez nem ~ a fejbe ne ide mu
u glavu, ne moe da shvati; 6. mi ~
a sznhzban ? ta se daje u pozoristu/
kazalitu? 7. hogy ~ a sora? k
sznm,jl kako mi ivite? (v kako
Vai poslovi?,) hvala, dobro; 8. ez
nem ~ to ne moe , to ne ide ; e z
egyre ~ to dolazi na isto; fog ez menni
to e ii; 9. annyira ~, hogy. . . ta
ko daleko ide da .. .; doterati dotle
da ...; 10. tanrnak ~ uiti v spre
mati se za profesora/nastavnika; 11.
(szl:) menj a csudba! idi bestraga !
ugyan menjen! manite se !
megye [-cje, ^it, ?ck] upanija
megyei upani(j)ski
megyeszkhely [~e, ~et, ~ek] sedite
upanije
meggy [~e, ~et, ~ek] vinja
meggyfa [~ja, t, *ik] vinja (drvo)
meggylik'r [~je, ~t] maraskin liker,
liker od vinje/maraske
meggyplinka [~ja, -Ct] vinjevaa
meggypiros vinjast, vinjikast mh 1
[~e, ~et, ~ek] ll pela mh 2 [~e,
~et] 1. (testrsz) utroba,
materica; ~en kvli (terhessg)
vanmaterini; 2. (tv:) a fld ~e
zemljina utroba
mhcsfps [~t, ~ek] pelin ubod/ujed
mhdaganat [~a, ~ot, ~ok] orv
izrastaj materice mhes [~e,
~t, ~ek] pelinjak

meleg

mhsz [~e, ~t, ~ek] pelar, kovandija h mhszet [~e, ~et, ~ek]
pelarstvo,
gajenje pela mhszkedk [~ett,
~jk/~jen] pelariti mhgyullads [~a, ~t] orv
zapaljenje/
upala materice mhkapars [~a, ~t,
~>ok] orv ienje
materice mhkas [~a, ~t, ~ok]
konica, trmka,
ulite, uljanik; rajz ~ rojna konica
mhlepny [~e, ~t] orv (materina)
posteljica, pometina, placenta
mhmagzat [~a, ~ok] orv zametak
[-tka], plod utrobe
nh
mhraj [~a, ~t, ~ok] roj pela
mhsejt [~je, ~et, ~ek] elija
(pelarstvo)
mhszj [~a, ~at] orv otvor materice
mhtenyszts [~e, ~t] pelarstvo
mhviasz [~a, ~t] pelinji vosak
mekeg [~ett, ~J en ] mekati [mee],
meketati [-kee], meati [-i]
mekken [~t, ~jen] meknuti [-nem]
mekkora [~t] koliki mla [*cn]
setan [-tna], sanjalaki, nujan [jna], melanholian [-na] mlabt
[~ja, ~t] seta, potitenost,
melankolija, tuga, snudenost
mlabus [~an] setan [-tna], tuan
[-na], snuden, potiten mlk
[~ja, ~ot, ~ok] biz, pejor
nezgrapan /trom/neotesan/trapav ovek
melanklia [~ja, ~t] melanholija, melankolija
melankolikus [~at; ~an; ~abb] melanholian [-na], melankolian; ~
frfi melanholik, melankolik, melanholiar, rtielankoliar; ~ n melanholikinja, melankolikinja, melanholiarka, melankoliarka melasz
[~a, ~t, ~ok] melasa mlz [~ott
~zon] setovati [-tujem] meleg I. mn
[~et; ~en; ~ebb] topao [-pla],
vru; ~ ruha toplo odelo; ~ a nap
sunce; je toplo; tv ~ fogadtats
topao prijem; ~ szavak tople reci;
II. fn [~e, ~et] toplota, toplina,
vruina, ega; toplo [mint semleges

meleggy

639

nem mn ragozand]; a nap ~e

suneva toplina; ~em van toplo/
vruina mi je; nem eszem ~et (telt) ne jedem toplo; (tv:) azon
~ben smesta, odmah, istoga trenutka; se hideg, se ~ ni trni, ni lovni
meleggy [~a, ~at, ~ak] nv 1. klijalite, klijilo, klijalo, topla leja;
2. (tv:) vminek a ~a leglo; a korrupci ~a leglo korupcije
meleggy!: ~ nvny biljka iz tople leje
melegedlik [~ett, ~jk/~jen] grejati [jem] se; tznl ~ik grejati [-jem]
se pored vatre
melegen toplo; ~ ltzkdik utopliti/
utopljavati se; obui [-uem] tople
zimske haljine; ~ ltztet topliti,
utopljavati, oblaiti v odevati nekog
toplim v zimskim haljinama
melegforrs [~a, ~t, ~ok] toplice
tb
meleghz [~a, ~at, ~ak] nv staklenik,
toplik, topla staklena bata
meleghzi staklenini
melegt [~ett, ~ S en, ~eni] grejati [jem], topliti, utopljavati
melegts [~e, ~t] grejanje
melegt I. mn zagrevni, zagrevajui;
II. fn [~je, ~t, ~k] 1. (kszlk,
eszkz) greja, termofor; 2. sp (trningruha) trenirka
melegszik ld melegedik
melegvz-fts [~e, ~t] grejanje toplom vodom
melegvz-szolgltats snabdevanje/opskrbljivanje toplom vodom
melegvz-trol [~ja, ~t, ~k] (kszlk) bojler
melenget [~ett, melengessen] 1. ugrevati, utopliti/utopljavati; 2. (szl:)
kgyt ~ a kebln hraniti zmiju na
grudima
meli [~e, ~et, ~ek] 1. prsa, grudi,
nedra tb; 2. (tv.) veri a ~t busati
se u grudi/prsa; biz: ~re szv vmit
primiti to k srcu
mellbimb [~ja, ~t, ~k] orv bradavica
(na dojci)
mellcsont [~ja, ~ot, ~ok] orv grudnjaa, prsna/grudna kost
mell 1. uz trgye: vki ~ ll stati uz

mellkhelyisg

koga; 2. (~m, ~<f stb).kraj njega/nje

(kraj mene, kraj tebe itd); lj ~m!
sedi kraj mene!
mellll [~t, ~jon, ~na] (tv.) vkinek
(pl bajban) stati [-anem] uz koga,
priskoiti kome u pomo; prionuti [nem] uz koga
mellbeszl [~t, ~jen] okoliiti, duljiti
a ne prei [-edem] na stvar, zaobilazno govoriti, vrdati
mellfog [~ott, ~jon] uhvatiti s krive
strane, promaiti (cilj)
mellfogs [~a, ~t, ~ok] promaaj,
neuspeo zahvat
mellehsa [^.t] (szrnyas) bel meso
mellk- sporedan [-dna], uzgredan [dna]
mellkg [~a, ~at, ~ak] (foly)
rukavac [-vca]
mellkajt [~}a, ~t, ~k] sporedna vrata tb
mellkalak [~ja, ~ot, ~ok] sporedni
lik, sporedno lice
mellklloms [~a, ~t, ~ok] sporedna
stanica
mellkbolyg [~ja, ~t, ~k] csill satelita), pokretnica, pratilac nebeskih
tela
mellkel [~t, ~jen] priloiti/prilagati
[-aem], prikljuiti/prikljuivati [-ujem]
mellkelt [~en] priloen, prikljuen;
~ rjegyzk priloeni cenovnik
mellkelve u prilogu
mellkplet [~e, ~et, ~ek] sporedna
zgrada; gazdasgi ~ek sporedne
privredne zgrade
mellkes [~en] sporedan [-dna], uzgredan [-dna], nuzgredan [-dna]; ~
dolog sporedna stvar
mellkesen sporedno, uzgredno, mimogred; ~ is keres on i sporedno
zarauje; hogy ~ megemltsem .. .
da mimogred spomenem . ..
mellkfoglalkozs [~a, ~t, ~ok] uzgredno/sporedno zanimanje
mellkfoly [~ja, ~t, ~k] pritoka
mellkhaj [~ja, ~t, ~k] p bona
laa
mellkhelyisg [~e, ~et, ~ek] sporedna
prostorija, nusprostorija

mellkz

640

mellkz [~e, ~t] sporedni ukus/kus |

mellkkereset [~e, ~et, ~ek] sporedna/
dopunska zarada
mellklpcs [~Je ~t, ~k] sporedne
stepenice tb
mellklet [~e, ~et, ~ek] prilog
mellkmondat [~a, ~ot, ~ok] nyelv
zavisna reenica
mellknv [mellkneve, mellknevet,
mellknevek] nyelv pridev, adjektiv
mellknvi nyelv pridevni, pridevski,
adjektivni; ~ igenv glagolski pridev,
particip
mellkoltr [~a, ~t, ~ok] vall boni
oltar
mellkszg [~e, ~et, ~ek] mat naporedan ugao/kut
mellktermk [~e, ~et, ~ek] sporedni/
uzgredni proizvod
mellkt [~Ja> mellkutat, mellkutak]
sporedni put, stranputica
mellkutca [~ja, ~t, ~k] sporedna/
pobona ulica
mellkvgny [~a, ~t, ~ok] vast
sporedni kolosek
mellkvese [,-i j e, ~ t, ,i k ] orv nadbubrena lezda
mellkzrej [~e, ~ek] 1. sporedni
um, smetnja, interferencija; 2. orv
sporedni um
mellny [~e, ~t, ~ek] prsluk, (na-)
prsnik, grudnjak, jelek; szrms ~
prnjak
mellrendelt nyelv uporedan [-dna];
usporedan [-dna]; ~ mondat naporedna reenica
melles prsat, grudat
mellesleg mimogred, uzgred; ~ szlva
uzgred budi reeno
melltall [~t, ~jn] promaiti/promaivati [-ujem] cilj mellett 1. pored,
kraj birt e; uz trgye; do birt e, pri helyh
e; egyms ~ jedan pored drugoga, jedan
do drugog; jedno uz drugo; egyms
~ megy ii uporedo/napored(o); kzvetlenl vmi ~ neposredno pored/
kraj ega; a tenger~ kraj mora; vki ~
ll stajati uz koga; egy pohr ~
beszlget razgovarati pri ai vina;
kitart vlemnye ~ ostati/ostajati

mltat
pri svom (miljenju); 2. ~e (~em,
~ed stb) pored njega/nje (pored
mene, pored tebe itd.); minden ~e
szl sve govori za njega mellhrtya
[~ja, -t] orv pluna maramica
mellhrtyagyullads [~a, ~t] zapaljenje/upala plune maramice mellizmok
[~at] prsni miii mellkas [~a, ~t]
grudni ko mellkp [~e, ~et, ~ek]
poprsje melll 1. od birt e; a szket a
fal ~ el helyezi ukloniti stolicu od
zida; 2. ~e (~em, ~ed stb) od
njega/ nje (od mene, od tebe itd.)
mellz [~tt, ~zn] zanemariti/zanemarivati [-rujem], zapostaviti/zapostavljati; szndkosan ~ vkit ne
hteti [neu] znati za koga, ne mariti za
koga, ignorisati [-iem],ignorirati
mells prednji; ~ lbak prednje noge
mellszobor [mellszobra, mellszobrot,
mellszobrok] poprsje, bista
melltart [~ja, ~t, ~k] grudnjak
mellszs [~a, ~t] sp prsno plivanje
mellsz [~ja, ~t, ~k]sp pliva prsnim
stilom melluszony [~a, ~t, ~ok]
grudno
peraje mellreg [~e, ~et] orv
grudna/prsna
duplja mellvd [~Je> ~et, ~ek]
prsobran,
grudobran meldia [~ja, ~t, Ak]
zene melodija,
napev
melodikus [~at; ~an; ~abb] zene
melodian [-na], blagozvuan [-na],
milozvuan [-na] mltn s pravom
mltnyls [~a, ~t] uvaavanje,
cenjenje; ~t rdeml gy stvar
vredna panje/uvaavanja mltnyol
[~t, ~jon] uvaiti/uvaavati, ceniti,
smatrati vrednim, priznati priznavati
[-najem] mltnyos [~at; ~an; ~abb]
pravian
[-na]
mltnytalan [~ul] nepravian [-na]
mltat [~ott, mltasson] udostojiti/udostojavati, oceniti/ocenjivati [-njujem]; vkit vmire ~udostojavati koga

mltatlan

641

ega, smatrati koga vrednim ega

mltatlan [~ul] nedostojan [-jna];
(igazsgtalan) nepravedan [-dna],
nepravian [-na]
mltatlankod|ik [~ott, ~jk/~jon] negodovati [-dujem], buniti se protiv
ega, ljutiti se
mlt [~(a)n] dostojan [-jna], vredan
[-dna], pristojan [-jna]; (megrdemelt) zasluen; ~ bntets zasluena
kazna, kazna po zasluzi; ez nem ~
hozzd to ne dolikuje tebi
mltkppen dostojno, pristojno
mltsg [~a, ~ot, ~ok] dostojanstvo;
~n alulinak tallja/tartja smatrati
ispod svpg dostojanstva
mltsgteljes [~en] dostojanstven, patetian [-na]
mely [~et] koji
mly [~et; ~en; ~ebb]I.mndubok; ~
lom dubok/tvrd san; ~ hang dubok
glas; ~ tenger debelo more; ~ rtelm
dubokouman[-mna]; tv ~re slylyed duboko pasti [padnem], pasti sa
niske grane; II. fn [~e, ~et] dubina,
dno; lelke ~n u dobini due svoje;
vmineka ~rehatol proniknuti [-nem]
u to, ispitati to do temelja, ui
[uem] u sutinu neega
mlyed [~t, ~jen] udubiti se, zadubiti/
zadubljavati se, zariti [-ijem] se;
gondolatokba ~ udubiti se v zadubiti
se u misli
mlyeds [~e, ~t, ~ek] udubljenje,
ulegnue, zarivanje
mlyen duboko; ~ tisztelt kznsg!
visokopotovani sluaoci/gleadoci!
mlyenjr temeljit, pronicav, pronicljiv
mlypts [~e, ~t] duboka gradnja
mlyfrs [~a, ~t, ~ok] dubinsko
buenje
mlyhts [~e, ~t] duboko hlaenje
melyik [~et] koji
mlyt [~ett, ~sen, ~eni] produbiti/
produbljivati [-ljujem], udubiti/udubljivati
mlynyoms [~a, ~t] nyomd duboki
tisak [-ska]
mlypont [~ja. ~ot] tv mrtva taka,
najnia taka
41 Magyarszerbhorvt

meneszt
mlyre duboko, u dubinu
mlyrehat prodiran [-rna], to duboko
zaseca mlyrepls [~e, ~t, ~ek]
niski/potleuni let
mlysg [~e, ~et, ~ek] dubina, provalija, ponor, ambis; feneketlen ~
bezdan
mlysges [~et; ~en; ~ebb] <(p/ fjdalom, bnat) najdublji
mlysgmr fn [~je, ~t, ~k] (eszkz,
mszer) dubinomer mlysznts
[~a, ~t] mgaz dubokoa
oranje mlytnyr [~J > ~t, ~ok]
dubok
tanjir/tanjur mlyl [~t, ~jn]
postati [-ane]/
postajati [-je] dubok v dublji
membrn [~ja, ~t, ~ok] membrana,
opna memor [~\a, ~t, ~ok]
memoari tb,
spomenica
memria e[~ja, ~t]memorija, pamenje
mn [~J > ~t> ~ek] pastuh, ajgir;
<fiatal> drebac [-pca] mendegl
[~t, ~jen] polagan hodati
mendemonda [~ja, ~t, /i/k] glasina,
govorkanje, ogovaranje menedk
[~e, ~et] azil, utoite, pribeite, zatita menedkhz [~a,
~at, ~ok] planinarski
dom menedkhely [~e, ~et, ~ek]
skrovite,
sklonite, zaklon, zbeg [-govi], utecite; pol utoite, azil
menedkjog [~a, ~ot] pravo azila/pribeita, pravo utoita menedzser
[~e, ~t, ~ek] meneder menekl [~t,
~jn] spaavati se, beati [-im]; ~j(etek!) be! egytt ~
zbei [-gnem]/ s zbegnuti [-nem]/
zbeati [-im] se
menekls [~e, ~t] beg, bekstvo, spaavanje, beanija
meneklt [~je, ~et, ~ek] izbeglica,
begunac [-nca]; politikai ~ politiki begunac [-nca] menekvs [~e,
~t] spas, spasenje;
nincs ~ nema spasa mnes [~e,
~t, ~ek] ergela meneszt [~ett,
menesszen, ~eni] posla-

menet

642

ti [poaljeml; llsbl**otpustiti iz
slube
menet [~e, ~ek] 1. <jrs> hod; gyorstott ~ ubrzani hod; 2. (felvonuls)
povorka; temetsi ~ sprovod, pogrebna povorka; a ~ ln na elu povorke
3. kat mar; erltetett ~ usiljeni
mar; 4. (lefolys, lebonyolds)
a tants ~e tok nastave; 5. sp
kolo; az els ~ben U' prvom kolu;
6. miisz<csavar> rez vijka/zavrtnja/
navrtka/loza; ~rf vg seii [seem]
v narezati [eem]/narezivati [-zujem]
lozu
menetalakzat [~a, ~ot] formacija u
kolonama
menetdj [~a, ~at, ~ak] vozarina;
kedvezmnyes ~ popust na vonji
menetdjkedvezmny [~e, ~t, ~ek]
povlastica za vozarinu/prevozninu
menetel1 ige [~t, ~jenl koraati, marirati
menetel2 fn [~e, ~t] odlazak [-laska];
nyugdjba ~e alkalmbl prilikom
njegovog odlaska u penziju
menetid' [menetideje, ~t] trajanje
vonje/puta
menetirny [~a, ~t] pravac [-vca] v
smer puta/vonje/kretanja/mar-ruta
menetjegy [~ey ~et, ~ek] vozna/
putna karta, bilet(a)
menetjegyiroda [~ja, ~t, ~k] putniki ured
menetkzben usput
menetlevl [menetlevele, menetlevelet,
menetlevelek] putna objava, nalog
menetoszlop [~,a ~ot, ~ok] kat
marevska kolona, mar-kolona eta
na maru; ~ vge zaelje
menetrend [~je, ~et, ~ek] <knyv is>
red vonje, vozni red; ~ szerinti vonat redovan voz/vlak
menetrendszer <gyorsvonat, jrat)
po redu vonje, po voznom redu
menetsebessg [~e, ~et] brzina vonje
menetszzad [~a, ~ot, ~ok] kat, rg
mar-kumpanija
menettrti: ~ jegy povratna karta
menetvg [~ja, ~t, ~k] msz rezalo
nareza/loze

ment

menhely [~e, ~et, ~ek] sklonite,

utoite, pribeite; (rejtekhely)
skrovite; (fedezk) zaklon
mennl im, to; ~ tbb, annl jobb
to vie tim bolje
menni Id megy
meniiben pri polau
menstruci [Ha> ~t] orv menstruacija, meseno pranje, mesenica,
perioda
menstrul [~t, ~jn] orv imati mesenicu/menstruaciju, menstruisati
[-iem], menstruirati
ment [~ett, ~sen, ~eni] spasti [-sem]
s spasiti/spaavati
menta [~ja, At, ~k] nv metva, metvica, nana
mentalits [~a, ~t] mentalitet, shvaanje, miljenje, nazori tb
mente [~je, At, Ak~\ dolama
mentben du ega
menteget [~ett, mentegessen] pravdati
mentegetzs [~e, ~t, ~ek] isprika
mentegetz|ik [~tt, ~zk/~zn] pravdati se, braniti se
mntelep [~e, ~et, ~ek] ergela, pastuvarnica, pastuharnica, pastuharna
mentelmi: ~ jog imunitet
menten (rgtn) smesta, odmah, taki
mentn du ega; a part ~ (uz)du
obale
mentes [~et; ~en; ~ebb] oproten,
prost, osloboen
ments [~e, ~t, ~ek] spaavanje
mentsi: ~ munklatok radovi na
spaavanju
mentest [~ett, ~sen, ~eni] osloboditi/
oslobaati ega
mentessg [~e, ~et] 1. <ad all)
osloboenje (od nameta), povlastica;
2. (vdettsg) zatienost
mentesl [~t, ~jn] osloboditi/oslobaati se
menthetetlen [~l] izgubljen, propao
[-ala], beznadean [-na]; (gygythatatlan) neizleiv; 6 ~ nema mu
spasa
ment I. mn spasonosan [-sna]; ~
krlmny olakavajua/olakotna okolnost; ~ tletem tmadt iskrsla mi
je v javila mi se spasonosna ideja;

mentllom
s

643

II. fn: a ~k sluba spaavanja,

hitna pomo
mentlloms [~a, ~t, ~ok] stanica
za spaavanje v za hitnu pomo
mentaut [~ja> ~t, ~k] auto/kola
za spaavanje
mentcsnak [~Ja> ~ot, ~ok] amac [mca] za spaavanje
mentexpedci [~ja, ~t, ~k] spasilaka ekipa
mentk Id ment II.
menti im, to
mentlda [A\a, At, Ak] sandue
[-eta] za prvu pomo
mentorvos [~a, ~t, ~ok] ambulantni
lekar/lenik
mentv [~e, ~et, ~ek] pojas za spaavanje
mentszolglat [~a, ~ot] orv sluba
hitne pomoi
mentsg [~e, ~et, ~ek] opravdanje,
isprika, izvinjenje; erre nincs ~ za to
nema isprike; ~re legyen mondva

radi njegova opravdanja budi reeno

mentsvr [~a, ~at] utoite
men [~je ~t, ~k] meni [-ija]
menza [,6 ja, ~t, Ak] menza
meny [~e, ~et, ~ke] snaja, snaha
[rsz e -asi]

menyasszony [~a; ~t, ~ok] zarunica,

verenica, neva, proenica
menyasszonyi: ~ ajndk darovina;
~ ftyol duvak [-vka]; ~ ruha
svadbena haljina
menyecske [~je, At, Ak] np mlada
(ena); kikaps ~ laka ena
menyegz [~je, ~t, ~k] svadba
menyegzi svadbeni
menyt [~je, ~et, ~ek] ll lasica
menyhal [~a, ~at, ~ak] ll mani
menny [~e, ~et, ~ek] nebo [tb -besa]
mennybemenetel [~e, ~t] vall uznesenje; (pravoszlv) vaznesenje
mennybolt [~ja, ~ot] (gbolt) nebesa
tb
mennydrgs [~e, ~t, ~ek] grmljenje,
grmljavina, buk groma
mennydrg (hang, taps) gromak [mka], gromotan [-tna], gromovit
mennydrg [-drgtt, ~jn] (tv is)
grmeti [-mi]
41*

me

mennyei vall (tv is) nebeski

mennyezet [~e, ~et, ~ek] 1. strop,
tavanica, plafon; 2. (gy fltt)
baldahin, baldakin
mennyezetes: ~ gy postelja s baldahinom/baldakinom
t
mennyezetgerenda [~ja, At, Ak] p
tavanicna greda
mennyezetlmpa [~ja, ~t, ~k] tavanicna lampa/svetiljka
mennyezetvilgts [~a, ~t] 1. tavanino osvetljenje, tavanicna rasveta;
2. (vilgttest) tavanicna sija
lica
mennyi koliko; ~ az id? koliko je
sati? ~be kerl? koliko stoji? poto
je? ~en (vagyunk, vagytok, vannak)
koliko (nas, vas, ih)? ~rt za koliko?
poto? ~rt vetted poto si kupio?
~t nyom? koliko je teak [-ka]
mennyiben (milyen mrtkben) ukoliko?
mennyifle [-it] kolikovrstan [-sna]
mennyire 1. dokle? koliko? ~ van mg

ide Belgrd? v ~ vagyunk mg

Belgrdtl? koliko ima jo do Beo-

grada? 2. tv ~ jutottl a munkddal? dokle si dospeo u svom poslu?

koliko si odmaknuo u svom poslu?
3. (nagyon is) de mg ~! jote
koliko ! i te kako !
mennyisg [~e, ~et, ~ek] 1. koliina,
kvantitet; (fii:) a ~ minsgbe csap
t kvantitet prelazi u kvalitet,
koliina se pretvara u kakvou; 2.
mat veliina, koliina; lland ~
stalna veliina, konstanta
mennyisgi koliinski, kvantitativan [vna]
mennyisgtan [~a, ~t] matematika
mennyisgtan! matematiki
mennyiszer koliko puta?
mennyk [-kve, ~t] 1. np, rg (villmcsaps)) grom; 2. (biz:) mennydrgs ~! grom i pakao ! 3. (kzm:)
csalnba nem t a ~ nee grom u
koprive
mennyorszg [~a, ~ot] vall (tv is)
raj, carstvo nebesko
me (= minsgi ellenrz osztly)
sluba kontrola kvaliteta

meos

644

mes [~a, ~t, ~ok] (minsgellenrz) pregleda/kontrolor kvaliteta/kakvoe robe

merl[~t, ~jen] (mert) crpsti [-pem],
crpati, grabiti; vizet ~ grabiti v
zahvatati vodu
mer2 [~t, ~jen] (merszel) smeti,
usuditi/usuivati [-ujem] se; fogadni '--nki kladio bih se! (kzm:)
aki , az nyer smionu oveku srea
dava ruku
mr [~t, ~jen] 1. meriti; lzat ~
meriti temperaturu ; 2. (italt) toiti
(pie); 3. (tv is:) csapst ~ vkire
zadati/zadavati [-dajem] kome
snaan udarac
mrce [rije, At, ~k] merilo
mered [~t, ~jen] 1. (kill) izdizati [iem] se, striti; 2. (szl:) kv ~
(ijedtben) skameniti se, zaprepastiti se; minden hajszla gnek ~
kosa mu se jei, stri mu kosa
meredek [~et; ~en; ~ebb] strm, strmen, strmenit; ~ hely strmenica
mreg [mrge, mrget, mrgek] 1.
ortov; 2. tv (dh) jed, gnev, bes
[tb besovi]; ~be jn naljutiti se,
najediti se, naprkonjiti se; mrgt
kitlti vkin iskaliti bes nad kime; 3.
(szl:) erre mrget vehetsz! u to
moe biti siguran ! na to moe dati
glavu I
mregdrga [~n] preskup, preterano
skup
mreget [~ett, ~gessen] 1. meriti; 2.
tv Id mrlegel
mregfog [~a, ~at, ~ak] 1. (kgy)
otrovni zub, otrovnjak; 2. (tv:)
kihzza vminek a ~t initi to
bezopasnim
mregkever/n [~\t, ~t, ~k] tv (szemly) trova, otrovnik
mregzsk [~ja, ~t, ~ok] tv, biz,
trf (szemly) ljutica, prznica
mereng [~ett, ~jen] sanjariti, dati se
u misli
mernylet [~e, ~et, ~ek] (tv is)
atentat, pokuaj ubijstva, napad,
nasrtaj; ~et kvet el vki elten izvriti
atentat na koga, izvrti napad(aj)
na iji ivot

mrgest

mernyl [~je, ~t, ~k] atentator

mrs [~e, ~t, ~ek] 1. merenje,
premer; hamis ~ lana mera;
hinyos ~ slaba mera, manjak [njka] u teini; 2. (ital) toenje
(pia)
mrsi: ~ hiba greka pri merenju
mrstechnika [~ja, At] tehnika merenja
mersz [~et; ~en; ~ebb] smeo [-ela],
smeon, smion
merszel [~t, jen] usuditi/usuivati
[-ujem] se, drznuti [-nem] (se),
usloboditi/usloboivati [-ujem] se
mereszt [~ett, -esszn, ~eni] szemt ~i
vkire, vmire buljiti oi na koga, na
to; (nagy) szemeket razrogaiti
oi
mret12 ige [~ett, mressen] dati meriti
mret /" [~e, ~et, ~ek] 1. razmer(a),
format; (cip, keszty) veliina,
broj; (ruhadarab) mera; msz
dimenzija, mera; 2. (tv:) nagy
~eket lt zahvatiti/zahvatati v uzeti
[uzrne]/uzimati velike razmere
mret :kis ~ mali, malih dimenzija,
malih razmera; orszgos ~ beruhzs
investicija zemaljskih razmera
merev [~et; ~en; ~ebb] (tv is) krut,
ukruen, ukoen, drven; fiz ~ test
kruto tel; ~ magatartst tanst
usiiti se, ukrutiti se
merevedlik [~ett, ~jk/~jen] (u)krutiti se, (u)koiti se
merevgrcs [~e, ~t, ~k] ritk (tetanusz) tetanus
merevt [~ett, ~sen, ~eni] (u)krutiti,
(u)koiti
mrfld [~Je ~et> ~ek] rnilja
mrfldk [-kve, -kvet, -kvek]
1. rg miljokaz; 2. tv% (vminek a
trtnetben) vana etapa u razvitku
mrgeldik [~tt, ~jk/~jn] jediti
se, ljutiti se, besneti [-nim]
mrges [~et; ~en; ~ebb] 1. (mrgez) otrovan [-vna]; ~ gomba
otrovna gljiva/peurka; 2. ~ kgy
guja; 3. (dhs) ljut, ljutit, gnevan
[-vna], jezan [-zna], jedovit
mrgest [~ett, ~sen. ~em] jediti,
draiti, ljutiti

mrgez

645

mrgez [~ett, ~zen] trovati [trujem]

mrgezett (o)trovan
mrgez otrovan [-vna]; orv toksiki;
~ anyag otrov; orv toksin; ~ hats
otrovno dejstvo
mrhetetlen [~l] neizmeran [-rna], neizmerljiv
mrhet [~en] izmerljiv
meridin [~ja, ~t, ~ok] csill, fldr
(dlkr) meridijan
mert [~ett, ~sen, ~eni] 1. crpsti [pem], crpati; vizet ~ crpati v
zahvatiti/zahvatati vodu; 2. (tv:)
adatokat ~ egy knyvbl crpsti podatke iz neke knjige; btorsgot ~
crpsti hrabrost
mertedny [~e, ~t, ~ek] crpalo
merthl [~ja, ~t. ~k] mrea s
drkom (za hvatanje riba)
mertkanl [-nala, -nalat, -nalak]
crpaljka
mrkzs [~e, ~t, ~ek] sp utakmica,
okraj; bartsgos ~ prijateljska
utakmica
mrkzsvezet [je, ~t, ~k] sp
sudija h, sudac [suca]
mrkz|lk [~tt, ~zk/~zn] vkivel
meriti se, deliti megdan, takmiiti
se sa nekim
mrleg [~e, ~et, ~ek] 1. vaga, kantar;
(ktkar) terazije tb; tizedes ~
decimalna vaga; 2. kzg, ker bilan(s)a, zakljuni raun, bilanca; vi ~
godinji bilans; fizetsi ~ platni
bilans, bilans plaanja; ~et kszt
sastaviti/sastavljati bilans, bilansirati
mrlegel [~t, ~jen] 1. meriti, vagati
[vagam s vaem]; 2. tv razmisliti/
razmiljati, rasuditi/rasuivati [-ujem], staviti na vagu, razmotriti/
razmatrati; ~i a szavakat odmeriti/
odmeravati reci
mrlegkpes: ker ~ knyvel knjigovoa bilansista
mrlegserpeny [~je, ~t, ~k] tas
[tb -sovi], plitica, zdelica (na terazijama)
mrnk [~e, ~t, ~k] inenjer
mrnki inenjerski

mrtk
mer [~en] ist; ~ hazugsg presna
la; ~ vletlen puki sluaj
mr [~je, ~t] (rgi mrtkegysg)
merov
merben sasvim, skroz
mreszkz [~e, ~t, ~k] sprava za
merenje, merilo
merkanl [-nala, -nalat, -nalak] velika
kaika (za vaenje orbe), kutlaa
merleges [~en] mat I. mn okomit,
vertikalan [-Ina], u(s)pravan [-vna];
~ irnyban u okomitom smeru; ~en
vmire okomito, pod pravim uglom,
u(s)pravno, vertikalno; II. fn [~e,
t, ~ek] u(s)pravna linija, u(s)pravna, okomica
mrmszer [~e, ~t, ~ek] sprava za
merenje
mrn [~Ja ~t ~ok] olovnica,
visak [-ska]
mrszalag [~ja, ~ot, ~ok] traka/
vrpca za merenje
mrvessz [~je, ~t, ~k] coltok,
palano merilo, tapi za merenje
merre kuda? na koju stranu? u kojem
pravcu?
merrl otkuda? s koje strane?
mrskel [~t, ~jen] 1. umeriti/
umeravati, ublaiti/ublaavati s
ublaivati [-ujem]; stiati/stiavati;
(rat) smanjiti/smanjivati [-njujem] (cenu); 2. ~ magt stiati se,
umiriti se, umeriti se
mrskelt [~en] umeren; ~ gv umereni pojas
mrsklet [~e, ~et] umerenost, uzdrljivost
mersz [~e, ~et]: nincs ~e nema
petlje
mert jer, zato to, zbog toga to, budui
da; ~ klnben jer inae
mrtan [~a ~t] geometrija; brzol
~ nacrtna geometrija
mrtani geometri(j)ski; ~ kzp geometrijska sredina; ~ rajz geometrijsko crtanje; ~ sor geometrijski
red; ~ test geometrijsko telo
mrtk [~e, ~et, ~ek] 1. mera, merilo;
~ szerint kszlt ruha odelo izraeno
po meri; ~et vesz vkirl uzeti
[uzmem]/uzimati meru; 2. tv

mrtkad
en fell preko mere; ~en felli
suvinji; ~et tart drati [-zim]
meru, biti umeren; ~et tart az
evsben umeriti se u jelu; nem
ismer ~et ne znati za meru; 3. tv
<fok> igen nagy ~ben u vrlo velikoj
meri; a legnanyobb ~ben u najveoj
meri, u najveem stepenu; teljes
~ben u punoj meri; 4. (szl:) betelt
a ~ navrena je mera
mrtkad merodavan [-vna]; ~ krkben u merodavnim krugovima; ~
vlemny merodavno miljenje
mrtkegysg [~e, ~et, ~ek] jedinica
za meru
mrtkhitelests [~e, ~t] badarenje
mrtkhitelest: ~ hivatal badarnica
mrtkletes [~et; ~en; ~ebb] 1. umeren, trezan [-zna]; 2. vmiben uzdrljiv
mrtkrendszer [~e, ~t, ~ek] sistem
mera
mrtktart umeren, uzdrljiv, sudrljiv
mrtktelen [~l] neumeren, prekomeran [-rna]
merl [~t, ~jn] 1. tonuti [-nem]; 2.
(tv:) lomba ~ utonuti [-nem] u
san, zaspati [-pim]; gondolatokba ~
udubiti se u misli
merlsi: haj ~ mlysg dubina gaenja
mrvad merodavan [-vna]
mese [~je, rit, rik] 1. pria, bajka;
(llatmese) basna; 2. (koholmny)
izmiljotina
mesebeli iz bajki, aroban [-bna],
izmiljen
mesebeszd brbljanje, trabunjanje,
izmiljotina
mesl [~t, ~jen] 1. priati, pripovedati; 2. (tv:) ne ~j! ne priaj!
nemoj svirati! ~a ezt msnak v
regapdnak! sviraj ti to drugome 1
vei ti to maku o rep!
mesemond [~J a . ~t, ~k] pripoveda
mess [~et; ~en; ~ebb] basnoslovan [vna], bajoslovan [-vna]; ~ jvedelem basnoslovan prihod
messknyv [~e, ~et, ~ek] knjiga
bajki/pria

646

mszrosbrd

mesevilg [~a, ~ot] carstvo bajki/

pria
mester [~e, ~t, ~ek] majstor
mestergerenda [~ja, ~t, rik] p (poprena) greda
mesteri majstorski, savren
mesterien na majstorski nain, savreno, vesto
mesterkeds [~e, ~t, ~ek] majstorija,
dovijanje, mahinacija, makinacija,
spletkarenje, intriga, intrigiranje;
~nek vge szakad dolijati, doi [doem] na kraj s lukavstvom, ne
uspeti vie s lukavstvom
mesterkedjik [~ett, ~jk/~jen]
smiljati, potajno spremati v pripremati, udesiti/udeavati, spletkariti, manipulisati [-iem], manipulirati, manevrisati [-iem]
mesterkletlen [~ul] neusiljen, neizvetaen, nenameten
mesterklt [~en] usiljen, izvetaen,
neprirodan [-dna]; ~ udvariassg
usiljena utivost
mesterlevl [-vele, -velet, -velek]
majstorsko pismo
mesterlvsz [~e, ~t, ~ek] kat snajper, izvrstan strelac [-lca]
mesterm [~ve, ~vet, ~vek] majstorski rad, remek-delo
mestersg [~e, ~et, ~ek] 1. zanat;
<gyessg> vetina, majstorija;
nem nagy ~ nije ba naroita vetina/
majstorija; 2. (foglalkozs) zanimanje; ~e szerint szab on je kroja
po zanatu; ~et tanul biti na nauku
mestersges [~et, ~en] vestaki; nv
~ beporzs vetako opraivanje; ~
es vetaka kia; orv ~ lgzs vestako disanje; ll ~ megtermkenyts
vetako osemenjivanje; ~ t vetako/akumulaciono jezero
msz [mesze, meszet] kre, vapno;
oltott ~ gaen kre, gaeno vapno
msz- vapnen, krean [-na]
mszrol [~t, ~j n ] kasapiti, klati
[koljem]
mszros [~a, ~t, ~ok] mesar, kasapin [tb -pi]
mszrosbrd [~Ja ~ot, ~ok] mesarska sekira, satara

mszrszk

647

mszrszk [~e, ~et, ~ek] mesarnica,

mesnica, kasapnica
mszgets [~e, ~t] peenje krea/
vapna, krearstvo
mszget'/ [~je, ~t, ~k] 1. (egyn)
krear, vapnar; 2. (kemence) kreana, vapnenica
meszel [~t, ~jen] kreiti
meszel/ [~J e > ~t, ~k] 1. (eszkz)
perajica; 2. tv, trf (magas nvs
ember) dugonja, dugajlija
meszes I. mn [~et; ~en; ~ebb] krean
[-na], umrljan kreom/vapnom,
vapnen; ~ talaj krenjasto zemljite;
~ tojs jaje konzervirano krenom
vodom; ~ vz krena/tvrda voda;
II. fn [~e, ~t, ~ek] krear
meszeseds [~e, ~t, ~ek] orv skleroza,
ovapnjenje ila
meszesgdr [-gdre, -gdrt, -gdrk] kreana, jama za gaenje krea/
vapna
meszez [~ett, ~zen] mgazd (talajt)
pokreiti, posuti [-spem]/posipati [am s -pijem], (na)ubriti v (na-)
gnojiti kreom
mszhabarcs [~a, ~ot] p malter,
buka, kreni malter
mszk [-kve, -kvet] krenjak,
kreni kamen, vapnenac [-nca]
mszkhegysg [~e, ~et] krenjaka
planina
mszlerakds [~a, ~t, ~ok] orv
skreavanje, sklerotine/krene naslage
mszolts [~t] gaenje krea/vapna
mszpt [~J a > ~t] sv kalcit
messze (tv is) daleko, nadaleko; kat
~ hord (gy) dalekometan [-tna];
~ vagyunk mg attl daleko smo jo
od toga
messzebb dalje
messzelt I. mn orv dalekovid; II. fn
[~ja, ~t, ~k] (ltcs) dogled, dalekozor, durbin, teleskop
messzemen dalekosean [na]
messzesg [~e, ~et] daljina, udaljenost, daleina; a ~ben u daljini
messzi (tvoli) dalek
messzire daleko, nadaleko; ~ ment el
on je daleko zabrazdio

metszet

messzirl iz daljine, izdaleka

msztartalm krean [-na], krenjav,
kreovit, vapnen, vapnovit
msztej [~e, ~et] kreno/vapneno
mleko
metafizika [~ja, rit] metafizika
metn [~ja ~t] metan
metl [r-t, ~j e n ] sec(k)ati
metlhagynfa [~ja, rit] drobnjak
metlt fn [~je, ~et, ~ e k] (tszta)
rezanci tb
mtely [~e, ~t, ~ ek] 1. ll metilj; 2.
(kr) zaraza
meteor [~ja, ~t, ~ok] csill meteor
meteorolgia [~ja, ~t] meteorologija
meteorolgiai meteoroloki; ~ jelents
meteoroloki izvetaj
meteorolgus [~a, ~t, ~ok] meteorolog
mter [~e, ~t, ~ek] metar [-tra]
mterru [~Ja > ~t, ~k] ker metarska
roba
mteres metarski, od metara; hsz ~
hi most od dvadeset metara
mtermzsa [~ja, rit, rik] metarska
centa, kvintal
mterrendszer [~e, ~t] metarski/metriki sistem
mterrd [~Ja -rudat, -rudak] trgovaki metar [-tra]
metilalkohol [~Ja. ~t] metil-alkohol,
metilni alkohol, drveni pirit/alkohol, metilen, drvena esta
metrikus metriki
metro [~J a ~*> ~ok] metro
metsz [~ett, metsszen/messen, ~eni]
1. ei [seem], rezati [reem]
(drvo); 2. (fba) dupsti [dubem];
3. mat ei [seem]; egy pontban
~ik egymst seku se u jednoj taki
metszs [~e, ~t, ~ek] seenje, rezanje,
rezba, rez
metszspont [~ja> ~ot, ~ok] mat
secite, taka presecanja, presecite
metszsvonal [~a, ~at, ~ak] mat
presena linija, seica, sekanta,
presenica
metszet [~e, ~et, ~ek] 1. mat prsek;
2. mv, nyomd rezbarija, gravira,
rezba; 3. ir (verssorban) cezra

metszett

648

metszett rezan; ~ veg rezano staklo

metsz 1. <vg> za seenje, za
rezanje; ~ szerszm alat/orue za
seenje v rezanje; 2. (mat:) egymst
~ vonalak presene linije; 3. tv
<les> otar [-tra]; ~ fjdalom
o t a r bo l ; ~ hi de g o t r a z i ma ;
tv (mar, csp) zajedljiv, ujedljiv;
(gnyos) ironian [-na]; ~ gny
zajedljiv podsmeh
metszfog [~a, ~at, ~ak] sekuti
metszks [~e, ~t, ~ek] (szlmetszshez) no za (pod)rezanje
mettl otkud(a)? otdak(a)?
Mexik [~t] fbldr Meksiko
mexiki I. mn meksiki, meksikanski;
II. fn [~t, ~ak] Meksikanac [-nca];
(n) Meksikanka
mez [~e, ~t, ~ek] 1. rg odelo; 2.
tv plat; ~be ltztet uiniti neto
pod plastom; 3. sp majica, dres
mz [~e, ~et, ~ek] med; csurgatott ~
ceen med, ravak [-vka]; lpes ~
med u sau, uliv, ulivak [-vka]
mzdes sladak [-atka] kao med
mezei poljski; ~ munka poljski rad
mezeiegr [-egere, -egeret, -egerek]
poljski mi
mezeinyl [-nyula, -nyulat, -nyulak]
poljski zec
mzel: ~ virg medonosno cvee
mzes [~et; ~en; ~ebb] meden, medijan
mzeshetek [~et] medeni meseci
mzeskalcs [~a, ~ot, ~ok] medenjak,
medeni/licitarski kola
m z e s ka l c sos f n [~ a , ~ t, ~ ok]
licitar
mzesmzos [~at; ~an; ~abb] sladak
[-tka] kao med, sladunjav, meden
mzespogcsa [^ija, At, Ak] medene
pogaice
mzga [A\a, ^.t, Ak] smola
mzharmat [~ja, ~ot] (nvnybetegsg) mgazd medljika
meztelen Id meztelen
meztlb bosonog; ~ jr ii [idem]/
hodati bos
mzz meden, medenog/medena
(u)kusa
mez [~je/mezeje, ~t, ~k] 1. polje:

mezsgye

2. (tv.) a harc mezeje poprite;

polje borbe, bojite; 3. (fiz:) mgneses ~ magnetsko polje
mezgazda [,ija, ,it, Ak] poljoprivrednik, ratar, ekonom;
mezgazdasg [~a, ~ot] poljoprivreda,
ratarstvo, agrikultura; a ~ szocialista tszervezse socijalistiki preobraaj sela/poljoprivreda
mezgazdasgi poljoprivredan [-dna],
agrarni, agrikulturan [-ma]; ~ akadmia poljoprivredna akademija; ~
birtok poljoprivredno dobro/imanje;
Mezgazdasgi s Erdszeti Dolgozk
Szakszervezete
Sindikat
poljoprivrednih i umarskih radnika; ~
gplloms mainsko-traktorska stanica; ~ killts poljoprivredna
izloba; ~ munks poljoprivredni
radnik; ~ termelszvetkezet seljaka
radna/proizvoaka zadruga
mezgazdasgtan [~a, ~t] nauka o
poljoprivredi, agronomija
mezgazdsz [~a, ~t, ~ok] agronom
mezny [~e, ~t, ~k] sp polje, staza,
pojrkalite
meznyflny [~e, ~t] terenska nadmo
meznyjtk [~a, ~ot] sp terenska
igra
meznyjtkos [~a, ~t, ~ok] sp terenski igra
mezr [~e, ~t, ~k] poljar, poljak,
uvar polja
mezvros [~a, ~t, ~ok] trgovite,
palanka, varoica
mezvd: mgazd ~ erdsv poljozatitni umski pojas
mzsr [~e, ~t] medovina, erbet
meztelen [~l] go [gola], nag, goliav;
anyaszlt ~ go golcat, go kao od
majke roen; ll ~ csiga goliav pu;
~ lb golonog; ~re vetkzik
razgolititi/razgoliavati se; ~re vetkztet razgolititi/razgoliavati
meztelensg [~e, ~et] nagost, nagota,
goliavost, golota, golotinja
mezsgye [A\e, *it, *ck] mea; meja
tj; elszntott ~ zahvata, zahvatina; At von razmeiti/razmeivati [ujem]

ml

649

ml 1 1. [minket] (szemlyes nvms)

mi; 2. (mink) na; a ~ hzunk
naa kua
mP [~je, ~t, ~k] (krd nvrriy
to? ta? ~ az? ta je? ta je to?
~ baj? ta fali? ~ bajod? to ti je?
~ minden van itti ega sve tu ima?
~ trtnt? ta se desilo? ~ jsg?
ta je novo(ga)? ~be? a) (hely)
u ta? b) (mennyibe) ta? to? ~be
kerl ez a knyv ? ta kota ova
knjiga? ~be kerlt? poto je? ~ben?
u emu? ~bl? od ega? ~bl van ?
od ega je? ~bl l? od ega ivi?
~re? na to, emu? ~rej (v szolgl)
ez? emu je to? emu to slui?
~re vljem ezt? kako da to sebi
objasnim? ~r<5/ o emu; ~rl beszl o emu govori? ~t ta, to; ~t
tegynk? ta da radimo? ~tol? od
ega? ~tl flsz? ega se boji? ~tl
fgg? od ega zavisi?
mialatt dok, za vreme dok
miatt 1. zbog birt e; 2. ~am (~ad,
~a stb) zbog mene (tebe, njega/nje);
~a lekstem az eladsrl zbog nje
sam zakasnio/zadocnio na predavanje
micsoda [A\a, At, Ak] 1. (mi) to?
ta? 2. (milyen?) kakav [-kva]; ~
krds? kakvo pitanje? ~ flelmetes
ltvny! da groznog prizora!
midn kad(a), dok
mieink nai
mielbb to pre, to skorije, bre-bolje
mielbbi to skoriji, skoranji; ~
viszontltsra! do skorog vienja 1
mieltt pre nego to
mienk na
mirt zato? zarad/zaradi ega?
emu? ~ nem jttl? to nisi doao?
mifle [At, Ak] kakav [-kva]
mifelnk 1. (velnk szembe) prema
nama; 2. (a mi vidknkn) kod
nas
mig dok, dokle; ~ a vilg ll dok je
sveta i veka
migrn [~je, ~t, ~ek] orv migrena
Mihly [~t] Mihajlo
mihamar to pre

minap

mihaszna I. mn neradan [-dna], nitavan [-vna], nevaljao [-ljala], nekoristan [-sna]; ~ ember neradni
ovek; ~ frter dembel, len/lenj
ovek, lenina, lentina; II. fn [~ja,
At, Ak] (szemly) nazloboz, zaludnik, nebriga
mihelyt im, netom; ~ megltta rgtn
megismerte im ga je video odmah ga je
poznao mlkpp(en) kako? Mikls [~t]
Nikola mikor kad(a); ~ hogy kako
kad(a) mikzben za vreme dok, dok
mikroba [~ja, At, Ak.] mikrob(a)
mikrobarzds: ~ lemez mikrobrazdna
ploa, mikroploa mikrofilm [~je,
~et, ~ek] mikrofilm mikrofon [~ja,
~t, ~ok] mikrofon mikrolemez [~e,
~t, ~ek] mikroploa mikroszkp [~ja.
~ot> ~ok] mikroskop mikroszkopikus
mikroskopski; ~ llny mikroskopsko
bie Miksa [-it] Maksim(ilijan),
Makso mllicla [~ja, At, Ak] milicija
milicista [^.ja, At, Ak] milicionar,
milicioner mili [~Je ~t> ~k]
sredina, okolina,
drutvo
militarizl [~t, ~Jon] militarizovati
[-zujem], militarizirati, povojniiti/povojniivati [-ujem]
militarizls [~a, ~t] (polgri lakossg) militarizacija, povojnienje
millennium [~a, ~ot] milenij(um),
hiljadugodinjica
millird [~ja, ~ot, ~ok] milijarda
millimter [~e, ~t, ~ek] milimetar
[-tra]
milli [~ja> ~t, ~k] milin, milijun
milliomodrsz [~e, ~t] milion(i)ti/
milijunti deo [dela, tb -lovi]
milliomos [~a, ~t, ~ok] milionar;
milijuna
milyen [~t, ~ek] kakav [-kva], kako;
~ szerencse! retke li sree! kolike li
sree! ~ j! kako je dobro!
mimika [~ja, ~t] mimika, izraavanje pokretima lica mimza [~ja,
At, Ak] nv stidljivka minap
onomad, nedavno, neki dan

minapi
minapi nedavni, onomadanji, prvanji
minaret [~je, ~et, ~ek] minare [-eta],
minaret
mind 1. sav [sva]; (valamennyien)
svi; ~ ott voltak svi su bili tamo; ~
egy szlig svi do jednog, svi listom; 2.
(egyre) ~ nagyobb lesz postaje sve
vei; 3. mind . .., mind . . . i. .. i.. ;
kako . .. tako ...; ~ az egyik, ~ a
msik i jedan i drugi; kako jedan
tako i drugi
mindaddig sve dotle; ~ amg sve dok
mindamellett pri svem tom, ipak, uza
sve to, pokraj/svrh svega
mindannyian svi
mindannyiszor uvek, svaki put
mindaz [~t, ~ok] sve to v ono; ~ok
svi oni
mindazonltal (pa) ipak, uza sve to,
pored svega toga
mindeddig sve dosad(a), sve dovde
mindegy svejedno; nekem ~ svejedno
mi je
mindegyik svaki
minden [~e, ~t] 1. sve, svata, svato;
~e van imati svega i svaega; (6)
~re hasznlhat on je za svata/
svato; ~re kpes biti sposoban (v
kadar) na sve; ~re kiterjed sveobuhvatni; ~t tfog sveobuhvatni,
~/ egybevve uture; ~t megtettem;
amit lehetett ispalio sam sve svece; szl
~nek vgei sve je propalo ! kzm ~
j, ha a vge j! konac delo krasni; 2.
svaki; ~ ldott nap svaki bogovetni
dan; ~ alkalommal svaki put; ~
bizonnyal svakako; ~ egyes svaki
pojedini; ~ ember svaki ovek; ~
jt kvnunk nektek elimo vam svako
dobro; ~ lehet sve to je mogue; ~
tekintetben u svakom pogledu; ~ tle
telhett megtesz dati/davati [dajem]
sve od sebe
mindenron po svaku cenu, poto-poto,
stao-pao
mindenekeltt pre svega, prvo i prvo
mlndenekfltt iznad svega, nadasve
mindenes fn [~e, ~t, ~ek] rg momak
[-mka]/sluga/devojka za sve (kune
poslove)

650

mindinkbb

mindenesetre u svakom sluaju, bezuslovno, bezuvetno, svakako

mindenestl uture, sa svim to ima
mindenfajta svakovrstan [-sna]
mindenfel na sve strane
mindenfle \_~t] svakojaki, svake
vrste, svakakav [-kva]; ~ hr jrja
pronose se svakojake vesti; ~nek
elmond vkit nazvati [-zovem J/nazivati koga svakojakim; r&vel foglalkozik (ezermesterkedik) svatariti
mindenflekppen svakako
mindenfell sva svih strana
mindenhat svemoan [-na], svemogui
mindenhol svuda
mindenhonnan odasvuda, sa svih strana
mindenhova svukuda, svakamo
mindenkpp(en) na svaki nain, svakako
mindenki svaki [-koga], svatko [-akoga], svako [-oga]; ~, aki svaki (t)ko
mindenkor svagda, u svako doba
mindenkori svagdanji
mindennap svaki dan
mindennapi svakidanji, svagdanji,
svagdanji, svakodnevni; ~ kenyr
svakidanji v nasuni hleb/kruh; a ~
let svakidanjica, svagdanjica
mindennapos svakodnevni
mindennem svakovrstan [-sna]
mlndensg [~e, ~et] vasiona, vaseljena, svemir
mind(en)szentek: vall ~ napja Svisveti
mindentud I. mn sveznali, sveznajui;
II. fn [~ja, ~t, ~k] biz (trf,gny is)
sveznalica, svatar
mindennnen odasvud odasvuda
mindentt svuda, svagde
mindenv svakud(a) svukud(a)
mindez [~t, ~ek] 1. sav taj (sva ta,
sve to) 2. (jelzknt) ~ek a hrek
sve ove/te vesti
mindhallig sve do smrti
mindhiba sve uzalud
mindig uvek, svagda, vazda; mg ~
jo uvek; mint ~ kao uvek, kao
obino; ~ egy s ugyanaz sve jedno
te isto
mindinkbb sve vie; sve vema

mindjrt

651

minsl

miniszterhelyettes [~e, ~t, ~ek] pomindjrt odmah

monik ministra
mindkt oba, obe, oba; ~ kzzel obe- miniszteri
ministarski; ~ hatrozat
ruke
ministarska odluka; ~ rendelet mimindketten 1. <hm s nnem egytnistarska naredba
tesen), oboje [-jega], obadvoje; 2. minisztrium [~a, ~ot, ~ok] ministar(kt hmnem egyttesen) obostvo; (JSZSZK-ban) (savezni, rejica, obadvojica, obadva
publiki, pokrajinski) sekretarijat;
mindkett Id mindketten
Id titkrsg is; egszsggyi ~ mimindnyjan svi, svi skupa
nistarstvo zdravlja; honvdelmi ~
mindnyj |unk svi mi; ~atok, svi vi;
ministarstvo vojske; (JSZSZK-ban)
~uk svi oni/one; ~uknak kv Dravni sekretarijat za narodnu
nok .. . svima vama elim . . .
odbranu; klkereskedelmi ~ mimindrkk doveka, na/za veke vekonistarstvo spoljne trgovine
va, zauvek
minisztertancs [~a, ~ot] ministarski
mindrkre doveka, na/za veke vekova,
savet, ministarsko vee; a elnke
zanavek, zauvek; ~ elmegy otii [predsednik ministarskog saveta
idem] u nepovrat
minsg [~e, ~et, ~ek] 1. kakvoa,
mindssze ukupno, svega
kvalitet; gyenge ~ slab kvalitet, slaba
minduntalan neprestano, svakoga trekakvoa; rossz ~ lo kvalitet; 2.
nutka, jednako
(tv, hiv.) milyen ~ben? u
mindvgig dokraja
kakvom svojstvu?
mlnek 1. (mirt) emu? zato? 2. ~ minsgellenrzs [~e, ~t] kontrola
nz v tart engem? za to v za koga
kvaliteta, nadzor/pregled kakvoe
me drite? 3. ~ kvetkeztben usled minsgi 1. kvalitativan [-vna]; vegy
ega
~ elemzs kvalitativna analiza; ~>
minl im; ~ elbb bre-bolje; ~ elbb,
ellenrzs kontrola kvaliteta; 2. ker
annl jobb to pre, to bolje; im
(kivl >kvalitetan [-tna], kakvoni,
pre, tim bolje; ~ gyorsabban to
dobrog kvaliteta, dobre kakvoe;
hitnije; ~ tbbet to/im vie
~ ru kvalitetna roba; 3. fii ~ vlmlniatra [*cja, -it, ^k] minijatutozsok kvalitativne promene
ra
minsgjavts [~t] poboljanje kvaminiatrfestszet [~e, ~et] minijaturliteta/kakvoe
no slikarstvo
minsg: elsrend ~ prvoklasan [minimlis [~at; ~an; ~abb] minimasna], prvorazredan [-dna]; j ~
lan [-Ina], najmanji, najnii
dobrog kvaliteta, kvalitetan [-tna];
j ~ bor vino dobre marke
minimum [~a, ~ot, ~ok] minimum,
minst [~ett, ~sen, ~eni] kvalifikonajmanje
vati [-kujem], kvalificirati, odrediti/
ministrl [~t, ~jon] vall ministrirati
odreivati [-ujem] kakvou v vred
miniszter [~e, ~t, ~ek] ministar [nost, oceniti/ocenjivati [-njujem].
tra]; (JSZSZK-ban) (savezni, republiki, pokrajinski) sekratar; Id minsts [~e, ~t, ~ek] odreivanje
kakvoe/vredno sti,kvalif ikacija, kvatitkr is; honvdelmi ~ ministar
lifikovanje, kvalificiranje
vojske; (JSZSZK-ban) dravni sekretar za narodnu odbranu; meg- minstett kvalifikovan, kvalificiran
hatalmazott ~ opunomoeni ministar; minsthetetlen [~til] (eljrs, magaa ~ els helyettese prvi pomonik tarts) ispod svake kritike; (pldtlan) neuven; ~ gorombasg neministra, zamenik ministra
miniszterelnk [~e, ~t, ~k] mi- uvena grubost
minsl [~t, ~jon] pokazati [-kae]
nistar-predsednik, predsednik vlade
se kao
miniszterelnksg [~e, ~et] predsednitvo vlade

mint

652

mint 1. kao; ~ azeltt kao pre; ~

ahogy kao to; ~ rendesen kao
obino; olyan ~ . . . takav je kao.. ;
2. (kzpfok mellett) nego, no; ez
nagyobb ~ az enym ovo je vee no
(v nego) moje
minta [~ja, ~t, ~k] obrazac [-sca],
uzorak [-rka], ugled, formula; ~
rtk nlkl uzorak bez vrednosti
mintadarab [~ja, ~ot, ~ok] ugledni
komad
mintafrj [~e, ~et, ~ek] biz uzor-mu,
primeran suprug
mintagazdasg [~a, ~ot, ~ok] uzorno
gazdinstvo/dobro/gospodarstvo
mintakp [~e, ~et, ~ek] uzor, primer,
ugled; 6 'a becsletessg ~eon je uzor
potenja; ~l (szolgl, vesz)za ugleg
mintaplda [~ja, ~t, ,ik] uzorni zadatak
mintapldny [~a, ~t, ~ok] ogledni
primerak, uzorak za ugled; (gp)
prototip (maine)
mints [~at; ~an; ~abb] tex (anyag)
sa mustrom, sa arama, ukraen
mintaszer [~en] uzorit, uzoran [-rna];
(plds) primeran [-rna]
mintavsr [~ja, ~t, ~ok] sajam
uzorka
mintavtel [~e, ~t, ~ek] (minsgvizsglaton) uzimanje uzorka
mintz [~ott, ~zon] davati [dajem]
oblik, oblikovati [-kujem] po nekom
uzor(k)u, modelirati, modelisati [-iem]
mintzat [~a, ~ot, ~ok] mustra, ara,
desen
mintegy oko, priblino; otprilike; ~
szz stotinak [-nka], stotinjak [-njka]
mintha kao da; ~ a sajt hzban lenne
kao da je u svojoj kui; gy tesz,
~ . . . ini kao da . . .
minthogy budui da, poto
mintsem nego; jobb meghalni, ~ rabsgban lni bolje v rade grob nego
rob
mnusz [~a, ~t, ~ok] minus, manje;
~ tz fok van minus deset stepeni/
stupnjeva, deset stepeni ispod nule/
nitice

mocskos

mita otkada, otkako; ~ csak otkada

samo
mirigy [~e, ~et, ~ek] orv lezda
mirigy- orv lezdan [-dna], lezdav
mirigydaganat [~a, ~ot, ~ok] izrastaj
lezde
mirigyvladk [~a, ~ot] izluevina
lezda
mirtusz [~a, ~t, ~ok] nv mirta;
mra tj
mirtuszkoszor [~ja, ~t, ~k] venani venac [-nca]
mise [~je, ~t, Ak] vall misa, liturgija,
boja sluba; jfli ~ polunonica
miseknyv [~e, ~et, ~ek] vall misal
misz i lk [~ett, ~zen] vall sluiti misu
miszerint (hogy) da; (lltlag) navodno
misszi [~ja> ~t, ~k] misija, poziv,
zadatak [-tka]
misszionrius [~a, ~t, ~ok] vall misionar
misztikus [~at; ~an; ~abb] mistian
[-na]
mitesszer [~e, ~t, ~ek] miteser
mitv': ~ legyek? ta da radim?
mitolgia [~ja, ~t, *ik] mitologija
mtosz [~a, ~t, ~ok] mit [tb -tovi]
miutn 1. (zatim) kada; 2. (minthogy) pota
mivel I. (krd nvm} im(e)? s(a)
im(e)? II. ksz (mert) jer, budui da,
poto
mivolta vminek sutina, bitnost
moccan [~t, ~jon] mrdnuti [-nem],
maknuti [-nem] se
mocsr [mocsara, mocsarat, mocsarak]
movara, barutina
mocsaras [~at; ~an; ~abb] movaran
[-rna], barovit; ~ vidk movarni
kraj, rit [-ovi]
mocsrgz [~a, ~t, ~ok] metan, ugljovodini/movarni/barski gas v
plin
mocsri movarni; nv ~ glyahr
kaljunica
mocsrlz [~a, ~at] orv barska groznica
mcslng [~ja, ~ot, ~ok] tetiva, ila
mocskos [~at; ~an; ~abb] (tv is)
prljav, mrljav, kaljav, brljav

mocsok

653

mocsok [mocska, mocskot, mocskok]

(tv is) mrlja, ljaga, prljavtina,
gad
md [~ja, ~ot, ~ok] 1. nain; (miisz:)
gyrtsi ~ tehnoloki proces; (pol:)
marxista ~on marksistiki; 2. a maga
~ j n n a s vo j n a i n ; 3. v m i n e k
a ~jra slino/podobno neemu; kisgyerek ~jra viselkedik ponaati se
kao dete; 4. (lehetsg:) nincs ~jban nije mu mogue, nije u mogunosti; ~jt ejti nai [naem]/
nalaziti puta i naina; 5. nyel nain;
felszlt ~ zapovedni nain, imperativ
modeli [~je, ~t, ~ek] 1. mv model;
~t l v ll biti model (slikaru v
kiparu), pozirati nekom; 2. (minta)
kalup, uzorak [-rka]
modellez [~ett, ~zen] modelirati,
modelisati [-iem], oblikovati [-kujem], izraivati [-ujem] po uzorku
modern [~til; ~ebb] moderan [-rna],
savremen, suvremen
modernizl [~t, ~jon] modernizovati
[-zujem], modernizirati
mdfelett preterano, previe
mdhatroz [~ja> ~t, ~k] nyelv nainska oznaka
mdjval: (csak) ~ umereno
modor [~a, ~t] ponaanje, vladanje,
manir, manira, ton
modoros [~at; ~an; ~abb] preteran,
izvetaen, usiljen, afektiran
modortalan [~ul] neuglaen; (udvariatlan) neutiv, neuljudan [-dna];
(illetlen) nepristojan [-jna]; (nevelentlen) nevaspitan, prostaki; (faragatlan) neotesan
modortalansg [~a, ~ot, ~ok] neuglaenost; (udvariatlansg) neutivost, neuljudnost
mdos [~at; ~an; ~abb] imuan [-na]
mdost [~ott, ~son, ~ani] menjati,
preinaiti/pfeinaivati [-ujem] s
preinaavati, modifikovati [-kujem],
modificirati
mdosts [~a, ~t, ~ok] izmena, promena, preinaenje, modifikacija; ~ok
s kiegsztsek (trvny, rendelet)
izmene i dopune

mkusprm

mdosthat izmenjiv, izmenljiv

mdosul [~t, ~jon] menjati se, izmeniti se
mdozat [~a, ~ot, ~ok] nain, oblik;
(rszletek) pojedinosti tb; (felttelek) uslovi tb
mdszer [~e, ~t, ~ek] metod(a); bevlt ~ isproban(a) metod(a)
mdszeres [~et; ~en; ~ebb] metodian
[-na]
mdszertan [~a, ~t, ~ok] metodika;
a tudomnyos kutats ~a metodologija
mogorva [,-it; ^.n; >ibb] mrgodan [dna], natmuren, namrgoen; An
nz namrgoditi se
mogyor [~ja, ~t, ~k] lenik, lenjak;
amerikai ~ kikiriki
mogyorcserje [<ije rit, -ck] leska
[rsz e -ski s -sci], letak
mogyorfa [^ja, At~\ (mint faanyag)
leskovina
mogyors I. mn leskovit, lenikast;
II. f n [~ a , ~ t , ~ o k] ( c s e r j s )
nasad lesaka
moha [~ja, ^,t, -ik] mahovina rival
bentt obrastao [-sla] mahovinom
mohcsi: trt ~ vsz mohaka pogibija
mohamedn I. mn muhamedanski,
muslimanski; II. fn [~ja, ~t, ~ok]
muhamedanac [-nca], muhamedovac
[-vca], musliman; (n) muhamedanka, muslimanka
moh [~n] udan [-dna], pohlepan [pna], lakom, prodrljiv, gramziv,
gramljiv; ~ pillantst vet vkire
uagriti oima na koga; ~n vgyik
vmire gramziti za neim
mohos [~at; ~an; ~abb] mahovinast
mohsg [~a, ~ot] udnja, pouda,
pohlepnost, lakomost, prodrljivost
mka {~ja, ~t, rik] ala, lakrdija
mokny (legny) vrst/odreit ali malo
surov
mks [~at; ~an; ~abb] aljiv; ~
ember aljivina
mkz ik [~ott, ~zk/~zon] zbijati v
terati alu
mkus [~a, ~t, ~ok] veverica
mkusprm [~je, ~et, ~ek] veveriije
krzno

molekula
654

morcos
mondatrsz [~e, ~t, ~ek] nyelv deo
reenice
mondatszerkezet [~e, ~et, ~ek] nyelv
reenini sklop
mondattan [~a, ~t] nyelv sintaksa, nauka o reenici
mondattani nyelv sintaksiki, sintaktiki
mondka [~ja, At, ~k] mali govor;
folytasd csak a Adat nastavi samo
svoju priu v sa priom v sa prianjem
mondvacsinlt izmiljen, tobonji
mongol I. mn [~ul] mongolski; II. fn
[~t, ~ok] (ember) Mongol; <n>
Mongolk
Monglia [At] fldr Mongolija
monogram [~ja, ~ot, ~ok] monogram
monolg [~J a > ~ot, ~ok] monolog
monopolhelyzet [~e, ~et] monopolistiki poloaj; ~e van zauzimati v
imati monopolistiki poloaj
monoplium [~a, ~ot, ~ok] monopol;
llami ~ dravni monopol; kereskedelmi ~ samoprodaja
monostor [~a, ~t, ~ok] vall (pravoszlv) manastir, monastir; (katolikus) samostan, klotar [-tra]
monoton monoton, jednolik
montzs [~a, ~t, ~ok] film montaa
Montenegr [~t] fldr Crna Gora
montenegri I. mn crnogorski; II. fn
[~t, ~ak] (frfi) Crnogorac [-rca];
(n) Crnogorka [tb birt -ki]
monumentlis [~at; ~'an; ~abb] monumentalan [-Ina], velianstven
Mr [~t] Mavro
mr I. fn [~t, ~ok] Mavar [-vra],
Maur; (n) Mavarka, Maurka; II.
mn mavarski, maurski
moraj [~a, ~t, ~ok] agor, um [tb
-movi], huka; (emberek) mrmljanje, gunanje
morajl|ik [~ott, ~ani] umeti [-mi],
umiti, hukati [hue]; (tmeg)
mrmljati, gunati
morlis [~at; ~an; ~abb] moralan [Ina]
morc(os) [~at; ~an; ~abb] neprijazan
[-zna], mrzovoljast, nabruen; ~ kpet vg napuiti se

molekula [Aja, -ct, -ok] molekul, molekula

molekulris molekularni
molekulasly [~a, ~t] molekularna

teina
655
molesztl [~t, ~jn ] molestirati,
uznemirivati
[-rujem],
uznemiravati. dosaivati
[ujem], smetati
molett [~et; ~en; ~ebb] moletni,
punaak [-ka]
moli I. mn molski; ~ skla molska
skala/lestvica; II. fn [~Ja. ~*>
~ok] mol
molnr [~J a > ~t, ~ok] mlinar
molnrfecske [^je, ^t, *k]
belogrla lasta
ml [~j' a > ~t, ~k] molo, luki nasip
moly [~a, ~t, ~ok] moljac [ljca], moljak [-ljka], grizlica,
grizica
molyette ld molyrgta
molyirt fn [~ja. ~t] <szer>
sredstvo
za
tamanjenje
moljaca
molyos [~at; ~an; ~abb] moljav
molyrgta
sagrinjao
[-ala],
umoljan, moljav, izjeden od
moljaca
molyzsk [~Ja> ~t, ~ok] vreica
protiv moljaca
momentn biz (pillanatnyilag)
mo-menta(l)no
monarchia [,6 ja, ^-t, Ak]
monarhija; abszolt ~ apsolutna
monarhija;
alkotmnyos
~
ustavna monarhija
mond [~ott, ~jon, ~ani] 1. rei
[reem s reknem] govoriti,
kazati [-kaem]; beszdet ~
drati govor; igazat ~ govoriti
istinu; tletet <%< izrei
presudu; azt ~jk, hogy ...
govori se da ...; 2. akarom
~ani hou rei; ~juk, hogy ...
recimo da .. ., pretpostavimo
da . ..; hogy gy ~jam ja bih
rekao; no ne ~ja! ta ne
govorite ! n ~om neked! ja ti
kaem I
monda [<^ja, *it, Ak] skaska,
pria, predanje
mondanival: [~Ja> ~t] 1. nincs
semmi ~ja nema ta da kae; 2.
egy knyv ~ja idejni sadraj
knjige
monds [~a, ~t, ~ok] izreka;
blcs ~ mudra izreka; elms ~
doskoica
mondat [~a, ~ot, ~ok] nyelv reenica

mor
mord ld morc(os)
mordly [~a, ~t, ~ok] vatreno oruje
(starog tipa, npr. pitolj) mordul
[~t, ~jon] obrecnuti [-nem] se mres:
~re tanit vkit naoiti koga redu morfium
[~a, ~ot] morfij(um) morfolgia
[Aja, At] morfologija morfondroz
[~ott, ~zon] biz predomiljati se, lupati glavu morgs
[~a, ~t, ~ok] (ember) gunanje,
mrmljanje; (kuty) rezanje (psa)
morg mrmljav, gunav; ~ ember
gunalo, grinta; ~ medve medonja,
realo
mormog [~ott, ~jon]gunati, mrmljati
mormol [~t, ~jon] mrmljati, gunati;
a foga kztt ~ procediti/proceivati
[-ujem] kroz zube
mormota [^.ja, ^.t, Ak] ll mrmot(a),
svizac [-sca]
morog [morgott, ~j n] " gunati;
mrmljati, brundati; ~va mond vmit
izmrmljati; 2. (kutya) reati [-i]
morva I. mn moravski; II. fn [~t, Ak]
(frfi) Moravac [-vca]; (n) Moravka
Morvaorszg [~ot] fldr Moravska
[mint nnem mn ragozdik]
morvaorszgi moravski morzebc
[~t] Morseova abeceda morzejel [~e,
~t, ~ek] Morseov znak morzsa [^,ja,
At, Ak] mrva, droptina morzsi [~t,
~jon] mrviti morzsalkos: ~ talaj
mrviasto tlo morzss mrviast,
droban [-bna] morzsol [~t, ~jon] 1.
(sztmorzsol) mrviti, drobiti; 2.
(kukorict) kruniti (kukuruz)
morzsolod|lk [~ott, ~jk/~j n ] mrviti
se
morzsold mrvljiv
mos [~ott, ~son] 1. prati [perem],
miti [mijem]; ~sa a fejt prati
[perem] glavu; miti [mijem] se
rg; 2. (vz a partot) zapljuskati/
zapljuskivati [-kuje] (obalu); a foly
~sa a partot reka dubi svoju obalu; 3.
szl ~om kezeimet perem ruke; kz
kezet ~ ruka ruku pere v mije; lass
vz partot ~ tiha voda breg roni

mosoly
mosakods [~a, ~t, ~ok] umivanje
mosakod|ik [~ott, ~jk/~jon] um j.
vati se moss [~a, ~t, ~ok] pranje;
~ba ad
dati na pranje mosatlan [~ul] neopran
mosdat [~ott, -dasson] miti [mijem]
mosdatlan [~ul] 1. neumiven; 2. tv
prostaki, ruan [-na] mosdik [~ott,
~j n i ~ani] miti [mijem] se, umivati
se, prati [perem] se
mosd [~J a ~t, ~k] 1. umivaonik,
lavor, lavabo; 2. (helyisg) umivaonica, toaleta mosdflke [^ije, ^-t,
~k] umivaonica,
kabinet za toaletu mosdhelyisg [~e,
~et, ~ek] umivaonica, mosdkeszty
[~je, ~t, ~k] rukavica
za pranje tela mosdszappan [~a,
~t, ~ok] sapun
za umivanje, toaletni sapun
mosdszivacs [~a, ~ot, ~ok] obina
spuva mosdtl [~a, ~at, ~ak]
umivaonik,
lavor
moslk [~Ja > ~t] pomije, spirine,
splaine tb; napoj (tena hrana za
stoku)
mosoda [~ja, ~t, .k] perionica, praonica
mosogat [~ott, -gasson] (o)prati [operem]
v ispirati [-ram s -rem] sudove mosogats
[~a, ~t, ~ok] pranje
sudova/posua mosogatlny [~a, ~t,
~ok] popiraa,
loncopera, sudopera mosogati [~t]
splaine, spirine, pomije tb mosogatn
[~je, ~t, ~k] sudopera,
sudopralja, popiraa mosogatrongy
[~a, ~ot, ~ok] ispi-raa, krpa za pranje
sudova/posuda, ispiraa; paaura,
paavra tj mosgp [~e, ~et, ~ek]
maina za
pranje (rublja) moskonyha [~ja, ~t,
Ak] praonica,
veernica
mosoly [~a, ~t, ~ok] osmeh, osmej,
osmejak [-jka], osmeak [-ka]

m
o
mosol
ygs
[~a,
~t,
~ok]
t
mosol
y
mosoly
gs
[~at;
~an;
~abb]
nasmej
an,
sme
ljiv,
osmelj
iv
mosoly
og [lygott,
~jon]
smeiti
/
sme
kati
se,
osm
evati
se,
osm
ekivati
[kuje
m]
se,
osme
hivat
i[huje
m]
se,
nasme
hivati
[hujem]
se
mosm
edve
[~je,
rCt,
*ik] ll
rakun
mosn
[~je,
~t, ~k]

m
p
r
a
lj
a,
p
e
r
a

i
c
a,

v
e

e
r
k
a
m
o
s

p
o
r
[
~
a
,
~
t,
~
o
k
]
d
e
t
e
r
d

e
n
t,
p
r
a
h
z
a
p
r
a
n
j

e
m
o
s

sz
a
p
p
a
n
[
~
a,
~t
,
~
o
k]
sa
p
u
n
z
a
u
bl
je
,
s
a
p
u
n
z
a
p
ra
nj
e
r
u
bl
ja
m
o
s

sz
e
r
[
~
e,
~t
,
~

[~n]
maehi
nski,
ek]
mau
deterd
hinsk
ent
i,
mossz maij
da
ski;
[~ja,
a
~t]
term
soda za szet
pranje
rCn
moste bnt
kn
vele
[~je,
priro
~t, ~k] da
korito
je s
za
njim
pranj
mae
e
hinsk
most(a
i/ma
n)
uhins
sad(a);
ki
~ is i
postu
sad(a)
pala;
mostan
II.
ban
fn
u
[~ja,
dananj
~t,
e doba,
*ik]
u
mae
dana ha,
nje
mavrem
uha,
e,
maija
danda mostoh
nas; aanya
<az [-anyja,
utbb ~t,
i
~k] t
idben) most
onomad oha
,
II.
nedavn mostoh
o
aapa [mostan apja,
ig
~t, *ck]
dosad(a ouh
)
mostoh
mostani afid [sadanji fia, ~t,
mostan -fik]
tl: ~ pastora
fogva k
od
[sad(a), rka],
odsad(a dovoe
)
[-eta,
mostoh tb
a I.
-ad]
mn

m
os
to
h
a
g
y
er
m
e
k
[~
e,
~
et
,
~
e
k]
p
a
s
t
o
r
a
k
[
r
k
a
]
,
p
a
s
t
o
r

e
[
e
t
a
,
t
b
a
d]
m
os
to
h
al

n
y
[~
a,
~t
,
~o
k]
pa
st
or
ka
,
d
ov
ot
ki
nj
a
m
os
za
t
[~
ja,
~o
t,

ok
]
n
v
al
ga
;

de
sv
zi
~
ok
sl
at
ko
vo
dn
e
al
ge
M
os
zk
va
[*
it]
f'
ld
r
M

oskva
moszkv
ai I. mn
moskovs
ki; II. fn
[~t,
~ak]
<lako
s>
Mosk
ovljan
in [tb
-ani];
<n>
Moskovl
janka
[rsz e
-ki]
motel
[~ja,
~t>
~ok]
motel
motolla
[~ja, ~t,
^k]
msz,
tex
motovilo,
motaic
a,
navija
motor
[~ja,
~t,
~ok]
motor;
bels

gs
a
~
m
motor
ac
sa
[unutr
m
anji
ca
m
]
sago- mot
revan
o
jem;
r
(vili:
h
)
aj
egye

nra
[~
m ~
ja
moto
,
r
~t
jedno
,
smer
~
ne
k]
struje
m
;
ot
lgh
or
ni
tses
br
~
o
motor
d
sa
mot
vazdu
or
nim
h
hla
z
enjem
[~
v
a,
hlae
~
n
at
vazdu
,
hom;
~
lkha
ak
jtsos
]
~
m
motor

na
sz
mlazn k
i
ut
pogo
ij
n,
a
mlazn m
i/
ot
reakti
or
vni
a
moto
m
r
ot
motorc
or
sna
hi
k
ba
[~Ja>
[~
~t,
ja,
~ok]
<
moto
t,
rni
ri

k]
kv
ar
m
ot
or
a
m

izirati
motorke
rkp
r
[~Ja>
~t>
~ok]
motoo
cikl,
t
motor
o
ni
r
kota
i motorke
z
rkp

ros I.
l
mn
motoc
[
iklisti
~
ki; II.
t
fn
,
[~a,
~t,
~
~ok]
j
motoc
o
iklist,
n
motoc
]
iklista
h,
k
motor
a
ist,
t
motor
ista h
m motork
ocsi
o
[~ja,
t
~*>
o
~k]
r
motor
i
na
z
kola
o
tb
v motoros
a
I. mn
t
motor
i
n [rna]; ~
[
eke
motor
z
ni
u
plug;
j
~ haj
e
motor
m na
]
laa;
,
~
jrm
m motor
o
no
t
vozilo;
o
~
r
vontat

t
haj
e
moto
r
rni
m
teglj
o
a/re
t
mor
o
ker;
r
II.
a
fn
/
[~a,
a
~t,
u
~ok]
t
moto
o
rist,
m
moto
o
rista
b
h;
i
<n
l
>
a
moto mo
ristk
t
inja
o
motor
r
ozik
v
[~ot
e
t,
z
~z
e
k/~z
t
on]

vozi
s
ti se
e
mot
s
orni
:
m
s
bici
p
klo
m/k
~
ota
v
em,
e
terar
ti
s
mot
e
orni
n
bici
y
kl
t
a
motor
k
szer
m
el
i
[~je,

~t,
e
~k]
n
auto
j
mon
e
-ter,
u
auto
v
meh
o
ani

ar,
n
mon

ji
tapka
m
ti, pio
pati,
t
istra
o
ivati
r
[a
uje
m],
mo
prevr
t
tati [o
rem]
r
; 2.
v
(tv,
o
biz:)
n
vmi ~
a
a
t
fejb
[
en
~
vrti v
a
mota
,
mu se
~
neto
o
po
t,
glavi
~
o motoz
[~ott
k
,
]
~zon
m
]
o
pretr
t
aiti/
o
prer
trai
n
vati
i
[v
uje
o
m]
z
/ motoz
s
v
[~ a,
l
~t,
a
~ok]
k
pret
mo
raga
t
,
o
lini
s
pretr
z
es/pr
k
egled

motyo
l
g
[
[~ott
~
,
t,
~jon]
~
mrml
j
jati,
o
gnjen
vetat
]
i [1
tam
.

s
mo
-ee
z
m],
a
trask
i
ati
k
mozai
f
k [~ja.
e
~ot,
s
~ok]
t
mozaik
s
[
~
e
,
~
t
]
m

v
s
l
i
k
a
r
s
t
v
o
u
m
o
z
a
i
k
u
mo
z
d

t
[
~
o
t
t
,
~
s
o
n
,
~

a
n
i
]
k
r
e
n
u
t
i
[
n
e
m
]
,
m
a
k
n
u
t
i
[
n
e
m
]
;
(
s
z

l
:
)
k
i
s
u
j
j

t
s
e
m
~
o
t
t
a
n
i
p

rsto
m
nije
mak
nuo
v
mrd
nuo
mozdon
y [~a,
~t, ~ok]
lokomo
tiva
mozdo
nyve
zet
[~je,
~t,
~k]
mai
novoa
,
stroj
ovo
a
mozdu
l [~t,
~jon
]
mrd
nuti
[nem]
,
ma k
n ut i
s e,
kre n
u ti ;
~j
m r
!
mii
se
bre!
mozdul
at [~a,
~ot,
~ok]
pokret
mozdu
latla
n
[~ul]
nepo
mia
n [na],
nepo

kreta
p
m [o
tna]
kmozdul
re
atmvs t;
zet t
el
mozgs
le
mvsze n
t
l
mozgal
l
mas
si
[~at;
~
~an;
p
~abb
o
]
kr
bura
et
n [ot
rna],
p
iv,
or
pun
a;
ivot
fo
a; ~
rr
let
a
bura
d
n
al
ivot
m
mozga
i
lmi:
~
~
re
frfi
v
aktiv
ol
ist,
uc
aktiv
io
ista
ni
h; ~
/r
n
ev
aktiv
ol
istki
uc
nja,
io
aktiv
istica
na
; ~
rn
dalo
i
k
p
maso
o
vne
kr
pesm
et
e; ~ mo
mun
z
ka
g
agita

cioni
s
rad
[
mozgal
~
om [a,
Ima,
~
-lmat
t,
,
~
-rna
o
k]
k

]
1
.
(

t
v
i
s
)
m
i
c
a
n
j
e
,
k
r
e
t
a
n
j
e
;
~
b
a
h
o
z
v
m
i
t
p
o
k
r
e
n
u
t
i
[
n
e

mj/po
kretat
i
[eem]
to,
stavit
i/stav
ljati u
pokre
t; 2.
(fiz:)
forg
~
obrtno
kretan
je;
egye
nletese
n
gyors
ul ~
jedna
koubr
zano
kreta
nje; ~
a
lejt
n
giban
je po
kosini
mozgs
eleme
k
[~et]
sp
eleme
nti
pokreta
mozgsi
: fiz ~
energi
a
kineti
ka
energija,
energi
ja
kretan
ja/gib
anja;
~
szaba
dsg
slobo

da
kret
anja
mozg
sm
vsz
et
[~e,
~et]
plas
tika,
ritm
ina
igra
/gim
nast
ika,
ritm
ika
mozg
at
[~ot
t,
-gas
son]
mic
ati
[miem
],
pom
erati
,
drm
ati,
pokr
etati
[ee
m],
giba
ti
[bam
s
-blje
m]
mozga
that
pokretl
jiv,
pokret
an [tna]
mozgat
I. mn
pokreta
n [tna],
pokre-

ta

ki
;
II
.
f
n
[
~
ja
,
~
t,
~
k
]
p
o
k
re
ta
;
a
z

g
y
~
j
a
p
o
k
re
ta

st
v
ar
i/
d
el
a
m
o
z
g
a
t

e
r

[
~
je
,
~
t,

~
k]
p
o
kr
et
na
sn
ag
a

mozg
pokony
kret
[~at;
na/
~an;
put
~abb]
uju
okretan a/
[-tna],
put
nestala
na
n [bibl
Ina],
iote
nepoka
stojan
v
[-jna],
knij
hitar [nic
tra],
a
iv
mozg
mozg lpcs
pokreta

n [[~J e >
tna],
~t,
putuju
~k]
i, nepokret
stalan [ne
Ina],
stepen
klimav, ice/stu
mobilan be tb,
[-Ina]; eskalat
tv ~
or,
brskl uzvlak
a
mozg
pokretn old
a skala s [~a,
plata
~t,
mozgc ~ok]
siga
kretan
[~ja, ~t,
je,
ek] fiz
b
pomin u
a
en
kolot je
ura,
m
pomin oz
i
go
kolotur l
mozg d|
kpszn ik
hz [~ a , [~
~at,
ott
~ak]
,
hiv
~j
biosk k
op,
/~j
kino on
mozg ]
kn
kreta
yvt ti [r
eem]
[~a, se,
~t,
buditi
~ak] se,

m
r
d
at
i
m
o
z
g

p
o
st
a
[
~
ja
,
~
t]
p
o
k
r
et
n
a
p
o
t
a,
p
o

t
a
n
s
k
i
v
a
g
o
n
m
o
z
g

t
[
~
o
t
t
,
~

s
o
n
,
~
a
n
i
]
1
.
k
a
t
m
o
b
i
l
i
s
a
t
i
[
i

e
m
]
,
m
o
b
i
l
i
z
i
r
a
t
i
;
2
.
(

t
v
i
s
)
p
o
k
r
e

nuti [nem]/p
okretat
i
[eem],
staviti/
stavljat
i
u
pokret
mozg
sts
[~a, ~t,
~ok]
kat
mobilizacija
mozi
[~J a >
~t ~k]
kino,
biosko
p
mozlda
rab
[~Ja>
~ot,
~ok]
(igrani)
film
moziel
ads
[~a, ~t,
~ok]
bioskop
ska
pred
stava,
kinopredsta
va
mozig
psz
[~e,
~t,
~ek]
kinomeha
niar
mozije
gy [~e,
~et,
~ek]
kinoulaznic
a,
biosk
opska
ulaznic
a
mozil

togat
[~ja,
~t,
~jk]
posetil
ac
[ioca]
biosko
pa/kina
mozim
sor
[~a,
~t,
~ok]
biosko
pski
prog
ram,
kinoprogra
m
moziv
szon [vsznat
]
filmsko
platno,
ekra
n
mozli

m
[
~
o
t,
~
o
k
]
I
d
m
u
z
u
l
m

n
m
o
z
o
g
[
m
o
z
g
o

tt,
~j
o
n]
m
ic
at
i
[
m
i
e
m
]
s
e,
m
r
d
at
i,
k
re
ta
ti
[
k
re

m] se,
gibati
se;
<fog>
klimati;
~j! mii
se!
pouri
se!
mozza
nat
[~a,
~ot,
~ok]
momen
(a)t [nta],
trenuta
k [tka],
injenic
a,
okolnos
t,
mozzan
atos:
nyelv ~
ige
trenutni
glagol
42 Magyar-szerbhorvt

mozsr

658
munka

mozsr [mozsara, mozsarat, mozsarak] 1. {hztartsi eszkz) avan,

havn; 2. kai (lveg) moar, muar,
prangija
mg 1. nvut za trgye; iza brt e;
a hz ~ ment on ode iza kue; a
tlgyfa ~ bjik sakrije se za dub; 2.
~j e (~ m, ~d st b) i z a nj e ga / nj e
(iza mene, iza tebe Ud.)
mgtt 1. nvut za eszk e; iza birt e; a
hz ~ za kuom; a htam ~ iza
mojin lea; 2. ~e (~em, ~ed stb)
iza njega/nje (iza mene, iza tebe Ud.)
mgttes: kat ~ terlet zalee
mgl iza birt e; a hz ~ jn on dolazi
iza kue
MSZMP (= Magyar Szocialista Munksprt) Maarska socijalistika
radnika partija, MSRP
MTA (= Magyar Tudomnyos Akadmia) Maarska akademija nauka
MTI (= Magyar Tvirati Iroda)
Maarska telegrafska agencija
mukk: egy ~ot se! ni pisnuti! ni beknuti 1
mukkan [~t, ~j n ] pisnuti [-nem],
beknuti [-nem]; meg se ~t nije ni
beknuo
mland prolazan [-zna]
mlandsg [~a, ~ot] prolaznost
mulaszt [~ott, -asszon, ~ani] 1. propustiti/proputati; (tvol van> biti
odsutan [-tna], odsustvovati [-vujem]; (kimarad) izostati [-anem]/
izostajati [-jem]; 2.(kihagy) izostaviti/izostavljati
mulaszts [~a, ~t, ~ok] propust,
proputanje, izostavljanje; (kimarads) izostanak [-nka]; igazolatlan
~ neopravdani propust; igazolt ~
opravdan izostanak
mulat [~ott, -sson] zabavljati se,
veseliti se, provoditi se; ~ egyet
proveseliti se
mulat [~Ja> ~t, ~k], mulathely [~e,
~et, ~ek] noni lokal, bar
mulats: ~ ember veseljak
mulatoz ik [~ott, ~zk/~zon] lolati se,
baniti, bekrijati, lumpovati [-pujem]

mulatsg [~a, ~ot, ~ok] zabava,

provod, razonoda, veselje, terevenka
mulatsgos [~at; ~an; ~abb] zabavan [-vna]
mulattat [~ott, -asson] zabavljati,
uveseljavati
nitlkony [~an] prolazan [-zna]
mlhatatlan [~ul] neophodan [-dna],
nudan [-na], neminovan [-vna],
vean [-na], veit; ~ szksg
preka potreba
mi31|ik [~t, ~jk/~jon] 1. (id) prolaziti, tei [-tee]; ~nak az vek
teku godine; ~ik az id tee vreme;
2. rajtad ~ik do tebe stoji; rajtam
nem fog ~ni ja u uiniti svoje; 3.
idejt ~ta zastarelo je
mulo prolazan [-zna]
mlt I. mn 1. proli; a ~ vben prole
godine; ~ vi prologodinji; 2.
nyelv ~ id prolo vreme; II. fn
[~ja, ~at, ~ak] prolost; a ~ban
u prolosti
mltval: id ~ s vremenom
mltkor proli put, nedavno
mlva posle, nakon birt e; za trgye;
hrom ht ~ posle/nakon tri nedelje
v sedmice; hrom nap ~ naksutra;
tz nap ~ hazajn vratiti se za deset
dana
mulya 1. mn [~n] nespretan [-tna],
nezgrapan [-pna], blesav, bedast; II.
fn [~ja, M, rCk] blesan, glupan,
nespretnjak, mokljan
mumpsz [~a, ~ot] orv upala doune/
priune lezde; podunice, zauke,
zaunjaci tb; mumps
mundr [~Ja ~t, ~ok] kat, rg mundir,
mundura, vojniko odelo, uniforma
munka [~ja, -t, ^k] rad, posao [-sla],
delo, radnja, rabota; rutermel ~
robno proizvodan rad; fizikai ~
fiziki rad; kpestshez kttt ~
kvalifikovan rad; megszakts nlkli
~ neprekidni/non-stop rad; ni ~
enski rad; szellemi ~ umni/intelektualni rad; tudomnyos ~ nauni
rad; ~ nlkli jvedelem bezradni
dohodak [-tka]; Munka Trvnyknyve Zakon o radnim odnosima;
rCba ll stupiti na posao, stupiti u

munka-

659

slubu; ~ba vesz uzeti [uzmem]/

uzimati u rad; Aban van a) (vmi)
biti u radu; b) (vki) biti zaposlen;
rChoz fog/lt latiti se posla, prionuti [nem]/prianjati na posao; nem
val erre a Ma ni je on za ovaj
posao; befejezi a &t doraditi/doraivati [-ujem], dovriti posao; nehz
~t vgez diriniti, dirinditi, argatovati [-tujem], kuluiti; ~val szerez
vmit priraditi/priraivati [-ujem]
neto; (szl:) amilyen a ~, olyan a
fizets kakvo delo takva nagrada
munka- radni, teatni
munkaad [~Ja> ~t> ~'{] poslodavac [vca], slubodavac [-vca]
munkaasztal [~a, r~t, ~ok] (mhelyben) tezga (u radionici)
munkabr [~e, ~t, ~ek] nadnica,
plata, plaa
munkabralap [~ja. ~ot] fond plate/
plae, platni fond
munkabeszntets [~e, ~t] obustava
rada
munkadarab [~ja, ~ot, ~ok] miisz
radni komad, komad u radu
munkadj [~a, ~at, ~ak] nagrada za
rad, plata (za rad)
munkaegysg [~e, ~et, ~ek] jedinica
proizvoda; mgazd trudodan (uee
seljakih radnih zadrugara u dohotku)
munkardemrend [~Je . ~e ^] orden
rada
munkaer [-ereje, ~t, ~k] 1. radna
snaga/sila; 2. -ereje teljben u naponu
svoje snage
munkaer-gazdlkods [~a, ~t] ekonomisanje radnom snagom
munkaer-szksglet [~e, ~et] potreba za radnom snagom
munkaer-tartalk [~a, ~ot, ~ok]
priuva/rezerva radne snage
munkaer-vndorls [~a, ~t, ~ok]
talasanje/migracija/fluktuacija radne
snage
munkartekezlet [~e, ~et, ~ek] radna
konferencija
munkaeszkz [~e, ~t, ~k] radno
orue, sredstvo za rad
munkafegyelem [-Ime, -lmet] radna
disciplina/stega
42*

munkl
munkafelajnls [~a, ~t, ~ok] dobrovoljna radna obaveza munkafelttelek
[~et] uslovi rada; biztonsgos ~
obezbeenje zatita na radu
munkafolyamat [~a, ~ot, ~ok] tok/
proces rada, radni proces
munkagp [~e, ~et, ~ek] maina
alatljika munkahely [~e, ~et,
~ek] radno
mesto, radionica, nametenje
munkahiny [~a, ~t] nezaposlenost,
besposlica
munkaid [-ideje, ~t] radno vreme; ~
cskkentse skraivanje radnog vremena
munkaignyes koji zahteva mnogo
ivog rada; ~ termelfolyamatok
gpestse mehanizacija runih radnih procesa
munkairnyt I. mn operativan [-vna];
II. fn [~ja ~t, ~k] (diszpcser)
dispeer
munkajog [~ot] radno pravo
munkakedv [~e, ~et] radljivost, radni
polet, volja za rad munkaknyszer
[~t] prisiljavanje na
rad munkakpes [~en] sposoban [bna] za
rad
munkakptelen nesposoban [-bna] za
rad; ~n vlik onesposobiti/onesposobljavati se v postati [-anem]/
postajati [-jem] nesposoban za
rad
munkakerl I. mn neradan [-dna],
len; II. fn [~je, ~t, ~k] neradnik
munkaknyv [~e, ~et, ~ek] radna
knjiga/knjiica munkakpeny [~e,
~t, ~ek] radni
mantil
munkakr [~e, ~t, ~k] delokrug
munkakzssg [~e, ~et, ~ek] radna
zajednica munkakzssgi: ~
tancs (JSZSZKban) savet radne zajednice
munkakzvett: ~ hivatal zavod za
zapoljavanje radnika, ured za posredovanje rada; rg berza rada
munkl [~t, ~jon] np (fldet) obraivati [-ujem]

munklat

660

munklat [~a, ~ot, ~ok] rad; a ~ok

folynak radovi su u toku
munklkodik [~ott, ~jk/~jon]
delati, delovati f-lujem], rabotati
munkltat fn [~ja, ~t, ~k] poslodavac [-vca], slubodavac [-vca]
munkamegoszts [~a, ~t] podela
rada
munkamenet [~e, ~et, ~ek] tok rada
munkamdszer [~e, ~t, ~ek]metod(a)/
nain rada
munkamdszer-tads predaja radnih
metoda
munkanap [~J a > ~t> ~ok] radni/
teatni dan, teatnik, teatak [-tka];
nyolcrs ~ osmoasovni dnevni rad
munkanlkli fn [~je, ~t, ~ek] nezaposlen radnik, radnik bez posla;
rszleges ~ delimino nezaposlen
radnik; teljes ~ potpuno nezaposlen
radnik
munkanlklisg [~e, ~et] nezaposlenost, besposlica, besposlenost; idszaki ~ sezonska nezaposlenost
munkanlkli-segly potpora u sluaju
nezaposlenosti
munkanorma [~ja, ~t, ~k] radna
norma
munkapad [~Ja> ~t> ~ok] msz tezga
munkaruha [~ja, ~t, ~k] radno
odelo, radna haljina
munks I. fn [~a, ~t, ~ok] radnik,
rabotnik; talnyban dolgoz ~
uturiar; betantott ~ polukvalifikovan/douen radnik; gyri ~
fabriki/tvorniki radnik; magas
szakkpzettsg. ~ visokokvalifikovani/visokokvalificirani radnik; nehz
testi ~ teak telesni/fiziki radnik;
szakkpzett <- kvalifikovani/kvalificirani/osposobljeni radnik; II. mn radni, radniki
munks- radni, radniki
munksbiztosts [~a, ~t] radniko osiguranje
munksbrigd [~Ja> ~ot, ~ok] radna/
radnika brigada
munkscsapat [~a, ~ot, ~ok] radnika druina
munksellts [~a, ~t] radniko
snabdevanje

munkaszolglat

munksellenes protivradniki
munksfelvtel [~e, ~t] primanje/
prijem radne snage
munkskder [~e/~ja, ~t, ~ek/~ok]
radniki kadar [-dra]
munkslaks [~a, ~t, ~ok] radniki
stan
munksltszm [~a, ~ot] brojno stanje radnika
munkslevelez fn [~je, ~t, ~k]
radniki dopisnik
munksmozgalom [-Ima, -Imat] radniki pokret
munksnegyed [~e, ~et, ~ek] radnika etvrt, radniki rejon/rajon/
kvart
munksn [~J e . ~t, ~k] radnica
munksosztly [~a, ~t] radnika
klasa
munks-nigazgats radniko samoupravljanje
munks'r [~e, ~t, ~k]
radnik--milicist(a)/-milicionar/milicioner, pripadnik radnike
milicije
munksrsg [~e, ~et] radnika milicija
munks-paraszt: ~ szvetsg radniko-seljaki savez, savez radnika i
seljaka
munksprt [~ja, ~ot, ~ok] radnika
stranka/partija; (angol) laburistika
stranka; az angol ~ tagja laburist
munksprti radnike stranke/partije;
<angol> laburistiki
munkssg [~a, ~ot] 1. (munksosztly) radnitvo; 2. (tevkenysg) rad, delatnost
munksszll [~ja> ~t, ~k] radniki
konak, radniko konaite, radnika
nastamba
munksszrmazs radnikog porekla
munkstancs [~a, ~ot, ~ok] radniki savet
munkastlus [~a, ~t] stil/nain/metod(a) rada
munkstmeg [~e, ~et, ~ek] radnika masa
munkaszerzds [~e, ~t, ~ek] ugovor
o radu
munkaszolglat [~a, ~ot] kat, trt
prinudna radna sluba (za anti-

munkaszolglatos

661

faiste za vreme II. svetskog rata),

munkai" tb
munkaszolglatos fn [~a, ~t, ~ok]
kat, trt antifaista na prinudnom
iBdu v u munkaima"
munkasznet [~e, ~et, ~ek] radni
odmor; vasrnapi ~ nedeljni odmor
munkaszneti: ~ nap neradni dan,
dan odmora
munkatbor [~a, ~t, ~ok] radni logor
munkatrs [~a, ~at, ~ak] saradnik,
suradnik; tudomnyos ~ nauni
saradnik
munkateljestmny [~e, ~t, ~ek]
radni uinak [-nka], radni uin
munkatermelkenysg [~e, ~et] proizvodnost/produktivnost rada
munkaterlet [~e, ~et, ~ek] podruje/
polje rada
munkaterv [~e, ~et, ~ek] plan rada
munkatbblet [~e, ~et] viak rada
munkatem [~e, ~et] tempo radnja
munkavllals [~a, ~t] prihvatanje
posla
munkavllal fn [~Ja> ~*> ~k] {szemly) posloprimac [-mca], sluboprimac [-mca]
munkavdelem [-Ime, -lmet] zatita
rada v na radu
munkavdelmi: ~ bizottsg komisija
za zatitu na radu; ~ elrsok propisi za zatitu na radu; Munkavdelmi Tudomnyos Kutatintzet
Nauni institut za prouavanje
pitanja zatite na radu
munkaverseny [~e, ~t, ~ek] radno
takmienje, takmienje u radu v
na radu
munkavezet fn [~je> ~t> ~k] (szemly) poslovoa, rukvodilac radova
munkaviszony [~a, ~t] radni odnos; ~ban eltlttt id radni sta
Murakz [~t] fldr Meumurje
murakzi: ~ l meumurski konj
murci [~ja, ~t] ira u prvoj stadiji
vrenja
inurok [~ja, murkot] tj <srgarpa>
obina uta mrkva
murva [^ija, ~t] (zzottk) skalje
tb n

mutatvnyszm

musktli [~Ja ~t, ~k] nv mukatla,

pelargonija
muskotly [~a, ~t, ~ok] <szl s
bor) mukat(el), mirisavka, tamjanika
muslica [~ja, ~t, ~k] muica
must [~ja> ~ot, ~ok] ira, mot(a),
most
mustr [~J a > ~t] slaica, goruica,
senf, mutarda
mustrgz [~a, ~t]/ia/iperit, slainik,
gas/plin od goruice
mustrmag [~Ja> ~ot, ~ok] slaino
zrno, zrno (od) goruice
muszj biz morati, mora biti
muszlin [~J a > ~t] * ex muslin
mutl [~t, ~jon] mutirati, menjati
glas
mutls mutiranje, menjanje glasa
mutat [~ott, -asson] pokazati [-aem]/
pokazivati [-zujem], ukazati/ukazivati, ispoljiti/ispoljavati; -asd csak!
ded pokai! a jelek arra ~nak sve
ukazuje v upuuje na to, prema
svemu izgleda; ez j zlsre ~ to
ukazuje na dobar ukus, to dokazuje
dobar ukus; ezjl ~ to dobro izgleda;
ez sokat ~ to mnogo pokazuje
mutatkoz|ik [~ott, ~zk/~zon] pokaziti [-aem]/pokazivati [-zujem]
se; ~ni sem mer ott on ne srne onde ni
prismrdeti [-di]
mutat 1. mn: nyelv ~ nvms pokazna
zamenica; II. fn [~'}a, ~t, ~k] 1.
pokaziva; 2. <rn) kazaljka [rsz e
-ljci] (na satu/asovniku); 3. (knyvben) imenik, registar [-tra], kazalo,
indeks
mutatlap [~J a ~ot, ~ok] (rn)
ploa, brojanik (na satu)
mutats [~at; ~an; ~abb] ugledan [dna], lep, naoit
mutatszm [~a, ~ot, ~ok] indeksni/
pokazni broj, pokaziva
mutatujj [~a, ~at, ~ak] kaiprst
mutatvny [~a, ~t, ~ok] 1. (minta- '
darab) uzorak [-rka], ogled; 2.
produkcija, atrakcija, predstava
mutatvnyszm [~a, ~ot, ~ok] primerak [-rka] za ugled, obrazac [sca], ogledni primerak

mutogat

mutogat [~ott, -sson] pokazivati [zujem]

mzeum [~a, ~ot, ~ok] muzej
mzeumltogat fn [~t, ~k] razgleda/
posetilac [-ioca] muzeja
muzulmn I. fn [~t, ~ok] musliman;
<n> muslimanka [rsz e -ki]; II. mn
muslimanski
mzsa [~ja, ~t, *k] muza
muzsika [~ja, ~t, ~k] muzika, glazba
muzsikl [~t, ~jon] svirati
muzsikasz [~t] muzika, svirka
muzsikus [~a, ~t, ~ok] muziar,
muzikant, svira, glazbenik
m [~ve, ~vet, ~vek] 1. delo; egy
pillanat ~ve volt zbilo se za tren
oka; ez az ~ve to je njegovo delo;
2. irodalmi ~ knjievno delo; vkinek
sszes ~vei celokupna dela nekoga;
3. miisz ~vek (iparmvek) kombi
nat, fabrika, tvornica; elektromos
~vek elektrina centrala, elektrana
m- vetaki, umetni
malkots [~a, ~t, ~ok] umetniko
delo manyag [~ja, ~ot, ~ok]
plastina
masa/materija, vetaki materijal,
vetaka materija/graa, vetako
gradivo manyaggyrts [~a, ~t]
proizvodnja
plastinih/vetakih masa
masztalos [~a, ~t, ~ok] stolar-vetak/-umetnik mbart [~ot,
~ok] prijatelj umetnosti mbfrlat [~a, ~ot, ~ok]
ocena/
kritika umetnikog dela mbrl
[~ja> ~t> ~k] ocenjiva/
recenzent/kritiar umetnikog dela
mbolyg [~ja, ~t, ~k] vetaki
satelit mbr [~e, ~t, ~k]
vetaka/umetna
koa mcsarnok [~a, ~ot, ~ok]
galerija
likovne umetnosti, umetniki paviljon megyetem [~e, ~et, ~ek]
tehniki
univerzitet (u Maarskoj: tehniki
fakulteti) megyetemi: ~ hallgat
student tehnike

662

mjgplya

v tehnikog univerziteta (u Maarskoj)

mlvezet [~et] umetniko uivanje,
uivanje u umetnosti/vetini
memlk [~e, ~et, ~ek] umetniki
spomenik
memlkbizottsg [~a, ~ot, ~ok]
<MNK-ban> konzervatorska komisija
mptsz [~e, ~t, ~ek] arhitekt
umetnik
mrt I. fn [~je, ~t, ~k] poznavalac
[-aoca] umetnosti; II. mn strunjaki, znalaki; ~ kznsg znalaka
publika
miiezzin [~je, ~t, ~ek] (mohamedn
pap) mujezin
mfaj [~a, ~t, ~ok] ir knjievna
vrsta
mfog [~a, ~at, ~ak] vetaki/umetni
zub
mfogs [~a, ~t, ~ok] vetina,
majstorija
mfonal [~a, ~t, ~ak] sintetino/
vetako vlakno
mfordts [~a, ~t, ~ok] umetniki
prevod
mfordt [~ja, ~^ ~k] prevodilac-umetnik
mgond [~ot] umetnika briljivost
mgumi [~ja, ~t] sintetina guma,
vetaki kauuk
mgyanta [~ja, ^t] sintetina smola,
vetaka kolofonija
mgyjtemny [~e, ~t, ~ek] zbirka
umetnina
mgyjt' [~je, ~t, ~k] skuplja/
sabira umetnina
mhely [~e, ~t, ~ek] radionica; (mterem) atelje; gpkocsijavt ~
radionica za opravku kola
mhelyblzottsg [~a, ~ot, ~ok] sindikalni odbor u odeljenju preduzea/
poduzea (u Maarskoj)
mhiba [*it, *ik] technika (po)greka
mhold [~ja. ~at, ~ak] umetni/
vetaki satelit zemlje
mjg [-jeget] vetaki/umetni led
mjgplya [^.ja, At, ^k] vetako/
umetno klizalite

mkedvel
'

663

mkedvel I. mn diletanski, amaterski;

~ elads diletanska/amaterska
predstava; ~ npi egyttes amaterski folklorni ansambl; ~ szinjtszcsoport amaterska/diletanska
pozorina grupa; II. fn [~Ja> ~t,
~k] ljubitelj umetnosti, amater,
diletant
mkereskeds [~e, ~t, ~ek] trgovina
umetninama
mkifejezs [~e, ~t, ~ek] techniki
naziv
mkincs [~e, ~et, ~ek] umetniko
blago
mkorcsolyzs [~a, ~t] umetniko
klizanje/klienje
mkorcsolyz fn [~ja, ~t, ~k] kliza
umetnik; <no> klizaica
mk [-kve, -kvet, -kvek] p
vetaki/liveni kamen
mkds [~e, ~t] 1. rad, pogon, funkcija; ~be hoz staviti/stavljati u
pokret v pogon; ~be jn proraditi;
~ben van biti u pogonu/radu/pokretu; 2. (tevkenysg) delatnost,
delovanje, akcija; ~be lp stupiti
u akciju
mkdk [~tt, ~jkHn] raditi,
delati, funkcionisati [-iem], funkcionirati, poslovati [-lujem]; a lift
nem ~ik lift ne radi v ne funkcionira; ~ni kezd proraditi
mkdtet [~ett, -tessen] drati [-im]
u pogonu, dati da radi
mkritlkus [~a, ~t, ~ok] umetniki
kritiar
mlb [~a, ~at, ~ak] vetaka/
umetna noga, proteza
mlesikls [~a, ~t] sp slalom, spust
mmrvny [~a, ~t] vetaki mermer
mmellklet [~e, ~et, ~ek] umetniki
prilog
Mnchen [~t]fldr Minhen
mnyelv [~e, ~ek, ~et] 1. (szakmai)
struni jezik, tehnika terminologija; 2. (mestersges) vetaki/
umetni jezik
mprtol fn [~ja, ~t, ~k] mecena,
pokrovitelj umetnosti
mremek [~e, ~et, ~ek] remek-delo,
umetniko delo

mt

mrepls [~e, ~t] via/majstorska/

akrobatska pilotaa
mrepl [~Je ~t, ~k] pilot-akrobat(a) h
mtirost [~ot] vetako/umetno vlakno,
sintetine niti tb
mselyem [-selyme, -selymet, -selymek] vetaka/umetna svila
msor [~a, ~t, ~ok] raspored, program, repertoar; ~on van biti na
programu/repertoaru; ~ra tz staviti/stavljati na program; rd, tv ~t
sugroz emitovati [-tujem], emitirati
msorfzet [~e, ~et, ~ek] program
msorismertets [~e, ~t] najava/
najavljivanje programa
msorkzl fn [~je, ~t,~k](szemly)
konferansije
msoros: ~ est vee s programom
msorszm [~a, ~ot, ~ok] programska
taka, taka po rasporedu
mszak [~ja, ~ot, ~ok] smena (rada),
radna smena; ihta tj; jjeli ~
nona smena; nappali ~ dnevna
smena
mszaki tehniki; kat ~ csapatok
inenjerske trupe, inenjerija; ~
egyetem tehniki univerzitet, tehniko sveuilite (u Maarskoj:
tehniki fakulteti); ~ rtelmisg tehnika inteligencija; ~ lers tehniki
izvetaj/opis; ~ rajz tehniki crte;
~ rajzol tehniki crta; ~ terv
tehniki projekat [-kta]/plan
mszer [~e, ~t, ~ek] sprava, orue,
instrumen(a)t [-nta]
mszersz [~e, ~t, ~ek] mehaniar
msz [-szava, ~t, -szavak] nyelv
tehniki/struni izraz v termin, kovanica
mtrgy [~a, ~at, ~ak] (p, msz is)
umetniki predmet
mterem [-rme, -rmet, -rmek] atelje [jea], studio
mtermi: ~ vilgts atelijersko osvetljenje
mtt [~je, ~et, ~ek] operacija
mtti orv hirurki, kirurki, operacioni
mt [~Je ~t. ~k] orv hirurka/kirurka operaciona dvorana

mtasztal
664

mtasztal [~a, ~t, ~ok] operatorski/

operacioni stol
mtrtnet [~e, ~et] (h)istorija/povest
umetnosti
mtsn' [~je, ~t, ~k] orv sestra
instrumentarka
mtrgya [/ija, -it, -ik] vetako/
mineralno ubrivo v gnojivo
mtrgyagyr [~a, ~at, ~ak] fabrika/
tvornica vetakog gnojiva
mugrs [~a, ~t, ~ok] sp umetniki
skok
mtt [~ja, -utat, -utak] drum (asfaltirana) cesta, autoput, autocesta;
elsrend ~ cesta prvog reda

mvirg
Mveldsgyi: ~ Minisztrium Ministarstvo kulture
mveldik [~tt, ~jk/~jn] obrazovati [-zujem] se, prosveivati [-ujem] se
mvelt [~et; ~en; ~ebb] obrazovan,
prosveen, izobraen; ~ ember prosvetljen um
myeltet: nyelv ~ ige uinski/kauzativni/faktitivni glagol
mveltsg [~e, ~et] obrazovanje,
obrazovanost, prosveenost
mveltsgi kulturan [-rna], intelektualan [-Ina]; ~ fok stepen obrazovanosti/prosveenosti
mvsz [~e, ~t, ~ek] umetnik; kivl
~ odlian umetnik; <n> odlina
umetnica
mvszet [~e, ~et, ~ek] umetnost,
vetina
mvszeti umetniki; ~ alkots umetniko delo; ~ eszmk ideje umetnosti; ~ irnyzat umetniki pravac;
Mvszeti Szakszervezetek Szvetsge
Savez sindikata umetnika
mvszettrtnet [~e, ~et] (h)istorija/
povest umetnosti
mvszi [~en/~leg] umetniki; ~
eladsmd nain umetnikog prikazivanje; ~ munka umetniki
rad/posao [-sla], umetniko delo;
sp ~ torna umetnika gimnasti ka
mvszn [~J e > ~t, ~k] umetnica
mvsznvendk [~e, ~et, ~ek] uenik
umetnike kole
mvezet fn [~J e ~t, ~k] (szemly)
poslovoa, nadzornik
mvirg [~a, ~ot, ~ok] vetako
cvee, umetno cvee

mvgtag [~ja, ~ot, ~ok] orv proteza

mvek ld m 3.
mvel [~t, ~Jen] ! <tesz, dolgozik)
raditi; mit ~sz? ta radi? 2. (fldet)
obraditi/obraivati
[ujem[; 3. (nevel) negovati,
obrazovati
[-zujem],
prosvetiti/prosveivati [-ujem]
mvels [~e, ~t] 1. < fld) obraivanje, obrada: 2. bny klszni ~
dnevni
kop;
3.
(nevels)
negovanje,
obrazovanje,
prosveenje,
prosvei-vanje,
prosveta
mvelet [~e, ~et, ~ek] (mat is) radnja; szmtani ~ aritmetika operacija; ~et elvgez izvriti radnju
mveletlen [~l; ~ebb] 1. <fld>
neobraen, neobraivan; 2. (tanulatlan) neobrazovan
mvelds [~e, ~t] kultura, prosveta
mveldsi: ~ kzpont kulturni centar
mveldspolitika [.6 ja, At]
kulturna/ prosvetna politika
mveldstrtnet
[~e,
~et]
kulturna
(h)istorija,
provest
kulture