eddig

E
el <hang s bet) e (kratko) e2
t ez
-e (krdszcska) li; tudod-e? zna li?
iuod-e, hogy hvjk? zna li kako
se zove? nem tudom, lfogadjam-e
vagy se ne znam bi li ili ne bi li
prihvatio
(hang s bet) e (dugo) EAK (=
Egyeslt Arab Kztrsasg) Ujedinjena
Arapska Republika, UAR eb [~e, ~et,
~ek] pas [psa], pseto; (szl:) egyik
kutya, msik ~ isti avo; nije ija
nego vrat ebad [~j a > ~t, ~k] psarina,
psetarina
ebbe I. nvm u ovaj (v ovu/ovo);
~ a szekrnybe u ovoj orman/ormar; II.
hat ~ nem megyek bele na ovo ne
pristajem; ~ nem hagyok belebeszlni u
ovo niko ne moe da mi se mesa
ebbenI. nvm u ovom(e)/ ovoj; ~ a vrosban u ovom gradu; II. hat ~
igazad lehet u ovome moe biti da
ima pravo; ~ maradunk ostajemo na
ovom
ibbl I. nvm iz ovog(a)/ ove; ~ a szobbl iz ove sobe; II. hat ~ nem lesz
semmi iz ovoga nee biti nita
ebesont: szl ~ beforr nee grom u
koprive
ebd [~je, ~et, ~ek] ruak [-ka]
obed; tfogsos ~ ruak od pet
jela; nnepi ~ svean ruak; ~ eltt
pre ruka/obeda, pred ruak/obed; ~
utni pihens podnevni odmor/
poinak [-nka]; ~ kzben za rukom,
za vreme ruka; ~hez l esti [sednem] za stol ebdel [~t, ~jen]
ruati, obedovati
[-dujem]
ebdid' [-ideje, ~t] vreme ruka, vreme za ruak, ruano doba

ebdjegy [~e, ~et, ~ek] bon [-novi]/

karta/uputnica za ruak ebdl' [~Je
~t, ~k] ruaonica, trpezarija,
blagovaonica ebdsznet [~e, ~et]
odmor za vreme
ruka/obeda
benfa [~t] 1. ebanos, eban, abonos;
(faanyag) ebanovina; 2. (jelzknt) ~
asztal sto(l) od ebanovine ber [~t;
~en; ~ebb] budan [-dna] bersg
[~e, ~et] budnost, opaz ebihal [~a,
~at, ~ak] (bkaporonty)
punoglavac [-vca] bred [~t, ~jen] 1.
buditi se; 2. (tv:)
ntudatra ~ osvestiti se breds [~e,
~t, ~ek] buenje bren budno, na
javi; ~ van biti budan
brenlt [~e, ~et] budnoa, budnost
breszt [~ett, -esszn] 1. buditi; cskkal ~ vkit buditi koga poljupcem; 2.
(tv:) rzseket ~ razbuditi osea-je;
remnyt ~ buditi nadu breszts [~e,
~t] buenje bresztra [~ja, ~t,
k] budilnik,
budilica
ecet [~e, ~et] sirce, [-eta], ocat [-cta]
ecetes [~et; ~en; ~enb] ocatni, siretni, od octa v sireta; ~ erjeds
ocatno/siretno vrenje; ~ uborka
krastavci tb u siretu, kiseli krastavci
tb
ecetfa [~ja, ~t, -ik] nv kiselo drvo
ecetsav [~a, ~at] siretna/ocatna
kiselina ecset [~je, ~et, ~ek]
kist, kiica,
etka
ecsetel [~t, ~jen] 1. orv (beken) mazati [maem]; 2. tv (ler, vzol)
opisivati [-sujem], crtati ecsetvons
[~a, ~t, ~ok] mv potez
kistom/kiicom

eddig I. nvm ~ a hzig do ove kue;

II. hat 1. (hely) dovde, dovle; 2.
(id) dosad(a)
eddigi dosadanji, dojueranji, dojakonji; a te ~ felfogsod tvoje dojueranje/dosadanje miljenje
Ede [-it] Evard(o), Edo
edny [~e, ~t, ~ek] 1. (ltalban)
sud; (hztartsi) posuda, posue;
kis ~ sudi; 2. (fiz:) kzleked ~ek
spojni sudovi
ednyru [~ja, ~t] ker (fm) kuhinjsko sue, erpe i lonci; (k, agyag)
zemljano, lonarsko posue; (porceln) porcelansko posue
ednymosogat [~ja, ~t, ~k] (szemly)
sudopera
des I. mn [~et; ~en; ~ebb] 1. sladak
[-tka]; 2. tv (kedves) mio (mila);
3. (vrrokon) roeni; az ~ testvrem moj roeni brat; II. fn [~e, ~t]
-em! zlato moje !
desanya [-anyja, t, ~k] roena
mati; ^m! mila mati moja !
desapa [-apja, -t, ^ik] roeni otac
[oca]; rCm! dragi/roeni oe moj !
desget [~ett, -essen] < csalogat) mamiti; maghoz ~ vabiti k sebi, primamiti/primamljivati [-ljujem]
desipar [~a, ~t] industrija/proizvodnja poslastica v slatkia
dest [~ett, ~sen] sladiti
desks [~et; ~en; ~ebb] (tv is)
sladunjav
deskevs vrlo malo
deskmny [~e, ~t] nv mora
dessg [~e, ~et, ~ek] zaslada; (stemny) slatki; (cukorka) bonbon
dessgbolt [~ja, ~ot, ~ok] bonbonjera, prodavnica bonbona
destestvr [~e, ~t, ~k] (fivr)
roeni brat; ~ek (fivrek) roena
braa; (nvrek) roene sestre;
<vegyesen> roeni brat i sestra
desvz [-vizet] slatka voda
desvzi slatkovodni; ~ hidra slatkovodna hidra; ~ moszatok slatkovodne
alge
Edit [~et] Edita
edz [~ett, eddzen] 1. (ersts) krepiti, eliiti; 2. sp trenirati, vebati;

183

galj

3. msz eliiti, kaliti, okaliti, temperovati [-rujem]; 4. ~i magt trenirati se, vebati se, vriti vebe
edzs [~e, ~t, ~ek] 1. elienje; 2.
sp treniranje, trening, (telesno) vebanje; ~? tart a) (jtkos) trenirati
se, vebati se, vriti vebe; b) (edz)
voditi trening 3. milsz kaljenje
edzsmdszer [~e, ~t, ~ek]-sp metoda
treninga
edzett [~et; ~en; ~ebb] 1. (ellenll)
prekaljen, ovrsnut, oelien; 2. msz
prekaljen, zakaljen
edz [~je, ~t, ~k] sp trener, sportski
uitelj
edzodjik [~tt, ~jk/~jn] kaliti se,
eliiti se, jaati se, praviti sebe
otpornim
edz'mrk'zs [~e, ~t, ~ek] sp treningutakmica
edztbor [~a, ~t, ~ok] sp centar za
pripreme
efell hat o tom(e), sa te strane; ~
nyugodt lehetsz sa te strane moe
biti siguran
effajta [*it] ovakav [-kva], takav [kva] ovake/take vrste
effektv [~et; ~en; ~ebb] (tnyleges)
efektivan [-vna], stvaran [-rna],
effle [~t, *ck] ovakav [-kva]; s ms ~
i drugo tome slino
g1 fn [ege, eget, egek] 1. nebo; a
csillagos ~ zvezdano nebo; hatrtalan
~ nebeska puina; tiszta ~ zrano/
vedro nebo; szabad ~ alatt pod vedrim
nebom; 2. szl ~ s fld a klnbsg
razlika kao nebo i zemlja; ~nek ll a
haja stri mu kosa; kosa mu se nakostreila; (tv:) eget ver siker ogroman uspeh; eget ver ostobasg beskrajna glupost
g 2 ige [~ett, ~jen] 1. goreti [-rim]
2. tv ~ az arca zaariti se u licu;
~ a vgytl goreti od elje, ueleti/
zaeleti [-lim] se neega; szemei
~tek a vgytl usjakteo oima od
poude, oi mu se uarile od poude
3. szl ~ a kezben a munka posao
mu ide od ruke; ~ a talaj a lba alatt
gori mu pod nogama
galj [~at] podneblje, klima

gbekilt

184

gbekilt (bn) u nebo vapijui

gbolt [~ot] nebeski svod gei-tenger
[~t] fldr Jegejsko/Egejsko more
gei-tengeri jegejski, egejski Eger fldr
Eger, Jegra egr [egere, egeret, egerek]
mi; (szl:) szegny mint a templom egere
siromah kao crkveni mi
egrcincogs [~t, ~ok] rikanje mieva
egersz jik [~ett/-sszen] loviti mieve
egerszlyv [~et, ~ek] ll miar gerfa
[~ja,
,-it, ^ik] joha; jela tj egrfog
[~ja> ~t, ~k] (eszkz) miolovka, stupica egrirt: ~ szer
miomor egrlyuk [~a, ~at, ~ak]
mija rupa egrtt: egrutat nyer
nai [naem] mala vrata, utei [eem], izvui [-uem] se
gs [~e, ~t, ~ek] 1. gorenje; (vegy:)
lass ~ izgaranje; 2. (gyomorban)
ljutina, garavica, goruica; 3. tj
(tzvsz) poar
gsi: ~ h toplina izgaranja; ~ seb
opekotina, ispekotina, ueg; ~ termk
produkt sagorevajna gsszag [~a,
~ot] smu egsz I. mn [~et; ~en] ceo
[ela], sav [sva, sve], itav, celovit,
nenaet, celcat, sveukupan [-pna]; az
~ falu elo selo; ~ nap ceo dan; ~
jjel Cele noi, elu no; ~ letben
celoga svog ivota; ~ ven t
(preko/tokom) cele godine; ~ id alatt
elo vreme; ~ estt betlt (film)
celoveernji; ~ hten cele nedelje,
cele sedmice, celoga tedna; ~
istenadta nap ceo/ eli dugovetni v
bogovetni dan; ~ Magyarorszg
itava Maarska; az ~ pnz sav novac;
az ~ vros itava varo; ~ben vve
uglavnom; ennyi az ~? to je sve? II.
fn [~, ~et] celi-na; celoa, celost; a
maga ~ben u celini; ngy negyed az
egy ~ etiri etvrtine su jedno elo
egszen sasvim, posve; ak; a tj,
dibiduz, dokraja, totalno; ~ addig
sasvim/posve dotle; ~ az apja isti je
otac; ~ Belgrdig a do Beograda
'4// ~ Jl sasvim dobro; ~ olyan,

get

mi nt... posve je takav kao .. . ; ~

a tengerig ak do mora; ~ napjainkig
sve v ak do naih dana egszsg [~e,
~et]zdravlje;~ere/ na/u zdravlje!
~re iszik nazdraviti, (na)piti [-ijem]
u zdravlje; a tiszta leveg jt tesz az
~nek ist vazduh je dobar za zdravlje;
alssa az ~t naruiti/naruavati v
kvariti zdravlje; majd kicsattan az ~/
pucati od zdravlja egszsges [~et;
~en; ~ebb] zdrav; ~
mint a makk zdrav kao dren
egszsghz [~a, ~at, ~ak] dom
zdravlja
egszsgi zdravstven; ~ llapot zdravstveno stanje; ~okokbl iz zdravstvenih razloga
egszsgtelen [~l] nezdrav
egszsggy [~e, ~et] higijena
egszsggyi zdravstven, higijenski,
sanitarni, sanitetski; ~ lloms
zdravstvena stanica; ~ ellts zdravstvena opskrba/usluga; ~ intzmny
zdravstvena/higijenska/sanitarna
ustanova; ~ katona vojnik bolniar;
vojni bolniar/sanitarac [-rca]; ~
minisztrium ministarstvo zdravlja; ~
rendszablyok zdravstvene mere,
higijenski/sanitarni propisi; ~
szervezet higienska/zdravstvena
organizacija; ~ szolglat zdravstvena/higijenska/sanitarna
sluba; ~
viszonyok javtsa asanacija, poboljanje javnih zdravstvenih prilika
egszsgvdelem [-Ime, -lmet] zdravstvena zatita
egszvszon-kts platneni povez get
[~ett, -essen] 1. paliti, ei
[eem]; 2. (tglt, szeszt) pei
[peem] (ciglu/rakiju) 3. (nap) pei,
upei [-ee]/upicati [-ie], ei [ee] gets [~e, ~t, ~ek] 1.
paljenje; 2.
(tgl, szesz) peenje get [~en] 1.
gorui, vreo [-ela]; ~ forrsg prepeka;
~ szomj sg epeszt izgarati/skapavati
od ei; 2. tv ~ krds gorue
pitanje; ~ szksg
preka/hitna
potreba, iva

gett

185

potreba; ~en srgs akutan [-tna],

gorui, hitno/preko potreban
gett (meg-/odagett> prepeen, nagoreo [-ela]; ~ szag zagoretina; ~
szaga van zaudarati na paljevinu;
a tejnek ~ szaga van mleko udara na
zagoretinu
ggmb [~t] csill nebeska kugla
ghajlat [~a, ~ot] podneblje, klima
ghajlati klimatski; ~ viszonyok klimatski uslovi
ghetetlen nesagoriv
gi nebeski, nebesni
gihbor [~ja ~t, ~k] grmljavina
gilajtorja [*ct, ^k] trf (szemly)
dugajlija, ilja
gimeszel ld gilajtorja
gitest [~et, ~ek] svemirsko/nebesko
telo
egoista I. fn [~ja, -Ct, -ik] sebinjak,
egoist(a); II. mn sebian [-na],
egoistiki
g I. mn goru; gorljiv; II. fn [~J e ,
~t, ~k] (villanykrte) sijalica,
arulja; szzas ~ sijalica od sto
sveca
gv [~et, ~ek] nebeski pojas; forr
~ arki pojas; hideg ~ ledeni/hladni
pojas; mrskelt ~ umereni pojas
egres [~e, ~t, ~ek] nv ogrozd, gre
tj
gsznkk auran [-rna], modar/plav/
plavetan [-tna] poput neba
gtj [~at, ~ak] strana sveta
egzakt egzaktan [-tna], taan [-na],
saglasan [-sna] s pravilom
egzaltlt [~at, ~an; ~abb] egzaltovan,
egzaltiran, prenapet, uzbuen, oduevljen
egzisztencia [~ja, -it, ~k] egzistencija;
ktes ~ sumnjiva egzistencija; sumnjiv tip
egzisztencializmus [~a; ~t] (filozfiai irnyzat) egzistencializam [zrna]
egy [~et] 1. jedan; ~ zben jednom,
jedanput; 2. kat ~, kett! jedan, dva!
3. ~ ideig neko vreme; 4. (valami)
~ kevs malo; 5. szl ~ mindenkiit
s mindnyjan ~rt jedan za sve i svi
za jednoga; ~re megy izai [izae]

egyben

na jedno, svejedno; ~tl ~ig v mind ~

szlig svi listom/redom egyg
(ltra) jednokrak egygyas (szoba)
sa jednim krevetom egyltaln
uopte; ~ nem nikako,
uopotee ne egyarnt
podjednako, najednako egybe
ujedno
egybept [~ett, ~sen] sagraditi/
sagraivati [-ujem] zidajui, sazidati
egybees|ik [~ett, ~sk/~sen] 1.
(idben)
stei
[-eem]/sticati [iem] se; dogaati se u isto vreme,
vremenski se podudarati; 2. mat
padati zajedno egybefolys [~a, ~t]
slivanje egybefoly|ik [~t] (folyk,
patakok)
slivati se
egybeforr [~ott, ~jon] 1. (sszeforr)
srasti [-tem] 2. tv ~t a leikk
due su im srasle
egybegyjt [~tt, ~sn] skupiti/skupljati
egybegyl|ik [~t, ~jn] skupiti/skupljati se
egybehangzs [~a, ~t] 1. podudaranje,
podudarnost,
skladnost,
slonost,
jednodunost; 2. zene harmonija,
blagozvunost,
blagoglasje
egybehangz|ik [~ott] 1. biti saglasan [sna]/u skladu, slagati [-aem] se,
harmonisati [-iem], harmonirati; 2.
zene harmonizovati [-ujem], harmonizirati
egybehangz 1. podudaran [-rna],
jednoduan [na], saglasan [-sna],
suglasan [-sna], ravnoglasan [-sna],
skladam [-dna], sloan [-na]; 2.
zene
blagozvuan
[-na]
egybehangzan
saglasno/suglasno;
slono, jednoduno, podudarno
egybehv [~ott, ~jon]sazvati [-zovem]/
sazivati
egybehvs [~a, ~t] saziv, sazivanje
egyber [~t, ~jon] pisati u jednu re,
pisati zajedno egybekel [~t, ~J er| ]
venati se, uzeti
[uzmem] se egyben
ujedno, odmah

egybeolvad

186

egybeolvad [~t, ~jon] fuzionisati fiem], fuzionirati, spojiti/spajati se,

stopiti/stapati se
egybeolvads [~a, ~t] stopljenje,
kopulacija, spajanje, povezivanje
egybevg [~ott,~ jon] podudarati se,
poklapati se
egybevg podudaran [-rna], sukladan
[-dna]
egybevet [~ett, -vessen] uporediti/
uporeivati [-ujem]
egybevve: mindent ~ sve skupa
egycsv jednocevan [-vna]; ~ puska
jednocevka
egyb [egyebet, egyebek] 1 .drugo, ostalo; ~ kltsgek ostali trokovi; nem
~, mint... nita drugo no/ve...
egyebek kztt izmeu ostalog(a);
2. (trgysorozatban) razno
egybirnt uostalom, meutim
egybknt inae, drukije; megtudjuk, hogy .. . saznajemo s druge
strane
egyebtt drugde
egyed [~e, ~et, ~ek] jedinka, pojedinac [-nca], individuum
egyedrusg [~a, ~ot] monopol
egyedrusts [~a, ~t] samoprodaja
egyedi: biol ~ fejlds ontogeneza,
embrionalni period ivota organizma; ~ sajtsg osobina jedinke
egyeduralkod [~ja> ~t ~k] samodrac [-drca], samovladar
egyeduralom [-Ima, -Imat] autokracija,
autokratija, samodravlje, samovlada, monarhija, apsolutizam [zrna],
egyedl 1. sam ; nehz neki ~ egymagban teko njemu jednom, samom sa
sobom; mindig ~ van on je uvek
sam; nem vagyok ~ a vlemnyemmel nisam usamljen sa svojim miljenjem; 2. (kizrlag) samo, jedino
egyedlll osamljen, jedinstven; ~
frfi samac [-mca]; ~ n samica,
neudata ena; ~ a maga nemben
jedinstven u svojoj vrsti, izuzetan [tna], neuporediv
egyedli jedini, jedinstven

egyenetlenkedik

egyedllt [~e, ~et] samoa, usamljenost; samatvo

e
Sy-egy po jedan, poneki
egyel [~t, ~J en ] (.P 1 cukorrpt)
mgazd razreivati [-ujem]
egyels [~e, ~t] (nvnyek ritktsa)
razreivanje
egyelre zasad(a); ~ maradjon gy
neka ostane privremeno tako
egyemeletes jednospratni, jednokatni;
~ hz jednospratnica, jednokatnica
egyn [~t, ~ek] osoba, jedinka, individum
egyenram [~a, ~ot] jednosmislena/
istomerna struja
egyenram: ~ motor motor na istomernu struju
egyenrtk [~e, ~et] ekvivalen(a)t [nta], istovrednost, ista/jednaka
vrednost
egyenrtk ekvilalentan, [-tna], jednake vrednosti, istovredan [-dna]
egyenes 1. mn [~t; ~en; ~ebb] 1.
prav, neposredan [-dna]; mat ~
arnyossg uspravna razmernost;
(t) ~ irny u pravoj liniji, pravi
put; mat ~ vonal prava crta/linija,
du, duina; 2. tv ~ kvnsgra
na izriitu elju, po izriitoj elji; 3.
(szinte) prostoduan [-na]; 4. ~
adzs neposredni porezi; II. fn [~e,
~t, ~ek] mat prava; metsz
~ sekanta, seica
egyenesen 1. pravo, uspravljeno;
upravo, napravac, pravcem; ez ~
nevetsges to je upravo smeno; 2.
(kifejezetten) izriito; 3. mat ~
arnyos upravno razmeran [-rna],
proporcionalan [-Ina]
egyenest [~ett, ~sen] ispraviti/ispravljati
egyenessg [~e, ~et] 1. uspravljenost;
2. tv (szintesg) iskrenost
egyenesszrnyak [~at,] ll (rovarok)
tb ravnokrilci
egyenesszg [~e, ~et, ~ek] mat izvuen/ravan [-vna] kut v ugao [-gla]
egyenetlen [~t; ~iil; ~ebb] 1. neravan [-vna]; 2. tv nesloan [-na]
egyenetlenked|ik [~ett, ~jk/~jer>]
zavaati se, svaati se

egyenetlenKed'

1,87

egyenetlenked" nesloan [-na]

egyenetlensg [~e, ~et, ~ek] 1. (terep) neravnina; 2. tv neslaganje,
nesuglasica, nesuglasnost, nesklad,
nesloga, zavada egyenfeszltsg [~e,
~et] vili stalna
napetost
egyenget [~ett, -gessen] 1. ravnati; 2
(tv.) vkinek, vminek ~i az tjt
pripremati kome, emu put, utrti
kome put
egyenget'gp [~e, ~et, ~ek] miisz
stroj/maina za poravnjivanje egyni
[~teg] lian [-na], individualan [-Ina],
osobni, svojstven stanovitoj osobi; ~
gazdlkods individualno/ inokosno
gazdovanje; ~ gazdasg individualno
gazdinstvo; ~ kezdemnyezs lina
inicijativa/pobuda/poduzetnost, lino
pokretanje;
~
parasztgazdasg
individualno/inokosno gazdinstvo
egynileg lino, individualno, inokosno,
pojedinano, sano za sebe, zasebno; ~
gazdlkod paraszt individualni/
inokosni seljak, individualni proizvoa; ~ termel (paraszt) individualni proizvoa egyenirnyt
[~ani]/;'z usmeravati egyenirnyts
[~a, ~t] fiz usmeravanje egyenirnyt [~J a . ~t, ~k]
usmeriva, usmeraa, ispravlja egynisg
[~e, ~et, ~ek] linost egyenjogosts
[~a, ~t] emancipacija, osloboenje od
potinjenosti/ugnjetavanja/predrasuda, osloboenje od
svega zastareloga egyenjog
ravnopravan [-vna] egyenjogsg
[~a, ~ot] ravnopravnost egyenknt
pojedinano, jedan po jedan,
pojedince, ponaosob egyenkz rg
ld egyenl kz egyenleg [~e, ~et,
~ek] ker saldo, ostatak [-tka] kod
zakljuenja rauna
egyenlet [~e, ~et, ~ek] mat jednaina/
jednadba; elsfok (v msodfok v
harmadfok) ~ jednaina prvoga
(v drugoga v treega) stepena/
stupnja; ~ fellltsa postavljanje/

egyenslyrzk
jednaine/jednadbe; ~ megoldsa
reenje jednaine/jednadbe
egyenletes [~et; ~en; ~ebb] ravnomeran [-rna]; ~ mozgs ravnomerno kretanje
egyenletesen ravnomerno
egyenlt [~je, ~t] ekvator, polutar,
polutnik
egyenlti ekvatorijalan [-Ina], ekvatorski, polutaran [-ma], polutarski,
polutniki; ~ ramls ekvatorsko
strujanje; ~ ghajlat ekvatorska
klima, ekvatorsko podneblje
egyenl [~en] 1. jednak; takmen rg;
nem ~ nejednak; ~ felttelekkel v ~
felttelek mellett pod jednakim/istim
uslovima v uvetima; fiz ~ kar
ravnokrak; mat ~ kz paralelan [Ina], uporedan [-dna], naporedan; ~
kz ngyszg paralelogram, etvorokut sa paralelnim suprotnim
stranama; ~ szr istokraan [na]; ~ mrtkben na jednak nain,
jednako, najednako, podjednako;
~ oldal jednakih strana, ravnostran; 2. (szl:) a flddel ~v tesz
sravniti/sravnjivati [-njujem] sa
zemljom; ~ munkrt ~ brt za
jednaki rad jednaku platu
egyenlen jednako
egyenlsdi kzg [~je, ~t] (egyenl
fizets) uravnilovka
egyenlsg [~e, ~et] jednakost
egyenlsgjel [~et] znak jednakosti
egyenltlen [~t; ~til; ~ebb] neravan [vna], nejednak, razliit; (p/ fejlds) neravnomeran [-rna]
egyenltlensg [~et, ~e] nejednakost,
neravnina
egyenrang L. mn ravan [-vna], dorastao [-sla]; II. fn [~t, ~ak] ravan,
jednak; suvrst n; a vele ~ak njemu
ravni; nem ~ vele nije mu ravan,
nije on njegova suvrst
egyenruha [~ja, ~t, rik] uniforma,
odora
egyensly [~a, ~t] ravnotea; ~ba
hoz
uravnoteiti/uravnoteavati;
~ban van biti u ravnotei
egyenslyrzk [~e, ~et] oseaj ravnotee

egyenslyi

188

egyenslyi ravnoteni; ~ helyzet stanje

ravnotee,
ravnoteni
poloaj
egyenslyoz [~ott, ~zon] drati [-im]
u ravnotei, odravati ravnoteu,
njihati se, balansirati; tv, ker uspostaviti ravnoteu (izmeu primitaka i
izdataka)
egyenslyoz [~Ja> ~t> ~k] (mvsz)
ekvilibrist,
ekvilibrista,
pelivan,
vetak
u
dranju
ravnotee
egyrtelm [~en] 1. <egyjelents>
jednoznaan [-na]; 2. (egyhang)
jednoduan [-na], jednoglasan [sna]; ~ llsfoglals jednomisleni stav,
zauzimanje jednomislenog stanovita;
mat ~ megolds jednoznano reenje
egyrtelmen jednoznano, nedvosmisleno; ~ kifejez nedvosmisleno/nedvoznano izraziti
egyes I. mn 1. (klnll) pojedinaan [-na]; (nem tbb) pojedini;
~vel po jedan, pojedinano; 2.
(nhny) ~ek pojedinci; ~ek azt
gondoljk, hogy . . . neki misle da . . .;
3. nyelv ~ szm jednina; ~ ember
pojedinac [-nca]; minden ~ svaki
pojdeini; II. fn 1. (iskolai osztlyzat) jedinica; 2. (zrka) samica;
~ek. . . msok . . . jedni. . . drugi
egyes-egyedl sam samcit v samcat
egyes-egyedli ciglovetni, cigli
egyest [~ett, ~sen] zdruiti, ujediniti/ujedinjavati/ujedinjivati, sjediniti/sjedinjivati f-njujem], prisajediniti/prisajedinjavati, provesti [edem] fuziju; spojiti
egyests [~e, ~t] ujedinjenje, ujedinjavanje
egyesl [~t, ~jn] sjediniti se, ujediniti se/fuzionisati [-em]/fuzionirati,
spojiti se; zdruiti se
egyesls [~e, ~tl ujedinjenje; (egyeslet) udruenje; kzg fuzija,
ujedinjavanje, spajanje
egyeslsi: ~ folyamat proces spajanja/
ujedinjavanja
egyeslet [~e, ~et, ~ek] drutvo,
udruenje
egyesleti: ~ alapszablyok drutvena
pravila; ~ jelvny drutvena znaka

egyezmny

egyeslt [~et; ~en] udruen; ujedinjen; Amerikai Egyeslt llamok (USA)

Sjedinjene Amerike Drave (SAD);
Egyeslt Nemzetek Szervezete (ENSZ)
Organizacija ujedinjenih nacija (OUN)
egyetem [~e, ~et, ~ek] univerzitet,
sveuilite
egyetemes [~et; ~en; ~ebb] opti,
opi, sveopti, sveopi
egyetemi univerzitetski, sveuilini; ~
hallgat student univerziteta,
slualac [-aoca] sveuilita; ~ hallgatn studentica, studentkinja; ~
kpzettsg univerzitetska/sveuilina
sprema; ~ mveltsg fakultetsko
obrazovanje; ~ tanr profesor univerziteta, sveuilini profesor; ~
tanulmnyok studije [csak tb]
egyetemleges [~et; ~en] skupan [-pna]
zajedniki, sveobuhvatan [-tna]
egyetrt [~ett, ~sen]slagati [-aem]se;
ebben mindenki ~ u tome su svi
sloni; ~ ezzel biti s time saglasan
egyetrts [~e, ~t] sloga; (titkos)
dosluh; ~ hinya nesaglasnost;
~ben vkivel sporazumno s kim; ~ben
l iveti u skladu
egyetlen jedini, cigli; ~ egy dinrom
van imam ciglo jedan dinar; ~ ember
sem- nijedan ovek; ~ fia vkinek
jedinac [-nca]; ~ gyermek jedince [eta]; ~ leny jedinica; ~ pldny
jedan jedini primerak
egyetlenegy [~et] jedan jedincat/jedini
egyet-mst tota
egyves jednogodinji; ~ llat godinjak
egyvi jednogodinji
egyezs [~e, ~t, ~ek] slaganje, podudaranje, poklapanje
.egyezjik [~ett, ~zk/~jzen] slagati [aem] se, podudarati se, poklapati
se; az elveimmel nem ~ik ne slae
se sa mojim naelima
egyezkeds [~e, ~t, ~ek] ugovaranje
egyezked|ik [-ett, ~jk/~jen] nagaati se, ugovarati
egyezmny [~e, ~t, ~ek] sporazum,
ugovor, pakt; nemzetkzi ~ meu-

egyezmnyes
narodni sporazum; ~t kt zakljuiti/zakljuivati [-ujem] sporazum v
ugovor
egyezmnyes ugovorni; ~ jelek uslovne/
konvencionalne/primljene/uobiajene oznake
egyez [~en] saglasan [-sna], podudaran [-rna]; nem ~ nesaglasan [sna]
egyezsg [~e, ~et, ~ek] poravnanje,
nagodba; ~et kt nagoditi se; pogoditi se; ~re lp poravnati se
egyezsgi nagodbeni; ~ felttelek nagodbeni uslovi
egyeztet [~ett, -essen] 1. .(sszehangol) pomiriti; 2. (sszevet, pl
iratot) sravniti/sravnjivati [-njujem]
egyeztets [~e, ~t, ~ek] 1. (sszehangols) pomirenje; 2. {sszevets) sranjivanje
egyeztet: ~ bizottsg arbitrana komisija, odbor za pomirenje
egyfajta jednovrstan [-sna]
egyfajtasg [~a, ~ot[ jednovrsnost,
istovrsnost, suvrst
egyfzis vili jednofazan [-znaj; ~
genertor generator jednofazne
struje; ~ villamosram jednofazna
struja
egyfle u istom pravcu
egyfle [~t] jedan [-dna], jedne iste
vrste; az igazsg ~ istina je jedna
egyfell s jedne strane; ~.. . msfell s jedne strane . . . s druge strane
egyfelvonsos [~a, ~t, ~ok] ir, szinh
jednoinka
egyfolytban neprekidno
egyforma [~t; -in] jednak, isto takav
[-kva], jednolian, [-na], jednolik;
(mretre, slyra) jednomepan [rna]; k mind *ck oni su svi jednaki
egyformn podjednako; ~ gondolkod
ember jednomiljenik
egyformasg [~a, ~ot] jednolinost,
jednolikost
egyhamar (u)skoro
egyhang [~an|~lag] 1. (egyntet)
jednoglasan [-sna], jednoduan [na]; ~ vlemny szerint po jedno-

189

egyik

dunom miljenju; 2. (unalmas)

jednolian [-na], dosadan [-dna],
monoton; 3. zenjednozvuan [-na]
egyhanglag jednoglasno
egyhangsg [~a, ~ot] jednolinost,
jednolikost, monotonija, monotonost; <unalom) dosada
egyhz [~a, ~at, ~ak] crkva; ~blval
kikzsts iskljuenje iz crkvene zajednice, anatema
egyhzi [~Iag] crkven; ~ ad crkveni
porez; ~ tok anatema, crkvena
kletva, prokletstvo; ~ birtok crkveni
posed; ~ eskv crkveno venanje;
~ naptr sveanica; ~ rend duhovni
red; ~ szertarts vgzse <papi>
svetenodejstvo; nyelv ~ szlv
crkvenoslavenski, crkvenoslovenski
egyhzjog [~ot] crkveno pravo
egyhzkzsg [~e, ~et, ~ek] crkvena
optina/opina
egyhzmegye [^je, ~t, ~k] eparhija
{pravoszlvoknl), biskupija
egyhzmvszet [~e, ~et] crkvena
umetnost
egyhzszakads [~a, ~t] trt crkveni
rascep/raskol/razdor
egyhztrtnet [~et] crkvenaistorija/
historija, crkvena povest
egyhetes jednonedeljni; ~ csecsem
jednonedeljno odoje [-eta]
egyheti jednonedeljni; ~ fizets jednonedeljna plata
egyhnapos jednomesean [-na]
egyhros (hangszer) jednoian [-na]
egyhuzamban bez prekida, besprekidno
egyidej jednovremen, istovremen,
istodoban [-bna], sinkronian [-na]
egyidejleg istovremeno, istodobno,
najedno
egyidejsg [~e, ~et] istodobnost,
istovremenost, jednovremenost
egyidejst [~ett, ~sen] sinkronizovati [-zujem]
egyids Id egykor
egyik [~e, ~et] jedan [-dna]; ~ bartom jedan moj prijatelj, jedan od
mojih prijatelja; ~nk jedan od
nas; ~ sem nijedan [-dna]; ~ a msik
utn sve sebice, sve u sebicu, jedno
za drugim

egyik-msik

190 _______________________egysg

egyik-msik [egyiket-msikat] jedan

ili drugi, jedni ili drugi tb Egyiptom
[~ot] fldr Egipat [-pta] egyiptomi I.
mn egipatski; II. fn [~ak] Egipanin [tb
-ani], (n) Egipanka egyirny
istosmeran [-rna]; (kzlekeds)
jednosmeran (saobraaj) egyistenhit
[~et] monoteizam [-zrna],
jednobotvo egyistenhv I. mn
jednoboaki; II. fn
[~t, ~k] jednoboac [-ca]
egyivar nv jednospolan f-lna]
egyjegy <szm> jednoznamenkast,
jednocifren
egykamars pol (parlament) jednodomni egykapus: sp ~ jtk igra na
jedan
gol v jedna vrata tb egykar
jednokrak; ~ emel jednoruna dizalica
egyke [>je, ~t, -ck] jednoedstvo
egykedv [~en] ravnoduan [na]
egykerendszer [~t] ld egyke egy-kt
jedan-dva, nekoliko, par egykettre za
as egykez jednoruk
egykor jedno, nekad, neko, jedanput
egykori nekadanji, negdanji
egykor iste dobi, istih godina; (6)
nnel ~ on je vaega doba; velem ~
mojih godina; ~ szemly vrnjak,
vrsnik, ispisnik, suvrsnik; <n>
vrnjakinja, vrsnica egykutya: az ~
nije ija nego vrat egylaksos <hz)
sa jednim stanom egylaki nv
jednodom, jednodomni; egylet [~e,
~et, ~ek] udruenje,
drutvo egymaga sam egymagv
jednosemen egyms: 1. ~
tmogatsa uzajamno pomaganje,
pomaganje jedan drugoga v jedna
druge; ~ tllicitlsa nadmetanje;
2. (nvutkkal) ~ kztt meu
sobom; ~ mellett jedan do drugoga;
~ mellett megy ii napored,
naporedo, uporedo; ~ utn jedan
iza drugoga, jedno za drugim,
uzastopno,
zasob(ice); hrom nap ~
utn tri dana uzasto-

pce; ~ utn kvetkez uzastopan [pna]; ~ utn megrkezik sustii/

sustignuti [-ignem]/sustizati [-iem]
se; ~ utni uzastopan [-pna],
sukcesivan [-vna]; 3. (ragokkal) ~6a
tkzik
sudariti/sudarati
se,
sukobiti/sukobljavati se; ~hoz simul
sljubiti/sljubijivati [-ljujem] se; ~ra
rak stavljati jedno na drugo, naslagati [-em]; ~t fojtogatjk guati se;
~f
utolrik
sustii/sustignuti
[ignem]/sustizati
[-iem]
se
egymsutn fn [~ja, ~t] uzastopnost
egynapi jednodnevan [-vna] egynapos
jednodnevan[-vna] egynejsg [~e,
~et] jednoenstvo egynem istorodan
[-dna], nv jednospolan [-Ina],
jednorodan egynemsg [~e, ~et]
jednorodnost,
jednostranost
egynyri (virg) jednoletan [-tna]
egyoldali jednostran; ~ fejfjs jednostrana glavobolja
egyoldal jednostran; fiz ~ emel
jednokraka v istokraka poluga; ~
vlemny jednostrano miljenje
egyoldalsg [~a, ~ot, ~ok] jednostranost egyrs (j>l t) jednosatan
[-tna],
jednoasovan [-vna] egyntet
[~en] jednoobrazan [-zna],
sukladan [-dna]
egyntetsg [~e, ~et] jednoobraznost
egyplys ld egyvgny egypr
[~at; ~an] (nhny) nekoliko birt e;
~ frfi nekoliko mukaraca,
nekolicina (mukaraca) egypats llat
jednokopitast egyplus jednopolan
[-Ina], unipolaran [-rna] egyre sve; ~
rosszabb sve je gore,
~ tbb adat sve vie podataka
egyrszrl: ~ ..., msrszrl. . . s
jedne strane . .. s druge strane . . .
egyrszt: ~ . . ., msrszt... ld egyrszrl
egysg [~e, ~et, ~ek] 1. jedinstvo,
jedinstvenost; 2. (pl. gazdasgi,
katonai) jedinica

191
egysgr
egysgr [~a, ~at, ~ak] jedinstvena
cena egysgbont fn [~ja, ~t, ~k]
razbija
jedinstva
egysges [~et; ~en; ~ebb] jedinstven;
~ llami iskolahlzat jedinstvena
dravna kolska mrea; ~ nemzeti
llam jedinstvena nacionalna drava; ~
stlus jedinstven stil egysgests [~e,
~t]
standardizacija,
ujednaenje,
ujednaavanje, normiranje, izraivanje
po jednom modelu/obrascu/uzoru
egysgfront [~ja> ~ot, ~ok] pol jedinstveni front, front jedinstva egysejt
jednoelijski, jednostanian [-na]; ~
llny jednoelino bie,
jednostanino bie; ~ nvny jednostanina biljka egysoros jednoredni
egyszrny jednokrilan [-Ina]; ~
replgp jednokrilac [-ka], jednoplonjak, monoplan egyszarv
jednorog egyszzalkos jednopostotan
[-tna] egy szem I. mn jednook; II. fn
jednookac [-kca]
egyszer 1. jedanput, jednom; egyetlen
~ samo/svega jedanput; mg ~ jo
jedanput, jo jednom; ~ s mindenkorra
jedanput zasvagda; volt ~ bese jednom;
2. ~ volt egy ember bio neki ovek; 3. ~
csak
odjedanput,
najedanput
egyszeregy [~e, ~et] jedanput jedan;
tablica mnoenja egyszeres [~en]
jednostruk egyszeri jednokratan [tna] egyszer-ktszer nekoliko puta
egyszer-msszor kadgod, kaj i put;
katkad
egyszerre 1. (hirtelen) odjedanput,
najedanput; odjedanput, odjedared,
odjednom; ~ csak najedared, najednom; 2. (egyid'ben) zajedno, istovremeno
egyszersmind ujedno egyszer [~en]
(tv is) jednostavan [-vna], prost,
obian [-no], primitivan [-vna],
staromodan [-dna], (jindulat)
prostosrdaan [-na];

egyttes
(szinte) prostoduan [-na]; ~
anyag jednostavna tvar; ~ fehrje
protein; ~ nagyt lupa; ~ szn
prosta boja; mi sem ~bb nije nita
jednostavnije
egyszeren jednostavno, naprosto
egyszersg [~e, ~et] jednostavnost
egyszerst [~ett, ~sen] pojednostaviti/
pojednostavljivati [-ljujem], uprostiti/uproavati; mat trtet ~ skratiti razlomak
egyszersts [~e, ~t] 1. pojednostavljenje; 2. mat sreivanje, redukcija
egysziklevelek nv jednosupnice
egyszn jednobojan [-jna]
egyszobs jednosoban [-bna]; ~ laks
jednosoban stan, stan sa jednom
sobom
egyszlam (nekls) jednoglasan[-sna]
egysztag jednosloan [-na]
egyszval jednom reju
e
yt a i> ! nyelv jednolan, jednosloan [-na]; 2. mat ~ kifejezs
monom, jednolani broj; ~ szm
ld egytag kifejezs
egytltel [~t] ruak od jednog jela
egytartos (hd) sa jednim nosaem
egyt'1-egyig svi do jednog, svi redom
egyttal ujedno, u isti mah
egygy [~en] benast, benav, prilud,
zalupan, prost, ogranien
egylses: ~ aut jednosed; ~ replgp jednosed
egytem msz sinhronian, jednotaktan [-tna],
egytt' skupa, zajedno, u zajednici;
feketekvval ~ 20 forint zajedno sa
crnom kafom dvadeset forinti; ~rez
vkivel saoseati s kim; ~ jr vmivel
ii [idem] s im, biti popraen im
egyttls [~e, ~t] zajedniki ivot,
koegzistencija; (szimbizis) simbioza, ivotna zajednica egyttrzs
[~e, ~t] saoseanje, sauee, solidarnost
egyttes I. mn [~en] (kzs) zajedniki; ~ refertum koreferat, zajedniki referat; II. fn [~e, ~t, ~ek]
(csoport) zajednica, kolektiv, ansambl

egytthat

192

jszakzik

egytthat [~Ja > ~t, ~k] mat koeficijent,

hnsg [~e, ~et] glad, gladna godina
sainilac [-ioca] egyttlt [~e, ~et]
ehol eto, evo
zajednica; bizalmas
hsg [~e, ~et] glad; (kozm:)< legjobb
~ intimna zajednica egyttmkds
szakcs az ~ glad je najbolji kuvar
[~e, ~t] saradnja, suradnja,
hsgsztrjk [~ja, ~ot] trajk glau/
sadejstvo, kooperacija; gazdasg^ ~
ekonomska saradnja egyttmkd|lk
gladom
[~tt, ~jn] sarai-vati [-ujem],
j re 6 ~t, ~ek] no; az ~ belltval
suraivati, kooperi-sati [-iem],
pod 'no; kada se smrai; kada se
kooperirati, sadelovati [-lujern]
no spusti; az ~ leple alatt pod
egyttmkd pejor kolaborator
platem noi; leszll az ~ hvata/
egyttvve ukupno, svega egyv
sputa se no; ~nek idejn nou, u
zajedno
gluho doba noi; ott rt bennnket az ~
egyvgny jednotraan [-na], pruga sa tamo smo zamrknuli jfl [~t, ~ek]
jednim kolosekom; ~ vastvonal
pono; ~kor u pono jfli pononi
jednotrana eleznika pruga
jfltjban oko ponoi ejha nuto ! vidi!
egyvegyrtk jednovalentni egyveleg vidi ga ! jjel I. fn [~e, ~t, ~ek]
[~e, ~et, ~ek] 1. rneavina;
(jszaka) no- ks ~ u gluvo doba
2. zene potpuri, smesa hbr [~e, ~t, noi; minden^ svake noi; ~eken t
~ek] bedna plata ehelyett mesto
itave noi- eltlti az ~t
toga/ovoga hen: ~ hal umreti od
noiti/noivati; II. hat nou; ma ~
gladi/od glada henhals [~a, ~t]
noas; kvetkez ~ noas
umiranje od gladi/
jjelenknt nou
od glada henkrsz [~a, ~t, ~ok] jjelez r~ett, ~zen] <virraszt, fenn
gladnica,
van) bdeti [bdim], biti budan; <
gladnik
jjel dolgozik) nou raditi jjeli
hes [~et; ~en; ~ebb] gladan [-dna]; noni; noanji; ~ djszabs nona
borzasztan ~ on je poteno gladan;
tarifa; ~ mulathely nocm lokal, bar
tv ~ ember (pnzre, hatalomra)
[ft-rovi]; ~ mszak nocna smena; ~
grabilac [-ioca]; mint a farkas
gyelet nono deurstvo jjeliedny
biti gladan [-dna] kao kurjak
[~e, ~t, ~ek] nocm sud,
ehetetlen [~t; ~iil; ~ebb] nejestiv
vrina
. ,
ehet jestiv
jjelir [~e, ~t, ~k] nocm uvar
hezs [~e, ~t, ~ek] gladovanje
jjeliszekrny [~e, ~t, ~ek] nocm
hezik [~ett, ~zk/~zen] gladovati
ormari jjel-nappal dan-no,
[-dujem] hez I. mn gladan [-dna]; danju i nou,
II. fn [~t,
danonono jjel-nappali danononi;
~k] gladnik, (n) gladnica heztet ~ szolgalat
[~ett, -essen] moriti glau v
danonona sluba
gladom
ejnye ala ! aj!
,
hgyomor natina; ~ra na prazan sto- jszaka [.6ja, ~t, Ak] noc:-egsz ~
mak, nate srca, natate na tae; ~ra
ele noi, elu no; az ~ belltval
veend be uzeti/uzimati natate v na pod noi;j~t! laku no! jszaks
tae hhall [~a, ~t] smrt od gladi v
noni jszakzs [~a, ~t, ~ok]
od nocivanje,
proveenje noi
glada
jszakzik [-ott, ~zek/~zon] 1.
ehhez I. nvm k ovom(e)/ovoj; k
/jszakra megszll) noiti; i.
tom(e)/toj; do ovog/ove; do tog/te
(fenn van) bdeti [bdim]; (dolgozik)
II. hat ~ kpest prema tom(e), u
poreenju s tim

jszakz
nou raditi; obnoiti se; (lumpol)
lumpoyati [-pujem]
jszakz [~ja, ~t, ~k] nonik
ejt [~ett, ~sen] 1. pustiti (na zemlju);
pact ~ zakrmaiti; 2. (tv:) k'nynyeket ~ roniti, pustiti suze; plakati
[-aem]; foglyul ~ zarobiti; hibt ~
pogreiti; uiniti greku; sebet ~
vkin raniti koga; szavakat ~ izgovoriti/izgovarati reci; 3. (tv:)
gondolkodba ~ primorati/primoravati na razmiljanje; 4. (tv:) tba
~ vmit svratiti usput kuda; ha szert
mdjt ~hetem ako naem puta i
naina
ejterny [~je, ~t, ~k] padobran;
~vel szll le spustiti se padobranom
ejternys rep I. mn padobranski;
~ alakulat padobranska jedinica;
II. fn [~e, ~t, ~k] padobranac [nca]
k [~e, ~et, ~ek] klin, zaglavak [vka]; ~ alak klinast; ~et ver a
tuskba zabiti [-ijem] v zaterati klin
u panj
ekcma [~ja, -it, ~k] orv ekcem
eke [~je, ^it, ^ik] plug
ekefej [~et, ~ek] pluna glava, ravnik, leme
ekefordul [~Ja> ~t, ~k] (szntsnl)
uzvratite
ekegerendely [~t, ~ek] pluni gredelj
ekekapa [~ja, -it, zk] mgazd reei
plug, plug za proreivanje, plug za
zgrtanje
kel [~t, ~j en ] ! (ket bever) zabiti [ijem] klin, zaglaviti; 2. (kkel
megerst) uvrstiti v uglaviti klinom
kes [~et; ~en; ~ebb] kien; ~ stlus
kien stil; ~ szav leporeiv
kest [~ett, ~sen] krasiti, kititi,
arati
kesked|lk [-edett, -edjk/-edjen] [~ett
~jk/~jen] kititi se, krasiti se,
ukraavati se; idegen tollakkal ~ik
kititi se tuim perjem
kessg [~e, ~et, ~ek] ukras
kesszls [~a, ~t] govornika vetina, reitost, krasnoreivost
kesszl krasnoreiv, reit
13 Magyar szerbhorvt

193

ekeszarv [~at, ~ak] ruica pluga,

ruka/drak [drka] pluga, oje,
ralica; mindkt ~ rave tb
eketaliga [~t, Ak] mgazd kola/podvozje pluga, koleke n tb
eketalp [~at, ~ak] mgazd taban pluga,
pluni taban, plaz
ekevas [~at, ~ak] raonik, leme
kezet [~e, ~et, ~ek] akcen(a)t [nta], dijakritiki znak; ~tel ellt
akcentirati, akcentovati [-tujem]
krs [~a, ~t] klinasto pismo, klinasta azbuka/abeceda
ktmny [~e, ~t, ~ek] ukras
ekknt ovako, tako, na ovaj v na taj
nain
ekkor u ovo/u to doba, tada
ekkora ovoliki, toliki; ~ ember s ilyen
tudatlan toliki ovek i tolika neznalica ! ~ tmeg toliki svet; toliko
sveta
ekkorra dotad(a)
eklekticizmus [~a, ~t] fii, mv eklekticizam [-zrna]; (kzhasznlatban)
povrnost nesamostalnost
eklektikus I. mn fii, mv eklektian [na]; ~ ptszet eklektino graditeljstvo, eklektina arhitektura; II.
fn [~e, ~t, ~ok] /// eklektiar,
eklektik, pristalica eklekticizma
ekzben meutim, za to vreme
kszer [~e, ~t, ~ek] nakit, dragulj,
npr adiar
kszersz [~e, ~t, ~ek] draguljar
kszerzlet [~e, ~et, ~ek] juvelirska
radnja
eksztzis [~a, ~t] ekstaza, stanje
krajnjeg zanosa/ushienja
ktelen [~t; ~til; ~ebb] 1. nezgrapan
[-pna]; glomazan [-zna]; 2. ~ orditsban tr ki nadati grdnu viku
el dalje; ~ innen! dalje odavde!
l 1 /" [~e, ~t, ~ek] 1. (ks, kard)
otrica, iljak [-ljkaj; 2. (tv:)
ennek az ~e ellenem irnyul otrica
toga uperena je protiv mene; 3.
tv elo; ~en na elu, na udaru;
vminek az ~n ll biti na elu ega;
~en jr prednjaiti; vmilyen mozgalom ~re ll staviti/stavljati se na
elo nekog pokreta; 4. szl ~re

194

lltja a dolgot zaotriti stvar; ~re

rakja a garast slagati [-aem] paru na
paru, uvati bele pare za crne dane,
stegnuti [-nem] kesu l 2 ige [~t,
~jen] 1. iveti [-vim]; ~jen! iveo !
mg ~ jo je iv; utols napjait ~; on
traje svoje poslednje dane; 2. vhol~
iveti negde; egyedli magnyosan ~
samovati [-mujem]; 3. vmibl iveti od
ega; nem ~ek vele ne volim to;
4.gyermekeinek ~ on ivi za svoju
decu; 5. ~ az alkalommal iskoristiti
priliku, koristiti se prilikom; 6.
(kb'zm:) nem azrt ~nk, hogy egynk,
fianem azrt esznk, hogy ~jnk ne
raamo se da jedemo, nego jedemo da
ivimo elabortum [~a, ~ot, ~ok]
elaborat,
izradak [-atka]
elad [~ott, ~jon] 1. prodati/prodavati
[-dajem]; <jl, knnyen) raspaati;
kz alatt ~ prodati ispod ruke; 2.
tv, pejor ~ja magt prodati se
elads [~a, ~t, ~ok] prodaja; ~
kicsinyben maloprodaja, prodaja na
malo, detaljna prodaja eladsi
prodajni; ~ r prodajna cena;
~ rfolyam prodajni teaj/kurs
eladatlan <ru> neprodan, neprodat
elad I. mn na prodaju, za prodaju;
~ hz kua na prodaju; ~ leny
devojka za udaju, udavaa; ez ~?
da li je/je li to za prodaju? II.
[~ja, ~t, ~k] prodava [-vca],
prodavalac [-aoca[; <n> prodavaica
eladsods [~a, ~t] zaduenost
eladsodik [-ott, ~jk/~jon] (pre)zaduiti se, zagaziti u dugove
eladsodott: flig ~ zaduen do vrata
v preko glave, prezaduen elgazs
[~a, ~t, ~ok] ravanje; <t)
raskrsnica, raskre; (vast) elezniki krak; (t, vast) ogranak
[-nka]
elgaz|ik [~ott, ~zon] ravati se,
razilaziti se; az t ezen a helyen ~ik
put se rava na tom mestu
elgaz mri ravast

elalszik
elaggott ir ostareo [-ela]; prestar
elagyabugyl [~t, ~jon] biz izlemati,
izbubati
elajndkoz [~ott, ~zon] pokloniti/
poklanjati, razdati/razdavati [-dajem]
eljul [~t, ~jn] onesvesnuti [-nem],
onesvestiti se; pasti [padnem] u
nesvest, prenemagati [-aem] se,
obamreti [-mrem]
elakad [~t, ~jon] zastati [-anem]/
zastajati [-jem]; ~/ a llegzete zastade
mu dah
elakads [~a, ~t] zastoj, zastajanje
elakaszt [~ott, akasszon] zadrati/
zadravati elaknst [~ott, ~son]
kat minirati,
potkopati elall [~t, ~jon]
premreti/premirati
[-irem]
elll [~t, ~jon] 1- (tovbb lp)
maknuti [-nem] se, stati v stupiti
dalje; llj el innen! makni se! 2. ~ja
az utat prepreiti put; 3. tv ~
vmitl odustati [-anem] od ega; ~t
szndktl odustao je od svoje namere;
~ a vsrlstljvtelt'1 ra-spazariti; 4.
(megsznik)
prestati
[anem]/prestajati [-jem]; ~/ az es
prestala je kia; ~t a llegzete zastade
mu dah; i a szava re mu zastade u
grlu; a szl ~ vetar se stiava; a
vrzs ~t krv se zaustavila
elllatiasod ik [~ott, ~jon] pejor poiviniti se, poivotinjiti se elllt
[~ott, ~son] (megllt) zaustaviti/zaustavljati, spreiti/spreavati;
~ja a vrzst zaustaviti krv
ellmost [~ott, ~son] uspavati/uspavljivati
ellmosod ik [~ott, ~jk/~jon] postati pospan
elalszik [-aludt, -aludjk/-aludjon,
-aludni] 1. zaspati, usnuti [-nem];
(ksn bred) uspavati/uspavljivati se [-ljujcm se]; nem tudok elaludni ne mogu da zaspim; 2. a tiz
elaludt vatra se ugasila/utrnula; 3.
(tv:) az gy (szpen) elaludt stvar
se lep uutala v zamrzla

elaltat
elaltat [~ott, -tasson] 1. uspavati/
uspavljivati [-Ijujem]; 2. ~ja a
lelkiismerett uspavati savest
elalvs [~a, ~t] uspavanje, zaspivanje, predavanje snu
elmt [~ott, ~son] obmanuti [-nem]/
obmanjivati [-njujem], opseniti,
zavarati/zavaravati, zaslepiti/zaslepljivati [-ljujem]
elmul [~t, ~jon] zablejati [-jim] se,
zablenuti [-nem] se, zauditi se,
zadiviti se emu
elanytlanod|lk [~ott, ~jk/~jon]
skukaviti se
elapad [~t, ~jon] presahnuti [-nem],
presuiti (se), usahnuti [-ne], prisuiti/prisuivati [-uje] se; a forrs
~t izvor je presahnuo/presusio, vrelo
je presahlo; a tej ~t mleko je presuilo
elaprz [~ott, ~zon] 1. drobiti, razdrobiti; 2. tv ~za magt (erejt,
tehetsgt) gubiti se u sitnicama;
razmeniti svoje zlato za bakrae
elraszt [~ott, -asszon] (tv is) poplavati, (po)topiti/potapati, (po)plaviti, obasuti [-spem]/obasipati,
osuti [ospem]/osipati, preplaviti;
prepuniti/prepunjayati; (vzzel) zaplaviti; a katonasg ~otta az egsz
orszgot vojska je preplavila elu
zemlju; a tmeg ~otta a teret svet je
poplavio trg
elraszts [~a, ~t] poplava, poplavljenje, preplava, preplavljenje
elrul [~t, ~j n ] ! (rulst kvet
el) izdati; 2. (kiad) odati/odavati;
~ja a titkot odati [odam]/odavati
[odajem] tajnu; 3. ~ja magt izdati/
izdavati [-dajem] se, odati se
elruls [~a, ~t] izdaja; (titok)
odavanje tajne
elrust [~ott, ~son] prodati/prodavati [-dajem]
elrusts [~a, ~t] prodaja, prodavanje
elrust [~J a . ~t, ~k] prodava [vca], prodavalac [-aoca]; (no)
prodavaica
elrverez [~ett, ~zen] prodati/prodavati [-dajem] putem drabe
13*

195

elbeszls-gyjtemny

elrvereztet [~ett, -essen] rasprodati/

rasprodavati [-dajem] na aukciji v
drabi
elrvul [~t, ~jon] osiroteti [-tim],
postati siroe, osirotiti [-tim]
els [~ott, ~son] (kincset) zakopati
(blago); (szl:) itt van a kutya ~va u
tom grmu lei zec
elasztikus [~at; ~an; ~abb] elastian
[-na], rastegljiv, gibak [gipka]
eltkoz [~ott, ~zon] prokleti [-kunem ]/proklinjati [-njem]; mg az
lett is ~za az ember da se cvek
ratosilja i ivota
eltkozott: ~ szemly prokletnik, prokletnjak
elavul [~t, ~j n ] zastareti [-rim]
elavult [~at; ~abb] zastareo [-ela],
preiveo [-ela]; ~ sz zastarela re;
~ szoks zastareo obiaj
elz|lk [~ott, ~zk/~zon] 1. raskvasiti se; nakvasiti se, natopiti se;
2. tv (lerszegedik) opiti se
elztat [~ott, -sson] raskvasiti
Elba [rCt] fldr (foly) Laba
elbgyad [~t, ~jon] sustati [-anem],
malaksati
[-kem]/malaksavati,
prenemagati [-aem] se
elbjol [~t, ~jon] oarati
elbjol draestan [-sna], oaravajui,
ljubak [ljupka]
elballag [~ott, ~jon] odvrljati
elbmszkod|ik [~ott, ~jk/~jon] zablenuti [-nem] se, zablejati [-jim],
ostati [-anem] zauen
elbns [~a, ~t] postupanje, postupak
elbnIik [~t, ~jon] 1. vmivel (feladattal megbirkzik) biti dorastao
emu v za to; 2. vkivel (ravo)
postupati s kim
elbarikdoz [~ott, ~zon] zabarikadirati
elbtortalanod|ik [~ott, ~jk/~jon]
obeshrabriti/obeshrabrivati -[rujem]
se, gubiti hrabrost
elbeszl [~t, ~jen] pripovedati;
(vmely olvasott v hallott dolgot)
prepriati/prepriavati
elbeszls [~e, ~t, ~ek] pripovetka
elbeszls-gyjtemny [~t, ~ek] zbirka pripovedaka

elbeszlget

196

elbeszlget [~ett, ~essenj porazgovoriti/porazgovarati, porazgovoriti se

elbeszl I. mn pripovedni, pripovedaki; ~ kltemny epska pesma,
epski spev, ep, epos; II. fn [~je, ~t,
~k] pripoyedac; (klt) epiar,
epik, epski pesnik
elbiceg [~ett, ~jen] othramati
[-mljem] elbr [~t, ~jon]
<elvisel> podneti
[-esem]/podnositi
elbrl [~t, ~jon] prosuditi/prosuivati [-ujem], oceniti/ocenjivati [njujem] elbrls [~a, ~t] ocenjivanje,
kritika,
prosuivanje elbizakod|lk [~ott,
~jk/~jon] poneti
[-esem] se, ponevideti [-dim] se
elbizakodott [~an] obestan [-sna],
uobraen, umiljen, pretenciozan [zna] elbizakodottsg [~a, ~ot]
uobraenost,
umiljenost
elbzza magt poneti [-esem] se
elbocst [~ott, -sson] otpustiti/otputati
elbocsts [~a, ~t, ~ok] otpust,
otputanje; ~ai kri traiti otpust
elbocst: ~ levl otpusnica
elbocstott fn [~J a > ~ at , ~ak] (szemly) otputenik elbokrosod|ik [~ott,
~jon] razbokoriti se, pustiti bokore elbolondit
[~ott, ~son] zaluditi/zaluivati [-ujem]
elbont [~ott, ~son] sruiti, razgraditi/razgraivati [-ujem] elbort
[~ott, ~son] pokriti elborul [~t,
~jon] 1. <id> naoblaiti se; 2. tv
~t az elmje um mu se pomraio
elborzad [~t, ~jon] uasnuti [-nem] se
elbotl|ik [~ott, -botoljkl-botoljon]
(tv is) pokliznuti, potaknuti
[-nem]
elbdl [~t, ~jn] zarilcati [-iem],
riknuti [-nem] elbcszs [~a, ~t]
oprotaj, rastanak
[-nka]
elbcsuzjik [~ott, ~zk/~zon] vkit
oprostiti/opratati se s kim, rastat'

elcsatol
[-anem] se sa kim; halaliti/halalji-vati
[-ljujem] se s kim bjlik [~t, ~jon]
sakriti [-ijem]/ sakrivati se,
skriti/skrivati se elbjtat [~ott,
-asson] sakriti [-ijem]/
sakrivati, skriti/skrivati elbuklik
[~ott, ~jk/~jon] 1. (elesik) pasti
[padnem]; 2. tv (kzdelemben)
podlei [-egnem]/podlegati [-eem]; 3.
tv (vizsgn) pasti (na ispitu)
elbuktat [~ott, -asson] 1. (felbort)
strovaliti; 2. (vizsgn) sruiti (na
ispitu) elburjnzik [~ott, -nozzk/nozzon]
rairiti se, uvreiti se elbutt [~ott,
~son] zaglupiti/zaglupljivati [-ljujem] elbutul [~t, ~jon]
oglupaviti, poaaveti [-vim], zaglupeti [-pim] elbvl
[~t, ~jn] oarati elbvl zanosan
[-sna], aroban [-bna], aran [-rna];
(p ltvny) oaravajui
le [~e, ~et, ~ek] dosetka, doskoica, poalica, ala, vic keld|ik
[~tt, ~jk/~jn] praviti dosetke;
~ik vkinek a rovsra aliti se na
neiji raun elcipel [~t, ~jenl
odvui [-uem]
odvlaiti
elcsbt [~ott, ~son] omamiti/otnamljivati [-ljujem], odmamiti, zavesti [edem]/zavoditi elcsbts [~a, ~t]
omamljivanje,
zavoenje
elcsbtott [~at; ~an] zaveden
elesal [~t, ~jon] odmamiti; (pl kutyt) odvabiti; (vevt) odvui [uem ]/odvlaiti
elesap [~ott, ~j n ] ! (elkerget)
oterati; 2. ~ja a gyomrt pokvariti
eludac
lcsapat [~a, ~ot, ~ok] 1. kat prethodnica; izvidnica, elni odred; 2. pol
avangarda,
udarna
brigada;
predvodnica; a kommunista prt a
munksosztly
~a
komunistika
partija je avangarda radnike klase
elcsatol [~t, ~jon] pol (orszgrszt,
terletet) prikljuiti, anektirati,

elcsattan
(nasilno) pripojiti, pridruiti, prisvojiti, proglasiti svojim; izvriti aneksiju
elcsattan [~t, ~jon] prasnuti [-nem]
elcsattant [~ott, ~son] (puskt) odapeti [-pnem]/odapinjati [-njem]
elcsavar [~t, ~jcm] 1. (/?/ csapot)
odvrnuti [-nem]; 2. tv ld elferdt 2.;
3. tv ~ja vkinek a fejt zavrteti [tim] kome giavu/mozak/pamet
elcsavarog [-rgott, ~jon] odlutati,
odskitati (se)
elcsen [~t, ~jen] smotati, zdipiti,
pridii [-ignem], smai v smaknuti
[-aknem]; ukrasti f-adem], salaberisati [-iem]
elcsendesed|ik [~ett, ~jen] smiriti/
smiravati se, stiati/stiavati se
elcsendesl [~t, ~jn] W elcsendesedik
elcsepegtet [~ett, -tessen] kanuti [nem], kapati sveom; (vgig)
prosipati v iskapati [-pijem] do
kraja, pustiti da taji v kaplje, pustiti
da tajanjem nestane
elcspel [~t, ~j en ] 1. (gabont) izmlatiti (ito); 2. tv (unalomig)
otrati
elcspelt tv otrcan, banalan [-Ina]; ~
frzis otrcana fraza
elcserl [~t, ~jen] 1. vmit vmirt v
vmire zameniti/zamenjivati [-njujem] to im, razmeniti neim, tr'ampiti neto neim; 2. (tvedsbl)
zameniti/zamenjivati, pobrkati
elcseveg [~ett, ~jen] (egy ideig)
proaskati
elcsigz [~ott, ~zon] zamoriti/zamarati, izmoditi, premoriti, izmuiti,
iznuriti/iznuravati
elcsigzott [~at; ~an; ~abb] premoren, izmoden, izmuen
elcsp [~ett, ~J en J (tv is) ukebati,
uloviti
elesitit [~ott, ~son] umiriti, uutkati,
umukati
elcsitul [~t, ~jon]: a zaj <r* vika jenja
v poputa v slabi, vika se stiava
elcsodlkozik [~ott, ~zk/~zon] zauditi se; (vmin) zadiviti se emu;
nagyon ~ik iuditi/iuavati se

197

eldugott

elcsr [~t, ~jon] arg l elcsen

elcsft [~ott, ~son] naruiti, napraviti runim
elcsukljlk: a hangja ~olt zagrcnuo se,
glas mu zastade, glas ga izneveri
eicsiszlik [~ott, -cssszk/-cssszon]
(tv is) pokliznuti [-nem], okliznuti
[-nem]/oklizivati [-zujem] se, otkliznuti [-nem]
elcsligged [~t, ~jen] klonuti duhom,
okljusiti se, malaksati [-kem]/
malaksavati
elcsggeszt [~ett, -esszn] obeshrabriti
eldadog [~ott, ~jon] izmucati
eldarl [~t, ~jon] tv otkantati,
odbrbljati, otkreketati [-eem]
ldegl [~t, ~jen] (elgedetten) ivucati, ivovati [ivujem]; (szksen)
ivotariti, tavoriti
eldicsekszik [-kedett, -kedjk/-kedjen ]
pohvaliti se
eldob [~ott, ~jon] odbaciti
eldobl [~t, ~jon] pobacati, raz bacati, odbaciti/odbacivati [-ujem],
razbaciti/razbacivati
eldolgozgat [~ott, -asson] raduckati,
raditi pomalo
eldorado [~Ja> ~t] dembelija (umiljena bajoslovna zemlja)
eldl [~t, ~jn] i. (felborul) izvrnuti
[-nem] se; 2. tv (megolddik)
resiti se
eldnget [~ett, -essen] izlemati, izdevetati, dobro istui [-uem], premlatiti, (pro)devetati, izmesiti koga
eldnt [~tt, ~sn] K (felbort) izvrnuti [-nem]; 2. tv (megold) odluiti, resiti
eldnts [~e, ~t] (krdis) reenje
eldntetlen nereen; ~ jtszma neodluna igra
eldrdl f~t, ~jn] zagruhati/zagruvati, prasnuti [-nem], zagrmeti [mim]; ~tek a puskk zagroktae
puke
elddol [~t, ~jon] otpevuckati, otpevuiti
eldug [~ott, ~jon] sakriti [-ijem]/
sakrivati, skriti/skrivati
eldugott: ~ hely budak

eldugul

198

eldugul [~t, ~jon] zaepiti se, zajaziti

se, zapuiti se
elduguls [~a, ~t] zaepljenje
eldurvul [~t, ~jon] ogrubeti [-bim],
podivljati
el 1. pred, na trgye; napomol rsze;
Belgrd ~ rkeztnk stigli smo napomol
Beogradu; lba ~ borul baciti se komu
pred noge; szeme ~ kerl izlaziti
komu na oi; 2. vki ~ megy ii u
susret komu; apnk ~ mentnk az
llomsra ili smo na stanicu
pred oca elbe pred njega/nju, preda
to; (foga-dsra> u susret komu; ~
ll stati preda to, pred koga; (tv.)
llok ~ (vllalom) primam se
ega; ~ helyez
pretpostaviti/pretpostavljati; ~ megy
ii v polaziti ko.nu u susret; ~
vg preduhitriti, presresti [retnem]/presretati [-eem] led [~t,
~J en ] oivljavati eledel [~e, ~t,
~ek] jelo, iestivo elefnt [~ja, ~ot,
~ok] slon elefntagyar [~a, ~t,
~ak] kljove
tb elefntcsont [~Ja ~ot]
slonovaa,
slonova kost elefntcsont-farags
[~a, ~t, ~ok]
rezbarenje u slonovoj kosti elg11. hat
1. (elgg) dosta, zadosta; ~ nehz
dosta
teko;
2.
(lltmnykiegsztknt) dosta, dovoljno; nem
~ nije dovoljno, pomanjkati, nedostajati
[-aje]; nem volt ~ idnk uzmanjkalo
nam je vreme; nincs ~ vmibl nema
ega u dovoljnoj meri; ~ volt!
(felszltsknt) dosta je bilo !
prestani! ~ az hozz, hogy . . . dosta t
da . . . ; 3. (k'zm:) akrmilyen kedves
vendg, hrom napig untig ~ najmilijeg
gosta tri je dana dosta; II. fn [elege,
eleget] 1. elege van vmibl biti sit
ega; presesti [-sednem]; elegem van
belle popeo mi se na glavu; elegem van
az letbl sit sam ivota; elege van
a kborlsbl prsel mu je tumaranje; 2. eleget dolgozik naraditi
eleget iszik napiti [-ijem] se; elege tesz
a krsnek udovoljiti/udovolja

elegyedik
vati v odazvati [-zovem]/odazi-vati
molbi; eleget tesz ktelessgnek
zadovoljiti/zadovoljavati
svojim
dunostima; eleget tesz a meghvsnak
odazvati [-zovem J/odazivati se
pozivu
slg2 ige [~ett, ~jen] izgoreti [-rim],
izgarati; teljesen ~ dogoreti [-rim]/
dogorevati
elegancia [~ja, ~t] elegancija, elegantnost; uglaenost, dobar ukus, biranost u odevanju elegns [~at; ~an;
~abb] elegantan
[-na]
elgedetlen I. mn [~t; ~l; ~ebb]
nezadovoljan [-ljna]; U. fn [~e, ~t,
~ek] nezadovoljnik elgedetlenked I ik
[~ett, ~jk/~jen]
biti nezadovoljan [-ljna]
elgedetlenked I. mn nezadovoljan
[-ljna]; II. fn [~t, ~k] nezadovoljnik
elgedetlensg [~e, ~et] nezadovoljstvo
elgedett [~et; ~en; ~ebb] zadovoljan [-ljna]; nagyon ~ prezadovoljan
[-ljna]
elgedettsg [~e, ~et] zadovoljstvo
elegen dosta (njih)
elegend dovoljan [-ljna], dostatan
[-tna]; nincs ~ tudsa njemu nedostaje znanja elgs [~e, ~t]
zagorevanje; lass ~
izgaranje elget [~ett, -essen]
spaliti; sok ft ~
sagoreti mnogo drva elgets [~e,
~t] spaljivanje elgg dovoljno, u
dovoljnoj meri elgia [~ja, ~t, ~k]
elegija elgsges (isk is) dovoljan
[-ljna],
dostatan [-tna]
elgtelen (isk is) nedovoljan [-ljna]
elgttel [~e, ~t] zadovoljtina, zadovoljenje, satisfakcija;- ~t ad dati
zadovoljtinu; ~t kvetel traiti
zadovoljtinu elegy [~e, ~et, ~ek]
smesa, meavina
elegyedjik [~ett, ~jk/~jen] meati se;
beszdbe ~ik vkivel upustiti/uputati
se u razgovor s kim

elegyenget
elegyenget [~ett, -gessen] {pl fldet)
uravnati (zemlju)
elegyes [~et] mgazd (vegyes) meovit
elegyt [~ett, ~sen] meati, pomeati
elegystly [~a, ~t] bruto-teina, ukupna teina
eleinte isprva, isprvice, iznajpre
eleje [-itj 1. (ells rsz) prednji deo;
2. (kezdet) poetak [-tka]; ~7
vgig od poetka do kraja; 3. ~/ veszi
vminek preduprediti/predupreivati [-ujem] to, spreiti/spreavati
to
elje 1. prednjega (v nju); 2. ~ megy
ii komu u susret
elejt [~ett, ~sen] 1. (leejt) ispustiti
(iz ruku); 2. (vadat) uloviti; (leterit) oboriti (divlja); egy lvssel ~
oboriti jednim metkom; 3. tv ~ egy
szt/megjegyzst procediti kroz zube
primedbu; uzbaciti/uzbacivati [ujem]
Elek [~et] Aleksa
elektriikl [~t, ~jon] M villamost
elektrd [~Ja ~ot, ~ok] elektroda
elektrodinamika [~t] elektrodimamika
elektrodinamiki elektrodinamian [na], elektrodinamiki
elektrokardiogrf [~Ja. ~ot] elektrokardiograf (aparat koji registruje
rad srca)
elektrokardiogram [~ja ~ot] dijagram koji se dobije pomou elektrokardiografa
elektrokmia
[~t]
elektrohemija,
elektrokemija
elektrokmiai elektrohemijski; ~ ipar
elektrohemijska industrija
elektrolit vegy elektrolit (rastvor
elektrine baterije)
elektrolzis [~e, ~t] elektroliza
elektromgnes [~e, ~t, ~ek] elektromagnet
elektromgneses elektromagnetni; vili
~ ramszaggat elektromagnetni prekida struje; ~ hullm elektromagnetni val/talas
elektromrnk [~e, ~t, ~k] elektroinenjer
elektromos [~at] elektrian [-na]; ~
ram elektrina struja; ~ fz elek-

199

lelmiszerhalmoz

trini reso, elektrino kuvalo/kuhalo;

~ rezgs elektrini titraj; ~ tr elektrostatino polje; ~ tlts elektrini
naboj
elektromossg [~a, ~ot] elektricitet;
pozitv ~ pozitivan elektricitet; negativ ~ negativan elektricitet
elektromossgtan [~t] nauka o elektricitetu
elektromotor [~j a> ~t, ~ok] msz
elektromotor, elektrini motor
elektromotoros elektromotorni
elektron [~J a > ~t, ~ok] fiz elektron
elektron- elektronski
elektroncs [-csvet, -csvek] elektronska cev, radiocev, elektronska lampa, radio-lampa, vakuum-lampa
elektronika [^it] elektronika
elektronikus elektronski, elektronian
[-na]; ~ szmolgp elektronsko
raunalo, kompjutor, kompjuter
elektronmikroszkp [~ja, ~ot, ~ok]
elektronski mikroskop
elektrotechnika [^t] elektrotehnika
elektrotechnikai elektrotehniki
elektrotechnikus [~a, ~t, ~ok]
elektrotehniar
ell [~t, ~jenl 1- vmeddig proiveti [vim]; 2. (megl) izlaziti na kraj
lelem [lelme, lelmet] hrana; kat
provijant; lelmet ad vkinek prihraniti/prihranjivati [-njujem]
lelmes [~t; ~en; ~ebb] umean [na], promuuran [-rna], okretan [tna], dovitljiv, otrouman [-mna]
lelmessg [~e, ~et] dovitljivost
lelmez [~ett, ~zen] hraniti, prepitati/
prepitavati
lelmezs [~e, ~t] ishrana, prepitanje
lelmezstan [~t] nauka o ishrani,
dijetetika, nauka o dijeti, higijena
ishrane
lelmiszer [~e, ~t, ~ek] namirnica,
ive, ivotna/ivena namirnica,
jestivo
lelmiszercsomag [~J a ~t, ~ok]
paket sa ivotnim namirnicama
lelmiszerhalmoz [~ja, ~t, ~k] nagomilavalac [-vaoca] ivotnih namirnica

lelmiszeripar
lelmiszeripar [~a, ~t] prehrambena
industrija
lelmiszeripari: ~ kombinat prehrambeni kombinat
leltnlszerjegy [~e, ~et, ~ek] karta
(za ivotne/ivene) namirnice
lelmiszerkszlet [~e, ~et, ~ek] zaliha
hrane,
zaliha
ivotnih
namirnica
elemei [~t, ~jen] <elcsen> predii [entktelen)neznatan[-tna]
eleped [~t, ~Jen]: ~ a btl umirati [rem] v venuti [-nem] od bola; ~ a
szomjsgtl skapavati od ei; ~ a
vgytl/vgyakozstl izgoreti [-rim]
v izgarati od enje/elje, ginuti [nem] od eznua/enje
elr [~t, ~jen] 1. vmit (kzzel)
dohvatiti/dohvatati; (megfog vmit
kzzel, szerszmmal) zahvatiti/zahvatati, domaiti, domahnuti [-nem ];
(tv is) dostii [-ignem]/dostizati [iem]; olyan alacsony, hogy kzzel el
tudtam rni tako nisko da sam
mogao rukom dohvatiti; 2. vkit
(utolr) stii; a levelem ~te moje
pismo ga je stiglo; 3. tv dostii/
dostizati, dobiti; ~te cljt postigao
je svoj cilj; eredmnyt ~ postii/
postizati uspeh; magas kort r el
doiveti visoku starost; semmit sem
tudok ~ni nla ne mogu kod njega
nita postii; ~tk, hogy . . . uspeli
smo da . .. ; 4. vmeddig dopreti/
dopirati [-pirem], dosegnuti [-nem]
s dosei [-egnem]/dosezati [-eem];
dogurati do birt e
elered [~t, ~jen] (folyni kezd) potei
[-eem]/poticati [-iem]; ~t az orrom
vre potekla mi krv iz nosa; ~t az es
poela je kia
elereszt [~ett, -resszen] (ot)pustiti; ~i
a fle mellett preuti; (ld mg
elenged 1., 2.)

trgovina
ivotnim/ivenim
namirnicama
elem [~e, ~et, ~ek] 1. stihija, elemeriat [-nta]; 2. tv ~ben van u
svom je elementu; 3. <lmpaelem>
baterija
lemedett potar, mator; odmakao
lelmiszerzlet [~e, ~et, ~ek] [-kla]
u dobi

200

elereszt
ignem] s predignuti [-nem]/predizati [-em], zdipiti, smandariti
Elemr [~t] Elemir
elemszt [~ett, -sszen] unititi,
umoriti
elemez [~ett, ~zen] ralanjavati,
analizirati, analizovati [-zujem]
elemi 1. elementaran [-rna]; ~
elrhetetlen [~l] nedostian [-na],
nedomaan [-na]; nedosean [na]
elrhet dostian [-na], dostiiv,
dostiljiv
elrkez|ik [~ett, ~zk/~zen] 1.
vhov stii [-ignem], prispeti; 2.
(idrl) doi [doem]; ~ett az id
dolo je vreme
eiernyed [~t, ~jen] (o)labaveti [vim],
olabaviti
se,
jenjati/jenjavati,
(p)opustiti/
(p)oputati, olabaviti/ olabavi
jivati
[-ljujem],
postati
[anemj/postajati [-jem] labav, oslabeti [-bim]
elernyeds [~e, ~t] oputanje, (o)labavljenje, jenjanje, umaranje, klonulost
elernyedt olabaveo [-ela], klonuo
[-ula]
elernyeszt [~ett, -nyesszen, ~eni]
moriti/zamarati
elertlenediik [~ett, ~jk/~jen] oslabiti/oslabijavati, postati [-anem]/
postajati [-jem] slab, oslabeti [bim], zaonernoati
elrtktelenedjik [~ett, ~jen] (iz-)
gubiti vrednost, obezvrediti/obezvreivati [-dujem] se
elrzkeny [~t, ~jn] ganuti [nem] se
les [~et; ~en; ~ebb] 1. otar [-tra];
bridak [-tka], iljkast; ks otar
no; 2. kat ~ tltet otar metak [tka]/naboj; ~re toli puniti otrim
metkom; 3. (bnt, heves) otar,
estok; ~ hangon otrim glasom;
4. ~ elme ju otrouman f-mna],
pronicljiv; ~ eszii bistar [-tra],
bistrouman [-mna]; ~ halls
dobroga sluha, otroga sluha; ~
szem
otrovidan
[-dna],
bistrook
ls [~e, ~t] ivljenje
elengedhetetlen [~l] neophodaan
lenjr vodei; ~ elmlet vodea

elrhetetlen
csaps elementarna nesrea; ~
ervel
elementarnom
snagom/silom;
2.
(alapvet,
kezdeti) osnovni; ~ formk
elementarne
forme;
osnovni
oblici; ~ iskola osnovna/puka
kola
elemista
[~ja,
-it,
-ck]
osnovnokolac
[-lca],
pukokolac [-lca]
lnk [~et; ~en; ~ebb] iv, ivahan [hna]; bodar [-dra], pun temperamenta; io [ila], okretan [-tna];
~ fantzia bujna mata, iva
mata; ~ gyerek ikov; az utca
~ ulica je iva
lnkt [~ett, ~sen] oivljavati
lnksg [~e, ~et] ivost, ivahnost,
ilost
lnkl [~t, -jn] oiveti [-vim]
elenyszs [~e, ~t] nestajanje
elenysz I lk [~ett, -sszen] nestati [anem]/nestajati [-jem], izgubiti se
elenysz(jel
elesedjik [~ett, ~j^k/~jen] zaotravati se
elesg [~e ~et] hrana
leseimjsg [~e, ~e t] pronicavost,
pronicljivost
elesett [~et; ~en; ~ebb] 1.
(csatban)
pao
[pala];
2.
(tehetetlen, szerencstlen) bedan
[-dna], bespomoan [-naj
elnekel
[~t,
~jen]
otpevati,
ispevati;
(templomban)
otpojati [-jem]
ralanjivao
elenged [~ett, ~J en l " (kienged a
kezbl) ispustiti/isputati iz ruku;
engedd el a kilincset! pusti kvaku !
2. vhov pustiti (da ide nekuda);
elesjik [~ett, ~sk/~sen] pasti [padnem ]/padati
lest
[~et,
~sen]
otriti;
(kszrl)
brusiti;
(frszfogakat) zubiti
lskamra [~ja, -it, 4k] ostava,
spremite za jelo, smonica,
spremnica za hranu, pajz(a),
iler
leslts [~a, ~t] ostrovid(n)ost
leslvszet
[~e,
~et]
pucanje/gaanje otrim v bojnim
mecima v na otro
lessg [~e, ~et] (tv is) otrina
lstr [~a, ~at, ~ak] itnica; tv

201

letfogytiglan
elemzsia [~ja, At] np jestvina, jea
elemzs [~e, ~t, ~ek] vkinek az
adssgt halaliti, halaljivati [ljujem] nekome dug; 4. (megbocst) otpustiti/otputati, oprostiti/opratati; 5. tv ~ a fle mellett
preuti [-ujem]

(vmely orszg) hlebnica

leszt [~ett, lesszen, ~eni] 1.
oivljavati; 2. (tzet) podsticati
[-iem], arkati
leszt [~je, ~t] (erjeszt)
kvasac !
[-sca],
previra,
previrnik
lesztgombk [~at] kvasne
gljivice
let [~e, ~et, ~ek] 1. ivot; ilyen
az ~ takav je ivot; ~ben van
biti iv; atyja ~ben za oeva
ivota;
~e
virgban
u
naponu/cvetu
mladosti;
~re
breszt
oiviti;
egsz
~re
doivotno; kroz itav ivot;
vkinek ~re tr raditi kome o
glavi; az ~rl van sz radi se o
njegovoj glavi; ~t veszti poginuti
[-nem]; tele van ~tel on je pun
ivota; hossz ~ starovean [na];
2.
tv
~be
lp
stupiti/stupati na snagu; ~lptet
uvesti [-edem] (zakon); ~be
vg vitalan [-Ina], (od) ivotne
vrednosti/vanosti; ~be vg
dolog stvar od presudne vanosti;
~et nt vkibe uliti [-ijem]/
ulivati duh u nekoga; ne jtssz az
~eddel! dae nisi glavom alio !
letbiztosts [~a, ~t] osiguranje
ivota
leter [-ereje, ~t] ivotna snaga,
krepkost
leters pun ivotne snage, krepak
[-pka], bujan [-jna]
let- s munkakrlmnyek
ivotni i radni uslovi
letfelfogs [~a, ~t] pogled na
ivot; ivotni nazori tb
letfelttel [~e, ~t, ~ek] uslov/uvet
ivota, ivotne prilike tb; ~ek
uslovi ivota
letfogytiglan doivotno

lelmiszeripar
lelmiszeripar [~a, ~t] prehrambena
industrija
lelmiszeripari: ~ kombinat prehrambeni kombinat
lelmiszerjegy [~e, ~et, ~ek] karta
(za ivotne/ivene) namirnice
lelmiszerkszlet [~e, ~et, ~ek] zaliha hrane, zaliha ivotnih namirnica
lelmiszerzlet [~e, ~et, ~ek] trgovina ivotnim/ivenim namirnicama
elem [~e, ~et, ~ek] 1. stihija, elemeriat [-nta]; 2. tv ~ben van u
svom je elementu; 3. (lmpaelem)
baterija
elemedit potar, mator; odmakao [kla] u dobi
elemei [~t, ~je n] <elcsen> predii [ignem] s predignuti [-nem]/predizati f-em], zdipiti, smandariti
Elemr [~t] Elemir
elemszt [~ett, -sszen] unititi, umoriti
elemez [~ett, ~zen] ralanjavati,
analizirati, analizovati [-zujem]
elemi 1. elementaran [-rna]; ~ csaps
elementarna nesrea; ~ ervel elementarnom snagom/silom; 2. (alapvet, kezdeti) osnovni; ~ formk
elementarne forme; osnovni oblici;
~ iskola osnovna/puka kola
elemista [~ja, ~t, <k] osnovnokolac
[-lca], pukokolac [-Ica]
elemzsia [~ja, ~t] np jestvina, jea
elemzs [~e, ~t, ~ek] ralanjavanje,
analiza; razludba rg
elemz I. mn analitian [-na],
analitiki, ralanjujui; II. fn [~je,
~t, ~k] analitiar, ralanjiva
elnekel [~t, ~jen] otpevati, ispevati;
(templomban)
otpojati
[-jem]
elenged [~ett, ~jen] 1. (kienged a
kezbl) ispustiti/isputati iz ruku;
engedd el a kilincset! pusti kvaku!
2. vhov pustiti (da ide nekuda);
otpustiti/otputati; 3. (adssgot)
oprostiti, otpustiti (dug); ~f vkinek
az adssgt halaliti, halaljivati [ljujem] nekome dug; 4. (megbocst) otpustiti/otputati, oprostiti/opratati; 5. tv ~i a fle mellett
preuti [-ujem]

200

elereszt

elengedhetetlen [~l] neophodan [dna], bitan [-tna]

lenjr vodei; ~ elmlet vodea
teorija
lnk [~et; ~en; ~ebb] iv, ivahan [hna]; bodar [-dra], pun temperamenta; io [ila], okretan [-tna];
~ fantzia bujna mata, iva
mata; ~ gyerek ikov; az utca
~ ulica je iva
lnkt [~ett, sen] oivljavati
lnksg [~e, ~et] ivost, ivahnost,
ilost
lnkl [~t, ~jn] oiveti [-vim]
elenyszs [~e, ~t] nestajanje
elenyszek [~ett, -sszen] nestati [anem]/nestajati [-jem], izgubiti se
elenysz(jelentktelen)neznatan[-tna]
eleped [~t, ~jen]: ~ a btl umirati [rem] v venuti [-nem] od bola; ~ a
szomjsgtl skapavati od ei; ~ a
vgytl/vgyakozstl izgoreti [-rim]
v izgarati od enje/elje, ginuti [nem] od eznua/enje
elr [~t, jen] 1. vmit (kzzel)
dohvatiti/dohvatati; (megfog vmit
kzzel, szerszmmal) zahvatiti/zahvatati, domaiti, domahnuti [-nem ];
(tv is) dostii [-ignem]/dostizati [iem]; olyan alacsony, hogy kzzel el
tudtam rni tako nisko da sam
mogao rukom dohvatiti; 2. vkit
(utolr) stii; a levelem ~te moje
pismo ga je stiglo; 3. tv dostii/
dostizati, dobiti; ~te cljt postigao
je svoj cilj; eredmnyt ~ postii/
postizati uspeh; magas kort r el
doiveti visoku starost; semmit sem
tudok ~ni nla ne mogu kod njega
nita postii; ~tk, hogy . . . uspeli
smo da . . . ; 4. vmeddig dopreti/
dopirati [-pirem], dosegnuti [-nem]
s dosei [-egnem]/dosezati [-eem];
dogurati do birt e
elered [~t, ~Jen] (folyni kezd) potei [eem]/poticati [-iem]; ~taz orrom
vre potekla mi krv iz nosa; ~t az es
poela je kia
elereszt [~ett, -resszen] (ot)pustiti; ~/ a
fle mellett preuti; (ld mg elenged
1., 2.)

elrhetetlen

201

elrhetetlen [~l] nedostian [-na],

nedomaan [-na]; nedosean [-na]
elrhet dostian [-na], dostiiv,
dostiljiv
elrkez|ik [~ett, ~zk/~zen] 1. vhov
stii [-ignem], prispeti; 2. (idrl)
doi [doem]; ~ett az id dolo je
vreme
elernyed [~t, ~Jen] (o)labaveti [-vim],
olabaviti
se,
jenjati/jenjavati,
(p)opustiti/(p)oputati,
olabaviti/
olabavljivati [-ljujem], postati [anem]/postajati [-jem] labav, oslabeti [-bim]
elernyeds [<~e, ~t] oputanje, (o)labavljenje, jenjanje, umaranje, klonulost
elernyedt olabaveo [-ela], klonuo [ula]
elernyeszt [~ett, -nyesszen, ~eni]
moriti/zamarati
elertlened|ik [~ett, ~jk/~jen] oslabiti/oslabi java ti, postati [-anem]/
postajati [-jem] slab, oslabeti [-bim],
zaonemoati
elrtktelenedik [~ett, ~jen] (iz-)
gubiti vrednost, obezvrediti/obezvreivati [-dujem] se
elrzkenyl [~t, ~jn] ganuti [-nem]
se
les [~et; ~en; ~ebb] 1. otar [-tra];
bridak [-tka], iljkast; ~ ks otar
no; 2. kat ~ tltet otar metak [tka]/naboj; ~re tlt puniti otrim
metkom; 3. (bnt, heves) otar,
estok; ~ hangon otrim glasom; 4.
~ elmj otrouman [-mna], pronicljiv; ~ esz bistar [-tra], bistrouman [-mna]; ~ halls dobroga
sluha, otroga sluha; ~ szem
otrovidan [-dna], bistrook
ls [~e, ~t] ivljenje
elesed|ik [~ett, ~j^k/~jen] zaotravati se
elesg [~e ~et] hrana
leseimjsg [*-e, ~et] pronicavost,
pronicljivost
elesett [~et; ~en; ~ebb] 1. (csatban)
pao [pala]; 2. (tehetetlen, szerencstlen) bedan [-dna], bespomoan
[-na]

letfogytiglan
eles lk [~ett, ~sk/~sen] pasti [padnem]/padati
lest [~et, ~sen] otriti; (kszrl)
brusiti; (frszfogakat) zubiti
lskamra [~ja, At, ^k] ostava,
spremite za jelo, smonica, spremnica za hranu, pajz(a), iler
leslts [~a, ~t] ostrovid(n)ost
leslvszet [~e, ~et] pucanje/gaanje
otrim v bojnim mecima v na otro
lessg [~e, ~et] (tv is) otrina
lstr [~a, ~at, ~ak] itnica; tv
(vmely orszg) hlebnica
leszt [~ett, lesszen, ~eni] 1. oivljavati; 2. (tzet) podsticati [-iem],
arkati
leszt [~je, ~t] (erjeszt) kvasac [sca], previra, previrnik
lesztgombk [~at] kvasne gljivice
let [~e, ~et, ~ek] 1. ivot; ilyen az ~
takav je ivot; ~ben van biti iv;
atyja ~ben za oeva ivota; ~c virgban u naponu/cvetu mladosti; ~re
breszt oiviti; egsz ~re doivotno;
kroz itav ivot; vkinek ~re tr
raditi kome o glavi; az ~rl van sz
radi se o njegovoj glavi; ~t veszti
poginuti [-nem]; tele van ~tel on je
pun ivota; hossz ~ starovean [na]; 2. tv ~be lp stupiti/stupati na
snagu; ~be lptet uvesti [-edem]
(zakon); ~be vg vitalan [-Ina],
(od) ivotne vrednosti/vanosti; ~be
vg dolog stvar od presudne vanosti; ~et nt vkibe uliti [-ijem]/
ulivati duh u nekoga; ne jtssz az
~eddel! dae nisi glavom alio !
letbiztosts [~a, ~t] osiguranje ivota
leter [-ereje, ~t] ivotna snaga,
krepkost
leters pun ivotne snage, krepak [pka], bujan [-jna]
let- s munkakrlmnyek ivotni
i radni uslovi
letfelfogs [~a, ~t] pogled na ivot;
ivotni nazori tb
letfelttel [~e, ~t, ~ek] uslov/uvet
ivota, ivotne prilike tb ; ~ek uslovi
ivota
letfogytiglan doivotno

letfogytiglani

202

letfogytiglani doivotan [-tna], dosmrtan [-tna]; ~ brtn doivotni

zatvor; ~ fegyhz doivotna robija; ~
haszonlvezet v hasznlati jog doivotno
uivanje letfolyamat
[~a,
~ot]
ivotni tok/
proces letforma [-ija, At, Ak]
oblik/nain
ivota lethallharc [~a, ~ot] borba
na ivot
i smrt
lethivats [~a, ~t] ivotni poziv
leth [~en] veran [-rna], istinit
letjradk [~a, ~ot, ~ok] doivotna
renta
letjel [~e, ~t] znak ivota
letjelensg [~e, ~et, ~ek] ivotna
pojava letkedv [~e, ~et] ivotna
radost,
volja za ivotom letkp [~e, ~et,
~ek] anr-slika letkpes sposoban
[-bna] za ivot letkpessg [~e,
~et] ivotna snaga/
sposobnost, vitalnost, ivotnost
letkor [~a, ~t, ~ok] dob [-bi] n,
uzrast; doba/godine ivota
letkrlmnyek [~et] ivotne prilike
letkzssg [~e, ~et] ivotna zajednica
letlehetsg [~e, ~et, ~ek] mogunost egzistiranja/egzistencije, ivotna
mogunost letlen [~l; ~ebb] tup
letment' [~je, ~t, ~k] spasilac
[-ioca] ivota
letmd [~ja> ~ot, ~ok] ivljenje;
nain ivota/ivljenja; szegnyes ~
oskudan ivot; csavarg ~ot folytat
iveti skitnikim ivotom letm
[~ve, ~ vet] ivotno delo
letmkds [~e, ~t] ivotna funkcija
letnagysga u prirodnoj/naravnoj
veliini; ~ kp slika u prirodnoj
veliini
letrm [~e, ~t, ~ok] ivotna radost
letsztn [~e, ~t, ~k] ivotni nagon
letplya [Ajz, At, Ak] 1. (hivats)
zvanje, zanimanje, poziv; 2. (vkinek az lettja) ivotni put

eleven
letrajz [~a, ~ot, ~ok] biografija,
ivotopis
letrajzi biografski; ~ adatok biografski podaci letrajzr [~ja, ~t,
~k] biograf,
ivotopisac [-sca] letre-hallra na
krv i no, na ivot i
smrt letreval sposoban [-bna] za
ivoi,
umean [-na], vest letrevalsg
[~a, ~ot] ivotna spo
sobnost/umenost letritmus [~a,
~t] ritam ivota letsznvonal [~a,
~t] ivotni stan
dard/nivo letszksglet [~e, ~et]
ivotna po
treba lettan [~a, ~t] orv biologija,
fiziolo
gija lettani bioloki; ~ hatas
bioloki
uticaj lettapasztalat [~a, ~ot, ~ok]
ivotnu
iskustvo lettrs [~a, ~at] drug v
(n) drugarici
u ivotu, ivotni drug; saputnik
ivota lettartam [~a, ~ot] vek,
trajanje
ivota lettelen [~l] 1. bez
ivota, mrtav,
beivotan [-tna]; 2. (kihalt) pusi,
~ termszet neiva priroda lettr
[-tere, ~t] ivotni prostor
lettrtnet [~e, ~et] povest ivot.i.
ivotni put
letunt [~at; ~an; ~abb] sit ivot.'
lett [~ja, -utat] ivotni put
letveszly [~e, ~t] ivotna opasno,i.
pogibao [-bli] n po ivot, opasnoj
po ivot; ~nek teszi ki magt i l . i h

tapiju od glave letveszlyes [~en]

opasan [-sna | |>"
ivot
letvidm [~an] pun ivotnog polet.i
letviszonyok [~at] ivotne prihi-.
elevtor [~a, ~t, ~ok] diza, d i / . i l ".
dizalica, uspinjaa eleve unapred
eleven I. mn [~en; ~ebb] 1. -. e i n
iv; ~ er iva sila; ~ hs ivo me-....
2. (lnk) iv, ivahan f-hnaj, < *
[ila]; trf ~ rdg <gyenu<i

Uvtnag

203

ivi avo; II. fn [~e, ~t, ~ek] ~be

vg zasei u ivo meso; tv ~re
lapint pogoditi u ivac Itvensg
[~e, ~et] ivost, ivahnost,
Most
levenszls [~t] biol viviparija
llvl [~t, ~j' n ] jog zastareti [-ri],
gasiti se llvls [~e, ~t]
zastarelost; kereset
~<" zastarelost potraivanja; szerzi
jog
~e zastarelost/zastarevanje
autorskog prava (Kvillhetetlen
1. jog nezastariv; 2.
<el nem ml) neprolazan [-zna],
trajan [-jna] tUvUlhetetlensg
[~e, ~et] jog nezastarljivost llvlt zastareo [-ela]
ltz [~ett, ~zen] zaotravati
lUCiarodjik [~ott]: ~ik a szve stee
mu se srce
Ifaey [~ott, ~jon] smrznuti [-nern]
Ifajul [~t, ~jon] izroditi se, izopaiti
ic, izmetnuti [-nem]/izmetati [-eem]
se tlfajuls [~a, ~t, ~ok]
degeneracija,
Izroavanje
tlfaiult izroen, izopaen tlfajzs
[~a, ~t] izroenje, izroavanje lfajz|lk [~ott] degenerisati [iem] se,
Izopaiti se, izmetnuti [-nem]/izmetati [-eem] se llfirad [~t, ~jon]
umoriti se llfirads [~a, ~t]
umaranje, umor, i umornost
[llfiraszt [~ott, -asszon] umoriti/
i umarati
[lfisod|ik [~ott, ~jk/~jon] nv odrver neti [-ni] (se), odrveiti se 1
Illiodott odrveneo [-ela] Ifiiul [~t,
~jon] otupeti [-pim] tllfiiult [~an]
apatian [-na], otupeo
[-ela]
ilfec

[ alfccseg [~ett, ~jen] 1. (sokig) dugo

brbljati; ~ a titkot izbrbljati tajnu; 2.
~ az idt probrbljati vreme
Ifecsrel [~t, ~jen] (pnzt stb}
proerdati, profukati, ludo/nemilice
troiti, rasipati, prosuti [-spem]/
prosipati, prohariti; vagyont ~

elfogadhat

rastoiti v unititi v upropastiti

imovinu
elfed [~ett, ~jen] pokriti [-ijem], zaklopiti
elfehredjik [~ett, ~jen] 1. pobeleti [lim]; 2. (elspad) pobledeti [dim]
elfektet [~ett, -tessen]: ~; az gyet
zabaciti stvar
elfekv (ru) neprodan, neprodat
elfeled [~ett, ~jen] zaboraviti, predati zaboravu, smetnuti [-nem] s
uma
elfelejt [~ett, ~sen] zaboraviti; ezt ~i
az ember to ili iz pamenja; hogy
el ne felejtsem! da ne zaboravim !
elfelejthet (knnyen) zaboravljiv
elfelez [~ett, ~zen] prepoloviti/prepolovljivati [-ljujem], (raz)deliti na
pola, raspoloviti, raspolutiti/raspoluivati [-ujem]
elfr [~t, ~jen] imati mesta, stati [anem]/stajati [-jem]; hnyan frnek
el a tanteremben? koliko ljudi moe
da stane u uionicu?
elferdt [~ett, ~sen] 1. iskriviti/iskrivljivati [-ljujem], naheriti; 2. tv
(szt) izopaiti/izopaavati; (rtelmet) iskriviti/iskrivljivati [-ljujem]
(smisao neega)
elferdtett izopaen
elfintort: ~ja az arct iskriviti/iskrivljivati [-ljujem] lice; iskreveljiti se
elfog [~ott, ~j n ] ! uhvatiti, uloviti;
2. (letartztat) uhapsiti; 3. (tv:) vmi
vkit obuzeti [-zmem]/obuzimati;
~ta a fletem obuze ga strah; ~ az
lmossg hvata me san
elfogad [~ott, ~jon] primiti/primati,
prihvatiti/prihvaati s prihvatati;
nem fogadja el ne prima, ne prihvaa;
a javaslatot ~tk predlog je primljen;
(ker:) vltt ~ akceptirati v
akceptovati [-tujem] v prihvatiti
menicu
elfogads [~a, ~t] prihvat; javaslat
~a prihvat/prihvaanje predloga
elfogadhatatlan neprihvatljiv, neprijemljiv
elfogadhat prihvatljiv, prijemljiv

elfogad

204

elgazosodi
k

elfogad [~ja, ~t] (vltn) pri

uzdravati se od suza; ~ja a lelkihvatnik, akceptant elfogadvny
ismeret szavt zagluiti v uguiti glas
f~t] (vlt) menini
savesti
akcept
elfojts [~a, ~t] uguenje, uguivaelfogat [~ott, -gasson] dati uhapsiti
nje
elfogats [~a, ~t] hapenje elfoglal elfojtott uguen
[~t, ~jon] 1. zauzeti [-zmem]/ elfolyjlk [~t, ~jk/~jon] otei [-eem]/
zauzimati; zahvatiti/zahvatati; bioticati [-iem]
zonyos teret foglal el zapremiti/za- elfonnyad [~t, ~jon] uvenuti [-nem]
premati, zauzimati izvestan prostor; elfordt [~ott, ~son] 1. okrenuti [~ja a helyt zauzeti mesto; ez nagyon
nem]; 2. (tekintetet) odvrnuti [sok helyet foglal el to zauzima previe
nem]/odvrtati f-rem]
prostora; 2. kat zauzeti, osvojiti; ~ja az elfordul [~t, ~jon] okrenuti se
ellensges
llst
zauzeti
[- elforgcsol [~t, ~jon] 1. iscepkati; 2.
zmem]/zauzimati
neprijateljski
tv (ert, idt) traiti (snagu, vrepoloaj; rajtatsszern ~ja a vrost
me)
zauzeti varo na prepad; rohammal ~ elforgat [~ott, -asson] odvrnuti [-nem]/
zauzeti na juri
odvrtati [-rem], zavrtati
elfoglals [~a, ~t] zauzimanje; kat elforr [~t, ~jon] prevreti [-rim]/
(p/ vros) zauzee; lls ~a (szolprevirati [-rem]
glati) nastupanje slube; zauzi- elf [~tt, jn] savreti [-rem]/savimanje poloaja, stupanje na durati [-rem]
nost
elfldel [~t, ~Jen] zakopati, ukopati,
elfoglalt zauzet
sahraniti
elfoglaltsg [~a, ~ot, ~ok] 1. zauze- elfiij [~t, ~jon] 1. (vhonnan vhov)
tost; 2. (munka) posao [-ste]; ms
oduvati, oduhati; (szl) razduvati,
~ot tall magnak nai sebi drugi
raspuhati [-ue]; 2. (gyertyt)
posao
ugasiti (svecu); 3. (ntt) otpevati,
elfogdott [~at; ~an; ~abb] zbunjen
otsvirati
elfogdottsg [~a, ~ot] zbunjenost
elftl: ~/ a llegzete zastao mu
elfogulatlan [~ul] bespristran, besdah
pristrastan [-sna], nepristrastan [elfut [~ott, -fusson] 1. otrati [-im],
sna], nepristran
utei [-eem], pobei [-egnem], odelfogulatlansg [~a, ~ot] nepristrasmagliti; vmi mellett ~ protrati [nost, nepristranost
im]; 2. tv ~ott a mreg razljutio
elfogult [~at; ~an; ~abb;] pristran,
sam se, obuze me srdba; arct ~otta
predrasudan [-dna]
a pir licem mu se razli rumenilo,
elfogultsg [~a, ~ot] pristranost
rumen mu oblije obraze
elfogy [~ott, ~jon] 1. nestati [-anem]/ elfrszel [~t, ~Jen] otpiliti
nestajati [-jem]; (kszlet) dotrajati elftyl [~t, ~jn] (dallamot) odzvi[-jem]; ~ott a bor pretrglo se vino;
dati [-dim]
a pnz 'ott novac je potroen; 2. elgncsol [~t, ~jon] 1. vkit podmettv ~ott a trelme izgubio je strpljenuti [-nem] komu nogu; potkinuti [nje
nem]/potkidati koga; 2. (meghist)
elfogyaszt [~ott, -asszon] 1. potroiti;
osujetiti; 3. sp faulirati, nepropisno
2. (megeszik) pojesti, izjesti [-edem],
napasti [-padnem]
izesti [izedem]
elgzol [~t, ~jon] pogaziti
elfogyaszts [~a, ~t] potronja
elgzost [~ott, ~son] zaraziti gasom/
elfojt [~ott, ~son] uguiti, zagluiti;
plinom, pustiti gas/plin
~ja a felkelst uguiti ustanak; ~ja elgazosod|ik [~ott, ~jon] obraia knnyeit zadrati [-im] suze,
vati[-uje] korovom

elgennye
d

205

elgennyed [~t, ~Jenl razgnojiti/

razgnojavati se; a seb ~t rana se
dala na zlo
elgennyesedlik [~ett, ~jk/~jen] ugnojiti se
elgereblyz [~ett, ~zen] mgazd pograb(u)ljati
elgondol [~t, ~jon] zamisliti/zamiljati,
predstaviti/predstavljati sebi, nasnovati [-nujem]
elgondolkodjik [~ott, ^ek/^jon] razmiljati
elgondolkozik [~ott, ~zk/~zon] ld
elgondolkodik
elgrbt [~ett, ~sen] iskriviti/iskrivljivati [-ljujem]; (kst, kulcsot) uvinuti [-nem]
elgrbl [~t, ~jn] iskriviti se
elg'zlg [-zlgtt, ~jn] ispariti/isparavati se, ishlapeti [-pim]/ishlapljivati [-ljujem], izvetreti [-rim]
elgurit [~ott, ~son] otkotrljati
elgurul [~t, ~jon] otkotrljati se
elgyalogol [~t, ~jon] otpeaiti
elgyengt [~et, ~sen] oslabiti, islabiti,
raslabiti
elgyengl [~t, ~jn] oslabiti, oslabeti
[-bim], islabeti [-bim], oronuti [nem]
elgyenglt oronuo [-ula]
elgyomosod|ik [~ott, ~jk/~jon] ld
elgazosodik
elgytr [~t, ~jn] izmrcvariti, izmuiti, napatiti
elgytrd lik [~tt, ~jk/~jn] izmuiti se
elhadar [~t, ~jon] odverglati, otfrflati,
otkantati
elhagy [~ott, ~jon] 1. (megelz)
trsait mind ~ta a nvsben nadrastao je sve svoje drugove, poodmaknuo je u rastu od svojih drugova;
2. (elveszt) izgubiti; 3. (mellz)
ostaviti/ostavljati; ezt ~hatjuk ovo
moemo (iz)ostaviti; ~ta a dohnyzst ostavio puenje, napustio je
puenje, ostavio se puenja; 4.
vkit ostaviti/ostavljati, napustiti/
naputati; ~ta az ereje izneverila ga
snaga; 5. ~ja magt klonuti duhom,
zapustiti/zaputati se

elhallgat
elhagyatott [~at; ~an; ~abb] 1. (magnyos) ostavljen, osamljen; 2.
(gondozatlan,
pl kert) pust,
naputen
elhagyatottsg [~a, ~ot] 1. (magnyossg) samoa, osamljenost; 2.
(gondozatlansg) zaputenost
elhjasodik [~ott, ~jek/~jon] Oder>
ljati
elhjasodott salat, osa I jen
elhajt [~ott, ~son] odbaciti
elhajls [~a, ~t, ~ok] 1. fiz skretanje
(magnetske igle); deklinacija; mgneses ~ magnetski nagib; 2. pol,
(tv is) skretanje, odstupanje od
odreenog pravca; baloldali ~ levo
skretanje
elhajlsi: fiz ~ szg kut deklinacije
elhajlik [~ott, -hajoljon, ~ani] 1. (elgrbl) iskriviti se; 2. fiz (mgnest) skrenuti [-ne]
elhajlt [~ott, ~son] svinuti [-nem],
saviti [-ijem]
elhajt [~ott, ~son] 1. (elkerget) oterati; 2. orv (magzatot) pobaciti,
izvriti pobaaj
elhal [~t, ~jon] i, (meghal) umreti;
2. (testrsz) utrnuti [-ne]; 3. tv, pol
zamirati
elhalad [~t, ~jon] proi [odem]/
prolaziti
elhallozs [~a, ~t] smrt; umre tj
elhallozs!: ~ segly pomo povodom
smrtnog sluaja
elhalloz|ik [~ott, ~zk/~zon] umreti,
preminuti [-nem]
elhalszj(ik) [~ott, -asszon] vmit vki
ell ulc/iti to ispred koga
elhalaszt [~ott, -Iasszon] odgoditi,
odloiti
elhalaszts [~a, ~t] odgaanje, odgoda, odlaganje; a hatrid ~a produenje roka
elhallatsz|ik [~ott, ~ani] vmeddig uti
[uje] se (do nekoga mesta)
elhallgat [~ott, -gasson] 1. (nem beszl) uutati [-tim], uuteti [-tim],
zamuknuti [-nem], zauteti [-tim];
2. (elcsendesedik) prestati [-anem];
a zene ~ott muzika v glazba je
prestala; 3. vmit (hallgat vmirl)
preutati [-tim], preuteti [-tim],

elhallgattat

206

zatakati neto; (eltitkol) zabauri-ti;

nincs mit ~nom nemam to
preuteti; 4. ~nm rk hosszat
satima bih ga rado sluao elhallgattat
[~ott, -ttasson] uutkati/ uutkivati [kujem] s uutkavati,
uutkati/uutkivati [-kujem], zaepiti/zaepljivati [-Ijujem] kome usta;
~ja a lelkiismeret szavt uguiti v
zagluiti glas savesti elhalmoz [~ott,
~zon] obasuti [-spem]/ obasipati;
dicsretekkel ~ obasipati pohvalama;
ajndkokkal ~ zasuti darovima v
poklonima; munkval ~ natrpati koga
poslom elhal: ~ hangon jedva ujnim
glasom elhalt [~at] preminuo [-ula]
elhalvnyt [~ott, ~son] poblediti
elhalvnyod|ik [~ott, ~jk/~jon] pobledeti [-dim]
elhalvnyul [~t, ~jon] W elhalvnyodik
elhamarkodik [~ott, ~j n ] prenagliti/
prenagljivati [-Ijujem], preuraniti,
zatrati [-im ]/zatravati se suvie
elhamarkodott [~an; ~abb] prenagljen
elhamarkodottsg [~a, ~ot] prenagljenost
elhamvad [~t, ~jon] 1. <elg> sagoreti
[-rim]/sagorevati; 2. <kialszik> ugasiti se
elhamvaszt [~ott, -vasszon] spaliti/
spaljivati [-Ijujem], opepeliti, pretvoriti/pretvarati u prah i pepeo
elhangzik [~ott, -gozzk/-gozzon, ~ani]
1. (vhova) razlegati [-eem] se, uti
[uje] se (daleko); <vmeddig> dopirati
do ega; 2. (befejezdik) ~ott egy
ria otpevana je jedna arija, uli ste
jednu ariju
elhantol [~t, ~jon] ukopati/ukopavati
elhny [~t, ~jon] 1. (eldob) odbaciti/
odbacivati [-ujem], pobaciti/pobacivati [-ujem]; 2. (nem a helyre
tesz) zabaciti, zametnuti [-nem]
elhanyagol [~t, ~j n] ! (nem gondoz)
zanemariti/zanemarivati
[-rujem],
zapustiti/zaputati;
napustiti/naputati; zabataliti/zabataljivati [-Ijujem];
(gyereket) raspustiti/rasputati;
~ja
ktelessgeit zanemariti/

elhasznlt

zanemarivati [-rujem] svoje dunosti;

2. (nem vesz figyelembe) ne uzeti
[uznem]/uzimati u obzir, prenebregnuti [-nem]/prenebregavati; 3. ~ja
magt zanemariti se, zapustiti se,
raspustiti/rasputati se elhanyagols
[~a,~t]l. zanemarivanje, zaputanje; 2.
(figyelmen
kvl
hagys)
prenebregavanje, ne uzimanje u obzir
elhanyagolt [~at; ~an; ~abb] zanemaren, zaputen
elhanyagoltsg [~a, ~ot] zanemarenost, zaputenost; prenebregljivost
elharcsol [~t, ~jon] oteti [otmem]/
otimati
elharapdzk [~ott, -ddzk/-ddzon],
elharapz|lk [~ott, ~zk/~zon] uzeti
[uzmem]/uzimati maha, iriti se
lharcos [~a, ~t, ~ok] prvoborac
[-rca]
elhrt [~ott, ~son] 1. (kivd) odbiti
[-ijem]/odbijati; tst ~ odbiti udarac, parirati udarac; 2. veszlyt <
otkloniti/otklanjati opasnost, ukloniti pogibelj; akadlyt v nehzsget ~
ukloniti smetnju v zapreke; ~ja
magtl a felelssget otkloniti odgovornost
elhrul [~t, ~jonj: a veszly mg nem
hrult el opasnost jo nije otklonjena;
az akadlyok ~tak zapreke su uklonjene
elhasad [~t, ~jn] rascepiti se;
prsnuti [-nem], pui v puknuti
[puknem], raspui [-uknem] elhasal
[~t, ~j n [ 1 (hasra esik) pasti
[padnem]/padati potrbuke; 2. tref,
isk (vizsgn) pasti (na ispitu)
elhasonuls [~a, ~t] nyelv disimilacija,
razjednaivanje
elhasznl [~t, ~jon] potroiti, pohabati
elhasznls [~a, ~t] troenje
elhasznlds [~a, ~t] troenje
elhaszntd|ik [~ott, ~jon] (i)stroiti
se, pohabati se
elhasznlt rabatan [-tna] polovan [vna], puhban; ~ ruha pohabano/
polovno/rabatno odelo

elhat

207

elhat [~ott, -hasson] dopirati [-rem]

do ega
elhatalmasodik [~ott, ~jk/~jon] 1.
(megersdik) osiliti/osiljavati (se),
uzeti [uzmem] v oteti [otmem] maha;
2. ~ik vmi fltt (ert vesz vmin)
zavladati v zagospodariti im
elhatrol [~t, ~jon] 1. ograditi/ograivati [-ujem]; 2. tv ~ja magt
vmitt ograditi se od ega
elhatroz [~ott, ~zon] 1. odluiti/
odluivati [-ujem]; namisliti/namiljati; hirtelenl v megfontols
nlkl ~ vmit prelomiti neto preko
kolena; resiti neto naglo bez razmiljanja; 2. ~za magt odluiti se
elhatrozs [~a, ~t, ~ok] odluka
elhegedl [~t, ~jn] 1. (hegedn eljtszik) odsvirati na violini; 2. tv,
biz, trf (elver) ~i a ntjt izlemati,
izdevetati, izmlatiti, istui [-uem]
koga
elhelyez [~ett, ~zen] 1. (llsba is)
smestiti/smetati; (vkit laksban)
nastaniti/nastanjivati [-njujem] koga; (szthelyez) razmestiti/razmetati; katonasgot ~ smestiti vojsku; ~i
a
csapatokat
a
falvakban
rasporediti/rasporeivati [-ujem]
ete po selima; 2. (thelyez) premestiti/premetati; t ~tk njega su pretnestili, on je premeten
elhelyezs [~e, ~t, ~ek] smetaj,
smetavanje; a katonasg ~e smetavanje vojske
elhelyezkeds [~e, ~t] 1. (lhelyen)
smetanje; 2. (llsban) nametanje
elhelyezkedik [~ett, ~jk/~jen] smestiti se, namestiti se_, uposliti/
upoljavati se
elhelyez': - '-"da/hivatal ured za za
poljavan,
o/ured za posredo
vanje rada
elherdl [~t, ~jon] np proerdati,
profukati, probekrijati; ~ja a vagyont probekrijati v razmet nuti [-nem] v upropastiti imanje
elhervad [~t, ~jon] (nvny, vi rg) povenuti [-nem]; (tv is)
uvenuti [-nem]; teljesen ~ svenuti fnem]

elhomlyosodik

elhervaszt [~ott, -asszon] prouzrokovati [-kujem] da neto uvene

elhesseget [~ett, -gessen] 1. (madarakat) (po)plaiti (ptice), puditi; 2.
(gondolatokat) otresti [-sem] se
(briga v crnih misli)
lhetetlen [~ul;~ebb]neumean [-na],
nespretan [-tna]
lhetetlensg [~e, ~et] neumenost,
nespretnost
elhibz [~ott, ~zon] pogreiti, promaiti
elhibzott promaen, pogrean [-na]
elhidegl [~t, ~jn] (tv is) ohladneti
[-nim]; ~ vki irnt ohladiti se v
ohladneti [-nim] prema nekome
elhidegls [~e, ~t] ohlaenje, ohlaivanje
elhint [~ett, ~sen] 1. rasuti [-spem]/
rasipati; magot ~ sejati [-jem],
rasuti [-spem] zrno; 2. tv ~i a viszly magvt sejati [-jem] razdor,
prouzrokovati [-kujem] neslogu/raspru/nesuglasicu/razmiricu
elhresztel [~t, ~jen] razglasiti/razglaavati s razglaivati [-ujem], rastelaliti
elhisz [-hitt, -higgyen, -hinni] (po)verovati [-rujem]
elhitet [~ett, -essen] uveriti/uveravati;
~ vkivel vmit uveriti koga u to
elhv [~ott, ~jon] odazvati, pozvati [zovem]
elhvat [~ott, -asson] vkit (dati) pozvati
[pozovem]; poslati [poaljem] po
koga
elhivatott pozvan
elhivatottsg [~a, ~ot] poziv, zvanje;
~ot rez magban vmire osea se
pozvanim za to
elhz ik [~ott, ~zk/~zon] ugojiti se,
odebljati
elhzott ugojen
elhdt [~ott, ~son] preoteti [-tmem]/
preotimati
elhomlyost [~ott, ~son] 1. pomraiti;
2. (httrbe szort) baciti u prisenak/zasenak,
rasplinuti
[-nem]/
rasplinjivati[-njujem]e'srasplinjavati
elhomlyosodiik [~ott, ~jk/~jon]
potamneti [-ni]

elhomlyosul

208

elhomlyosul [~t, ~jn] potemneti [ni]; elmje ~t pamet mu se pomraila,

um mu je potamneo elhord [~ott, ~jo n]
1. odnositi, odvoziti; 2. (ruht)
pohabati; 3. biz ~ja magt seliti se;
hordd el magad ! vuci se ispred oiju !
tornjaj se ! gubi se odavde 1
elhoz [~ott, ~zon] doneti [-esem]/
donositi; ^jrmvn szllt) dovesti
[-ezem]/dovoziti
elhull [~ott, ~jon] i. (ot)pasti [-adnem]/(ot)padati; 2. (harcban) pasti u
boju; 3. (llat a raglytl) crknuti [ne], krepati
elhulls[~a, ~t] ll uginue, skapavanje
elhuny [~t, ~j n ] (meghal) preminuti
[-nem], upokojiti se elhunyt I. mn
pokojni, prenimuli, umrli; II. fn
[~at, ~ak] pokojnik; (n) pokojnica
elhunyta [<4t]: vkinek az ~ smrt,
preminue
elhurcol [~t, ~jon] odvui [-uem]/
odvlaiti; (politikai okokbl) deportovati [-tujem], deportirati, elhurcols
[~a, ~t] odvlaenje; (politikai
okokbl) deportacija elhurcolkodik
[~ott, ~jon] np otseliti

elrs

elidegenit [~ett, ~sen] otuiti/otuivati [-ujem]

elidegents [~e, ~t] otuenje
elidegenthetetlen neotuiv eHdoz|ik
[~tt, ~zk/~zn] zadrati
[-im] se, poasiti
eligazt [~ott, ~son] 1. poravnati;
vits gyet ~ poravnati spor; 2. (tba igazt) uputiti
eligazods [~a, ~t] razaznavanje, snalaenje
eligazod|ik [~ott, ~jk/~jon] snai
[snaemj/snalaziti se; razaznati/razaznavati [-znajem] se; ~ik vmin
snai se u emu
elgrkeziik [~ett, ~zen] obavezati [eem] se, obeati/obeavati (se), za-rei reem]/zaricati [-iem] se 1 elijeszt
[~ett, -esszn] vkit vmitl zaplaiti v
uplaiti koga od ega elillan [~t, ~jn]
* umai v umaknuti f-aknem],
odmagliti; 2. (illat) ishlapiti, ieznuti [nem] elinal [~t, ~jon] odmagliti,
pobrati [-beremj/pobirati [-rem] pete,
odvit-lati, otperjaiti
elindt [~ott, ~son] 1. pokrenuti [nem] /pokretati [-eem], staviti/
stavljati u pokret; ~ egy gyet v
se
dolgot pokrenuti posao v stvar; ~ja
elhz [~ott, ~zon] 1. odvui [-uem]/
a beszlgetst zametnuti [-nem]/zameodvlaiti, otezati [-eem]; 2. (ntati [-eem] razgovor; 2. (tnak
tt) odsvirati;(ft>, trf:) majd ~om
indt) otpraviti/otpravljati; 3. (ben a ntdat! otsvirau ti ja tvoju pesindt, mkdsbe hoz) pustiti/putati
mu! 3. <halogat> odugovlaiti,
u rad/pogon
otezati, odvui [-uem]/odvlaiti,
odugovlaiti; ~za a munkt razvla- elindul [~t, ~jon] poi [poem]/polaziti, krenuti [-nem]/kretati [-eem];
iti posao
ideje, hogy ~junk vreme je da kreneelhzd|ik [~ott, ~j n ] odugovlaiti
mo
se, otezati [-eem] se, protezati [eem] se, potegnuti [-nem]/poteza-ti elinduls [~a, ~t] polazak [-laska]
elintz [~ett, ~zen] 1. resiti, svriti,
[-eem]; (idben) razvlaiti se; ~tak
srediti, urediti; mindent ~tnk sve
ezek az gyek potegli su se ti poslovi
smo svrili v obavili; 2. (tv.) majd
elhl [~t, jn] 1. ohladneti; a tea
n ~kk! ja u te udesiti! elintzs
~l aj se ohladio; 2. tv
[~e, ~t] reenje, sreivanje,
(meglepetstl) preneraziti se
ureivanje
elidegeneds [~e, ~t] fil otuivanje,
elintzetlen neobavljen, nereen
otuenje
elidegenedik [~ett, ~jk/~jen] otui- elintzett reen
elr [~t, ~jon] pogreiti u pisanju
ti/otuivati [-ujem] se
elrs [~a, ~t] (po)greka v omaka u
pisanju

elismer

209

elismer [~t, ~}en] 1. priznati/priznavati [najem]; rdemeket ~ priznati

zasluge; el kell ismerni mora se
priznati; 2. vminek az tvtelt ~i
potvrditi/potvrivati [-ujem] prijem ega; 3. sajtjnak ismeri el a
gyerekei priznati/priznavati dete za
svoje
elismers [~e, ~t] priznanje; ~re mlt
vredan [-dna] priznanja; ~sel adzik
vkinek odavati [odajem] nekome
priznanje
elismer: ~ szavak reci priznanja;
~ oklevl pohvalna diploma, pohvalnica elismert priznat; pripoznat; el
nem
ismert nepriznat
elismervny [~e, ~t, ~ek] priznanica,
bon [tb -novi]; tvteli ~ potvrda o
prijemu, priznanica za predanu/
uruenu stvar; tvteli ~ ellenben uz
recepis/potvrdu/priznanicu elismtel
[~t, ~jen]ponoviti/ponavljati eliszik [ivott, -igyk/-igyon]: ~ minden pnzt
propiti [-ijem], proerdati sav novac
eliszkol [~t, ~jon] odmagliti
eliszonyod|ik [~ott, ~jk/~jon] zgroziti/zgraavati s zgraati se eltl ['-t,
~}en] (tv is) osuditi/osuivati [ujem]
eltlend prekoran [-rna], poroan
[-na], za osudu vredan [-dna];
~ cselekedet prekoran postupak
eltls [~e, ~t] osuda
eltlt I. mn osuen; II. fn [~J e > ~et,
~ek] osuenik; (n) osuenica eljr
[~t, ~jon] 1. odlaziti; gyakran ~
hazulrl on esto odlazi od kue; 2.
(intzkedik, cselekszik) postupati;
vatosan jr el oprezno postupati;
helytelenl jrt el on nije ispravno
postupao; vkinek az gyben, rdekben
~ posredovati v postupiti v nastupati u
ijoj stvari; 3. ~ a szja izbrbljati to,
izlajati [-jem] se, lanuti [-nem]; 4.
tncot ~ otplesati [-eem;] v izvesti [edem] ples eljrs [~a, ~t, ~ok] 1.
postupanje,
postupak
[-pka];
minsthetetlen ~ neuven postupak; 2.
(jog:) brsgi ~
14 Magyarszerbhorvt

elkalldik

sudski postupak; rvidtett ~ skraeni

postupak; bnvdi ~ krivini/
kazneni postupak; ~t indt pokrenuti [nem] postupak; ~t felfggeszt
obustaviti postupak eljtsz|ik [~ott,
-jtsszk/-jtsszon] 1. (szerepet)
odigrati/odigravati; (ntt) odsvirati;
drmt ~ik izvesti [-edem] dramu;
eljtssza a szerept odigrati svoju
ulogu; 2. (veszt) proigrati; (pnzt)
prokockati; eljtssza vkinek a
bizalmt proigrati/ proigravati neije
poverenje; eljtssza a hrnevt izigrati
se eljegyez
[-jegyzett, ~zen]
veriti, zaruiti, prstenovati [-nujem]
se eljegyzs [~e, ~t, ~ek] zaruke
tb, veridba, prstenovanje; az ~ felbomlott raskinula v razvrgla se veridba, zaruke su se razile eljegyzs!
vereniki ljen ! iveo ! iv bio !
ljenez [ljen(e)zett, ~zen] vikati iveo !" ~ vkit pozdraviti/pozdravljati
koga sa iveo"; klicati [-iem] kome
ljenzs [~e, ~t, ~ek] pozdrav sa
iveo", klicanje
eljn [jtt, -jjjn] 1. doi [doem]/
dolaziti; gyakran ~ hozznk on
esto dolazi k nama; 2. ~ egyszer az
id, amikor . . . doi e jednom vreme
kada . . .
eljut [~ott, ~jusson] stii [-ignem],
prispeti, dospeti; (vmeddig) dopreti/
dopirati [-rem] do [birt e], progurati
se do [birt e]
eljuttat [~ott, -asson] dostaviti/dostavljati; priposlati [-o(a)ljem] elkbt
[~ott, ~son] (orv is) omamiti/
omamljivati [-Ijujem], opiti [-ijem]/
opijati elkbul [~t, ~jon] postati [anem] v
biti omamljen
elkalandozs [~a, ~t] (beszdben a
trgytl) zastranjenje, zastranjivanje
elkalandozik [~ott, ~zk/~zon] (beszdben)
zastraniti/zastranjivati fnjujem]
elkalldlik [~ott, ~jk/~jon] i. < e lvsz) zastraniti/zastranjivati [-nju-

elkanszodik

210

jem]; 2. {pl tehetsg) propasti [adnem]/propadati elkanszodjik [~ott,

~jk/~j n ] raskalaiti se
elkanyarodik [~ott, ~jk/~jon] zakrenuti [-nem]/zakretati [-eem]; az t
a falu mellett kanyarodik el put savija
pored sela
elkap [~ott, ~jon] 1. (megragad)
uhvatiti; dograbiti; <kzzel> ()apiti,
hlapiti; rptben ~ja a labdt hvatati
loptu u igri, keiti loptu; 2. {szenvedly) zaneti [-esem]/zanositi (koga
strast) elkaparint [~ott, ~son] vmit
vki ell
ugrabiti to ispred nekoga elkapat
[~ott, -passon] razmaziti elkprztat
f~ott, -asson] opseniti/ opsenjivati
[-njujem], zabletiti; ~ vkit zaseniti
kome oi elkrhoz|lk [~ott,
~zk/~zon] biti v
postati [-anem] proklet elkarsztosod|ik
[~ott] geol skarstiti/ skarivati [ujem] se, karstifiko-vati [-kujem]
se, karstificirati se,
pretvoriti/pretvarati se u kr v kras
elkrtyz [~ott, ~zon] (pnzt) prokartati elkedvetleneds [~e, ~t]
neraspoloenost, neraspoloenje elkedvetlened|ik
[~ett, ~jk/~jen] okisnuti [-nem],
(iz)gubiti volju,
oneraspoloiti/oneraspoloivati [-ujem] se
elkedvetlent [~ett, ~sen] oneraspoloiti/oneraspoloivati [-ujem], ozlovoljiti
elkkl [~t, ~jn] poplaveti [-vim]
elkel [~t> ~Jer)] ! (tlsgosan megkel)
a tszta ~t testo se prenadiglo;
2. <ru> proi [-ode] prolaziti; az
ru hamar ~t roba se brzo razgrabila;
az ru knnyen ~ roba ima dobru
prou, roba dobro prolazi; minden
jegy ~t karte su sve rasprodane;
3. (kell, szksges) trebati; ~ne egy
kis es trebalo bi malo kie; malo
kie bi nam dobro dolo
elken [~t, ~jen] razmazati [-aem]/
razmazivati [-zujem] elkendz
[~tt, ~zn] (fogyatkoss-

elkerl

got, hibt) zabauriti/zabaurivati

[-rujem] elknyelmesed|ik [~ett,
~jk/~jen]
postati komotan/komotnim
elknyeztet [~ett, -tessen] razmaziti,
raspeiti elknyeztetett razmaen,
mazan [-zna];
~ gyermek mazno/razmaeno dete,
maza, ft, n
elkped [~t, ~jen] zapanjiti/zapanjivati [-njujem] se, upanjiti se, zabezeknuti [-nem] se, zaprepastiti se
elkpeszt [~ett, -esszn] vkit zapanjiti/
zapanjivati [-njujem], zaprepastiti/
zaprepaivati [-ujem] s zaprepatavati koga
elkpesztS 1. (hr, ltvny) zapanjujui, zaprepaujui; 2. 612 (irtzatos pl rendetlensg) straan [-naj,
neverovatan [-tna]
elkpzel [~t, ~\en] vmit zamisliti/zamiljati v predstaviti/predstavljati v
predoiti/predoavati sebi to
elkpzels [~e, ~t, ~ek] zamiljanje,
zamisao [-sli], predstavljanje; az ~
nem rossz zamisao nije loa
elkpzelhetetlen [~l] nezamisliv, nezamiljiv
elkpzelhet: ez ~ to se da zamisliti,
to se moe pretpostaviti
elkr [~t, ~j en l vkitl vmit zamoliti
v zatraiti to od koga
elkre(d)zked|ik [~ett, ~jk/~jen]
vhonnan, vhov (eladsrl, moziba)
moliti v traiti dozvolu za odlazak
odnekuda, nekuda
elkeresztel [~t, ~jen] vkit vminek
prozvati [-zovem] v nazvati koga
nekim imenom/nadimkom
elkerget [~ett, -gessen] oterati; ~ vkit
a hztl oterati v isterati nekoga
iz kue
elkert [~ett, ~sen] ograditi/ograivati
[ujem]; vlaszfallal ~ razdeliti/razdeljivati [-Ijujem] pregradom; tiniti tj
elkertett: ~ rsz (llatok szmra")
prihvata
elkerl [~t, ~j' n] 1- (kikerl vkit,
vmit) obii [obiemj/obilaziti; 2.
~ik egymst razminuti [-nem] se,

elkerlhetetlen
mimoii [-ie]/mimoilaziti se; 3. ~te
a figyelmt umaklo je njegovoj panji, nije opazio; 4. tv (megmenekl
vmit'l) izbei [-egnem]/izbegavati,
minuti [-nem]; ~i a veszlyt izbei
opasnost; ezt el nem kerlm to mi ne
gine; 5. vhonnan v vhov otii [idem v -idem v odem] odnekud v
nekuda
elkerlhetetlen neminovan [-vna], neizbean [-na]
elkesereds [~e, ~t] ogorenje
elkeseredett [~et; ~en; ~ebb] ogoren
elkeseredettsg [~e, ~et] ogorenost,
ozlojeenost
etkesered|ik [~ett, ~jk/~jen] ozlojediti se, postati [-stanem] ogoren
elkesert [~ett, ~sen] najediti, naljutiti, ogoriti/ogorivati [-ujem] s
ogoravati; ozlojediti/ozlojeivati [ujem]
elksett zadocneo [-ela], zakasneo [ela]; ~ kifizets zakasnela isplata
elks|ik [~ett, ~sen] zadocniti/zadocnjavati, zakasniti/zakanjavati, odocniti/odocnjavati, okasniti
elkeskenyed|ik [~ett, ~jen] suziti/
suavati se
elkszt [~ett, ~sen] spremiti/spremati,
pripremiti/pripremati, zgotoviti/zgotovljati; (kidolgoz pl tervet) izraditi/izraivati [-ujem]; (teljesen)
dogotoviti; ~i az ebdet zgotoviti
ruak/obed
elkszl [~t, ~jn] 1. (vmi kszen
lesz) biti gotov/svren/zgotovljen;
a munka ~t posao je gotov/svren;
~lem a munkval ja sam gotov s
poslom; svrio sam posao; 2. vmire
(pl tra) spremiti se, pripraviti se
za/na to; ~/ a vizsgra spremio se
za ispit; 3. (szl:) erre nem voltam
~ve to nisam oekivao, ovo me je
iznenadilo
elkever [~t, ~J er| ] ! izmeati, pomeati; 2. krtya dobro promeati
v izmeati
elkezd [~ett, ~Jen] poeti [-nem]/poinjati [-njem], otpoeti [-nem]/otpoinjati [-njem], zapoeti [-nem]/
14*

211

elkorhaszt

zapoinjati [-njem], stati [-anem];

~ett beszlgetni stade govoriti
elkezd'djik [~tt, ~jk/~jn] poeti [ne]/poinjati [-nje], nastati [ane]/nastajati [-je]
elkiabl [~t, ~jon] biz, vmit (id eltt
eldicsekszik vmivel) urei [-eknem];
nem akarom ~ni neu da ga ureknem
elkiltja magt kriknuti [-nem], zakriati [-im]
elkinzott izmuen
elksr [~t, ~jen](vmeddig, vhov) otpratiti/otpraati.popratiti/popraati,
propratiti/propraati; (elvezet) dovesti [-vedem]/dovoditi
elkborol [~t, ~jon] odlutati
elkoboz [-kobzott, ~zon] zapleniti/
zaplenjivati [-njujem], konfiskovati [-kujem], konfiscirati
elkobzs [~a, ~t, ~ok] zaplena, konfiskacija; ~ al es koji podlee
zapleni; csempszru ~a zaplena
krijumarske robe
elkomolyodjik [~ott, ~jk/~jon] uozbiljiti se
elkomorod|lk [~ott, ~jk/~jon] 1. namrtiti se, namrgoditi se; 2. ~ik
az id nebo se natmuri v pomrai v
stuti
elkomorul [~t, ~jon] Welkomorodik 1.
elkopik [~ott, ~J on J (ruha, lbbeli)
pohabati se, otrati se, izlizati [iem] se, izanati, ovetati, ovetati; (drzslssel) izgloati [-ode]
se; (szerszm, alkatrsz) istroiti se
elkoptat [~ott, -asson] 1. pohabati,
otrati, izlizati [-iem], izesti [izedem]; 2. tv ~ott frzisok otrcane
fraze
elkorcsosodjik [~ott, ~jk/~jon] degenerisati [-iem] se, degenerirati
se, izroditi se, iskvariti se
elkorcsosul [~t, ~jon] W elkorcsosodik
elkorhad [~t, ~J or| ] istrunuti [-nem],
istruliti, rastruliti se
elkorhadt istruljen, istruo [-ula]
elkorhaszt [~ott, -asszon] (u)initi
da neto trune, izazvati [-zovem]
truljenje, dovesti [-edem] do truljenja/trulei

elkotrdik

ellenkezii

212

elkotrdjik [~ott, ~jon] tornjati se,

gubiti se, odlunjati se
elktyavetyl [~t, ~jen] biz 1. (ron
alul elad) prodati/prodavati [-dajem] budzato; 2. (eltkozol, elherdl) prohariti, raerdati
elkotyog f~ott, ~jon] biz izbrbljati
elkdst [~ett, ~sen] (tv is) zamagliti/zamagljivati [-ljujem]
elklt [~tt, ~sn] 1. (pnzt) potroiti (novac), rastratiti; 2. (telt)
pojesti [-edem]
elkltzjik [~tt, ~zk/~zn] odseliti/
odseljavati se; (laksbl) iseliti/iseljavati se
elknyvel [~t, ~jen] 1. ker proknjiiti;
2. (lv:) ezt sikerknt knyvelheti el
ovo se moe sir atrati (v zabeleiti)
kao uspeh
elkszn [~t, ~jn] (vkitl) oprostiti/
opratati se (s kim)
elkt [~tt, -kssn J 1. (megkt)
uvezati [-eemj/uvezivati f-zujem];
~i a sebet zaviti t-ijem] ranu; 2. np
(elold pl csnakot) odvezati [-eem]/
odvezivati [-zujemj; 3. np ~i a
lovat ukrasti [-adem] konja
elktelezett pol svrstan, angaovan; el
nem ktelezett orszg nesvrstana
zemlja
elktelezi magt obavezati f-eem]/
obavezivati f-zujem] se, svrstati se,
angaovati se [-ujem]
elkvet [~ett, -essen] 1. poiniti; hibt
kvet el uiniti greku; mernyletet
kvet el izvriti atentat; 2.
mindent ~ uiniti sve i sva
elkvetkezend naredni, sledei
elkvetkezjik [~ett, ~zk/~zen] (id
eljn, elrkezik) doi [doej/dolaziti,
nastati [-ane]/nastajati [-je] elkld
[tt, ~jn] 1. (vkit, vmit vhov)
odaslati [-aaljem J/odailjati [-ljem],
poslati [poaljem]/poi-ljati [-ljemj;
(kldemnyt)
otpraviti/otpravljati,
ekspedovati [-u-jem], ekspedirati,
otpremiti; 2. vki-rt (po)slati po koga;
3.
(llsbl
elbocst)
otpustiti/otputati elklnt [~ett,
~sen]
odvojiti/odvajati,
odeliti/odeljivatt [-ljujem], iz-

ellenll
dvojiti/izdvajati, osamiti/osamljivati
[-ljujem]; (vlaszfallal) prizidati/priziivati [-ujem] elklnts:
faji ~ rasna diskriminacija elklnl
[~t, ~jon] odvojiti/odvajati
se, odeliti/odeljivati se ellgyul [~t,
~jon] biti tronut, ganuti
[-nem] se
ellgyuls [~a, ~t]tronutost,ganutost,
ganue
ellankad [~t, jon] klonuti [-nem],
malaksati [-kemj/malaksavati, sustati [-anemj/sustajati [-jem]
ellanyhul [~t, jon] popustiti/poputati
ellaptol [~t, ~jon] odbaciti/odbacivati f-cujein] lopatom
ellaposod ik [~ott, ~jk/~jon] tv
postati [-anem]/postajati [-jem] plitak
ellt' [ott, -lsson] (vmeddig) dogledati; ameddig a szem ~ dokle oko
dopire
ellt2 [~ott, -lsson] 1. vmivel (lelemmel, felszerelssel, energival
stb) opskrbiti/opskrbljivati [-ljujem],
snabdeti/snabdevati im; rammal
~ napojiti/napajati strujom; 2.
~ja a hivatalt vriti slubu;
~ja a teendit vriti v obavljati
(svoje) poslove; 3. (szl:) majd ~om
a bajt! dau mu ja !
ellts [~a, ~t] opskrba; (felszerels,
beszerzs) snabdevanje; teljes ~t
ad vkinek dati kome stan i hranu;
laks teljes ~sal stan sa hranom v s
opskrbom
elltatlan neopskrbljen, nezbrinut
elltmny [~a, ~t, ~ok] (pnzsszeg)
dravna subvencija
elltogat [~ott, -sson] vnov, vkihez
svratiti/svraati v navratiti/navraati kod koga v komu
elltott snabdeven, zbrinut, opskrbljen
ellen protiv birt e; az ~ protiv toga;
r ~ szik plivati uz vodu; (fogadsnl) tizet egy ~, hogy... dajem deset
protiv jednog da . . .
ellenll [~t, ~jonl odupreti [-rem]/
odupirati [-rem] se, dati/davati
[dajem] v pruiti/pruati otpor

ellenlls

21
3 ellenfl [-fele, -felet, -felek] 1. (sp

is) protivnik; sp az ~ csatrsora

protivnika navala; 2. (perben)
ellenlls [~a, ~t] 1. otpor; passzv ~ prot(iv)ustranka [rsz e -ncij
pasivna rezistencija; ~/ fejt ki ellenforradalmr [~a, ~t, ~ok] konpruiti/pruati otpor; 2. fiz, vili trarevolucionar, protiv(u)revoluciootpornost, rezistencija ellenllsi: pol nar, proturevolucionar ellenforradalmi
~ mozgalom pokret otpora; kat ~ proti vrevolucionaran f-rna],
vonal odbrambena linija
ellenllsmr [~je, ~t, ~K] vili prot(iv)urevolucionaran, konomometar, om-metar [-tra], sprava za trarevolucionaran; ~ kormny kontrarevoucionarna vlada
merenje elektrinog otpora
ellenforradalom [-Ima, -Imat, -rnak]
ellenllhatatlan |~ul] neodoljiv
protivrevolucija, prot(iv)urevolucija.
ellenll I. mn otporan [-rnaj; orv
kontrarevolucija ellengz [~t] msz
~v tesz imunizovati [-zujem], imuprotivsmerna
nizirati, initi v praviti otpornim
protiv bolesti; II. fn [~ja, ~t, ~k]
para
pol lan pokreta otpora; (JSZSZKellenhats [~a, ~t, ~ok] suprotno
ban) partizan
delovanje, protivdejstvo, protivuellenllkpes (pl. fertzssel szemdejstvo, reakcija; ~on alapul reakben) otporan f-rna], rezistentan ftivan [-vna] elleni: fejfjs ~ por
tna]
praak [-ka|
ellenllkpessg [~e, ~et] otpornost
protiv glavobolje ellenindtvny
ellenram [~a, ~ot] vili onrnuta/pro[~a, ~t, ~ok] hiv
tivsmerna struja ellenben naprotiv,
protiv(u)predlog, protupredlog
meutim ellenbizonytk [~a, ~ot,
ellenjavaslat [~a, ~ot, ~ok] ld ellen~ok] jog protivdokaz, protivudokaz,
ind/tvny
protu-dokaz ellencsaps [~a, ~t,
ellenjegyez [-gyzetc, zen] hiv prema~ok]A'/ protivpotpisati [-iemj/premapotpisivati
udar, protuudar
[-sujem], supotpisati/supotpsivati
ellene . [~m, ~d stb] protiv birt c
ellenjegyzs [~e, ~t] premanntpis,
njega/nje (protiv mene, tebe itd.J; 2.
supotpis
~ van vminek biti protiv ega; n ennek
e
et
~ vagyok je sam protiv toga, ja sam tome ellenjellt [~J . ~ ~ek] p r : i ! i v ( u i kandidat,
protukandidat,
p r o t i v i i O - ki
protivan [-vna] ellenben protiv birt e;
nasuprot rsz e; uz trgy e; nyugta ~ uz kandidat ellenkezs [~e, ~tj
(su)protivljenji.
potvrdu i' priznanicu
suprotstavljanje, suproenje ellenkez
ellenre I. hat (ellenemre, ellenedre stb)
ik [~ett, ~zk/~zen] protiviti se,
protiv njega/nje (protiv mene, tebe
suprotit se, suprotivti se, preiti se,
itd.J; II. nvut u(s)prkos, unato,
roguiti se; ~ik a jzan sszel biti u
usuprot rsz e; annak ~ u(s)prkos
suprotnosti sa zdravim razumom,
tome, nasuprot tome; akaratom ~
protiviti se zdravom razumu
protiv/preko moje volje
ellenkez I. mn [~en/~leg] protivan [ellener [~t, ~k] protusila, protusnaga vna], suprotan f-tna]; ~ esetben u
ellenrtk [~e, ~et, ~ek] protuvred- protivnom sluaju; ~ vlemnyen van
nost, protivuvrednost ellenrv [~e, ~et, biti suprotnoga miljenja; a? elzvel ~
~ek]protuargument, protivrazlog,
rendelkezs protivnaredba; II. fn [~je,
protivurazlog, protu-razlog
~t, ~k] vminek az ~/>. protivnost,
ellenez (ellenzett, ~zen] vmit protiviti se suprotnost
ellenkezleg
nasuprot,
emu
naprotiv, suprotno

ellenkormny

ellentt

214

ellenkormny [~a, ~t, ~ok] protuvlada ellenlbas [~a, ~t, ~ok] 1.

protivnik;
2. <vetlytrs> suparnik ellenmreg
[-rge, -rget, -rgek] protivotrov, protuotrov
ellennyoms [~a, ~t] fiz kontrapritisak [-ska], protivsmerni pritisak
ellennyugta [~ja, ~t, -ok] hiv protupriznanica, protivnamira ellenr [~e,
~t, ~k] kontrolor, nadglednik,
pregledao
ellenriz [-rztt, ~zenj kontrolisati
[-iem], kontrolirati, kontrolovati [lujem], nadzirati [-rm]/nadzira-vati,
nadgledati, pregledati/pregledavati,
proveriti/proveravati ellenrzs [~e,
~t, ~ek] kontrola, nadgled, pregled,
proveravanje, llami ~ alatt pod
dravnom kontrolom; ~t tart
obaviti/obavljati kontrolu ellenrz
I. mn kontrolni, nadzorni; ~
bizottsg kontrolna komisija; ~
szelvny kontrolni kupon; "I. fn
[~je, ~t, ~k] isk (ellenrz knyv)
aka knjiica ellenprt [~ja, ~ot,
~ok] protivnika
stranka/partija ellenplda [~ja, *t,
Zk] suprotan/protivan primer
ellenpont [~ja, ~ot, ~ok] zene kontrapunkt ellenprba [~ja, ~t, ~k]
proveva,
protuproba ellenreformci [~ja,
~t] vall protivreformacija, prot(iv)ureformacija
ellenrendszably [~a, ~t, ~ok] hiv
protiv(u)mera, protumera ellensg [~e,
~et, ~ek] (kat is) neprijatelj, duman,
dumanin [tb -mani]; bels ~
unutranji neprijatelj; elsznt ~
odluan protivnik; eskdt ~ zakleti
neprijatelj; hallos ~ krvni
neprijatelj; (tv:) az ~ keze ruka
neprijatelja ellensges [~en; ~ebb]
neprijateljski, dumanski; (magatarts)
nebratski; ~ rzlet neprijateljski
nastrojen ellensgeskeds [~e, ~t,
~ek] neprijateljstvo; megsznteti az
~eket obustaviti neprijateljstva

ellensgeskedik [~ett, ~jk/~jen] biti

u neprijateljstvu/zavadi ellensly
[~a, ~t, ~ok] protiv(u)tea,
protutea ellenslyoz [~ott, ~zon]
drati [-im]
u ravnotei ellenszmla [~ja, ~t,
ri.k] ker proturaun, protivraun,
ellenszegl [~t, ~jn] suprotstaviti/
suprotstavljati se, odupreti/odupirati [-rem] se, opreti [-em]/opirati [rern] se, protiviti se, suprotiti se,
suprotiviti se, davati [dajem] v
pruati otpor, protivstati [-anem]/
protivstajati [-j em ], protustati/protustajati.upreti [-em]/upirati [-rem]se,
usprotiviti|usprotivljavati se
ellenszegls [~e, ~t, ~ek] suprotstavljanje, odupiranje, protivljenje,
suproenje davanje otpora,
ellenszegl' I. mn otporan [-rna];
11. fn [~j e i ~t, ~k] osoba koja
prua otpor v koja se suprotstavlja
komu emu
ellenszenv [~e, ~et, ~ek] nesklonost,
antipatija, averzija, nenaklonost,
neraspoloenje
ellenszenves [~et; ~en; ~ebb] odvratan [-tna], antipatian [-na], neprijatan [-tna], neprivlaiv, odbojan
[-jna], nemio [-ila], mrzak [mrska];
~ vkinek vmi imati averziju prema
neemu
ellenszer [~e, ~t, ~ek] protivsredstvo,
protivlek, protulek, ustuk
ellenszolglat [~a, ~ot, ~ok] (viszonzs) protivusluga, protuusluga
ellenszolgltats [~a, ~t, ~ok] kompenzacija; ~ nlkl besplatno
ellentmads [~a, ~t, ~ok] kat, sp,
(tv is) protivnapad(aj), protivunapad(aj), protunapad(aj)
ellentengernagy [~a, ~ot, ~ok] kat
kontra-admiral
ellentt [~e, ~et, ~ek] suprotnost,
protivnost; les ~ kontrast; ~be
kerl sukobiti/sukobljavati se, tuiti se; ~ben za razliku od; ~ben ll
vkivel biti u suprotnosti s kim; teljes
~e a btyjnak on je suta suprotnost
svome bratu

ellenttes

215

ellenttes suprotan [-tna], protivan [vna]; ~ llts suprotna/protivna

tvrdnja
ellenttessg [~e, ~et, ~ek] suprotnost,
protivnost
ellentmond [~ott, ~J or| ] protiv(u)reiti, protureiti
ellentmonds [~a, ~t, ~ok] protiv(u)renost, proturenost, kontradikcija;
~ba keveredik protiv(u)reiti, protureiti
ellentmond protiv(u)rean [-na],
proturean [-na], kontradiktoran [rna]; a jzan sznek ~ suprotan [tna] optem shvatanju
ellenvlemny [~e, ~t, ~ek] protivno/
suprotno miljenje; ~t jelent be
izneti [-esem]/iznositi suprotno miljenje
ellenvet [~ett, -vessen] prigovoriti/prigovarati
ellenvets [~e, ~t, ~ek] prigovor, zamerka, pobijanje
ellenvonat [~ a, ~ ot, ~ok] vast
voz iz suprotnog pravca, suprotni
voz/vlak
ellenzk [~e, ~et, ~ek] pol opozicija
ellenzki pol I. mn opozicioni, opozicijski; ~ nyilatkozat izjava opozicije; II. fn [~je, ~t, ~ek] opozicioner, opozicionalac [-lca], oporbenjak
ellenzs [~e, ~t, ~ek] protivljenje,
opiranje
ellenz [~je, ~t, ~k] 1. (lmpaerny)
zasenak [-nka] (na lampi), abaur;
2. (sapkn) tit
ellep [~ett, ~jen] pokriti [-ijem]/pokrivati, popasti [-adnem]/popadati;
h lepte el a mezt sneg je pritisnuo
polje
ellep [~ett, ~jen] 1. (odbb lp)
otii [-idem v -idem]; maknuti se;
lpj el innen! makni se odavde !
2. vki eltt (dsszemln) proi/prolaziti mimo koga, prodefilovati [lujem], prodefilirati, prolaziti u
mimohodu ispred koga
elles [~ett, ~sen] spaziti, uloviti,
nauiti; ~/ vkinek a titkt dokuiti/
dokuivati [-ujem] iju tajnu

elmarad

ellet [~je, ~t, ~k] mgazd (helyisg

v rekesz) rodilite; (kanck, tehenek) porodilite; (serts) prasilite
ell|ik [~ett, ~jk/~jen] (tehn)teliti
(se); (juh) (o)jagnjiti se; (kecske)
(o)koziti se
ellipszis [~e, ~t, ~ek] mat, ir elipsa;
~ alak elipsast
elliptikus eliptian [-na], jajast, jajolik, duguljast
ellobban [~t, ~jon] i. (lng) ugasiti
se (plamen); 2. tv (szenvedly)
ugasiti se, prestati [-ane]
ellg [~ott, ~jon] biz (vhonnan)
kidnuti [-nem], strugnuti [-nem],
suknuti [-nem], umai v umaknuti
[-nem]; uhvatiti injavu
ellop [~ott, ~jon] ukrasti [-adem],
zdipiti [-pnem]
ellovagol [~t, ~jon] odhajati [-jaem],
projahati [-jaem], otkasati, otkaskati
ell [~tt, ~jo' n ] ispaliti, opaliti (metak)
ellk [~tt, ~j' n ] odgurnuti [-nem]/
odgurati, odrinuti [-nem], otisnuti [nem], oturati
ellkds [~tt, ~sn] odgurati/odgurivati [-rujem] s odguravati
ellvldz [~tt, ~zn] (lszert) ispucati, raspucati se
ellumpol [~t, ~jon] biz probekrijati
ellustul [~t, ~jon] uleniti se, proieniti se
elmagyarz [~ott, ~zon] protumaiti
elmagyarost [~ott, ~son] pomadariti, pomadariti
elmagyarosod|ik [~ott, ~jon] pomaariti se, pomadariti se
elmll|ik [~ott, ~jk/~jon] (talaj,
kzet) raspasti [-adne]/raspadati
se, rastroiti se, razmrviti se
elmarad [~t, ~jon] 1. zaostati [-anem]/zaostajati [-tajem], izbivati;
(iskolbl) izostati; 2. ~ a munkjval zaostati u radu; messze ~t a
tbbiektl on je jako zaostao iza
drugih; nem akarok ~ni neu da
zaostajem

elmarads

216

elmarads [~a, ~t, ~ok] izostanak [nka]; ~t igazolja (o)pravdati

izostanak, ispriati se
elmaradhatatlan neizostavan [-vna]
elmaradott zaostao [-ala]; (fejletlen pl
orszg) nerazvijen
elmaradottsg [~a, ~ot] zaostalost;
kulturlis ~ zaostalost u kulturi
elmarasztal [~t, ~jon] osuditi/osuivati [-ujem]
elmszjik [~ott, -msszk/-msszon]
otpuziti/otpuzati [-uem]
elmzol [~t, ~jon] (sztken) pomazati
[-maem], zamazati [-maem]
elme [~je, ~t, ~k] um, duh; Aje
elborult enuo je pameu/umom,
um mu se pomraio
elme- uman [-umna]
elmellapot [~a, ~ot] uinno/duevno
stanje
elmebaj [~a, ~t] umobolja, duevna
bolest; umni/duevni poremeaj, poremeaj svesti
elmebajos Id elmebeteg
elmebeli umni, duevni
elmebeteg I. mn umobolan [-Ina],
duevno bolestan; II. fn [~e, ~et,
~ek] umobolnik; (n) umobolnica
elmebetegsg [~e, ~et] poremeenost
uma, duevna bolest
elmefuttats [~a, ~t, ~ok] kozerija,
askanje, refleksija
elmegy [-ment, -menjen, -menni] 1.
vhonnan otii [-idem v -idem], odlaziti; (lovon) otkasati; ~ vilgg
tisnuti [-nem] se u svet, poi [poem] u beli svet; 2. vki v vmi mellett
proi mimo koga v to; 3. ~ a kedve
vmitl prisesti f-ednem] v presesti fednem] komu to, izgubiti volju za
to; -ment a kedve prola ga volja
elmegygysz [~a, ~t, ~ok] lekar
specijalista za duevne bolesti, psihijatar [-tra]
elmegygyintzet [~e, ~et, ~ek] zavod
za umobolne, duevna bolnica; ludnica biz
elmj: les ~ otrouman f-mna],
pronicav, pronicljiv
elmlz odsutan [-tna], rasejan
elmlet f~e, ~et, ~ek] teorija; ~ben

elmetsz

u teoriji, teoretski; ~et felllt

postaviti/postavljati teoriju
elmleti [~leg] teoretski, teorijski;
~ szakember teoretik, teoretiar
elmlkeds [~e, ~t, ~ek] razmiljanje
elmlkedjik [~ett, ~jk/~jen] razmiljati
elmlyed [~t, ~Jer>] (tv:J vmibe(n)
zadubiti se u to; ~ gondolataiba
udubiti se u misli
elmlyt [~ett, ~sen] produbiti/produbljivati [-ljujem]; ~i a tudst
produbiti/produbljivati znanje
elmlyl [~t, ~jn] tv produbiti/produbljivati [-ljujem] se, zadubiti/zadubljivati se, udubiti/udubljivati
se; a vlsg ~ kriza se pootrava v
produbljuje
elmlylt: ~ elme dubok um
elmenekl [~t, ~jn] pobei [-egriem],
umai [-aknem]
elmenetel [~e, ~t] odilazak [-ska]
elmenben pri odlasku
lmny [~e, ~t, ~ek] doivljaj
elmrgesedett 1. (seb) zagnojen, 2.
tv {pl helyzet) zaotren
elmrgesedik [~ett, ~jen] 1. (seb)
zagnojiti se, pqdljutiti se; 2. tv
(pl helyzet) zaotriti/zaotravati se,
pogorati se
elmrgest [~ett, -sen] (kilez) zaotriti/zaotravati
elmerl [~t, ~jn] potonuti [-nem],
utonuti
elms [~et; ~en; ~ebb] duhovit,
dosetljiv, dovitljiv; ~ sz doskoica
elmesl [~t, ~jen] ispriati, pripovedati; apr rszletekig ~ vmit ispriati
neto do sitnica, potanko ispriati
neto
elmssg [~e, ~et] duhovitost, dosetlivost, dovitljivost
elmeszeseds [~e, ~t] (orv is) zakreavanje, ovapnenje
elmeszesedett (orv is) zakreen, ovapnjen
elmeszesed|ik [~ett, ~jk/~jen] (orv
is) zakreiti/zakreavati se
elmetsz [~ett, -metsszen/-messen,
~eni] odrezati [-eem], otsei f-eem]

elmezavar
elmezavar [~a, ~t] poremeenost uma;
duevno rastrojstvo; pillanatnyi ~
trenutni poremeaj uma
elmocsarasodik [-odott, -odjk/~odjon]
umovariti se
elmond [~ott, ~jon] 1. kazati [kaem], ispriati; iskazati [-aem]/iskazivati [-zujem]; 2 (pejor:) mindennek ~tk nazvali su ga svakojakim
elmorzsl [~t, ~jon] mrviti, izmrviti,
razmrviti, razdrobiti elmorzsld|
ik [~ott, ~j n ] mrviti se,
izmrviti se, razmrviti se elmos [~ott,
~son] 1. (vz a partot) (i)sprati [perem]/(i)spirati [-rem], razlokati [ocem]; a vz ~ta az utat voda je
razrila put; 2. ~sa az ednyt prati v
oprati posudu elmosdik [~ott,
~jk/~jon] izbrisati [-iem] se, gubiti
se, rasplinuti [-nem]/rasplinjivati [njujem] se elmosdott: ~ rs
izbledelo pismo;
~ emlkek izbledele uspomene
elmosdottsg [~a, ~ot] izbledelost
elmosogat [~ott, -asson] oprati f-aperem] posudu
elmosolyodik [~ott, ~jk/~jon] nasmehnuti [-nem] se, osmehnuti se
elmozdt [~ott, ~son] 1. (helybl)
odmai [-aknem]/odmicati [-iem],
ukloniti/uklanjati,
poodmaknuti [nem], pomeriti/pomerati; 2. (llsbl)
ukloniti v odstraniti v udaljiti (s
poloaja) elmozdts [~a, ~t]
(tisztsgbl)
svrgnue
elmozdithatatlan
nepokretljiv
elmozdul [~t, ~jon] odmai [-aknem]
s odmaknuti [-nem]/odmicati [-iem] se, pomeriti/pomerati se; ~ a
helyrl pomeriti se s mesta; el nem
mozdul ni da se odmakne; ni makac
elmls [~a, ~t] preminue, prolaenje; a fiatalsg ~a zalazak [-aska]
mladosti
elmulaszt [~ott, -asszon, ~ani] 1.
(elszalaszt) propustiti/proputati;
~y'a az alkalmat propustiti priliku;
semmit sem fogunk ~ani nita neemo

217

elnevez

propustiti 2.(elhanyagol) zanemariti/

zanemarivati [-rujem] elmulaszts
[~a, ~t] propust, izostanak [-nka],
izostavak [-vka]; hatrnap ~a
propust roka elmulat [~ott, -asson]
1. (bizonyos ideig) proveseliti se; 2.
vmit prolum-povati [-pujem] to
elmtllik [~t, ~jek/~jon] 1. (id)
proi [-oem]/prolaziti, preminuti [nem]; t ra ~t prolo je pet sati|
asova; ~/ dl prevalilo je podne; ~/
negyven ves prolo mu je etrdeset
godina; 2. a fjdalom ~ bol je
prestala; ~t a fejfjs prola je
glavobolja elmil prolazan [-zna]; el
nem ml
neprolazan [-zna]
elmiilt 1. (id) proao [-la]; az ~
napokban prolih dana; 2. (tovatnt) minuo [-ula]; ~ idk minula
vremena
lmunks [~a, ~t, ~ok] udarnik
elnadrgol [~t, ~jon] biz (elver)
ispraiti, devetati
elnagyol [~t, ~jon] (vmely munkt)
povrno v na brzu ruku izraditi
elnapol [~t, ~jon] (lst) odgoditi/
odgaati elnspngol [~t,
~jon]6/zprodevetati,
ispraiti
eln.inetest [~ett, ~sen] ponemiti
elnmt [~ott, ~son] zanemiti, uutkati elnmul [~t, ~jon] zanemeti [mim],
umuknuti [-nem]
elnemzetietlent [~ett, ~sen, ~eni]
denacionalizovati [-zujem], denacionalizirati, odnaroivati [-ujem]
elnpteleneds [~e, ~t] depopulacija,
izumiranje stanovnitva; raseljivanje
elnptelenedett opusteli elnptelenedik
[~ett, ~jk/~jen] opusteti [-sti] elnptelent [~ett, ~sen]
opustiti,
raseliti/raseljavati elneveti magt
udariti u smeti, nasmejati [-jem] se, zasmejati se elnevez
[~ett, ~zen] vkit, vmit narei [-eem veknem] koga, to; dati/davati [dajem]
ime komu, emu; na-

elnevezs

218

zvati [-zovem] koga, to; nadenuti

[-nem]imekomu, emu
elnevezs [~e, ~t, ~ek] naziv
elnz [~ett, ~zen] 1. (szemll) gledati, posmatrati; 2. <flre> gledati
na stranu; tv ~ vkinek a feje felett
ne primetiti koga, prezirno v s visoka
gledati koga; 3. (tv.) vkinek vmit
gledati komu kroz prste; (megbocst) pratati; 4. <nem vesz szre)
prevideti [-dim]
elnzs [~e, ~t] tv poputanje; (megbocsts) pratanje, izvinjenje; ~t
krek molim za izvinjenje; ~sel van
vki irnt imati obzira, blago postupati s kim
elnz popustljiv; ~mosoty dobrohotan/
blagonaklon smeak [-ka]
elnk [~e, ~t, ~k] 1. predsednik;
2. (lsen elnkl) predsedatelj
elnki predsedniki; ~ palota predsednika palata; ~ tancs predsedniki savet, predsedniko vee, prezidij(um); az ~ tancs elnke predsednik prezidijuma v predsednickog
saveta/vea
elnkjellt [~je, ~et, ~ek] predsedniki kandidat, kandidat za predsednika
elnkls [~e, ~t] predsedavanje
elnkl predsedavajui
elnkn [~je, ~t, ~k] predsednica
elnkl [~t, ~jo'n] predsedavati
elnksg [~e, ~et] predsednitvo
elnksgi: ~ iroda ured/biro/poslovnica/
kancelarija predsednitva
elnkvlaszts [~t] izbor predsednika,
predsedniki izbor
elnylksod|ik [~ott, ~jk/~jon] postati [-ane]/postajati [-aje] sluzav v
ljigav
elnyargal [~t, ~jon] 1. (lovon) odjezditi; 2. (elrohan) odjuriti
elnyel [~t, ~J er >] ! progutati; tv ~i
a szavakat gutati rei; tv ~i a tekintetvel gutati oima; 2. fiz, vegy
apsorbirati, upiti [-ijem]/upijati
elnyer [~t, ~jen] dobiti, poluiti;
(gyzelmet) odneti [-nesem]/odnositi; (szerelmet) osvojiti/osvajati;
~; az els dijat dobiti prvu nagradu

elelvad

lnyllik [~(ot)t, ~jon] (virg) uvenuti

[-ne]
elnyom [~ott, ~jon] 1. potisnuti [nem]/potiskivati [-kujem]; ~ja a
cigarettavget zgnjeiti opuak/ik; 2.
tv (lzadst) uguiti (bunu); 3. tv
(sanyargat) ugnjesti [-etem]/ugnjetavati, tlaiti, tiranisati [-ietn],
tiranizirati; ~ja a npet potlaiti/
potlaivati [-ujem] narod; 4. tv ~ta
az lom v (trf:) a buzgsg
s(a)vladao ga je san, osvojio ga san
elnyoms [~a, ~t] (sanyargats)
ugnjetavanje, potlaivanje; faji ~
rasno ugnjetavanje
elnyomats [~a, ~t] potlaenost,
ugnjetavanje
elnyom I. mn ugnjetaki; II. fn [~j('"
~t, ~k] ugnjeta, ugnjetava, (poa
tlaitelj, tlailac [-ioca]
elnyomott potlaen; ~ np potlaen/
ugnjeten narod; ~ osztly potlaena/ugnjetena klasa
elnytjt [~ott, ~son] (idben) rastegnuti [-nem], razvlaiti, odugovlaiti
elnyjtottan: ~ beszl govoriti otegnuto
elnyjtz|ik [~ott, ~zk/~zon] izvaliti/izvaljivati [-ljujem] se; ~ik
az gyon ispruiti se na krevet
elnyjtzkodllk [~ott, ~jon] ld elnyjtzik
elnyl|lk [~t, ~jon] pruati se, protezati [-eem] se
elny [~tt, ~jn] (ruht, cipt)
pohabati, uhabati, stroiti, otrati,
izanati
elnytt (ruha, cip) pohaban, izanao
[-ala]; ~ ruhk prnje, tralje tb n
elodz [~ott, ~zon] odgoditi/odgaati
elold [~ott, ~jon, ~ani] odvezati
[eempodvezivati [-zujem], odreiti/
odreivati [-ujem]
elolt [~ott, ~son, ~ani] 1. (tzet,
fnyt, lmpt) ugasiti, potuliti,
utrnuti [-nem]/utrnjivati [-njujem];
2. tv (szomjsgot) utuliti
elolvad [~t, ~jon] 1. otopiti se,
rastopiti se; a h ~t sneg se otopio v
rastopio; 2. tv ~ a gynyrsgtl
rastopiti se od miline

elolvas

219

elolvas [~ott, ~son] proitati

elolvass [~a, ~t] proitanje
elolvaszt [~ott, -asszon] topiti, istopiti, rastopiti/rastapati, taliti
elordtja magt
riknuti [-nem];
izderati [-rem] se
eloroz [~ott, ~zon] ukrasti [-adem]
eloson [~t; ~jon] mignuti [-nem],
mugnuti, oduljati se, odunjati se
eloszlat [~ott, -asson] 1. (sztszr
pl tmeget) rasterati/rasterivati
[-rujem], rasturiti/rasturati, razjuriti;
a nap ~/a a kdt sunce rasteruje
maglu; 2. (tv:) gondot ~ oterati
brige, otarasiti se briga; ~ja agyanut
raspriti/rasprati [-im] sumnju;
~ja a ktelyeket razbiti/razbijati
sumnju
eloszl|ik[~ott,-oszoljk/-oszoljon,~ani]
1. (nptmeg) razii [-iem]/razilaziti se (masa, narod, gomila);
2. (tbb rszre) razdeliti/razdeljivat [-ljujem] se
eloszt [~ott, -osszon] (mat is) podeliti/
podeljivati [-ljujem]; (sztoszt) razdeliti/razdeljivati; ~ja a rakomnyt
rasporediti/rasporeivati [-ujem]
tovar
eloszts [~a, ~t] podela; az ruk ~a
raspodela/distribucija robe; munka
szerinti ~ raspodela po radu/uinku v
prema radu; szksglet szerinti ~
raspodela prema potrebama
eloszt I. mn 1. za podelu/raspodelu,
distributivan [-vna]; ~ bizottsg
odbor za podelu/razdeobu; 2. msz
razvodni; II. fn [~ja, ~t, ~k] 1.
razdava, raspodeljiva, vrilac
podele/razdeobe, distributor; (intzmny) distribucija; 2. msz razvodnica
elosztogat [~ott, -asson] razdeljivati [ljujem]
eloszthely [~e, ~et, ~k] (pl ruk)
mesto raspodele/distribucije
l I. nm 1. (eleven) iv; ~ nyelvek
ivi jezici; ~ svny iva ograda,
ivica, ivinjak, redina, redilja; 2. a
fldn ~ sszes emberek svi ljudi na
zemlji; II. fn [~je, ~t, ~k] iv
[ovek]; nincs mr az ~k sorban

elll

nije ve meu ivima; (szl:) sem

~, sem holt ni iv ni mrtav
elad [~ott, ~jon] 1. (elvesz) izvaditi, izvui [-uemj/izvlaiti, predoiti/
predoivati [-ujem] s predoavati;
add el, amit eldugtl izvadi ono to si
sakrio; 2. (kifejt) izneti [-esem]/
iznositi, izloiti/izlagati [-laem];
~ta krst on je izloio svoju molbu;
3. (bemutat) prikazati [-kaem]/
prikazivati [-zujem]; (zenedarabot)
izvesti [-edem]/izvoditi muziko v
glazbeno delo; egy npdalt ad el
izvee jednu narodnu pesmu; 4.
(tant) predavati [-dajem]; a trtnelmet adja el on predaje istoriju;
5. ~ja magt (eladdik vmi)
desiti/deavati se, zbivati se
elads [~a, ~t, ~ok] 1. (kifejts)
izlaganje; (bemutats) prikaz, ekspoze [-ea]; 2. (tudomnyos) predavanje; ismeretterjeszt ~ popularno
predavanje; ~t tart predavati [-dajem; 3. (szndarab) izvoenje, predstava, izvedba pozorinog komada;
(film) projekcija; (zenedarab)
izvoenje, izvedba (muzikog dela);
bemutat ~ a) (szndarab) prva
predstava/izvedba, premijera; b)
(zenedarab) prva izvedba; nnepi ~
sveana predstava
eladsmd [~ja, ~ot] dikcija; (zensz) nain izvoenja/izvedbe u muzici
elad [~ja, ~t, ~k] 1. (hivatalban)
referent; 2. (egyetemen) predava;
3. (mvsz) izvodilac [-ioca], izvoa
eladdlik [~ott, ~jk/~jon] desiti/deavati se, zbivati se
eladmvsz [~e, ~t, ~ek] umetnik-izvoa, izvedbeni/reproduktivni umetnik
eladterem [-rme, -rmet, -rmek] dvorana/sala za predavanja v predstave,
predavaonica, sluaonica, auditorij,
auditorijum, auditorija
elll [~ott, ~jon] 1. predstati [-anem]; a kocsi ~t kola su spremna;
2. (keletkezik) nastati [-ane]/nastajati [-taje]; furcsa helyzet llt el

elllt
nastala je v stvorila se neobina/
udna situacija; 3. (tv.) kvetelsekkel ll el postaviti/postavljati
zahteve
elllt [~ott, ~son]l.(vhov> dovesti
[-edem] pred to; 2. {rendrsgre)
predvesti [-vedemj/predvoditi (na
miliciju) 3. (gyrt) proizvesti/proizvoditi, fabrikovati [-kujem], fabricirati, izraivati [-ujem]
elllts [~a, ~t] 1. (rendri) predvoenje (na miliciji); 2. (gyrts)
proizvodnja, fabrikacija
ellltsi (gyrtsi) proizvodni; ~ r
proizvodna cena, cena proizvodnje;
~ kltsg proizvodni trokovi tb,
troak proizvodnje
elllt [~j ;j . ~t> ~k] (szemly,
zem) proizvoa
elrboc [~a, ~ot, ~ok] haj prednji
jarbol
El-zsia [-itj fldr Prednja Azija
elbb pre, ranije; az ~ emltett napred
pomenut; az ~ /'// volt malo pre je
bio ovde; minl ~ to pre; ~ vagy
utbb ranije ili kasnije/docnije, a pre,
a posle; ~ ltni akarom elim prethodno videti [-dim]
elbbi prijanji, preanji, raniji, prvanji
elbbre 1. vie napred, blie; 2. tv
~ jut napredovati f-dujern]; ~ val
prei
elbb-utbb pre ili posle/kasnije, katad, kada-tada
lbeszd [~et] govor, beseda
elbjjik [~t, ~jk/~jon] izmileti [lim]
elbukkan [~t, ~jon]iskrsnuti [-nem]/
iskrsavati
elcsapat [~a, ~ot, ~ok] kat prethodnica
elcsarnok [~a, ~ot, ~ok| predvorje,
trem; oszlopos ~ predvorje/trem sa
stubovima
eld [~Je> ~^t> ~k] 1. (hivatali)
prethodnik; (n) prethodnica; 2.
(s) predak [-etka]; ~eink nai
preci, dedovi
eldnt [~Je , ~t, ~k] sp polufinale;
~be jut plasirati se u polufinale

220

el'harcos

ellet [~e, ~et] predivot

elnekel [~t, ~jen] upravljati pesmom
elpiilet [~e, ~et, ~ek] prednja
zgrada
el'rzet [~e, ~et, ~ek] predoseaj,
predoseanje, predslutnja; vmilyen
~e van predoseati; rossz ~em van
imam rav predoseaj, slutim neto
ravo
elest [~je, ~et] predveerje
eleste [-ije, -it] (nnep) naveerje
eltel [~e, ~t, ~ek] predjelo
elfelttel [~e, ~t, ~ek] preduslov,
preduvet, prethodni uslov
elfesztett p prenapregnut; ~ beton
prenapregnut beton
elfizet [~ett, -essen] vtnire pretplatiti/
preplaivati [-ujem] (se), prenumerisati [-iem] (se), prenumerirati
(se), abonirati (se) na to; ~ vki
rszre pretplatiti nekoga
elfizets [~e, ~t, ~ek] pretplata
prenumeracija, abonman
elfizetsi: ~ (lij pretplata
elfizet [~je, ~t, ~k] pretplatnik,
prenumerant, abonent; (n) pretplatnica, prenumerantkinja, abonentkinja; ~k nvjegyzke pretp.atni
spisak
elfogat [~a, ~ot, ~ok] pretprega,
priprega, forpan
elfordul [~t, ~jnJ 1- (megtrtnik)
dogoditi/dodati se, desiti/deavati se,
zbivati se, zgoditi se; cz is ~! i to
biva! 2. (tallhat) nalaziti se
elforduls [~a, ~t, ~ok] bdny, geol
(elfordulsi hely) nalazite, leaj,
leite
elfutam [~a, ~ot, ~ok] sp predtakmienje
elfutr [~a, ~t, ~ok] pretea
elgyjts [~a, ~t] msz pretpaljenje,
prethodno/rano paljenje
elhad [~a, ~at, ~ak] kat prethodnica,
avangarda, izvidnica, elni odred
lhalott [~ja, ~at, ~ak] ivi le
elharcos [~a, ~t, ~ok] (vmely
mozgalom, eszm) prvoborac [rca]; {vminek az ttrje) pionir

elhegysg
elhegysg [~e, ~et, ~ek] predgorje
prigorje elhrnk [~e, ~t, ~k]
tv vesnik
pretea
elhv [~ott, ~jon] 1. (kihv) izazvati/izazivati, zvati napolje; 2.
fnyk (filmet) razviti [-ijemJ/razvijati, izazvati [-zovemj/izazivati
elhvs [~a, ~t, ~okj fnyk razvijanje, izazivanje elhv [~Ja ~t]
fnyk (vegyszer)
razvijao, izaziva
elhoz [~ott, ~zon] 1. izneti[-esem]/
iznositi; 2. (beszdben) povesti [-edem] razgovor o emu, spomenuti
to
elhz [~ott, ~zon] izvui [-uem]/
izvlaiti
elidny [~e, ~t] predsezona elidz
[~ett, ~zen] izazvati [izazovem ]/izazivati, prouzrokovati [-kujem], uzroiti, prouzroiti/prouzroavati; betegsget idz el prouzrokovati bolest elidzs f~e, ~t]
izazivanje elidz [~J e > ~t, ~k]
prouzrokovao,
(pl betegsg,) izaziva El-India [it] folr Prednja Indija elr f~t,
~jon] propisati f-iem]/pro-pisivati [sujem]; (elrendel) narediti/nareivati
[-ujem] elirnyoz [~ott, ~zon]
predvideti [-dim]/predviati, napraviti
v nainiti proraun
elirnyzat [~a, ~ot, ~ok] predraun,
proraun; ~on kvl vanpredraun-ski
elirnyzott: ~ kltsgek predvieni/
predraunski trokovi elrs [~a, ~t,
~ok] propis; orvosi ~ lekarski propis;
az sszes ~oknak megfelelen
shodno/prema svim propisima elrsos
[~at; ~an; ~abb] propisan
f-sna]; nem ~ nepropisan
elismeret [~e, ~et, ~ek] predznanje
eltlet [~e, ~et, ~ek] predrasuda;
~tl mentes nepristrastan [-sna],
nepristran; ~tel telve pun predrasuda
eljtk [~a, ~ot, ~ok] 1. sznh (tv
is) predigra; 2. zene preludij(um)

221

elkszl

eljegyez [-jegyzett, ~zen] predbeleiti

eljegyzs [~e, ~t, ~ek] predbeleba, predbeleka; (pl sznhzjegy)
prenumeracija; ~be vesz predbeleiti
eljegyzsi predbeleni; ~ naptr predbeleni kalendar, kalendar za pribeleke, rokovnik
eljel [~e, ~t, ~ek] predznak; (jelkp) znamenje eljog [~a, ~ot,
~ok] privilegij(a),
povlastica
eljn [-jtt, -jjjn] pojaviti/pojavljivati [-ljujem]
elkap [~ott, ~jon] 1. (elrnt) potrgnuti [-nem]; 2. (biz:) vkil (elvesz)
pozvati [-zovem] v uzeti [uzmem]
koga na odgovornost elke [~je, ^.t,
~k] 1. (sznyeg) ilim prostira; 2.
(partedli) prsnik, oprnjak
elkel [~en] otmen; ~ szrmazs
ember ovek otmenog porekla, odaklija h
elkelsg [~e, ~et, ~ek] 1. otmenost;
2. ~ek ugledne linosti, odlinici,
prvaci, notabiliteti, otmen svet
elkelskdjik f~ott, ~jk/~jn]^v
praviti se otmen
lkp [~e, ~et, ~ek] iva slika
elkpzs [~t]: katonai ~ predvojnika
obuka elkpzettsg [~e, ~et]
prethodna
obrazovanost v (struna) sprema
elkpz [~je, ~t, ~k] 1. ld elkszt; 2. nyelv prefiks elkeres [~ett,
~sen] potraiti elkert [~ett, ~sen]
pronai [-aem] elkerl [~t, ~jn]
pronai [-aem]
se
elkszt [~ett, ~sen] pripremiti/pripremati, priugotoviti/priugotovljava-ti,
(p/ telt) pripraviti/pripravljati (jelo);
vmilyen knyvet kiadsra ~
prirediti/prireivati [-ujem] izdanje neke knjige; vkit vizsgra ~
pripremiti koga za ispit elkszts [~e,
~t] pripremanje elkszt: ~
tanfolyam pripretwni/
pripravni teaj
elkszl [~t, ~jn] pripremiti/pripremati se, pripraviti/pripravljati se

elkszlet

222

elkszlet [~e, ~et, ~ek] priprema,

priprava; ~et tesz vmire (u)initi
prepreme za to, pripremiti se za
to
ell1 ige [~t, ~jn] ~i az ideget
umrtviti ivac [-vca] ell 2 hat 1.
spred, spreda, napred; ment, llt
on je iao, stajao spreda; ~ megy a
tanr, utna a tanulk napred ide
profesor a za njim uenici; 2. ~ jr
prednjaiti, prvaciti;/t pldval jr ~
prednjaiti dobrim primerom
ell nvut ispred birt e; menekl az
ellensg ~ beati [-im] ispred neprijatelja; takarodj a szemem ~! odlazi
mi ispred oiju !
elle [~m, ~d stb] ispred njega/nje
(ispred mene, ispred tebe itd.);
menekl ~m on bei ispred mene
elleg [~e, ~et, ~ek] predujam f-jma],
akontacija ellegez [~ett, ~zen]
predujmiti/predujmljivati [-ljujem]
ellegknt akonto
l l ny [~ e , ~ t, ~ e k] i vo b i e
ellp [~ett, ~jen] 1. (kilp) stupiti/
stupati napred; 2. {hivatalban)
napredovati [-dujem], biti unapreen/
promaknut,
avanzovati
[-zujem],
avanzirati
ellptet [~ett, -essen] unaprediti,
promai s promaknuti [-nem]/promicati [-iem]; vkit ezredess lptet el
proizvesti f-vedemj/proizvoditi nekoga
za pukovnika ellptets [~e, ~t, ~ek]
unapreenje,
promaknue
elljr 1. mn <felettes> pretpostavljen;
II. fn [~ja, ~t, ~k] 1. stareina,
eonik, nadstojnik; 2. nyelv predlog, prepozicija
elljrban uvodno, prethodno
elljrs nyelv predloni elljrsg
[~a, ~ot, ~ok] rg poglavarstvo;
kzsgi ~ optinsko/opins-ko
poglavarstvo; vros; ~ gradska

elragyog

elmszik [~ott, -msszk/-msszon]

izgmizati [-iem], izmileti [-lim]
elmelegt [~ett, ~sen] predgrejati
[-jem]/predgrejavati s prdgrevati,
prethodno zagrejati [-jem]/zagre-vati
s zagrejavati
elmenetel [~e, ~t] 1. (hivatali)
napredovanje; 2. (tanulmnyi) uspe van je
elmrk'zs [~e, ~t, ~ek] sp predigra
elmozdt [~ott ~son] unaprediti/
unapreivati [-ujem] elmozdts
[~a, ~t] unapreenje,
unapreivanje
elmunklat [~a, ~ot, ~ok] predradnja, pripremni/prethodni rad
elmunks [~a, ~t, ~ok] predradnik
elnv [-neve, -nevet, -nevek] (nemesi v megklnbztet) poasni
pridevak imenu
elnt [~tt, ~sn, ~eni] 1. (r)
poplaviti/poplavljati, topiti, potopiti/potapati; a foly ~i a mezket
reka topi v plavi polja; 2. tv ~tte
a mreg spopao ga bes, puknuo je
od gneva/besa; ~i az epe nekome
prekipi
elny [~e, ~t, ~k] 1. prednost,
korist; ~ben rszest vkit dati/davati
[dajem] komu prednost, pretpostaviti/pretpostavljati koga, pogodovati [dujem] kome; ~re van biti korisno, biti
od koristi; 2. prednost; ~t ad vkinek
dati prednost/for(u) kome elnyomul
[~t, ~jon] napredovati [-dujem],
prodreti/prodirati
[-rem],
nadreti/nadirati,
nastupiti/nastupati
elnyomuls [~a, ~t] napredovanje,
nadiranje, nastupanje elnys
[~et; ~en; ~ebb] probitaan
[-na], koristan [-sna]
elnyszably [~a, ~t] sp (labdargs)
pravilo prednosti
elaytelen [~l] neprobitaan [-na]
elrs [~e, ~t, ~k] kat predstraa,
flprava
izvidnica
ellnzet [~et] prednja strana
elprlat [~a, ~ot] rtnica elragyog
ellrl 1. spreda: 2. '(kezdettl) od
[~ott, ~jon] (pl a nap)
poetka
prisijati/prisijavati, pripei f-ee]
(sunce)

elrajz

elrajz [~a, ~ot, ~ok] (vzlat) skica,

obris, nacrt, ablon
elrajzol [~t, ~jon] skicirati, nacrtati
(kao uzor)
elrncigl [~t, ~jon] (krdseket)
potezati [-eem] (neka pitanja)
elrnt [~ott, ~son] potegnuti [-nem]
elre 1. (hely) napred; se ~, se htra
ni napred, ni natrag; ~/ napred !
2. (id) unapred, unapredak; ~ lt
predvideti [-dimj/predviati; ~ lefoglal (pl szobt) rezervisati [-iem];
~ tud unapred znati; ezt ~ tudtam
to sam znao unapred; 3. kzm ~
iszik a medve brre gradi raanj
a zec u umi
elrell istaknut, ispupen
elrebocst [~ott, -sson] 1. (elre
enged) pustiti ii (v da ide) napred;
2. (beszdben) prethodno napomenuti
elreenged [~ett, ~}en]vkit propustiti/
proputati koga
elregyrts [~a, ~t] p, mttsz prefabrikacija
elrehajol [~t, ~jon] pognuti [-nem]
se, nagnuti [-nem] se
elrehalad [~t, ~jon] napredovati [dujem]
elrehalads [~a, ~t] napredovanje,
napredak [-etka], kretanje napred
elrehalad (u)napredan [-dna]; fiz ~
mozgs unapredno kretanje
elrehaladott napredan [-dna]
elrehatol [~t, ~jon] nadreti [-rem]/
nadirati [-rem]
elreigazt [~ott, ~son] pomaknuti v
pomai [-aknem]; ~ja az rjt
pomaknuti sat unapred
elrejelzs [~e, ~t] met prognoza
elrejut [~ott, -jusson] napredovati [dujem]
elrekeltezett antidatiran
elrelts [~a, ~t] predvianje, dalekovid(n)ost
elrelthat verovatan [-tna]; ~ volt
moglo se predvideti; elre nem lthat (pl kltsgek) nepredvidljiv
elrelthatlag verovatno
elrelt obazriv, dalekovid, dalekovidan f-dna]

223

el&szed

elreltott predvien; elre nem ltott

nepredvien
elrelp [~ett, ~jen] stupiti/stupati
napred
elrelps [~e, ~t, ~ek] korak prema
napred
elremegy [-ment, -menjen, -menni]
ii [idem] v poi [-poem] napred
elremenetel [~e, ~t] kretanje napred
elrenyomul [~t, ~jon]prodirati [-rem]
elresiet [~ett, -siessen] uriti (se)
napred
elrsz [~e, ~t, ~ek] prednji deo
[dela]
elreszegez: ~i a tekintett uperiti pogled napred; upiljiti oi, upreti oi/
pogled
elretol [~t, ~jon] pomai v pomaknuti
[-aknem] unapred; kat ~t hadlls
prednji/istureni vojni poloaji tb
elretr [~t, ~jn] navaliti/navaljivati
[-ljujem], prodreti/prodirati [-rem]
elretrs [~e, ~t, ~ek] navala, prodiranje
elrevet: tv ~i az rnykt nagovestiti/
nagovetavati nevolju
elrevisz [-vitt, -vigyen, -vinni] (elsegt) unaprediti/unapreivati [-ujem]; ~i a tudomnyt unaprediti
nauku
elrohan [~t, ~jon] iskrsnuti [-nem],
istrati [-im], dotrati
lsdi I. mn parazitski, parazitni,
gotovanski, muktaki; II. fn [~je,
~t, ~ ek] 1. ll (tv is) parazit;
2. tv (szemly) gotovan, icar,
mukta, embel
elsegt [~ett, ~sen] vmit potpomoi [ognemj/potpomagati [-aem] to,
doprineti[-esem]/doprinositi emu
elsiet [~ett, -siessen] istrati, dotrati [-im]
lskd|ik [~tt, ~jk/~jn] iveti [vim] gotovanski, parazitirati
lskd Id lsdi
elsorol [~t, ~jon] izredati, nabrojati
[-jim]/nabrajati
lsly [~a, ~t] iva mera/vaga
elszed [~ett, ~Jen] izvui [-uem]/
izvlaiti, izneti [-esem]/iznositt

elszeretet

224

elszeretet [~e, ~et] 1. osobita/naroita ljubav, naklonost; 2. ~tel viseltetik vki irnt biti naroito naklonjen
prema komu
elsz [-szava, ~t] predgovor elszoba
[~ja, ^t, -ik] predsoblje lszban,
lszval ivom reju elszobzlik
[~ott, ~zon] donjati pred ijim
vratima, obijati tue pragove,
antiambrirati elszr 1.
(felsorolsban) prvo, isprva,
isprvice; ~ is prvo i prvo; ~ ...,
msodszor ... prvo ..., drugo;
2. (elbb) pre; azt ~ ltnom kell
to moram pre videti; 3. (kezdet
ben) sprva, spoetka; 4. (els z
ben) prvi put; ~ szl n prvrotkinja
eltanulmny [~a, ~t, ~ok] prethodna studija
eltr [-tere, ~t/-teret] 1. prednji deo
[dela]; 2. p (hzban) pridvorje,
predvorje, trem [tb -movi]; (lpcshzban) odmorite na stepenicama;
3. tv ~be kerl v lp stupiti/stupati
na prvi plan, istai s istaknuti
[-aknemj/isticati [-iem] se
elteremt [~ett, ~sen, ~eni] nabaviti/
nabavljati, pribaviti, stvoriti; pnzt
~ nai [naem, naao sam[ novaca,
smoi [-ognem] novaca/sredstava;
brmi ron ~ stvoriti iz oka/boka
elterjeszt [~ett, -esszn, ~eni] (krst) podneti [-esemj/podnositi v
podastreti/podastirati [-rem] (molbu)
elterjeszts [~e, ~t, ~ek] predlog,
podnesak [-ska]; a krs ~e podastiranje molbe
eltol [~t, ~jn] pomai s pomaknuti
[-nem]/pomicati [-iem]
eltr [~t, ~jn] izbiti [-bijem]/izbijati, probiti/probijati se
eltt 1. (hely) pred eszk e; ispred
birte; a hz ~ pred kuom; 2. (id)
pre birt e; id ~ pre vremena
eltn|ik [~t, ~jk/~jn] pojaviti/
pojavljivati [-ljujem] se, promoliti/
promaljati se
elvarzsol [~t, ~jon] doarati
elvros [~a, ~t, ~ok] predgrae,
podgrae

elz

elvrosi prigradski; ~ vastvonal

prigadska pruga
elvsrls [~a, ~t, ~ok] prekup
elvd [~je, ~et, ~ek] kat prethodnica, predvodnica
elvesz [-vett, -vegyen, -venni] 1.
izvaditi; 2. tv (felelssgre von)
pozvati [-zovem] v uzeti [uzmem]
na odgovornost
elvtel [~e, ~t] pretprodaja
elvteli prekupni; ~ jog pravo prekupa; ~ joggal l prekupiti/prekupljivati [-ljujem]
elvezet [~ett, -zessen] predvesti [edem]/predvoditi; ~i a vdlottat
predvesti optuenika
elvezets [~e, ~t] predvoenje
elvigyzat [~a, ~ot] opreznost, predostronost
elvigyzatlan [~ul] neoprezan [-zna],
nepredostroan [-na]
elvigyzatos [~at; ~an; ~abb] oprezan [-zna]
elvigyzatossg [~a, ~ot] ld elvigyzat; ~bl iz predostoronosti
elvigyzatossgi: ~ rendszably mera
opreznosti
lvilg [~a, ~ot] iv(i) svet
lvz [~e.t] iva voda
elvizsga [,ja, ^t, ^k] predispit
elz [~tt, ~zn] prestignuti s prestii [-ignem]/prestizati [-iem], pretei [-eknem v -eem]/preticati [iem]
elzkeny [~en; ~ebb] predusretljiv;
vkivel izii kome u susret
elzkenysg [~e, ~et] predusretljivost
elzs [~e, ~t] prestizanje
elzetes [~en] prethodan [-dna]; ~
rtests prethodan izvetaj, avizo;
~ rtests nlkl bez prethodnog
izvetaja, neavizirano; ~ letartztats preventivni pritvor; ~ megbeszls prethodni dogovor; ~en
prethodno
elzmny [~e, ~t, ~ek] prethodni
dogaaji tb
elz preanji, prethodan [-dna]; ~
nap prethodni dan; dan ranije; az
~kben u ranije izloenom

elzleg

225

elzleg prethodno
elznls [~e, ~t] invazija
elphol [~t, ~jon] izvotiti, izlemati,
provotiti, prodrndati, ispraiti/
ispraivati [-ujem] komu tur; isi
bati, izmlatiti
elpanaszol [~t, ~jon] aliti se, izjadati; ~ja bajt potuiti se
elpaprikz [~ott, ~zon] prepapriti
elparasztosodjik [~ott, ~jk/~jon] 1.
postati [-anem]/postajati [-jerti] seljak; 2. pejor postati/postajati prostak, vladati se prostaki
elparlagiasodik ld elparasztosodik 2.
elprolgs [~a, ~t] isparenje, isparavanje
elprolog [-olgott, ~jon]//z 1. ispariti
se; 2. tv, te nestati [-anem]/nestajati [-ajem], ieznuti [-nem]
elprologtat [~ott, -asson] uiniti v
dati da se ispari
elprtol [~t, ~jon] vkitl odmetnuti [nem]/odmetati f-eem] se od koga
elpaskol [~t, ~jon] izbubati
elpattan [~t, ~jon] raspui [-uknem]
se, pokidati se; ~r a hr pukla je
ica
elpazarol [~t, ~jon] rasipati, rastratiti,
profukati
elpilled [~t, ~jen] utati [-anem], zamoriti se, malaksati f-kem]
elpirul [~t, ~jon] pocrveneti [-nim],
porumeneti [-nim], zarumeneti [nim]; (szgyentl) plamiti se
elpiszmog [-ott, ~<}on] (vmilyen
munkval) vrlo lagano v sporo
raditi to; mrckeljati
elpocskol [~t, ~jon] erdati
elpolgriasodiik [~ott, ~jk/~jon] poburoaziti se
elporlad [~t, ~jon] raspasti [-adnem]/
raspadati se u prah
elporlaszt [~ott, -asszon, ~ani] pretvoriti/pretvarati u prah
elporljik [~ott, ~ani] ld elporlad
elposvnyosodlik [~ott, ~jk/~jon]
1. postati [-anem]/postajati [-jem]
glibovit v blatnjav; 2. tv spljotiti
se
elpuhul [~t, ~jonjrazneiti se, umekati (se)
15 Magyarszerbhorrt

elrejts

elpuhult razmaen, mekuan [-na],

mekuast; ~ ember mekuac [-ca]
elpuskz [~ott, ~zon] (elront) pokvariti, sprtljati
elpusztt [~ott, ~son, ~ani] .1. (megsemmist) ponititi, unititi, nainiti
pusto, obataliti; 2. (vidket) opustoiti; 3. (elpocskol) erdati
elpusztts [~a, ~t] 1. (megsemmists) ponitenje; 2. (vidk) opustoenje
elpusztthatatlan neunitiv, nerazoriv
elpusztul [~t, ~jon] opusteti [-stim];
(erszakos halllal) poginuti [-nem],
uginuti [-nem]
elpusztuls [~,a ~t] (llat) uginue
elrabls [~a, ~t] grabe, otmica,
otimanje
elrabol [~t, ~jon] 1. oteti [otmem]/
otimati, ugrabiti, nasilno uzeti [uzmem]; 2. (tv:) ez sok idmet rabolta
el to mi j.e oduzelo mnogo vremena
elrg [~ott, ~jon] razgristi [-izem]
elragad [~t, ~jon] 1. nasilno odvui [uem] koga; otrgnuti; ~ja a zskmnyt preoteti [-tmem]/preotimati
plen; 2. tv (elbvl) oarati
elragad zanosan [-sna], zanoljiv,
aroban [-bna], oaravajui, draestan [-sna], privlaiv, privlaan [-na] ;
~ jelensg draesna/slatka pojava
elragadtat [~ott, -tasson] 1. zaneti [esemj/zanositi; el voltam tle ragadtatva oarala me je; 2. ~/a magt
zaneti se
elragadtats [~a, ~t] ushienost,
zanos
elrak [~ott, ~jon] 1. (tbl, flre)
skloniti/sklanjati, ukloniti/uklanjati;
2. (tlire) spremiti/spremati, ostaviti/ostavljati; 3. (elver) prodrndati
koga; jl ~tik dobro ga izmlatie v
izbie
elraktroz [~ott, ~zon] uskladititi/
uskladitavati
elrejt [~ett, ~sen] 1. sakriti [-ijem]
sakrivati, skriti/skrivati; ~ az arct
sakriti lice; 2. tv (eltitkol) pritajiti/
pritajivati [-jujem]
elrejts [~e, ~t] sakrivanje

elrejtzik

226

elrejtzik [~tt, ~zk/~zn] sakriti [ijem]/sakrivati se, skriti/skrivati se,

pritajiti/pritajivati [-jujem] se elrmt
[~ett, ~sen] prestraviti/prest-ravljivati
[-ljujem], zastraiti/zastraivati [ujem], prestraiti, uplaiti, izazvati [zovem] strah
elrml [~t, ~j> n ] prestraiti se
elrendel [~t, ~jen] 1. narediti/nareivati [-ujem], odrediti; zapovediti/
zapovedati; tmadst rendel el narediti v zapovediti napad; 2. (elr)
propisati [-iem]/propisivati [-ujem];
az orvos szigor ditt rendelt el lekar/
lenik je propisao strogu dijetu
elrendez [~ett, ~zen] 1. urediti/ureivati [-ujem], srediti/sreivati [-ujem], rasprtiti/rasprati; 2. (vits
gyet) raistiti/raiivati [-ujem] v raiavati srediti; raspraviti/raspravljati
elrendezdjik [~tt, ~jk/~jn] rasporediti/rasporeivati [ujem] se; majd
csak ~ik to e se ve urediti v
resiti
elreped [~t, ~jen] (ras)pui v (ras)puknuti [-uknem ] (se), prsnuti [-nem]
elrepl [~t, ~j' n ] 1. odleteti [-tim];
2. tv prohujati [-jim]; hogy ~t ,az
az id prohujalo je odavna to vreme
elreteszel [~t, ~jen] zatvoriti/zatvarati
rezom; zabraviti/zabravi jati, zakraunati, zamandaliti
elrettent [~ett, ~sen, ~eni] zastraiti/
zastraivati [-ujem]
elrettent: ~ plda zastraujui primer
elriaszt [~ott, -asszon, ~ani] poplaiti,
rasplaiti
elringat [~ott, -asson] uljuljati/uljuljkivati [-kujem]
elrobog [~ott, ~jon] odjuriti, projuriti
elrohan [~t, ~jon] odjuriti
elroniljik [~ott, -romoljk/-romoljon,
~ani] pokvariti se, itetiti se
elrongyol [~t, ~jon] izderati, pohabati
elrongyold|ik [~ott, ~jk/~j n] 'scepati se, pocepati se, pohabati se,
izanati se
elront [~ott, ~son] pokvariti, itetiti;
~ottam a gyomrom pokvario sam
eludac; ~ja vkinek az rmt pokva-

elsimt

riti kome veselje; tv ~ja t on

ga kvari
elrothad [~t, ~jon] istrunuti, sagnjiti
[-ijem], satruleti [-lim], izgnjiliti,
istruliti, istrunuti [-nem]; (gymlcs,
zldsg)
otruleti
[-lim]
elrozsdsod ik [~ott, ~jk/~jon] zarati
elrg [~ott, ~jon] odgurnuti [-nem]/
odgurati (nogom)
elrugaszkodik [~ott, ~jk/~jon] odbiti
[-bijem]/odbijati se, odgurnuti [nem]/odgurati se
elrtt [~ott, ~son] nagrditi, naruiti,
napraviti runim; a prkk ~jk az
arct kraste naruuju mu lice
elsajtt [~ott, ~son] usvojiti/usvajati
elsncol [~t, ~jon] 1. uaniti, zaaniti, okruiti/okruivati [-ujem] rovovima, zabarikadirati; 2. sakk roirati; 3. ~ja magt uaniti se
elspad [~t, ~j n ] prebledeti |-dim]
elsrgul [~t, ~Jon] pouteti [-tim]
elsatnyul [~t, ~jon] okrljaviti, zakrljati/zakrljaviti
elsatnyult zakrljao [-ala]
elseje prvi u mesecu; mjus ~ prvi maj;
minden elsejn svakog prvoga
elseklyesed!ik[~ett,~jk/~jen]spljostiti se, postati plitak [-tka]
elsenyved [~t, ~jen] isuiti se, osuiti
se, propasti [-adnem]/propadati
elstl [~t, ~jon] odetati [-tam v
-eem]
elsiet [~ett, -siessen] 1. odjuriti,
uriti se; 2. (elhamarkodik) istrati
[-im]/istravati se, prenagliti se; ne
siesd el a dolgot! nemoj se prenagliti!
elsietett prenagljen
elsikkad [~t, ~j n ] (elvsz) gubiti se
elsikkaszt [~ott, -asszon, ~ani] proneveriti, utajiti, defraudirati; ~otta
a pnzt on je digao pare
elsikl|ik [~ott, ~ani] 1. skliznuti [nem]; 2. tv ~ik vmi fltt prei [eem]/prelaziti preko ega
elsimt [~ott, /ison] 1. poravniti,
zagladiti; 2. tv izgladiti; ~ja a vitt
zagladiti raspru; vits gyet ~
izgladiti v poravnati spor

elsimul
elsimul [~t, ~jon] 1. postati [-anem]
gladak [glatka]; 2. (tv is) izgladiti
se elslrat [~ott, -asson] oplakati [aem]/
oplakivati [-kujem], okajati [-jem],
oaliti elsrja magt zaplakati [aem] (se),
rasplakati se, briznuti [-nem] v
udariti u pla elsodor [~t, ~ja]
<szl, vz) odneti
[-esem]/odnositi, poneti; a vz ~ja
a csnakot voda zanosi un
elsomfordl [~t, ~jcm] otunjati se,
otuljati se
elsorol [~t, ~jon] izredati elsorvad
[~t, ~j n ] osuiti se elsorvaszt [~ott,
-assz.on, ~ani[ osuiti elsz [~ott,
~zon] presoliti/presoljavati els prvi; idei ~ terms
prvenac
[-nca], prvina; ~ pergets (mz)
med prvenac [-nca];
~ ltsra
na prvi pogled; ~nek v ~knt kao
prvi; ~ zben prvi put elsbbsg
[~e, ~et] prvenstvo, primat
elsdleges [~et; ~en; ~ebb] prvotan
[-tna], primaran [-rna], iskonski
elsdlegessg [~e, ~et] primarnost
elsves [~e, ~t, ~ek] (hallgat)
student prvog godita v prve godine;
bruco trf elsfok 1. jog
prvostepeni; ~ brsg
prvostepeni sud; 2. mat ~ egyenlet
jednaina prvog stepena
elskerk-meghajts msz pokretanje/
teranje prednjih tokova
elsosztly prvorazredan [-dna],
prvoklasan [-sna] elspr [~t,
~jo'n] 1. pomesti [-etem];
2. (szl) oduvati elsrang prvoga
reda; ~ minsg
prvorazredni/prvoklasni
kvalitet,
prvorazredna kakvoa elsrend
ld elsosztly; ~ mt
prvorazredni put elssegly [~e,
~t] prva pomo;
~t nyjt vkinek pruiti/pruati kome
prvu pomo elsseglynyjts [~a,
~t] pruanje
prve pomoi
15*

227

elszakt

elssorban u prvom redu, prvenstveno,

najpre, prvo (m)
elsszltt I. mn provoeni; II. fn
[~e, ~ett] prvenac [-nca]
elsszlttsgi: ~jog pravo prvoroenstva, prvenako pravo, prvenatvo
elstted|lk [~ett, ~jk/~jen] smkrnuti [-nem] smrkavati se, smraiti/
smraivati [-ujem] se, zamraiti)
zamraivati se
elsttt [~ett, ~sen] pomraiti/pomraivati [-ujem], zamraiti/zamraivati
elsttts [~e, ~t] kat zamraenje
lsport [~je> ~ ot ] vrhunski sport
lsportol [~ja> ~t, ~k] sp vrhunski
sportist(a)/sporta; (n> vrhunska
sportistkinja/sportaica/sportistica
elsurran [~t, ~jon] klisnuti [-nem],
prhnuti [-nem]
elsl [~t, ~jn] 1. (fegyver) opaliti;
2. tv (sikerl) upaliti, poi [poe]/
polaziti za rukom; a dolog jl slt el
stvar je dobro upalila; a dolog visszafel slt el stvar je ispala naopako
elsllyed [~t, ~J en J potonuti [-nem]
elsllyeszt [~ett, ~esszen, ~eni] potopiti/potapati
elst [~tt, -sssn] (fegyvert) opaliti,
ispaliti
elsvt [~ett, ~sen] proiati; ~ett
a goly proiao je metak
elszab [~ott, ~jon] loe skrojiti
elszabadul [~t, ~jon] osloboditi/oslobaati se, oteti [otmem]/otimati
se
elszaggat [~ott, -gasson] (ruht)
pocepati, iscepati
elszakad [~t, ~j n ] ! (ruha) poderati
[-re] se, pocepati se, rascepati se,
razderati se; 2. (vmito'l) otkinuti [nem] v odvojiti/odvajati se od
ega, ocepiti/odcepljivati [-ujem]
se; ~ a tmegektl odvojiti se od
masa; 3. (gyarmat) otcepiti se,
otrgnuti se
elszakads [~a, ~t] 1. otkidanje,
prekid, prelom, odmetanje; 2. (gyarmat) otcepljenje
elszakt [~ott, ~son] 1. (elrongyol)
pocepati, poderati [-rem]; (hasz-

elszakthatatlan

228

nlatban) razderati; z.vmitl otrgnuti [-nem], odvojiti od neega

elszakthatatlan (tv is) neraskidljiv,
neodvojiv
elszalad [~t, ~jon] otrati [-im],
otkasati
elszalaszt: ja az alkalmat propustiti/
proputati priliku; ~ottam az alkalmat propustio sam priliku, izmakla
mi se prilika
elszll [~t, ~jon] odleteti [-tim]
elszllsol [~t, ~jcm] ukonaiti/ukonaivati [-ujem]; ~ja a csapatokat
smestiti/smetati v razmestiti/razmetati trupe
elszllt [~ott, ~son] otpraviti/otpravljati, otpremiti/otpremati, prevesti
[-ezem]/prevoziti, transportovati [tujem], transportirati
elszllts [~a, ~t] (jrmvn is>
otprema, prevoz, prevoenje, transportovanje
elszmtja magt prevariti se u raunu
elszmol [~t, ~jon] 1. obraunati,
razraunati; 2. ~ja magt pomesti [metem] se u raunu, zaraunati se
elszmols [~a, ~t, ~ok] obraun;
ker ~ ra na obraun, akonto; ~ra
ktelezett szemly raunopolaga
elszmolsi obraunski; ~ csekk obraunski ek; ~ pnztr obraunska
blagajna/kasa
elsznja1 magt obluiti se
elsznt mn [~at, ~an; ~abb] odluan
[-na], odvaan [-na]
elsznt2 ige [~ott, ~son, ~am] <darab
fldet) odorati [~rem]/odoravati,
zaorati
elszntsg [~a, ~ot] odlunost, reenost, odvanost
elszaport [~ott, ~son] razmnoiti/
razmnoavati, namnoiti/namnoavati, rasploditi/rasploavati s rasploivati [-ujem]
elszaporodik [~ott, ~jk/~jon] razmnoiti/razmnoavati se, namnoiti/
namnoavati se, rasploditi/rasploavati s rasploivati f-ujem] se,
naroditi/naraati se; (llat) nakotiti
se; (rovar> zakotiti se

elszigetelt
elszrad [~t, ~jon] osuiti se; sasahnuti [-nem]; (levl) usahnuti
elszed [~ett, ~jen] oduzeti [-zmem]/
oduzimati, oteti [otmemj/otimati
elszdt [~ett, ~sen] 1. onesvestiti;
2. (tv:) vkit zaluditi koga, zavrteti
kome glavu
elszdl [~t, ~j'n] onesvesnuti [-nem],
onesvestiti/onesveivati [ujem] se,
dobiti [-ijem] vrtoglavicu; ~tem
zavrtela mi se glava
elszegnyeds [~e, ~t] osiromaenje
elszegnyed|ik [~ett, ~jk/~jen] osiromaiti (se), osirote(i)ti [-tim], ogoleti
[-lira]
elszegnyt [~ett, ~sen] osiromaiti
elszegd|ik [~tt, ~jk/~jn] (munkba) najmiti se; vki mell prionuti
[-nem]/prianjati uz koga
elszgyelli magt zastideti [-dim] se,
zasramiti se
elszled [~t, ~jen] rasuti [-spem]/
rasipati se, razii [-iem]/razilaziti
se
elszeiel [~t, ~jen] utei [-eem],
hvatati v uhvatiti maglu
elszemtelened|ik [~ett, ~jk/~jen] postati bezobrazan/bezoan, uzbezoiti
se, obezobraziti se
elszeneriil [~t, ~jn]enzadremati
elszenesedjik [~ett, ~J l pougljeniti
se, pretvoriti/pretvarati se u ugalj
elszenesit [~ett, ~sen]
miisz pougljiti
elszenved [~ett, ~jen] pretrpeti [-pim],
podneti [-esem]/podnositi
elszi U elszv
elszigetel [~t, ~JenJ osamiti/osamljivati [-Ijujem], usatniti; odvojiti/
odvajati v odeliti/odeljivati [-Ijujem]
od okoline v sredine
elszigetels [*<e, ~t] osamljivanje
elszigetelds [~e, ~t] osamljenje,
usamljenje, usamljivanje, izolovanje,
izoliranje, izolacija
elszigeteldlik [~tt, ~j<*/~jn] osamiti/osamljivati [-Ijujem] se, usamiti
se, izolovati [--lujem] se, izolirati se;
klpolitikailag ~ik izolovati se u
spoljnoj/vanjskoj politici
elszigetelt osamljen, usamljen, izolovan
izoliran

elszigeteltsg

elszigeteltsg [~e, ~et] osamljenost,

usamljenost, izolovanost
elszikeseds [~e, ~t] (fld, talaj)
zaslanjivanje (zemljita)
elszintelened|ik [~ett, ~jk/~jen]
postati [-anem]/postajati [-ajem]
bezbojan [-jna]
elszv [~ott, ~jon] (dohnyt) popuiti
elszlvrog [-rgott, ~jon] (kiszivrog)
iscedjti/isceivati [-ujem] se
elszokiik [~ott, ~jk/~jon] vmitl
odviknuti [-nem]/odvikavati se od
ega
elszlt [~ott, ~son] pozvati [-zovem]/
pozivati nastranu, odazvati
elszlja magt zarei f-eknem]/zaricati
f-iem] se, izlanuti (se), lanuti [-nem],
izbrbljati to, izlandati se; elszltam magamat izmakla mi se
re
elszomorit [~ott, ~son, ~ani] rastuiti/
rastuivati [-ujem], oalostiti/oaloavati s oaloivati [-ujem]
elszomorod|ik [~ott, ~jk/~jon] rastuiti/rastuivati [-ujem] se, oalostiti/oa!oavati s oaloivati [-ujem] se, rastrveliti se, sneveseliti se,
stetati se
elszr [~t, ~jon] rasuti [-spem]/rasipati, pobacati
elszrakoz|ik [~ott, ~zk/~zon] zabavljati se
elszrakoztat [~ott, -tasson] zabavljati
elszrt ratrkan, razasut, sporadian fna]
elszrtan ratrkano, rasuto, razasuto,
sporadino
elszorul [~t, ~jon] stegnuti [-nem]/stezati [-eem] se; ~/ a szve steglo mu
se srce
elszkik [-szktt, -szkjk/-szkjn]
pobei f-egnem], uhvatiti maglu, mignuti [-nem]; ~ a szleitl utei od
roditelja
elszrnyed f~t, ~jen] uasnuti se
elszundikl [~t, ~jon] pozadremati
elszunnyad [~t, ~jon] zadremati
elszretel [~t, ~jen] dobrati [-berem]/
dobirati
elszrkl [~t, ~jon] postati [-.mem]/
postajati f-ajem] siv

eltvolt

229

eltakar [~t, ~jon] zakriti [-ijem [/zakrivati, pokriti, zakloniti eltakart

[~ott, ~son, ~ani] ukloniti/
uklanjati, oistiti eltakarod|ik [~ott,
~jk/~jon] tornjati
se; takarodj el inneni tornjaj se
odavde!
eltall [~t, ~jon] (tvis) pogoditi/pogaati; nem tallta el a hangot
udario je u krivu icu eltncol [~t,
~jon] odigrati/odigravati;
izvesti [-edem]/izvoditi igru/ples
eltntort [~ott, ~son, ~ani] pokolebati/pokolebavati etntorod|ik
[~ott, ~jk/~jon] pokolebati/pokolebavati se eltanul [~t,
~jon]vkitlvmitnauiti od
koga to eltapos f~ott, ~son]
zgaziti; ~ vkit,
mint egy frget zgaziti koga kao
crv

eltart [~ott, ~son] 1. (magtl, testtl) drati [-im] podalje od sebe;

2. (megriz) sauvati, odrati [-im]
3. (tpll, gondoz) izdravati koga;
~ bizonyos ideig vkit dohraniti/
dohranjivati [-njujem]; ~ hallig
dohraniti do smrti; 4. (idben,
vmeddig) potrajati [-je]; proteg
nuti [-ne]/protezati [-ee] se; ez
j sokig el fog tartani (pl elads)
to e dosta dugo trajati
eltarts [~a, ~t] 1. (megrzs) odravanje, odranje; 2. (tplls) izdravanje
eltartsi: ~szerzds ugovor o izdravanju
eltart [~ja, ~t, ~k] izdravalac [vaoca], uzdravatelj, hranitelj
eltaszigl [~t, ~jon] oturivati [-rujem]
eltaszt [~ott, ~son] odgurati/odgurivati [-rujem], odgurnuti [-nem]/
odgurati, otisnuti [-nem]/otiskivati
[-kujem], odrinuti [-nem], oturiti/
oturati
eltt: ~ja a szjt zinuti [-nem], razjapiti usta
eltvolt [~ott, ~son, ~ani] odstraniti/
odstranjivati [-njujem], udaljiti/
udaljavati s udaljivati [-Ijujem],
ukloniti/uklanjati, eliminirati, elimi-

eltvolts
230

nisati [-iem], odaleiti, odmaknuti

[-nem]/odmicati [-iem]
eltvolts [~a, ~t] odstranjenje, udaljivanje, iskljuenje

ltet
hajt) oterti; 3. ~/ a figyelmet
vmirl odvratiti panju od ega
eltrs [~e, ~t, ~ek] 1. (irnytl)
skretanje, odstup, odstupanje; 2.
(klnbsg) razlika; (vlemny)
razilaenje (u miljenju); 3. fiz
deklinacija, aberacija
eltrt [~ett, ~sen] odvratiti/odvraati,
odstraniti/odstranjivati [-njujem],
skrenuti [-nem]; tv ~ vkit a szndktl odvratiti koga od namere
elterjed [~t, ~jen] prostirati [-rem] se,
proiriti/proirivati [-rujem] se; (hir)
odjeknuti [-ne]/odjekivati [-kuje],
razleteti [-ti]/razletati [-ee] se
(glas), rauti [-uje] se (glas), proneti
[-ese]/pronositi se (glas); ~/ a hir
proirio se glas; ez a divat hamar ~t
ova moda se brzo proirila
elterjeds [~ek, ~t] prostiranje, proirivanje
elterjedt proiren, rasprostranjen
elterjedtsg [~e, ~et] rasprostranjenost
elterjeszt [~ett, -esszn, ~eni] rasprostraniti/rasprostranjivati [-njujem];
(hrt, betegsget) razneti [-esem]/
raznositi
eltr" razlian f-na], razliit; ~ szn
razlian po boji; neslian [-na]
eltren razlino
elterl [~t, ~jn] prostirati [-rem] se;
~ egsz hosszban a fldn pruiti se;
a hegy mgtt sksg terl el iza brda
prostire se ravnica
ltes potar, pristar, vremean [-na],
vremenit
eltesz [-tett, -tegyen, -tenni] 1. (tbl) skloniti, ukloniti/uklanjati; 2.
vhov metnuti [-nem]/metati [meem], staviti/stavljati kuda; 3. ~
tlire spremiti/spremati to za zimu;
spremati zimnicu; gymlcst ~
spremati voe za zimu; (konzervlva) ukuvati/ukuvavati; 4. vkit ~
lb all poslati [poaljem v poljem]
kogt na drugi svet, smaknuti [-nem],
ukloniti koga
ltet [~ett, -essen] 1. (letben tart)
poiviti; 2. ld ljenez
ltet' ivotvoran [-rna]

eltved

231 eltvolod|k

eltved [~t, ~jen] zalutati, pogreiti

put, zabasati [-aem], zatumarati,
zabludeti [-dim]
eltvedt: tv ~ brny zabludela
ovca
eltvelyeds [~e, ~t, ~ek] zabluda
eltvelyedjik [~ctt, ~jk/~jen] krenuti [-nem] krivim putem, skrenuti
[-nem] sa pravog puta, zabludeti [dim]
eltveszt [~ett, -esszn, ~enij 1. pogreiti, promaiti; ~ a lpst ii
[idem] uraskorak; 2. (sszecserl)
zameniti/zamenjivati [-njujem]
eltikkad [~t, ~j<>n] klonuti [-nem]
eltilt [~ott, ~son] zabraniti/zabranjivati [-njujem]; az orvos ~ott a bortl lekar mi je uskratio vino
eltilts [~a, ~t] zabrana
eltipor [~t, ~Jon] 1. zgaziti; 2. (leigz) podjarmiti/podjarmljivati [ljujem]
eltitkol [~t, ~jon] zatajiti/zatajivati [jujem], pritajiti/pritajivati, preuteti [-tim], prikriti [-rijem]; ~ja
a fjdalmt sakriti [-ijem]/sakrivati
bol; ~ja az igazsgot pritajiti istinu
eltitkols [~a, ~t] zatajivanje, utaja
eltol [~t, ~j"] ! pomeriti/pomerati,
odmai [-akriem]/odmicati [-iem];
2. (elhalaszt) odgoditi/odgaati
eltolds [~a, ~t] 1. pomeranje; balra
val ~ pomeranje u levo; 2. (elhalaszts) odgoda
eltold ik [~ott, ~jk/~jon] 1. odmai [-aknem]/odmicati [-em] se,
pomeriti/pomerati se, 2. (elhalasztdik) odgoditi/odgaati se; 3.
(nyelv:) a sz jelentse ~ott znaenje
reci se pomerilo
eltoloncol [~t, ~jon] straarno sprovesti [-edem] v prognati (na odreeno mesto)
eltompt [~ott, ~son, ~ani] 1. istupiti; (kst) utupiti; 2. tv otupiti
eltompul [~t, ~jon] (tv is) otupeti
[-pim]
eltorlaszol [~t, ~jon] (utat) zakriti
zakrivati [-ujem], (zabarikadirati, dizati [diem] barikade, ograditi v okruiti barikadom; zaptiti/

[~ott,
~jk/~jon]
udaljiti/ udaljavati s udaljivati [ljujem] se; ~ik a trgytl udaljiti
se od predmeta
eltvozs [~a, ~t] odilazak [-laska],
odlazak [-laska]
eltvozlik [~ott, ~zk/~zon] otii [iem]/odlaziti
eltekint [~ett, ~sen, ~eni]
vmitl ne uzeti [uzmem]/uzimati
to u obzir; ettl ~ve bez obzira na
to, ne uzimajui to u obzir
eltkozol
[~t,
~jon]straiti,
proerdati, rasuti [-spem]/rasipati,
profukati, erdati, rastei [eem]/rasticati [-iem], uludo
potroiti
eltel|ik [~t, ~jen] 1. (jllakik) biti
sit, zasititi se; 2. (id) proi [odem]/ prolaziti, istei f-eem]
eltemet f~ett, -messen] sahraniti,
pokopati; ~i a halottat pokopati v
zakopati mrtvaca; (szl:) itt
van a kutya ~ve tu lei zec
eltetnets [~e, ~t] sahrana, pokop
eltemetkez|ik [~ett, ~zk/~zenj: ~ik
a knyvei kz, a munkjba zakopati/zakopavati se u knjige, u posao
[-sla]
eltengdik [~tt, ~jk/~jti] (pro)tavoriti;
~ik egy ideig
pretavoriti
eltp [~ett, ~jen] poderati [-rem],
pocepati
eltr [~t, ~jen] 1. (az irnytl)
skrenuti [-nem] (s puta); ~ a szablyoktl odstupiti/odstupati od
pravila; ~ a trgytl udaljiti se od
predmeta, skrenuti s predmeta;
2. (egymstl) razilaziti se; az t
itt ~ balra ovde se put razdvaja v
rava nalevo; 3. tv (klnbzik)
razlikovati
[-kujem]
se;
a
vlemnyek ~nek miljenja se
razlikuju
eltereblyesed|lk[~ett,~jk/~jen](szemly) razrasti [-tem]/razrastavati se,
raskrupnjati/raskrupnjavati se elterel
[~t, ~jen] i. (irnybl) skrenuti fnemJ/skretati [-eem]; 2. (el-

eltulajdont
zaptivati [-tujem]; zapreiti; ~ja az
tjrt zakriti prolaz eltorzt [~ott,
~son,
~ani]
(u)nakara-drti/
(u)nakaraivati
[-ujem],
izobliiti/izobliavati v izobliivati [ujem],
iznakaiti,
onakaraditi,
onakaziti,
unakaziti,
nagrditi/nagrivati [-ujem]
n
eltorzul [~t, ~j ] unakaraditi/unakaraivati [-ujem] se, iznakaiti
se, iskreveljiti se
eltorzuls [~a, ~t] 1. (a normlis
alaktl) izoblienost, nagrda, izopaenost, nakaznost, unakaenost,
deformacija; 2. msz deformacija
eltorzult (arc) izoblien eltkl [~t,
~jen] i. odluiti/odluivati [-ujem];
~t szndkom reen sam; 2. ~ magt
odluiti se, resiti se
eltlt [~tt, ~sn, ~eni] (idt) provesti [-edem]/provoditi, probaviti/
probavljati; ~i lett v letnek egy
idszakt provekovati [-kujem]; itt
tltttem el az ifjsgomat tu sam
proveo svoju mladost eltm [~tt,
~jn] zaepiti/zaeplja-vati v
zaepljivati [-ljujem], zapuiti/
zapuavati eltmfd|ik [~tt, ~jk/~jn]
zapuiti/
zapuavati se
eltr [~t, ~jn] 1- polomiti, slomiti;
~te a karjt slomio je ruku; 2.
(sszetr) razbiti [-ijem]/razbijati
eltrlik [~t, ~jn] slomiti se, razbiti
[-ijem]/razbijati se eltrls [~e, ~t]
ukidanje, ukinue eltrksit [~ett,
~sen] poturiti,
isturiti
eltrksd|ik [~tt, ~jk/~jn] poturiti se, isturiti se eltrl [~t, ~jn]
1. pobrisati [-iem]; 2. (megszntet)
ukinuti [-nem]/ ukidati; 3.
(eltrlget) eltrli az ednyt obrisati
v otrti [otarem r otrem] posue
eltrpl [~t, ~j] vmi mellett gubiti
se v iezavati pored ega
eltulajdont [~ott, ~son, ~ani] prisvojiti/prisvajati (tue), otuiti/
otuivati [-ujem]

e
l
eltlo
z [lzot
t,
~zo
n]
pret
erat
i/pr
eteri
vati
[ruje
m];
~za
az
ese
m
nye
ket
uve
lia
ti
dog
aa
je
eltun
yul
[~t,
~j n
]
pos
tati
[ane
m]/
pos
taja
ti [jem
]
len,
pro
leni
ti
se,
ule
niti
se,
zal
enit
i se
eltuss
ol
[~t,
~jo

e
l
n
el ]
el t
el t
te
el l
el t
el t
el u
el u
el
u
t
a
s

d
b
i
j
a
t
i
e
l
u
t
a
s

s
[
~
a
,

[
~
o
t
t
,

~
t
]

~
s
o
n
,
~
a
n
i
]
o
d
b
i
t
i
[
i
j
e
m
]
/
o

el

o
d
b
i
j
a
n
j
e
u
t
a
s

o
d
r
e

a
n
[

n
a

],
odri
can
,
nean
[na
]; ~
ma
gat
art
s
neg
ativ
an
odn
os/s
tav,
neg
ativ
no
pon
aa
nje;
~
vl
asz
odr
ea
n/n
ega
tiva
n
odg
ovo
r
eluta
zs
[~a
,
~t]
odl
aza
k [las
ka];
(in
dul
s)
pol
aza
k [las
ka]
na
put
o-

vanj el
e
u
t
a
z
|
i
k
[
~
o
t
t
,
~
z

k
/
~
z
o
n
]
o
t
p
u
t
o
v
a
t
i
[
t
u
j
e
m
]
,

el

o
d
l
a
z
i
t
i

[
~
t
,
~
j

n
]
!

v
m
e
d
d
i
g
p
o
s
e
d
e
t
i
[
d
i
m
]
;
2
.
(
e
l
c
s
e
n
d
e
s

l
)
~
a

sz
l
veta
r
pop
uta
,
izd
uva
ti
se;
~t a
zsiv
aj
utih
nuo
je
ag
or
elld
gl
[~t,
~jn
e]
pos
edet
i [dim
],
pros
edet
i [dim
];
vtio
l
(ott
fele
jtkezi
k)
zas
esti
[edn
em]
elld
z
[~tt,
~zn]
oterati
ells
pre
dnji
,
eo
ni;
~
rs
z

pre
dnj
i
deo
[del
a]
ellte
t
[~et
t,
-ess
en]
1.
nv
pos
adit
i/
pos
ai
vati
[uj
em]
,
nas
adit
i,
zas
aditi
; 2.
(m
sho
v)
pre
sad
iti
ellte
ts
[~e
,
~t]
(n
vn
y)
zas
aiv
anj
e
elt
[~
tt,
-ss
n]
1.
(ra
)
odb
iti

[
-e
el l
l
el
el v
el v
ve
l
v
a
d
u
l
t
d
i
v
i
j
a

a
n
[

n
a
]
,

el

d
i
v
l
j
i
v

g
[
~
o
t
t
,
~
j
o
n

]
o
d
s
e

i
[
e

e
m
]
;
k
a
t
(

t
v
i
s
)
~
j
a
a
v
i
s
s
z
a
v
o
n
u
l

s
t
p
r
e
s
e

ods
tup
nic
u
elvg
d|
ik
[~o
tt,
~j
k/~
jon
] 1.
(elesik
)
tres
nuti
[ne
m]
o
ze
mlj
u,
izdu
iti
se;
2.
biz,
isk
"ik
a
vizs
gn
tres
nut
i na
ispi
tu

elvak

t
e
[~o
n
tt,
o
~so
s
n,
t
~an
,
i]
zasl f
epit a
i/
n
zasl a
eplj
t
ivat
i
i

[n
ljuj
o
em] s
,
t
ops
,
enit
i
f
elvak
a
ult
n
zasl
a
eplj
t
en,
i
zan
z
ese
a
n,
m
zag
rie
[
n,
fan
z
ati
r
an
n
[a
na
]
]
el
elvak
v
ults
g
l
[~a,
~ot
s
]
zasl [
eplj
~
eno
a
st,
,
zan
ese
~
nos
t
t,
,
zan
ese
~
nja
o
tv
k
o,
]
zag
ri1

.
(
b

c
s

s
)
r
a
s
t
a
n
a
k
[
n
k
a
]
,
r
a
z
d
v
o
j
;
2
.
(
h

z
a
s
s

g
f
e
l
b
o
n
t

sa)
raz
vod
(bra
ka);
gy
tl,
aszt
alt
l
val
~
rast
ava
od
stol
a i
pos
telj
e
elvla
szt
[~ot
t,
-ass
zon,
~ani
] 1.
rast
avit
i/ras
tavl
jati,
odel
iti/o
delj
ivati
[ljuj
em]
;
csa
k a
hal
l
vl
aszt
maj
d el
ben
nn
ket
sam
o e
nas
smrt
rast
avit
i; 2.

(t
v
is)
(elh
atr
ol)
deli
ti;
Bos
zni
t a
Dri
na
vl
aszt
ja
el
Sze
rbi
t
l
Dri
na
deli
Bos
nu
od
Srb
ije;
3.
~/a
a
haj
t
raz
del
iti
kos
u;
4.
(ba
rto
kat)
raz
dvo
jiti/
raz
dva
jati
; 5.
(h
zas
fele
ket)
razves
ti [ede
m]/
raz

v
el o
ve
le
el l
el v
el v
el v
v

el
el v
el v
el v
ve
le
el l
el v
el v
el v
el v
el v
el v
el v
v
b
a
r

t
[
~
j
a
,
~
o
t
,
~
o
k
]
i
s
t
o
m
i

l
j
e
n
i
k
,
j
e

dno
mi
ljen
ik
lve
iv;
~
elte
met
pok
opa
ti
iv
a; ~
va
gy
hal
va
iv
il
mrt
av
elvg
ez [vgze
tt,
~zen]
svriti
elvg
re
kona
no,
napok
on,
napos
letku
elyeg
yt
[~e
tt,
~se
n,
~en
i]
(iz)
me
ati
,
po
me
ati
elveg
yl
[~t,
~j'
n
]
1.
(ve
gyi
leg

)
[
izm
~
eat o
i se, d
po
o
me t
ati
t
se;
,
2.
(t
~
me
j
g
ben
k
)
/
ume ~
ati
j
se u o
go
n
mil
]
u,
prid i
rui s
ti se go
t
mili a
elvk
n
ony j
t
i
[~o
t
tt,
i
~so
n
s
~an
e
i]
,
uta
no
ati
t
/uta a
na
n
vati
,
a
ota
t
njiti i
/ota /
njiv o
ati
t
[a
njuj n
em]
,
a
uta
v
njit
a
i/ut
t
ana
i
njiv el
ati
v
elvek
e
onv r
odji
k
[

~
t
,
~
j
e
n
]
1
.
i
s
t
u

i
[

e
m
]
,
i
z
m
l
a
t
i
t
i
,
i
z
l
u
p
a
t
i
;
2
.
a
j

g
~

te
a

e
l

vet
st
gra
d je
uni
tio
v
po
mla
tio
use
ve;
3.
~i a
pn
zt
pro
erd
ati
v
prof
uk
ati
v
pro
suti
[spe
m]/
pro
sipati
nov
ac
elven
nl
[~t,
~je
n]
utra
piti
/utr
aplj
ivati
[Ijuj
em]
elvrz
jlk
[~et
t,
-vr
ezz
en,
-vr
ezni
]

e
i
el s
el v
el v
el v
v
e
s
z
t
e
g
e
t
[
~
e
t
t
,
g
e
s
s
e
n
]
1
.
(
v
a
g
y
o
n
t
)
s
t
r
a

i
t
i
,
p

r
ti
o
vre

me
e
(uta
r
man
d
),
a
izda
t
ngu
i
-biti
, elvet
[~et
p
t,
r
-ves
o
sen]
1.
f
(eld
u
ob)

odk
baci
a
ti/od
t
baci
i
vati
[(
uje
i
m];
m
2.
a
(m
n
aj
got)
e
(po)
)
seja
;
ti [jem
2
]
.
(se
me)
i
; 3.
d
tv

~i a
t
gon
djt
~
vmi
nek
t
preb
r
rinu
a
ti [
nem
i
]
t
brig
i
u;
4.
v
(elu
tast
t
,
r
nem
a
java
t
sol)
i
odb

acit
i; a
jav
asl
atot
~ettk
pre
dlo
g je
odb
ae
n;
5.
~i
a
suly
kot
zatr
ati
[im
]/za
tra
vati
se,
pre
baci
ti/p
reb
aciv
ati
[cuje
n]
se,
oti
i
[od
em]
pre
dale
ko
elvt
[~e
tt,
~se
n,
~en
i]
pro
ma
iti,
pog
reit
i
elvet
l
[~t,
~je

n
]
o
r
v
p
o
b
a
c
i
t
i
/
p
o
b
a
c
i
v
a
t
i
[

u
j
e
m
]
,
n
a
s
i
l
n
o
p
o
m
e
t
n
u
t
i

aj,
[ne pom
etina
m
,
]/
po pom
etnu
m
e,
et
ati prek
idan
,
je
pr
ek trud
noe
in
,
ut
abor
i
tus
[ne elvete
ml
m
t
]
[~et;
tr
ud ~bb]
no okor
u eli,
pok,
ab vare
n,
or
tir opa
k
at
i elvete
nd za
el
v odbaci
e vanje,
t za
osudu
l elvtv
e 1.

(itts
ott)
pon
[
egd
~
e,
e
mes
,
timic
~
e; 2.
t
(nh
,
a)
od
~
vre
e
men
k
a do
]
vre
men
o
a,
r
katk
v
ad,
pon
p
eka
o
d,
b
tok
a
ad

lvez
u
[~e l
tt,
v
~ze
n]
ui
vati
;
jog
oka
t ~
ui
vat
i
pra
va
elvez
et
[~e
tt,
-ze
sse
n]
1.
od
ves
ti
[ede
ml/
odv
odi
ti;
2.
(vi
zet)
odv
ratiti/
odv
ra
ati
(vo
du)
lvez
et
[~e
,
~et
,
~ek
]
ui
tak
[tka
];
(l
vez
s)

~
e
b
b
]
d
i
v
a
n
[
v
n
a
]
,
u
g
o
d
a
n
[
d
n
a
]
,
i
z
v
r
s
t
a
n
[
s
n
a
]

l
v
e
z
e
t
i
:

~ cikk
roba
za
uiva
nje
lvezh
etetle
n
neuku
san [sna],
bljuta
v
lvezh
et'uk
usan [sna],
prilia
n [na]
lvhaj
hsz
[~t,
~ok]
bludni
k
lvhaj
hsz

pohl
epa
n [pna]
za
uivanj
ima
,
slad
ostr
asta
n [sna]
elvhfi
vera
n [rna]
na
elim
a,
prin
cipije
lan
[Ina]
,
dosl
eda
n [-

dna
o
]
,
elvh
sg
p
[~e,
r
~et]
i
ver
n
nos
c
t
i
na
p
eli
i
ma,
j
prf
e
nci
l
pije
n
lno
o
st
el
v
elvi
l
na
r
elan

[g
Ina]
z
,
j
prin
i
cipi
k
jela
n [[
Ina]
; ~ ~
o
kr
t
ds
t
na
,
elno
/pri
ncip
g
ijel
o
no
z
piz
tanj
e; ~
k
jele
/
nts
g
g
od
o
na
z
elno
z
ga v
o
prin
n
cipi
,
jeln
oga
zna
g
aja
o
/zna
z
enj
n
a;
i
~le
]
g
na
p
eln

r
doc
e
veta
c
ti
v elvirt
e
[~ot
t
t,
a
~so
t
n,
i
~ani
/
] ld
p
elvir
r
ge
zik
c elvisel
v
[~t,
e
~jen
t
] 1.
a
(elt
v
r)
a
pod
t
neti
i
[,
ese
m]/p
p
odn
r
ositi
e
,
c
izdr
v
ati
a
[s
im]
t
/
i
izdr
ava
[
ti,
izdu
a
rati/i
t
zdur
e
avat
m
i;
]
(fj
,
dal
mat)
d
snos
o
iti;
c
2.
v
(ruh
a
t)
s
izt
nosit
i
i,
poha
[
bati
(ode
a
lo)
t elvisel
e
hete
m
tlen
]
[~l]
,
nepo

dno
lji
v;
(p/
fj
dal
om
)
nes
nos
an
[sna
]
elvisz
[vitt
,
-vi
gye
n,
-vi
nni
] 1.
(sz
l
is)
odn
eti
[ese
m]/
odn
osit
i;
2.
(jr
-

i
[
u
z
m
e
m
]
/
u
z
i
m
a
t
i
s
a
s
o
b
o
m
;
4
.
a
z

t
e
r
d

m
e
l
l
e
t
t
v
i
s
z
e
l

put
vodi
pokraj
ume;
5.
(szl:
) ezt
nem
viszed
el
szraz
on!
nee
proi
olako!
elvitat
hatatl
an
[~ul]
neosp
oriv
elvitor
lz|ik
[~ott,
~zk/~
zon]
odjedriti,
izjedri
ti
elvon
[~t,
~jon]
1.
oduze
ti [zmem
]/
oduzi
mati;
a
szjt
l
vonja
el a
falatot
zakin
uti [nem]/
zakida
ti od
usta;
2. ~ja
vkitl
az
alkoh
olt
leiti
koga

od
alkoh
olizm
a; 3.
tv
~ja
vkine
ka
figyel
mt
vmir
l
odvra
titi v
skren
uti [nem]
iju
panj
u
od/sa
neeg
a
lvon
albeli
vode
i; ~
mvs
zek
vodei
umet
nici;
~
egyn
prvak
elvon
atkoz
tat
[~ott,
-tasso
n] 1.
vmit
l ne
uzima
ti to
u
obzir,
odvoj
iti/
odvoj
ati
to;
2.
fii
(abszt
rahl)
apstra
hirati,
apstra

h
o
v
a
t
i
[
h
u
j
e
m
]
e
l
v
o
n

:
o
r
v
~
k

r
a
k
u
r
a

a
b
u
s
k
u
r
a
e
l
v
o
n
s
z
o
l
[
~
t
,

j
o
n
]
o
d
v
u

o
d
v
i
k
a
v
a
n
j
e
,

[
u

e
m
]
/
od
vl
a
iti
e
l
v
o
n
t

a
n
t

a
p
s

z
a

traktan
[-tna],
misao
n
elvon
ul
[~t,
~jon]
i.
(eltv
ozik)
otii
[otide
m
v
otiem
v
odem]
/
odlazit
i;
2.
(vmi
mellett
) proi
mimoh
odom
v
pored
ega;
3. tv
(vissz
avonul
)
povui
[em]/
povlaiti
se
elvon
uls
[~a,
~t]
odlaza
k [laska]
elvonu
lt
povue
n; ~an
l
iveti
[-vim]
povu
eno
elvon
uitsg
[~a,
~ot]
povu
enost

elvr
sdi
k
[~tt,
~jek/
~jn]
po .
crven
eti [nim],
poru
menet
i [nim],
postat
i [anem]
/posta
jati
[-jem]
crven
v
rume
n
elvt.
(=elv
trs)
d.;
(n)
dca
elvt
rs
[~a,
~at,
~ak]
drug;
minis
zter
~
dru
g
mi
nis
tar
elvtr
si
druga
rski;
~
mdo
n
druga
rski
elvt
rsiass
g
[~a,
~ot]
druga
rstvo

e
l
v
t

r
s
n

[
~
J
e

>
~
*
>
~
k
]
d
r
u
g
a
r
i
c
a
e
l
v
t
e
l
e
n
[
~
t
i
l
]
b
e
z
n
a

e
l
a
n

~son,
[ ~ani]
- zaloit
I i/
n
a
]
,
n
e
n
a

e
l
a
n
[
I
n
a
]
E
l
z
a
[
^
t
]
E
l
z
a
e
l
z

l
o
g
o
s

t
[
~
o
t
t
,

zal
aga
ti
[la
em
];
dat
i
[da
je
m]/
dav
ati
u
zal
og
elzlo
gost
s [~a,
~t]
zalaga
nje
elzlo
gost
[~ja,
~t,
~k]
zalag
a
elzr
[~t,
~jo
n]
zat
vor
iti/
zat
var
ati,
zap
reti
[etn]
/za
pira
ti [rem
];
~ia
a
csa
pot
zat
vor
iti
sla
vin
u
elzar

n
d
o
k
o
l

r
a
)
K
i
[
i
d
e
m
]

[
~
t
,
~
j
o
n
]

1
.
v
a
l
l
i

i
u
h
a
d

i
l
u
k
;
2
.
(
t
i
s
z
t
e
l
e
t
a
d

el

p
o
k
l
o
n
i

t
v
o
z

s
[
~
a
,
~
t
]
z
a
t
v
o
r
,
z
a
t
v
a
r
a
n
j

e;
let
fogy
tigl
ani
~
doi
votn
i
zatv
or
elzrk
zik
[~ot
t,
~z
k/~z
on]
zatv
oriti/
zatv
arati
se,
pov
ui
[ue
m]/
povl
aiti
se;
nem
zr
kzi
k el
vmi
ell
ne
opir
ati
se
em
u
elzr

zad
ra
n [zna
]; ~
szel
ep
zadr
ni
vent
il
Elzsz
Lot

ari

ngl el l
a
z
[,t
it]
i
fb'l
l
dr
l
Elz
e
as-s
Lot
z
arin
t
gija
,
[
rg
~
Elz
e
ast
Lor
t
ena
,
,
Alz
as-e
Lor
s
ena
s
elzav
z
ar

[~t
n
,
,
~jo
n]
~
ote
e
rati
n
/ot
i
eri
]
vat
i [m
ruj
o
em
],
r
naj
a
urit
l
i
n
elzon
o
gor
zj
p
ik
o
[~o
k
tt,
v
~z
a
on]
r
pos
i
vir
t
ati
i
na
kla
v
vir
u/g
i
las
s
ovi
k
ru
v
elzld
a

el

r
i
t
i
z
i
i
l
l
l
k
[
~

t
t
,
~
j

~
e
n
i
]
p
o
k
v
a
r
i
t
i
s
e
,
i
z
m
e
t
n
u
t
i
[
n

em]
/izm
etati
[ee
m]
se,
pro
be
ariti
se,
pro
past
i [adn
em]
/
pro
pad
ati
elzslb
bad
[~t,
~jo
n]
(tes
trs
z)
utrnuti
[nem
];
{pl
ide
g)
umr
tviti
se
(npr
.
iva
c ili
ner
v);
~t a
lb
am
utr
nul
a
mi
nog
a
elzslb
bas
zt
[~o
tt,
-ass

zon
,
~an
i]
um
rtvi
ti,
usp
ava
ti
eman
cip
ci

[~j
a,
~t]
em
anc
ipa
cija
,
pra
vna
jed
nak
ost,
rav
nop
rav
nos
t
eman
cip
l
[~t,
~jo
n]
em
anc
ipo
vat
i [puj
em
],
em
anc
ipir
ati
eman
ciplt
emanc
ipova
n,
emanc
ipiran
embe
r
[~e

,
~
t
,
~
e
k
]

m
n
o
g
o

1
.

s
v
e
t
a
;

o
v
e
k
;

k
i
v

~
/

o
v
e

e
b
o

j
i
!
~
e
k
l
j
u
d
i
,
s
v
e
t
;
s
o
k
~

i
s
t
a
k
n
u
t
i

o
v
e
k
;
a
j

~
e

o
v
e
k
b
u
d
u

nos
ti; a
tett
~e
ov
ek
od
dela
; az
~ne
k ~
lta
l
val
kizs
km
ny
ols
a
izra
bljivanj
e
ov
eka
ov
eko
m;
(tv
:)
be-

e
m

e
rke
zett
~
ove
k od
uspe
ha;
goto
v
ove
k;
tv
~t
fara
g
vkib
l
stvor
iti
ove
ka
od
kog
a;
otes
ati
[ee
m]
koga
; 2.
a mi
~iin
k a)
<a
mi
rd
ekein
ket
kp
vise
l)
(on
je)
na
ove
k; b)
(ma
gun
kfajt
a)
nai
nac
[nca];
<n
>

n
a

i
n
k
a
;
3
.
(

l
t
a
l

n
o
s
a
l
a
n
y
k

n
t
)
a
z
~
s
o
h
a
s
e
m
t
u
d
j
a

o
v
e
k
n
i
k

ember
lt
[~je,
~t]
ljuds
ki/o
ve(i)
ji
vek;
(nem
zed
k)
pokol
jenje
embers
g
[~e,
~et]
ove
nost
, ovetv
o,
ojst
vo,
huma
e nost
eembers
ges
e [~et;
~en;
~ebb]
ove
e an [e na],
ove
e ans
e ki,
e ljuds
ki,
e huma
n
embers
e zabs
e
ovek
e olik;
e ~
e majo
m
ove
kolik
i
e majm
e un
embers
zm

ba: ~
vesz
vkit
smat
rati
koga
odras
lim
embers
zeret
et
[~e,
~et]
ove
kolju
blje,
filant
ropij
a
embers
zeret
I.
mn
ovek
oljubi
v; II.
fn
[~t,
~k]
ove
kolju
b,
ove
kolj
ubac
[upca]
embert
an
[~a,
~t]
nauk
a o
ove
ku,
antro
polo
gija
embert
rs
[~a,
~at,
~ak]
blinji
embert
elen
[~l;
~ebb

]
neo
vea
n
ffn
a],
nelj
udsk
i,
zver
ski
embert
elens
g
[~e,
~et]
neo
ven
ost,
zver
stvo
embert
elen
l
neo
ven
o,
nelju
dski,
zvers
ki
embert
me
g
[*>e
, ~et]
mno
tvo/g
omil
a
ljudi
ember
l
ljudski,
svojski
,
junaki
ember
vad
sza
t
[~a,
~ot]
hajk
a na
ove
ka
embl
ma
[^ja,

*
c
t
,
^
c
k
]
z
n
a
k
,
e
m
b
l
e
m
,
z
n
a
m
e
n
j
e
em
b
r
i

[
~
j
a
,
~
t
,
~
k
]
e
m
b
r
i
o
n
,
z
a

e
t
a
k

e
e
e

dot
erat
i
na
niv
o
eg
a;
4.
(ma
t:)
ng
yze
tre
~
dii
bro
j na
kva
drat
;
5. e
ml
ket
~
dii
v
dign
uti
spo
men
ik;
6. (
tv:
)
kez
et ~
vkir
e
dii
ruk
u na
kog
a;
7.
(tv
:)
szt
~
vmi
elle
n
prig
ovo
riti
em
u;
dii
glas
prot

iv
e
ga;
sz
t
~
vki
nek
az
rd
ek
be
n
rei
{re
e
m]
koj
u
dob
ru
re
za
kog
a,
zau
zeti
[zm
em
J/z
auz
ima
ti
se
za
ko
ga,
go
vor
iti
u
ije
do
bro
; 8.
(jo
g:)
v
dat
~
vki
ell
en
po
dn
eti
fese
m]/

p
o
d
n
o
s
i
t
i
t
u

b
u
p
r
o
t
i
v

em
e
l

s
[
~
e
,
~
t,
^
e
k
]
1
.
d
i
z
a
n
j
e
;
2
.
<
fi
z
e
t

k
o
g
a

e
e
e
e
e
e
e
e
e

emel
csava
r a
[~j'
~t
~ok]
msz
dizalica
na
vijak
[jka];
drvod
eljski
zavrt
anj [tnja]
emel
daru
[~ja,
~t,
~k]
(teret
na)
diz
alica,
paran
ak [nka],
kran
emel
er
[~t]
snaga
/sila
uzdiz
anja
emel
eszk
z
[~e,
~t,
~k]
sprav
a za
diz
anj
e
emel
gp
[~e,
~et,
~ek]
stroj/
maina
za
dizanj
e,
elevt

or,
dizalo
,
dizali
ca
emel
kar
[~Ja >
~t
~ok]
fiz
krak
pol
uge
emel
'rd
[~Ja>
~at,
~ak]
palija/
us
kija/p
oluga
za
dizanj
e
emel
szer
kezet
[~e,
~et,
~ek]
msz
urea
j za
dizanj
e,
dizali
ca
emel
vas
[~a,
~at,
~ak]
gvozd
ena
polug
a/palij
a/usk
ija,
elezn
o
dizalo
emelv
ny
[~e,
~t,
~ek]
podij(
um);

sz
nok
i~
trib
ina
mel
yeg
[lyget
t,
~JenJ
gadit
i se
(komu),
grstit
i se;
~
agya
mra
muk
a mu
je;
hoe
da
povr
aa
mel
ygs
[~e,
~t,
~ek]
muk
a,
gaenj
e; ~t
rezt
em
stui
lo mi
se,
smu
ilo
mi
se
mely
gs
[~et;
~en;
~ebbj
gadljiv
mely
t
[~(e)n]
otuan
[-na]
emerr
e
ovamo

,
am
o,
na
ov
u
str
an
u
em
sz
t
[~e
tt,
em
ss
zen
,
~en
i]
1.
var
iti,
pro
bav
ljat
i;
2.
<b
nt
>
mo
riti
;
a
b
nat
~
tug
a
me
mo
ri;
~/
a
go
nd
bri
ga
ga
jed
e;
3.
~/'
ma
gt
jest
i se
iv,
mo

e
m
emsz
i
tn
s
edv
e
ek
l
[~et
j
]
a
orv
v
pro
a
bav
t
ni
i
soko
s
vi
e
emszt
'szerv d
ek
o
[~et]
b
probav
r
ni
o
organi
v
emez
o
ovaj,
l
ova,
j
ovo
n
o
emiatt
zbog
v
toga,
zato
p
emigr
r
ci
a
i
[~J
s
>
i
~t]
l
pol !
n

o
emi
grac
u
ija;
izbe
i
glit
n
vo;
o
2.
s
(az
t
emi
r
grn
a
sok)
n
emi
s
grac
t
ija
v
emigr
o
l
[~t, em
i
~jon
g
]
r
emi

grir
n
ati,
s
iseli
I
ti/

.
m
n
.
e
m
ig
ra
nt
s
ki
;
II
.
f
n
[
~
a,
~
t,
~
o
k
]
e
m
ig
ra
nt
,
iz
b
e
gl
ic
a
h
p
ol
it
i
ki
b
e
g
u
n
a
c
eml
e
g
e
t
[
~
et

t,
-ges
sen]
pom
iinat
i [njem
]
emlk
[~e,
~et,
~ek]
1.
spo
men,
uspo
mena
; ~be
v
~iil
za
uspo
men
u;
vmin
ek az
~re
u
spom
en
ega;
~e
rk
k
ljen
!
slava
mu!
2.
(eml
km,
iroda
lmi
eml
k)
spom
enik;
a
mag
yar
iroda
lom
~ei
spom
enici
maarsk

e
e
knji
z
evno
e
sti;
t
~et
e
llt
s
podi
[
i [~
igne
e
m]/p
t
odiz
;
ati [~
iem
e
]
n
spo
;
meni
~
k
e
emlk
b
bly
b
eg
]
f~e,
z
~et,
n
~ek]
a
spo
men
m
e
mar
n
ka
i
emlkb
t
esz eml
d

[~e,
k
~et,
e
~ek]
z
spo
;i
men
k
[
slov
~
o,
e
spo
tt
men
,
~
bese
z
da

emlke k
zs
/
[~e,
~
~t]
z
seanje e
emlk
n
ezet
]
[~e,
s
~et]
e
pam
ti
enj
ti
e,
/
ses
anj
e
e

emlk
a

t
i
s
e
,
d
r

a
t
i
[

i
m
]
u
p
a
m
e
t
i
,
i
m
a
t
i
n
a
p
a
m
e
t
i
;
h
o
m

l
y
o
s
a
n
~

ik
seati
se
kao
kroz
tamu;
~em
a
szava
ira
sean
i se
njego
vih
reci;
ha
jl
~em
ako
se
dobr
o
sea
m
emlkez
tehe
tsg
[~e,
~et]
pam
enje,
mo
pam
enja/s
eanj
a/me
morij
e; j
~e
van
imati
dobro
pam
enje
emlke
ztet
[~ett,
-tesse
n]
vkit
vmire
potse
titi/p
otse
ati,
prise
ati
koga
na
to;

nap
ome
nuti
[nem
]/na
pominj
ati
[nje
m]
kom
u
to
emlk
ezte
ts
[~e,
~t,
~ek]
pods
ean
je,
nap
ome
na
emlk
ezte
t
[~Je.
~t>
~k]
<jeg
yzet,
kivo
nat)
pod
setn
ik
emlk
irat
[~a,
~ot,
~ok]
1.
(mem
o-

r
a
n
d
u
m
)
m
e
m
o
r
a
n
d
u
m
p
r
e
d
s
t
a
v
k
a
;
2
.
~
o
k

em
l

k
j
e
l
[
~
e

m
e
m
o
a
r
i
,
s
e

a
n
j
a

2.
(tud
~ s nt
nepl
,
sre)
zborn
~ ik
e emlkla
k p [~ja,
] ~ot,
~ok]
z spomeni
n ca
a emlk
m mze
e
um
n
[~a,
,
~ot,
~ok]
z
(men
morii
a
alni)
spom
m ene
muze
n
j
j etlkm
e
eml
[~ve,

~vet,
k
~vek]
k
spom

e-hik
n emlkm
y
avat
v
s
[~
[~a,
e,
~t]
~
otkri
et
e
,
spo~
meni
ek
ka
]
emlkn
1. ap [~ja,
sp ~ot,
o
~ok]
m spomen
e- dan
na emlko
r,
szlop
sp
[~a,
e
~ot,
m
~ok]
en
spom
en
k
stub,
nj
spom
ig
ena;
stup,

obeli
nj
sk
e
emlksz m
ik Id
]
emlkez p
ik
o
emlksz m
obor [ebrot,
n
-brok]
ut
Id
i/
emlkm p

o
emlkt
m
bla
in
[^ija, ja
~t,
ti
Ak]
;
spo
(i
men- d
ploa
emlkt
z)
rgy
n
[~a,
a
~at,
v
~ak]
e
suvenir st
emlkt
i
emet
['
e
[~Je,
d
~t,
e
~k]
m
spom ]/
enn
grobl a
je
v
emlk o
nnep di
[~e,
ti
~et, em
~ek]
l
prosl
t
ava,

jubil
s
ej,
[
spom
~
ene
slava
,
emlt
~
[~ett, t,
~sen, ~
~eni] e
spom k
enuti
]
[p
nem
o
J/spo
m
minj
e
ati [- n

;
~
r
e
m

l
t

p
o
m
e
n
a
v
r
e
d
a
n

[
d
n
a
]
m
l

t
e
t
t
(
s
)
p
o
m
e
n
u
t
;
a
z
e
l

b ~
eset
malo
as/ran
ije
(s)po
menut
i
sluaj
eml
[~je,
~t, ~k]
dojka,
sisa
emls
(llat)
sisar,
sisavac
[-vca]
emgt
t iza
toga
empire
mv
1. fn
[~je,
~t]
ampir
; II.
mn ~
stihts
stil
ampi
ra
n 1. ja;
~
maga
m ja
sam
(n)
sama;
2.
(eny
m) az
~
any
m
moja
mati/
majk
a
nbenn
em u
meni
encin
[~ja,
~t] nv
lincura
enciklo
pdia

[-ija,
^t,
rik]
enci
klopedi
ja
encikl
oped
ista
[^.ja,
^t,
-ik]
trt
enciklop
edist
a) li
endivi
a
[^ija,
rit, ^k]
nv
grkulj
a
Endre
[^t]
And
rej,
And
rija
h,
And
ro h,
And
ra h

n
e
k
[
~
e
,
~
e
t
,
~
e
k
]
p
e
s
m
a

n
e
k
e
g
y

t
t
e
s
[
~
e
,
~
t
,
~
e
k
]
p
e
v
a

k
i
z
b
o

r
,
k
o
r
/
h
o
r
/
z
b
o
r
p
e
v
a

a
,
p
e
v
a

k
i
/
v
o
k
a
l
n
i
a
n
s
a
m
b
l

n
e
k
e
l
[
~
t
,
~
j
e
n
]
p
e

vati;
(temp
lomban)
pojati
[jem];
~ni
kezd
zapevati
nekel
get
[~ett,
-gesse
n]
pevuc
kati,
pev
uiti
nekel
het
pevljiv
,
pogod
an [dna]/
podes
an [sna]/la
k za
pevanj
e
neke
s
I.
mn
peva
ki; ~
bohz
at
opereta,
aljiv
koma
d
s
pesma
ma;
II. fn
[~e,
~t,
~ek]
peva
;
(temp
lomi)
pojac
[-jca];
(nek
karba
n)

horski
/
korski
peva
nekes
knyv
[~e,
~et,
~ek ]
1.
pesmarica
,
pevani
ja,
knjiga/
zbirka
pesam
a za
pevanj
e; 2.
(egyh
zi)
crkven
a
pesma
rica,
zborni
k
neke
smad
r [dara,
-darat,
-darak
]
ptic
a
pev
aic
a
neke
sn'
[~je,
~t,
~k]
pevai
ca
nekh
ang
[~J a
~t.
~ok]
glas
nekk
ar
[~a,
~t,
~ok]
peva
ki

z
b
o
r
/
h
o
r/
k
o
r

n
e
k
k
a
r
i
h
o
r
s
k
i,
k
o
r
s
k
i,
z
b
o
r
n
i

n
e
k
l

s
[
~
e
,
~
t
]
1
.
p
e
v
a
n
j

e;
b
el
ej

n
az
~
b
e
ra
sp
ev
at
i
se
;
2.
(t
e
m
pl
o
m
ba
n)
p
oj
an
je
n
ek
l
m
n
pe
va
k
i,
pe
va
ju
i;
~
h
a
n
g
o
n
o
lv
as
i
ta
ti
pe
va
ju
i

m
glasom
nekm
ester
[~e,
~t,
~ek]
uitelj
peva
nja
nek
mon
d
[~ja,
~t,
~k]
trt
put
ujui
peva
muz
ikan
t,
men
estre
l,
mins
trel
nekr
a [~ja,
At, Ak]
as
pevanj
a
nekpr
ba
j>ja,
At, Ak]
proba
iz
pevan
ja
neksz
[~t]
pevanje;
~val
pevajui
,s
pesm
om
nekta
nr
[~, ~t,
~ok]
nastavn
ik/
uitel
j
pevanja
nektan

rn
[~je,
~t, ~k]
nastavn
ica/
uite
ljica
peva
nja
nekt
ant
s [~a,
~t]
nasta
va
pevan
ja
e
n

l
k

l
b
e
z

k
o
r
i

e
n
j
e
e
n
e
r
g
i
j
e
,

t
o
g
a
;
~

u
p
o
t
r
e
b
a

i
s
i
b
e
z
t
o
g
a
energ
ia [ija,
^.t,
^ik]
fiz
(tv
is)
energ
ija; ~
haszn
ost
sa

k
o
r
i
s
n
a

e
n
e
r
g
i
j
e
;

a
z
~
m
e
g
m
a
r
a
d

n
a
k
e
l
v
e
n
a

e
l
o
o

u
v
a
n
j
a
e
n
e
r
g
i
j
e
e
n
e
r
g
i
a

t
a
l
a
k
u

ls
[~t]
menja
nje
stanja
ener
gije,
transf
ormac
ija
energi
je
energi
aellt
s
[~a,
~t]
snabde
vanje
ener
gijom
energi
afogy
aszts
[~a,
~t]
potro
nja
ener
gije
energi
aforr
s [~a,
~t,
~ok]
izvor
ener
gije
energi
agazd
lkod
s [~a,
~t]
gospodare
nje/ga
zdova
nje
energij
om
energi
aterm
els
[~e,
~t]
proizv
odnja
ener
gije
energik

us
[~at;
~an;
~abb]
energ
ian
[-na],
odva
an [na]
enged
[~ett,
~J en ] !

pustiti
/putat
i,
popust
iti/pop
utati;
~d!
pusti!
2. idt
~
dati/da
vati
[dajem
]
kome
vreme
na; 3.
~ az
rbt
popust
iti/
poput
ati od
cene;
nem ~
az
elveib
l ne
odstup
a od
svojih
naela
enged
keny
[~en;
~ebb]
popust
ljiv;
-nny
vlik
pustiti
/putat
i
dizgin
e
enged

k
e
n
y
s

g
[
~
e
,
~
e
t
]
p
o
p
u
s
t
l
j
i
v
o
s
t
e
n
g
e
d
e
l
e
m
[
I
m
e
,
l
m
e
t
]
d
o
p
u

t
e
n
j

e;
luan
sz
[v
na]
e engedel
s mesked
~l ik
m [~ett,
~jk/~je
v n]
el vkinek
d (po)slu
o ati
p koga;
us nem
tit ~ik az
e! anyjna
s k on ne
v slua
a majku
i
engedel
m messg
d [~e,
o ~et]
p poslun
u ost
te engedl
nj y [~e,
e ~t, ~ek]
m dozvola
e , don pust;
g (rsbeli
e )
d dopusni
e ca;
l autm vezeti
e ~
s vozaka
dozvola
[ ;
~ behozae tali ~
t uvozna
; dozvola
;
~ beutaz
e si ~
n dozvola
; za ulaz
(u
~ dravu),
e ulazna
b viza;
b hatsg
] i~
dozvola
p vlasti;
o kilpsi
s ~

dozvol
a za
izlaz,
izlazna
viza;
kiviteti
~
izvozn
a
dozvol
a;
tartzkodsi
~
dozvol
a
boravk
a
enged
lydoput
an [sna]
enged
lyez
[~ett,
~zen]
dozvoli
ti/dozvoljava
ti,
odobrit
i/odobr
avati,
dopustiti/
doput
ati
engede
tlen
[~l;
~ebb]
neposlu
an
[na]
engede
tlens
g
[~e,
~et]
nepo
slun
ost,
nepo
sluh

engedmny

240

engedmny [~e, ~t, ~ek] 1. ustupak [pka], ustup; ~eket tesz initi
ustupke; 2. (rbl, djbl) popust;
jelents ~t nyjt dati/davati [dajem] znatan popust
engem mene, me
engesztel [~t, ~j en l ublaiti/ublaivati f-ujem] s ublaavati, umoliti
engesztelhetetlen [~l; ~ebb] neumoljiv, nepomirljiv; ~ gyllet
nepopustljiva mrnja
engesztel: ~ szavak pomirljive reci;
~ ldozat rtva iskupljenja, rtva
pomirnica, pomirbena rtva
nmiattani zbog mene
ennek I. nvm (rszre) ovom, (ovoj),
tome (toj); <ez> ovoga (ove), toga
(te); ~ az embernek add! daj ovome
(v tome) oveku! ~ a knyvnek a
tblja piszkos korica ove knjige je
zamazana; U. hat ~ mr t ve tomu
je ve pet godina; ~ ksznhet,
hogy . . . ovome v tome treba zahvaliti da . . . ; ~ hinyban u nedostatku toga
nnekem meni, mi
ennl I. nvm kod ovoga (v ove) v
toga (v te), pri ovome (v ovoj) v
tome (v toj); ~ a hznl kod ove v
kod te kue; II. hat ~ maradunk
ostaemo pri tome; ~ tbbet nem
kvnok vie od ovoga (v od toga) ne
elim
ennlfogva stoga, usled toga
enni ld eszik
ennival I. mn 1. (ehet) jestiv; 2.
(bjos, kedves) draesan [-sna],
zlatan [-tna]; II. fn [~ja, ~t, ~k]
jestivo, hrana
nrlam sa mene, o meni
ENSZ (= Egyeslt Nemzetek Szervezete) Organizacija ujedinjenih naroda, OUN
ntlem od mene
enzim [~e, ~et, ~ek] vegy encim,
fermen(a)t [-nta]
enyeieg [-lgett, ~J er >] vkivel milovati [-lujem] koga; (trflkozik)
aliti se s kim; (ugrat) peckati,
zadirkivati [-kujem] koga

enyves

enyeigs J~~e, ~t, ~ek] milovanje,

vragolansko zadirkavanje
enym 1. moj, moja, moje; ezaz~ ovo
je moje; ezek a knyvek az enyim
knjige su moje; melyik alma nagyobb,
a tied vagy az ~? koja je jakuba
vea, moja ili tvoja? 2. (hozztartozim) az enyim moji
enyszet [~e, -et] raspadanje, truljenje
enysz propadljiv
enyhe [*it, -n, rCbb] blag; ~ ghajlat
blago podneblje; ~ lefolys betegsg
blaga bolest; ~ szell lahor; ~n
szlva blago reeno
enyhesg [~e, ~et] blagost
enyht [~-ett, ~sen, ~eni] 1. (fjdalmat, bntetst) ublaiti/ublaavati,
stiavati; ~ a fjdalmat stiavati v
ublaavati bolove; ~ a haragjt
stia(va)ti v ublaiti ljutinu; 2.
szomjsgot ~ gasiti e; hsget ~
utoliti/utoljavati glad
enyht olakavajui, ublaujui; ~
krlmny olakavajua/ublaujua
okolnost
enyhtszer [~e, ~t, ~ek] ublaujue
sredstvo
enyhl [~t, ~jn] popustiti/poputati;
(p fjdalom) uminuti [-nem], oduminuti [-nem]; ~ az id zima
poputa
enyhls [~e, ~t] poputanje, olakanje; a feszltsg ~e poputanje napetosti
ennyi ovoliko, toliko; ~ az egsz ovo v
to je sve; ktszer ~ dvaput ovoliko/
toliko; ~ ideig toliko/tako dugo,
toliko vremena; ~en vagyunk toliko
nas je; ~ s ~ toliko i toliko
ennyiben utoliko; ~ igaza van u tom
pogledu ima pravo
ennyifle tolike vrste, tako razliit
ennyire toliko, tako; ~ messze? tako
daleko? ~ mg nem vagyunk dotle
jo nismo doterali
ennyiszer toliko puta
enyv [~e, ~et, ~ek] tutkalo, lepak [pka], lepilo
enyves [~ et; ~en; ~ebb] lepljiv;
tv ~ keze van biti dugih prstiju

enyveskez
enyveskez (lops) dugih prstiju;
on digne to stigne enyvez. [~ett,
~zen] tutkalisati [-iem],
tutkaliti
enyvezett tutkalisan; ~ lemez perploa
p [~et; ~en; ~ebb] ceo [ela],
itav, nepovreen, zdrav, neoteen;
~ s srtetlen zdrav i itav
epe [rije, rit, rik] u n; (tv.) kinti az &jt izliti [-ijem] svoju u
epebajos bolestan [-sna]/oboleo [-ela]
od ui
eped [~ett, ~jen] vki, vmi utn eznuti [-nem], galiti za nekim v neim
epedo' enjiv
epegrcs [~e, ~t, ~k] uni napad
epehlyag [~ja, ~ot] unjak, unica,
una beika, uni mehur
epehlyag-gyullads [~t, ~t] zapalenje une beike, upala unog
m(j)ehura
epekeds [~e, ~t] eznue
epeked|ik [~ett, ~jk/~jen] eznuti [nem]
epek [-kve, -kvet, -kvek] uni
kamen/kamenac [-nca]
pelmj iste/nepomuene svesti; zdrave pameti; nem ~ on nije itav
pen zdravo, itavo, nepovreeno
eper [epre, epret, eprek] 1. (fldi)
jagoda; 2. (eperfa gymlcse: szeder) dud, dudinja
eperfa [rja, ~t, Ak] dud; (mint faanyag) dudovina
eps [~et; ~en; ~ebb] uan [na];
~ beszd uan govor; ~ kritika
zuna/jetka/uljiva kritika; ~ szavak une reci
epeszt [~ett, epesszen, ~eni] 1. muiti,
jediti, moriti; 2. ~i magt jesti
[jedem] se, gristi [-izem] se, muiti se
pesz zdrave pameti, nepomuene
svesti
epevezetk [~e, ~et] orv uni kanal
epicentrum [~a, ~ot, ~ok] epicentar
zemljotresa, gornji centar trusa
epidermisz [~e, ~t] orv (brfelhm)
epiderma, najgornji sloj koe; pokoica
epigramma [~ja, ~t, ^ik] ir epigram
epika [*ija, t] ir epika [rsz e -ici]
16 Maffvar -S7prhhiri/t

241

ptsztechnikus

epikus I. mn epski; ~ kltszet epsko

pesnitvo; II. fn [*>a, ~t, ~ok]
epiar, epik epilepszia [^ja, ~t]
epilepsija, padavica, prekojas, velika bolest epilepszis
I. mn padaviav, epileptian [-na],
epileptiki; ~ roham napad/ nastup
padavice v epilepsije, pada-vini
napad; II. fn [~a, ~t, ~ok] epileptiar,
epileptik, padaviar; (n) padaviarka
epileptikus ld epilepszis
epilgus [~a, ~t, ~ok] ir epilog,
pogovor
'pt [~ett, ~sen, ~eni] 1. graditi,
zidati; 2. (tv:) nem lehet a szavra
-eni ne moe se uzdati u njegovu re
pts [~e, ~t] (tv is) graenje,
zidanje, gradnja, izgradnja, izgraivanje; a szocializmus ~e graenje/
izgraivanje/izgradnja socijalizma
ptsi graevinski; ~ md nain
gradnje/graenja/zidanja; ~ osztly
grevinski/graevni odsek; ~ terlet
gradilite, plac; ~ terv graevinski
plan, plan gradnje; ~ vllalkoz
graevinski preduzima
ptstudomny [~a, ~t] graevinska
nauka, neimarstvo, nauka o projektovanju gradnje i umetnikom
oblikovanju zgrade, arhitektonika,
arhitektura
ptsgy [~e, ~et] graevinarstvo
ptsgyi: ptsgyi Minisztrium ministarstvo graevina
ptsvezet [~je, ~t, ~k] graevinski
nadzornik/poslovoa
ptsz [~e, ~t, ~ek] graditelj, graevinar, neimar, arhitekt
ptszet [~e, ~et] graditeljstvo, graevinarstvo, neimarstvo, arhitektonika, arhitektura
ptszeti graevinarski, graevinski,
graevni, neimarski, arhitekturni,
arhitektonski; ~ irnyzatok pravci
u arhitekturi
pilszmrnk [~e, ~t, ~k] graevinski inenjer, inenjer-graevinar,
arhitekt
ptsztechnikus [~a, ~t, ~ok] graevinski tehniar

ptkezs

plettmb

242

ptkezs [~e, ~t, ~ek] gradnja,

graenje, zidanje; j ~ novogradnja
ptkezsi graevinski, graevni
ptkezik [~ett, ~zk/~zen] graditi,
dati graditi
ptmny [~e, ~t, ~ek] graevina
pt I. mn konstruktivan [-vna]; ~
kritika konstruktivna kritika; II. fn
[~je, ~t, ~k] graditelj
ptanyag [~a, ~ot, ~ok] graevni
materijal, graa, gradivo
ptipar [~a, ~t] graevinska industrija, graevinarstvo
ptipari graevin(ar)ski; ~ iskola
graevinarska kola; ~ vllalat graevinsko preduzee
ptk [-kve, -kvet, -kvek] graevinski kamen
ptmester [~e, ~t, ~ek] graditelj,
graevinski majstor
ptmunka [~ja, At] graevinski/
graevinarski posao [-sla]
ptmunks [~a, ~t, ~ok] graevinarski radnik
ptmvszet [~e, ~et] graevinska/
graevinarska umetnost, arhitektura, arhitektonika
pttet [~ett, -essen] dati/davati [dajem] graditi v zidati
epizd [~Ja> ~ot, ~ok] epizoda, manji/
sporedni/sluajni dogaaj
pkzlb itav, zdrav
epolett [~je, ~et, ~ek] kat, rg naramenica, epoleta
eposz [~a, ~t, ~ok] ir ep
ppen i. ba, taman; ~ akkor ba
onda; ~ akkora taman/ba toliki;
~ annyi taman/ba toliko; ~ annyira
ba toliko; ~ azrt ba zbog toga,
bas zato; ~ ez v az ba ovaj v taj
v onaj; ~ azon voltam ba sam se
spremao; ~ ezt nem kellett volna
tenned ba to nije trebalo da ini;
~ fordtva upravo obratno; ~ itt
ba ovde; ~ jkor jttl taman, si
doao kada treba; ~ kt ve ravno
dve godine; ~mellette tik uz/do njega;
nem vagyok ~ a legjobban nisam ba
najbolje; 2. <alig> ~ csak hogy
taman da v to; ~ hogy elaludt tek

to je zaspao; ~ hogy (elg) taman

da je dosta
epreskert [~je, ~et, ~ek] dudra
psg [~e, ~et] celovitost; nepovreenost; ~ben marad ostati [anem]/ostajati [~jem] nepovreen; ~ben tart odrati [~im]/odravati, uvati
pl [~t, jn] 1. zidati se, graditi se;
~ a szocializmus socijalizam se
izgrauje; 2. (tv) ezen mindenki
het to je pouka za svakoga
plet [~e, ~et, ~ek] zgrada, graevina; felvonulsi ~ zgrada za pripremu gradilita; j ~ novogradnja;
~et emel podii [-ignem]/podizati [diem] zgradu
pletllvny [~a, ~t, ~ok] graevinske skele [tb, n, ], lazila [tb,
s]

pletanyag [~a, ~ot, ~ok] graevinski materijal

pletasztalos [~a, ~t, ~ok] graevinski stolar
pletcsoport [~ja, ~ot, ~ok] blok v
grupa zgrada/graevina
pletdszts [~e, ~t] ukraavanje
graevina
pletelem [~e, ~et, ~ek] elemenat [nta] graevine, graevinski elemenat
pletes [~et; ~en; ~ebb] okrepljujui,
okrepljiv, pouan [-na] blagotvoran
[-rna]; ~ plda pouan primer
pletfa [A]a, At] graa, graevinsko
drvo
pletfenntarts [~a, ~t] odravanje
zgrade
plethomlokzat [~a, ~ot, ~ok] front
zgrade/graevine
pletk [-kve, -kvet, -kvek] graevinski kamen
pletlakatos [~a, ~t, ~ok] graevinski bravar
pletrsz [~e, ~t, ~ek] deo graevine/
zgrade
pletrom [~ot, ~ok] gradina
pletszrny [~a, ~at, ~ak] krilo
zgrade
plettmb [~je ~t, ~<jk] blok
zgrade

pletvas
pletvas [~a, ~at, ~ok] graevinsko
v graevno gvoe/elezo
plflben u graenju, u toku zidanja
r 1 fn [ere, eret, erek] orv 1. (testben) ila, bilo, damar; eret vg vkin
pustiti/putati krv; 2. <patak> vodena ila, potoi
r2 ige [~t, ~J en l ! (utolr) stii [ignem]/stizati [-iem], zadesiti/zadeavati; (osztlyrszl jut) dopasti
[-adnem] (ega); baleset ~i nastradati; baleset ~te snala v zadesila ga
je nesrea/nezgoda, nastradao je;
ki tudja mi ~het? ko zna ta me moe
zadesiti? nagy szerencstlensg ~te
zadesila ga velika nesrea; dopao je
strane nesree; tetten ~ uhvatiti v
zatei [-eem] na delu; az ton ~te
t a hall na putu ga je snala smrt;
2. (vmeddig) dostizati [-iem],
dopreti [-rem]/dopirati [-rem]; clhoz
~ dopreti do cilja; a vz a mellig ~t
voda mu je dosegla do prsiju; 3. vget ~ zavriti/zavravati se; sohasem
fog vget ~ni nee se nikada svriti;
4. (rtke van) vredeti [-dim];
mennyit ~? ta v koliko vredi?
mit ~ az? ta to vredi v znai?
nem sokat ~ ne vredi mnogo;
ne znai mnogo; nem ~ egy pipa
dohnyt sem ne vredi ni lule duvana;
5. mit ~ek vele? ta mi to vredi?
ta e mi to? nem sokat ~sz vele
nee ti to mnogo pomoi
ra [~ja, At, Ak] doba [s, nrag], era
rc [~e, ~et, ~ek] ruda; ~ben gazdag
lelhely bogato nalazite rude; ~ben
szegny lelhely siromano nalazite
rude
rc- metalan [-Ina], kovinski
rcbnya [~ja, At, Ak] rudnik metala,
metalni rudnik rcdsts koh
flotacija (ispiranje rude
vodom) rcdst [~ja, ~t, ~k]
koh (telep)
flotacija (mesto gde se ruda ispire)
rcelkszts [~e, ~t] pripravljanje/
priprema/pripremanje rude v rudae
rces 1. metalan [-Ina]; 2. tv ~ hang
zvonki/metalni glas
16*

243

rdekhzassg

rckoh [~ja, ~t, ~k] talionica, visoka

pe, topionica metala
rclelhely [~e, ~et, ~ek] rudite,
rudno nalazite, leite rude
rcmoss [~a, ~t] pranje rude
rcmos [~ja, ~t, ~k] (berendezs)
ureaj za pranje rude
rcrteg [~e, ~et, ~ek] naslaga rude
rctelr [~je, ~t, ~ek] bny sloj/ila
rude, rudna ica, greda
rczz: ~ malmok mlinovi za razbijanje rudae
erdei 1. umski; ~ iskola kola pod
vedrim nebom, kola u umi; <
svny proek u umi; ~ tiszts
istina, istac, progala, progalina,
proplanak [-nka]; 2. ll ~ cickny
umska rovka; ~ flesbagoly umska
uata sova; ~ pinty zeba; 3. nv
~ mcsonya eljuga; ~ mlyva veliki (crni) slez
eredeifeny [~je, ~t, ~k] beli bor,
jela
rdek [~e, ~et, ~ek] interes; ~edben
ll u tvom je interesu; az gy ~ben
u interesu stvari; a mi ~eink keresztezik egymst nai se interesi kose
rdekcsoport [~ja, ~ot, ~ok] interesna
grupa; pejor klika
rdekel [~t, ~jra] zanimati, interesovati [-sujem], interesirati; ez engem
nem ~ to me ne zanima v interesuje
v interesira; to se mene ne tie; ez
a knyv ~ engem ova me knjiga
zanima; ~ve van vmiben biti zainteresovan/zainteresiran u emu
rdekelt zainteresovan, zainteresiran;
az ~ felek zainteresovane/zainteresirane stranke
rdekeltsg [~e, ~et, ~ek] zainteresovanost; egyni ~ lina zainteresovan ost
rdekes [~et; ~en; ~ebb] interesantan
[-tna], zanimljiv
rdekessg [~e, ~et, ~ek] interesantnost, zanimljivost
rdekfeszt napet, uzbudljiv; ~ regny
roman pun zanimljivosti
rdekhzassg [~a, ~ot, ~ok] brak
iz interesa; enidba v udaja zbog
bogatstva

rdekkpviselet

244

rdekkpviselet [~e, ~et, ~ek] predstavnitvo/zastupnitvo interesa

rdekkzssg [~e, ~et, ~ek] zajednica interesa, interesna zajednica,
jedinstvo interesa
rdeklds [~e, ~t] zanimanje, interesovanje, interesiranje; felkelti vkinek az ~t zainteresovati [-sujem],
zainteresirati koga
rdekld |ik [~tt, ~jk/~jn] vmi
irnt interesovati [-sujem] v interesirati se za to; zanimati se im; pitati
za to; ~ik vkinek az egszsge irnt
raspitivati [-tujem] se za neije
zdravlje; upitati se za ije zdravlje
rdektelen [~l; ~ebb] mezanimljiv,
neinteresantan [-tna]
rdektelensg [~e, ~t] nezainteresovanost
rdekvdelem [-Ime, -lmet] zatita interesa; a dolgozk -Ime zatita interesa
trudbenika
Erdly [~t]/'Wr Transilvanija, Erdelj;
rg Sedmogradska
erdlyi I. mn erdeljski; trt ~ fejedelem
erdeljski knez, knjaz Erdelja; trt ~
fejedelemsg Erdeljska Kneevina,
Knjaevina Erdelj; II. fn [~t, ~ek]
Erdeljac [-ljca]; <n> Erdeljka [rsz
e -ki]
rdem [~e, ~et, ~ek] 1. zasluga; felbecslhetetlen ~ei vannak imati neprocenjive zasluge; mindenkinek ~e szerint svakome prema/po zasluzi; ^eket
szerez stei [-eem v -eknem]/sticati
[-iem] zasluge; ~einek elismersl
u znak priznanja zasluga; hiv ~l tud
be vkinek upisati kome u zaslugu,
uraunati u zaslugu; 2. (lnyeg)
~ben u sutini, meritorno
rdemel [~t, ~Jen] zasluiti/zasluivati
[-ujem]/zavredeti [-dimJ/zavreivati
[-ujem]; jobb bnsmdot ~ne on bi
zasluio v zavredeo bolji postupak [pka]; szt sem,~ ne vredi ni govoriti
o tome
rdemes [~et; ~en; ~ebb] 1. zasluan
f-na]; a Magyar Npkztrsasg ~
mvsze zasluan umetnik Narodne
Republike Maarske; 2. nem ~

erdmrn
k
{kr vele foglalkozni) ne isplati/
isplauje se; ne vredi; aliboe truda
rdemest [~ett, ~sen] udostojiti/
udostojavati; vlaszra sem ~ett nije
me udostojio ni odgovora rdemi
sutinski, meritoran[-rna], bitni,
stvaran [-rna] rdemjegy [~e, ~et,
~ek] (iskolai)
(kolska) ocena rdemjel [~e, ~t,
~ek] odlikovanje,
odlije
rdemleges [~et; ~en; ~ebb] znatan [tna], znaajan [-jna], vaan [-na],
meritoran [-rna]
rdemrend [~Je ~et, ~ek] orden
rdemtelen [~l] nezasluan [-na];
nedostojan [-jna]
rdes [~et; ~en; ~ebb] hrapav,
netavan [-vna]; ~ fellet hrapava
povrina; ~ level otrolistan [-sna]
rdessg [~e, ~et, ~ek] hrapavost
erdsz [~e, ~t, ~ek] umar
erdszet [~e, ~et, ~ek] umarstvo
erdszeti umarski erdszhz [~a,
~at, ~ak] umarska
kua erdszlak [~a, ~ot, ~ok]
umarska
kua, lugarnica
erd [~je/erdeje, ~t, ~k] uma,
les [tb -sovi]; nagy, sr ~ estina; ~
a hegyoldalon prljua; mlyen behatol
az ~be zaci [zaem]/zalaziti duboko
u umu; ~t rt obarati umu; kriti;
(kzm:) ftl nem ltja az ~t od
drvea ne' vidi umu erdcske
umarak [-rka], umica erdgazdasg
[~a, ~ot, ~ok] umska privreda;
(vllalat) umsko gazdinstvo
erdhlvatal [~a, ~t, ~ok] umski
ured
erd'irts [~a, ~t, ~ok] 1. {munkafolyamat) sea ume, krenje, krid-ba;
2. <irtvnyfld> krevina, laz [tb
-zovi] erdkerl [~je, ~t, ~k]
lugar,
umar erdkitermels [~e, ~t]
eksploatacija/
iskoriavanje uma erdfmrnk
[~e, ~t, ~'k] umarski inenjer

erdmunks
erdmunks [~a, ~t, ~ok] umski
radnik, gorosea
erdmvels [~e, ~t] obraivanje
ume
erdrszlet [~e, ~et, ~ek] umska
parcela
erds umovit; ~ vidk umovit/umnat
kraj
erdsv [~Ja> ~ot, ~ok] umski pojas
erdsg [~e, ~et, ~ek] gorje
erdst [~ett, ~sen] (za)saditi/zasaivati [-ujem] umom, poumiti/
poumljivati [-Ijujem]
erdsts [~e, ~t] poumljivanje,
poumljavanje
erdtalaj [~t] umsko zemljite
erdtelepts [~t, ~ek] poumljavanje,
saenje uma
erdtrvny zakon o umama
erdtz [-tzet, -tzek] umski poar
erdltets [~t, ~ek] zasaivanje ume
erdvgs [~t] sea ume
erdvdelem [-Ime, -lmet] zatita ume
ered [~t, ~jen] 1. (vzfolys) izvirati
[-re]; a Duna a Fekete-erdben ~
Dunav izvire ispod Crne ume;
2. (keletkezik, szrmazik) proizii [iem]/proizlaziti, postati [-anem]/
postajati [-jem]; 3. ~j innen! idi
odavde! odlazi! tnak ~ krenuti [nem] na put, otputiti se; futsnak ~
udariti v dati se bekstvo
eredend \. prvobitan [-tna]; 2. vall
~ bn praotaki/istoni greh
eredet [~e, ~et] 1. poreklo, podretlo,
poelo, postanak [-nka], izvor; 2.
(foly^ izvorite
eredeti 1. izvoran [-rna], originalan [Ina]; (si) prvobitan [-tna], iskonski; 2. (furcsa) udan [-dna]
eredetileg prvobitno, od samoga poetka
eredetisg [~e, ~et, ~ek] originalnost,
izvornost, samoniklost
eredmny [~e, ~t, ~ek] uspeh, rezultat; gyenge ~ slab uspeh; isk rav
uspeh; vgs ~ konani uspeh/rezultat; mi az ~? kakav je rezultat?
~re vezet dovesti [-edem]/dovoditi
do uspeha; ~/ r el uspeti/uspevati,

245

retlen

postii [-ignem]/postizati [-iem]

uspeh; ~t hirdet objaviti rezultat
eredmnyes [~en; ~ebb] uspean [na]; ~en uspeno
eredmnyez [~ett, ~zen] dovesti [-edem]/dovoditi do rezultata, dati/davati [dajem] rezultat
eredmnytelen [~l] bezuspean [-na]
ered I. mn proistiui, proizlazei,
rezultujui; ~ er rezultujua snaga/
sila; II. fn [~je, ~t, ~k] rezultanta;
(ervonalak) snaga koja nastaje
zajednikim delovanjem vie sila/
komponenata
ereklye [~je, -ct, ^k] vall relikvija,
svete mosti tb
relmeszeseds [~e, ~t] orv zakreavanje krvnih sudova, arterioskleroza,
ovapnjenje ila
erly [~e, ~t] odreitost, odvanost,
energija, energinost
erlyes [~et; ~en; ~ebb] odreit,
odvaan [-na], energian [-na]
erlytelen [~l] mek, neodvaan [-na]
rem [rme, rmet, rmek] 1. medalja;
2. tv az ~ msik oldala nalije neke
stvari; druga strana medalje
remtan [~a, ~t] numizmatika, nauka
o kovanom novcu i medaljama
erny [~e, ~t, ~ek] vrlina, krepost
ernyes [~et; ~en;~ebb[ estit, poten,
ispravan [-vna] udoredan [-dna],
krepostan [-sna], moralan [-Ina]
eres ilav
rs [~e, ~t] sazrevanje
eresz [~e, ~t, ~ek] streha [rsze-hi],
nadstrenica
ereszcsatorna [-ija, ^t, rCk] leb, oduk
ereszked|ik [~ett, ~jk/~jen] spustiti/
.sputati se; beszdbe ~ik upustiti/
uputati se u razgovor
ereszt [~ttt, eresszen, ~eni] l.(enged)
pustiti/putati; szabadon ~pustiti na
slobodu; 2. (nveszt) gykeret ~
pustiti koren; pocakot ~ pustiti
trbuh; 3. (tv:) szlnek ~ raspustiti; hossz lre ~ priati nairoko i nadugako
eresztk [~e, ~et, ~ek] spoj
retlen [~l] nezreo [-ela], nedozreo [ela]

retlensg

246

erjesztgomba

retlensg [~e, ~et, ~ek] nezrelost

neugodno me je dirnulo; rviden
eretnek [~e, ~et, ~ek] vall 1. jeretik,
~ette a krdst dotaknuo se pitanja;
heretik, raskolnik; 2. (jelzknt)
ez kzelrl ~ett engem to me je kosnujeretiki, heretiki, raskolniki, krilo; rzkenyen ~ett to me je pogodilo;
voveran [-rna]; ~ mozgalmak jereosetno me je kosnulo; teknu me
tiki pokreti
neto u srce; ez csppet sem ~i to ga
eretneksg [~e, ~et] jeres, hereza,
ni malo ne tangira
raskol, raskolnitvo, krivoverstvo,
rints [~e, ~t, ~ek] dodir, doticaj,
krivov(j)erje
I
doticanje, diranje
rett [~et; ~en; ~ebb] zreo [-ela];
rintetlen netaknut, celovit
~ megfontols utn posle/nakon zre- rintett 1. dotaknut; 2. (tv:) az ~
log razmiljanja
krds spomenuto pitanje; a rendrettsg [~e, ~et] zrelost
szablyok ltal ~ lakossg stanovrettsgi I. mn ~ bizonytvny svedoannitvo na koje se odnose dotine mestvo o maturi v o zavrnom ispitu,
re; stanovnitvo koje pogaaju
svedodba o zrelosti; ~ vizsga ispit
dotine mere
zrelosti; matura; II. fn [~je, ~t]
rinthetetlen neprikosnoven, nepovreld ~ vizsga
div, nepovredljiv
rettsgizek [~ett, ~zen] polagati [rintkezs [~e, ~t, ~ek] dodir, doticaj;
aem] ispit zrelosti, maturirati
az ~ felvtele uspostavljanje veza;
rettsgiz [~je, ~t, ~k] maturant
~be lp vkivel stupiti/stupati u dodir
rez (rzett, ~zen] 1. osetiti/oseati;
s kim; ~ben van vkivel biti u vezi/
gy rzem, mintha . . . oseam kao
dodiru s kim
da . . .; egytt ~ vkivel deliti oscaj
rintkezsi dodirni; ~ pont dodirna
nekog drugog lica; saoseati, suosetaka
ati s nekim; 2. rzi magt oseati se, rintkezik f-ezett,-ezzk/-ezzen] 1. vkiuteti se [.-tim se]; boldognak rzem
vel optiti v opiti v ophoditi s kim;
magam ja se oseam srenim/sretbiti u dodiru/vezi s kim; 2. vmivel
nim; feszlyezve rzi magt nelagodno
(do)ticati [-iem] se, dodirivati [-ruse oseati; jl rzi magt dobro mu je,
jem] se ega
dobro se osea; hogy rzi magt?
rintkez I. mn: dodiran [-ma]; ~ pont
kako se oseate v utite? kako ste?
dodirna taka; II. fn [~je, ~t, ~k]
erezett (p/ falevl) iliast
vili kontakt, otika
rezhet [~leg; ~en] osetan [-tna]
rint I. mn: a minket ~ hatrozatok
reztet [~ett, -tessen] dati osetiti/
odluke koje se odnose na nas; II. fn
oseati, pokazati/pokazivati [-zu[~je, ~t, ~k] mat tangenta, dirka,
jem]; ~ vkivel vmit dati/davati kodirnica, dodirnica
me da oseti
erjed [~t, ~Jen] vret ' [vrim, previrati [rhlzat [~a, ~ot] orv mrea krvnih
rem], kiseliti se, fermentirati, fersudova; krvoilni sistem
mentovati [-tujem]
rhrtya [^.ja, *st] orv (szem) sudoverjeds [~e, ~t] vrenje
njaa/sudovnica oka, ilnica
erjeszt [~ett, -esszn, ~eni] uskisivati,
r | i k [~ t t, ~ j e t i ] z re t i [z ri m]; ~
kvasiti, pustiti da vri v previre v
a gymlcs voe prispeva
fermentira
erika [-it] nv crnjua
erjeszts [~e, ~t] uskisivanje, vrenje,
rint [~ett, ~sen] vmit 1. dirnuti [previranje, fermentovanje, fermennemj/dirati, taknuti [-nem] to;
tacija
kosnuti [-nem]; teknuti [-nem], erjeszt: ~ baktriumok bakterije vreticati [tiem] se, dotaknuti [-nem]
nja
s dotai [-aknem]/doticati [-iem]
erjesztgomba [-it, rik] fermentativna
se ega; 2. (tv.) kellemetlenl ~ett
gljiva

erjesztkd
erjesztkd [~ja, ~at, ~ak] posuda za
vrenje
erkly [~e, ~t, ~ek] 1. balkon, doksat; 2. (trk hzakon) ardak;
3. (sznhz) prva galerija, balkon
erklyls [~e, ~t, ~ek] sedite na
balkonu
rkezs [~e, ~t] dolazak [-aska]
rkezsi dolazni; ~ id vreme dolaska;
vast ~ peron dolazna platforma
rkezlik [~ett, ~zk/~zen] doi [doem]/dolaziti, stii [-ignem]/stizati
[-iem]; (kocsival) dovesti [-ezem]/
dovoziti se; idben ~ik na vreme
doi, blagovremeno stii, prispeti/prispevati; kocsival ~ett dovezao se
kolima; vitorlssal ~ik dojedriti;
holnap ~em Splitbe sutra stiem u
Split
erklcs [~e, ~t, ~k] moral, estitost,
krepost, ispravnost, udorednost
erklcsi moralan [-Ina], udoredan [dna]; ~ bizonytvny svedodba/
uverenje o moralnom vladanju; ~
megtisztuls etiko proienje, katarza; ~ prdikci moralna propoved, moralisanje, propovedanje morala; ~ prdikcit tart moralisati fiem]
erklcsileg moralno; ~ tiszta ember
istac [-sca]
erklcsisg [~e, ~et] moral, moralnost,
udorednost
erklcss [~et; ~en; ~ebb] moralan [Ina], estit, poten, udoredan [dna], edan [-dna], etian [-na]; ~
magatarts udorednost
erklcsssg [~e, ~et] moral, moralnost, etinost, ednost, estitost
erklcstan [~a, ~t] etika
erklcstar.i etiki, etian [-na]
erklcstelen [~l; ~ebb] amoralan [Ina], nemoralan [-Ina]; ~ letet
folytat odati se razvratu, razvratno
iveti [-vim], razbluditi se, postati [anem] razbludan, raskalaiti se
erklcstelensg [~e, ~et] nemoralnost,
amoralnost, nepotenje, pokvarenost
rlel [~t, ~jen] initi da to dozreva; pospeivati [-ujem] sazrevanje

247

rleld|ik [~tt, ~jk/~jn] sazrevati

rme [*ije, ^it, ^,k] kovani novac [vca], moneta
Ern [~t] Ernest
ernyed [~t, ~jen] poputati, slabeti [bim], zamarati se, olabaveti [-vim],
klonuti [-nem]
ernyedetlen [~l; ~ebb] neumoran [rna]
ernyedt [~et; ~en; ~ebb] klonuo [-ula|
ernyedtsg [~e, ~et], klonulost
ernyeszt [~ett, -nyesszen, ~eni] slabiti,
zamarati
erny [~je, ~t, ~k] 1. tit; 2. (eserny) kiobran; (eserny v naperny) am(b)rel; (naperny) suncobran; 3. (lmpn) abaur, zas(j)enak
[-nka]; 4. film, tv ekran; televzis ~
televizijski ekran
ernysvirgak [~at] nv titare, titonoe
erotika [~ja, ^it] ljubavna strast, erotika, ulnost
erotikus [~at; ~an; ~abb] erotian [na]
erzi [~ja, ~t] geol, orv erozija
er [ereje, ~t, ~k] 1. snaga, sila, mo;
kifejezsi ~ izraajna mo; j ~-ben
van biti snaan [-zna]; biti pri snazi;
teljes ~bl iz sve snage; iz petnih ila;
ipl kiabl) izglasa; erejhez mrten/
kpest prema svojim silama, prerrui
svojoj moi; ereje teljben u naponu
snage; ~nek erejvel na silu Boga; ~re kap osnaiti/osnaivati [-ujem]
se, zadrignuti [-nem], ivahnuti [nem]; ~ vesz magn savladati/savlaivati [-ujem] s savladavati se,
usiliti/usiljavati se; erejt veszti (iz)gubiti snagu, zanemoi [-ognem]; ~t,
egszsget! da si mi zdrav i veseo!
minden ~vel svom snagom; 2.
(tv:) 200 forint erejig do 200
forinti; 3. fiz sila; nehzsgi ~ sila
tee; tehetetlensgi ~ sila inercije/
ustrajnosti/tromosti; 4. (kat:) fegyveres ~k oruane snage
r 1. sokat ~ dragocen skupocen;
2. fldig ~ to dopre/dopire do
zemlje; trdig ~ to dopirej do
kolena

ertvitel

248

ertvitel [~e, ~t] msz prenos v prenoenje v transmisija energije/snage/

sile/pokreta
erbeoszts sp raspodela snage
erd [~je, ~t, ~k] utvrenje, utvrda, trvava
erdts 1. utvrivanje; 2. ld erd
erdtmny [~e, ~t, ~ek] ld erd
erfeszts [~e, ~t, ~ek] napor, naprezanje, napiranje, nateg, natega;
~t tesz initi napore, naprezati [eem] se
erforrs [~a, ~t, ~ok] izvor snage/sile
ergp [~e, ~et, ~ek] msz pogonska
naprava/maina, pogonski stroj, motor, dinamo
erhats [~a, ~t, ~ok] msz impuls
snage, pokretaka v poticajna snaga/
sila
erkifejts [~e, ~t, ~ek] razvijanje/
upotreba snage
erleves [~e, ~t] jaka supa, buljon
erlkds [~e, ~t, ~ek] napinjanje,
napor, naprezanje
erlkdik [~tt, ~jk/~jn] napinjati [-ujem] se, naprezati [-em] se,
natezati [-eem] se, truditi se,
iliti se; hiba ~ik uzalud se naprezati
erltet [~ett, -tessen] siliti, nametati
[-eem], preterivati [-rujem], forsirati
erltets [~e, ~t] naprezanje, preterivanje, forsiranje
erltetett [~et, ~en; ~ebb] usiljen,
nameten; ~ nevets usiljen smeh
ermr [~je, ~t, ~k] silomer, dinamometar [-tra]
erm [~ve, ~vet, ~vek] vili elektrana, elektrina centrala
ernlt [~e, ~et] sp kondicija, sposobnost za vrenje napora
erprba [~ja, ~t] iskuavanje/proba
snage
ers [~et; ~en; ~ebb] 1. snaan [na], jak, silan [-Ina], vrst, krepak [pka]; zoran [-rna]; 2. ~ kv jaka
kava; ~ paprika ljuta paprika; ~
hideg jaka/ljuta zima; ~ fjdalom
ljuta bol; ~ illatjszag jak miris;
3. ~ dohnyos strastan pua

erre

ersen jako, silno, snano

erst [~ett, ~sen] jaati, snaiti,
krepiti
ersts [~e, ~t, ~ek] pojaanje
erst {pl gygyszer, ital) osnaavajui, okrepljujui
erskdlik [~tt, ~jk/~jn] uveravati
ersd|ik- [~tt, ~jk/~jn] jaati se,
krepiti se, vrsnuti [-nem]
erssg [~e, ~et, ~ek] jaina, snaga,
vrstina, estina
erszak [~ja. ~ot] nasilje, sila; zulum,
zor; ~ alkalmazsa upotreba sile;
~ot alkalmaz upotrebiti/upotrebljavati silu, pribei [-egnem] sili; ~ot
kvet el vkin silovati [-lujem] napastvovati [-tvujem] nekoga; ~kal
silom, na silu, silimice, silomice
erszakol [~t, ~jon] siliti/silovati [lujem], prisiljavati, naterati na
silu, forsirati
erszakos [~at; ~an; ~abb] nasilan [Ina], nasilniki, silovit; ~ ember
nasilnik; ~ hall nasilna smrt
erszakoskod|ik [~ott, ~jk/~jon] biti
nasilan [-Ina], zulumariti
erszakoskod [~J a > ~t, ~k] napasnik, nasilnik, siledija h, zulumar
ertan [~a, ~t] dinamika
e r teljes [~ et; ~en; ~ ebb] sna an [-na], krepak [-pka]; dre
[-a, -e] io [ila], temeljan [-ljna],
intenzivan [-na]
erteljesen jako, silno, snano
ertr [-tere, -teret, -terek] fiz, vili
polje sile
ertlen [~l; ~ebb] nejak, oslabljen,
besilan [-Ina]
ervektor [~t, ~ok] fit krak sile
erviszonyok [~at] odnosi snaga
ervonal [~a, ~at, ~ak] fiz linija sile
erre I. nvm na ovoga (v ovu v ovo),
na toga (v tu v to); ~ az sztalra
na ovaj stol; II. hat 1. (irny) ovamo, ovuda; ~ tessk! izvolite ovamo/
ovuda I 2. ~ nzve u tom pogledu;
~ vonatkozan u odnosu na ovo v to;
3. <ekkor, ezutn) nato, zatim, iza
toga; ~ azt mondta nato/zatim je
rekao v odgovorio

249
errbb
errbb blie

errefel 1. (vmerre) na ovu stranu,

ovamo; 2. (vhol itt, a mi vidknkn) ovamo u nas
rrendszer [~e, ~t] orv krvoilni sistem
errl I. nvm 1. s ovoga (v ove), s toga
(v te); ~ a helyrl s <ivoga mesta; 2.
o ovom (v ovoj), o tome (v toj); ~ a
tmrl o toj temi; II. hat ~ nem
tehetsz tu ti nita ne moe; n is i
kri v z at o; t a e mu t i? ~
ismerni meg po tome ga moemo
poznati; ppen ~ van sz a) (beszlnk) ba o tome i govorimo; b) tv
ba o tome se i radi rsek [~e, ~et,
~ek] (gr. kel.) arhiepiskop;
(katolikus) nadbiskup erszny [~e,
~t, ~ek] 1. buelar; pnzes ~ kesa,
novanik; 2. ll tobolac [-lca],
torba ersznyesek [~et] ll tobolari,
torbari rszklet [~e, ~et] orv
suenje arterija
rt [~ett, ~sen, ~eni] 1. razumeti/razumevati,shvatiti/shvaati; hogy ~ed
ezt? kako to misli? hogy ~sem ezt?
kako da to razumem? mit ~ ezen? to
on pod tim razumeva? most kezdem
~eni sad mi je sinulo; 2. ezt nem
rd ~ettem ovo se ne odnosi na
tebe; 3. jl ~ vmihez razumeti svoj
posao; 4. (szl:) annyit ~ hozz,
mint tyk az bchez razume se kao
magarac u kantaru rtguls [~a,
~t] orv proirenje ila rte nvm 1.
za njega (v nju), za to; kr ~ teta
je za njega; mindent megtettek ~
sve su uinili za njega; mit kr ~? to
traite za to? 2. po njega (v nju),
po to; elkldtk ~ poslali su po
njega; ~ megy svratiti/ svraati (po
koga), otii [otiem, otidem, odem]
po koga rtk [~e, ~et, ~ek]
vrednost; ~t veszti (iz)gubiti
vrednost; vminek ~et tulajdont
privadati [-ajem] vrednost/vanost
emu rtk- vrednostan [-sna],
amanetni rtkll stalne vrednosti
rtkbevalls [~a, ~t] deklarisanje
vrednosti

rtktrgy

rtkcikk [~e, ~et, ~ek] 1. roba od

vrednosti; 2. (postai) (potanska)
vrednota
rtkcskkens [~e, ~t] opadanje/
smanjenje vrednosti; (pnz) devalvacija (novca)
rtkel [~t, ~jen] 1. (becsl) ceniti;
(tisztel) potovati, uvaiti/uvaavati; (elismer) priznati/priznavati [ajem]; 2. (felbecsl) proceniti/procenjivati [-njujem] rtkels [~e, ~et,
~ek] 1. (becsls) cenjenje,
potivanje; 2. (felbecsls)
procenjivanje, procena; a munka ~e
vrednovanje rada rtkelmlet [~e,
~et] k'zg teorija
vrednosti rtkes [~et; ~en; ~ebb]
dragocen,
od vrednosti
rtkest [~ett, ~sen, ~eni] vmit 1.
(hasznl, hasznost) koristiti se
im, upotrebiti/upotrebljavati to; 2.
(elad) unoviti/unovavati s
unovivati [-ujem], realizovati fzujem], realizirati rtkests [~e, ~t,
~ek] 1. (felhasznls) upotreba,
primena; 2. (elads) unovenje,
realizacija rtkestsi (eladsi)
prodajan [-jna];
~ szvetkezet prodajna zadruga
rtekezs [~e, ~t, ~ek] rasprava;
doktori ~ doktorska disertacija
rtekezik [~ett, ~zk/~zen] savetovati [-tujem] se, razgovarati se,
raspravljati, veati
rtekezlet [~e, ~et, ~ek] savetovanje,
dogovor, konferencija; szli ~ roditeljski sastanak [-nka] rtklevl [levele, -levelet, -levelek]
amanetno/novano pismo
rtkmegrz [~je, ~t, ~k] (pl llomson, strandon) ostava, prtljani-ca,
garderoba
rtkmr [~}e, ~t] mera vred nosti
rtkpapr [~ja, ~t, ~ok] ker vrednosna hartija, hartija od vrednosti,
vrednosni papir, efekat, efekt birt e
[-kta]
rtktrgy [~a, ~at, ~ak] dragocen/
skupocen predmet, dragocenost

rtktelen

250

rtktelen [~l, ~ebb] nevredan [-dna]

bez vrednosti, bezvredan, bezvrednostan [-sna]; ~n vlik (iz)gubiti
vrednost
rtktelent [~ett, ~sen, ~eni] obezvrediti/obezvreivati [-ujem]
rtktelensg [~e, ~et] bezvrednost
rtktbblet [~e, ~et] kzg viak [ka] vrednosti
rtktbblet-elmlet [~et] k'zg teorija
o viku vrednosti
rtktrvny [~e, ~t] kzg zakon
vrednosti
rtktzsde [~je, rit, ~k] efektna
berza, burza vrednota/efekata
rtelem [-Ime, -lmet] 1. (sz, felfogs)
razum, inteligencija; 2. (jelentsg)
smisao; abban az ~ben u tom smislu;
mi -Ime van annak? kakva to ima
smisla? nincs -Ime nema smisla; p
trvny -Imben u smislu zakona; | 3.
(jelents) smisao, znaenje; tvitt
~ben z prenesenom smislu; azonos
-Imii istoznaan [-na], jednoznaan,
istoga znaenja
rtelmes [~et, ~en, ~ebb] 1. <eszes>
razuman [-tnna], pametan [-tna], inteligentan [-tna], dotupavan [-vna];
~fiu pametan deko; ~ lny razumo
bie; 2. (rthet) razgovetan [-tna];
~ mondatok jasne/razumljive reenice, reenice sa smislom
rtelmessg [~e, ~et] inteligencija,
bistrina uma, otroumnost, razboritost
rtelmetlen [~l; ~ebb] 1. (nehz
felfogs) nerazuman [-mna], neinteligentan [-tna]; 2. (zavaros) besmislen, nerazborit; ~ kifejezs besmislen izraz
rtelmetlensg [~e, ~et, ~ek] besmislenost, besmislica
rtelmez [~ett, ~zen] tumaiti, objanjavati, interpretirati, interpretovati [-tujem]
rtelmezs [~e, ~t, ~ek] tumaenje,
objanjavanje, objanjenje, interpretiranje
rtelmez I. mn ~ jel znak tumaenja/
objanjenja; II. fn [~je, ~t, ~k]
t. (szemly) tuma, objanjiva,

eruptv
interpretator, komentator; 2. nyelv
apozicija
rtelmi intelektualan [-Ina], duhovni,
razumski, umni; ~ szerz duhovni
zaetnik, intelektualni autor, vinovnik
rtelmisg [~e, ~et] inteligencija,
umni/intelektualni radnici tb; halad ~ napredna inteligencija
rtelmisgi I. mn intelektualan [-Ina];
~ munkakr intelektualni rad, intelektualno zanimanje, umni rad;
~ rteg inteligencija; II. fn [~je, ~t,
~ek] intelektualac [-Ica]; (n) intelektualka
rts: ~re ad vkinek vmit dati/davati
[dajem] kome to na znanje
rtest [~ett, ~sen, ~eni] obavestiti/
obavetavati, avizirati; (kzl) javiti/javljati; idejekorn ~ obavestiti
blagovremeno v na vreme
rtests [~e, ~ t, ~ek] obavetenje
rtest [~je, ~t] ozvetaj
rtesl [~t, ~jn] vmirl obavestiti/obavetavati se o emu, doznati/doznavati [-ajem] to
rtesls [~e, ~t, ~ek] obavetenje,
informacija
rteslt mn obaveten upuen, informisan, informiran; jl ~ biti dobro
upuen; jl ~ krkben u dobro
upuenim krugovima
rtetlen [~iil, -ebb] 1. ld rtelmetlen;
2. ~l ll vmivel szemben u nedoumici je pred ime, ne zna ta da
pone s ime
rtetd ik [~tt, ~j"k/~jn] razumeti/
razumevati se; ez magtl ~ik
to se razume(va) samo po sebi
rthetetlen [~l; ~ebb] nerazumljiv,
neshvatljiv, nerazgovetan [-tna]
rthet [~en] razumljiv, razgovetan [tna]; knnyen ~ lako shvatljiv/razumljiv; knnyen ~v teszi a tudomnyt nainiti nauku pristupanom;
~en razumljivo, razgovetno
rthetsg [~e, ~et] razumljivost,
razgovetnost
eruptivno/ eruptivan [-vna], vulkanski
izrigan; ~ k eruptivni kamen

erv

251

rv [~e, ~et, ~ek] razlog; dokaz,

argumen(a)t; ~eket hoz fel navesti [edem]/navoditi dokaze
rvgs [~a, ~t] 1. orv putanje krvi;
2. (tv:) ez nagy ~ volt nekem skupo
me je stajalo
rvel [~t, ~Jen] dokazivati, [-zujem],
argumentovati [-tujem]
rvels [~e, ~t, ~ek] dokazivanje,
argumentacija
rvny [~e, ~t] 1. snaga, vanost, vrednost, valjanost; ~belp stupiti/stupati
na snagu; ~ben van biti na snazi,
vaiti; ~t veszti gubiti vanost,
postati nevaeim; 2. ~re jut doi
[doem ]/dolaziti do izraaja; ~t
szerez vminek sprovesti [-edem]/sprovoditi, ostvariti/ostvarivati [-rujem]
to; ltalnos ~a opti, opi; to
vredi (v vai) za sve; opte/openito
vaei
rvnyes [~et; ~en; ~ebb] vaei,
punovaan [-na]; ez nem ~ to ne
vai
rvnyest [~ett, ~sen, ~eni] 1. pribaviti/pribavljati vanost emu, overiti/overavati, potvrditi/potvrivati [ujem] to, afirmisati [-miem],
afirmirati; 2. (meghosszabbit) produiti/produivati [-ujem] produljiti/produljivati [-ljujem]; 3. (rvnyre juttat) sprovesti [-edem]/
sprovoditi, ostvariti/ostvarivati [rujem]
rvnyests [~e, ~t] 1. overa, overavanje; 2. (meghosszabbts pl tlevl) produenje, produavanje,
produljenje, produljivanje
rvnyessg [~e, ~et] vanost, vaenje
rvnyesl [~t, ~Jn] ! afirmisati [miem] se, afirmirati se; uiniti
karijeru; ~ az letben probijati se
kroz ivot; 2. (rvnyre jut) doi
[doem]/dolaziti do izraaja
rvnyesls [~e, ~t] uspevanje, napredovanje, karijera, afirmacija
rvnyeslsi: ~ trekvs tenja za
isticanjem, ambicija
rvnytelen [~l; ~ebb] nevaei;
~nek nyilvnt ld rvnytelent
rvnytelent [~ett, ~sen, ~eni] prog-

rzelmi

lasiti/proglaavati nevaeim v nitavnim, ponititi/ponitavati, anulirati, staviti/stavljati van snage,

dokinuti [-nem]/dokidati, opozvati
[zovem]/opozivati ponitavanje, anuliranje, stavljanje van snage,
dokidanje
rvers [~e, ~t] orv bilo, puls; szablytalan ~ nejednako/nepravilno
bilo; gyors
~
uestano/brzo
bilo
rzk [~e, ~et, ~ek] 1. ulo, osetilo;
hallst ~ ulo sluha; hatodik ~
esto ulo; 2. nincs ~e vmi irnt
nema smisla za to
rzkel (ulno) opaati [-em]
rzkeltet [~ett, -tessen] (zorno)prikazati/prikazivati [-zujem], predoiti/predoavati
rzkeny [~en; ~ebb] osetljiv; ~ pont
osetljiva taka; ~ vesztesg osetan
gubitak
rzkenyked|ik [~ett, ~jk/~jen] biti
osetljiv
rzkenysg [~e, ~et] osetljivost
rzketlen [~l; ~ebb] neosetljiv,
neosetan [-tna], bezoseajan [jna]
rzkfeletti fii natulan [-Ina]
rzki 1. (rzkelhet) ulni; az ~
vilg ulni svet; 2. (buja) ulan
[-Ina], puten, pohotjiv, poudan [dna], erotian [-na], erotiki;
~ gynyr razbluda; ~ szenvedly
ulna strast; ~ szerelem ulna ljubav
rzkisg [~e, ~et] ulnost, putenost,
poudnost, erotinost, erotika
rzkszerv [~e, ~et, >-ek] orv ulni
organ, ulo, utilo, osetilo
rzelem [-Ime, -lmet, -lmek] oseaj,
uvstvo; az ~ melegsge toplina
oseaj a/osean j a/uvstva; -Imeinek
rabja rob svojih oseaja; -Imeket
breszt pobuditi oseaje/oseanja
rzelgs [~e, ~t] boleivost, uvstvenost,
oseajnost,
sentimentalnost
rzelgs [~en; ~ebb] uvstven, oseajan [-jna], sladunjavo nean [-na],
sentimentalan [-Ina]
rzelgssg [~e, ~et] boleivost,
podlonost boleivim raspoloenjima, sentimentalnost
rzelmi oseajni; ~ let oseajni ivot

rzs

252

rzs [~e, ~t, ~ek] 1. oseaj, oseanje; uvstvo, uvstvovanje; ~ekkel

teli pun oseanja, uvstven; 2. (benyoms) utisak [-ska]; az az ~em,
hogv. .. imam utisak da...
rzstelen [~l] 1. neosetljiv; 2. (kzmbs) ravnoduan [-na]
rzstelent [~ett, ~sen, ~eni] orv
uiniti neosetljivim, izvriti anesteziju
rzstelents [~e, ~t, ~ek] orv anestezija
rzsvilg [~a, ~ot] svet oseanja/oseaja
rzet [~e, ~et, ~ek] oseaj, oset
rz|lk [~ett, erezzen, rezni] t rzdik
rz oseajan [-jna], uvstven; - ember oseaj an ovek
rzd|ik [~tt, ~jk/~jn] oseati se;
vmi ~ik vmin neto se osea;
(vmilyen szaga v ze van) mirisati [riem] na to, zaudarati im v na
to; ~ik a hideg osea se zima
rzkzpont [~ja. ~ot] orv oseajni
centar
rzlet [~e, ~et] nazor, uverenje
Erzsbet [~et] Jelisaveta
s i, pa, a, te; ~ a tbbi i ostalo; ~ n
sem a ni ja; ~ ime/lm a to; ~ ms
i drugo; i dr.; menj ~hivdt idi te ga
zovi; no ~ no pa; na ~? pa onda?
esdekel [~t, ~jen] vki eltt preklinjati
[-njem], zaklinjati, svojski v usrdno
moliti koga
esedkes [~et, ~ebb] dospeo [-ela],
plativ; --se vlik dospeti/dospevati,
dozreti [-zrim]/dozrevati; az v vgn
~s vlnak a kamatok krajem godine
dozrevaju kamate
esedkessg [~e, ~et] dospeslost, plativost
esedez|lk [~ett, ~zk/~zen] ld esdekel
esly [~e, ~t, ~ek] ansa, izgled
eslyes [~et;~en; ~ebb]koima izgleda/
anse
esemny [~e, ~t, ~ek] dogaaj
esemnytelen [~l] bez dogaaja
eserny [~je, ~t, ~k] kiobran,
am(b)rel
ess [~e, ~t] padanje, pad
eset [~e, ~et, ~ek] 1. sluaj; elre nem

esk

ltott ~ nepredvien sluaj; abban

az ~ben, ha. . . za sluaj da..., u
sluaju da...; adott ~ben u datom
sluaju; ellenkez ~ben u protivnom
sluaju; legjobb ~ben u najboljem
sluaju; a legrosszabb ~ben u najgorem sluaju; minden ~re za svaki
sluaj; semmi ~re (sem) ni u
kom/kojem sluaju; volt r ~
deavalo se ve; 2. nyelv pade;
milyen ~ben ll ez a sz? u kojem
je padeu ova re?
esetenknt od sluaja do sluaja
esetleg moda, sluajno, eventualno
esetleges mogu, sluajan [-jna], eventualan [-Ina]
esetlegessg [~e, ~et] sluajnost, eventualnost
esetlen [~l, ~ebb] nezgrapan [-pna],
glomazan [-zna], trapav, drvenast,
drven; ~l jr kel nespretno hodati,
teturati (se), vrludati
esetlensg [~e, ~et] nezgrapnost,
glomaznost
eshetsg [~e, ~et, ~ek] mogunost,
eventualnost; minden ~re szmtva
imajui u vidu sve mogunosti
es|ik [~ett, ~sk/~sen] 1. (hull)
pasti [padnem]/padati; ~ik az es,
h pada kia, sneg; (szl:) gy ~ik,
mintha dzsbl ntenek kia pada
kao iz kabla; sipa kao iz kabla;
2. fogsgba ~ik dopasti v pasti u
zarobljenitvo; a vlaszts Jancsira
~ett izbor je pao na Jovicu/Ivicu;
ez keddre ~ik to pada na utorak; 3.
tvol ~ik biti udaljen; tba ~ik biti
usput; 4. ker ~tek az rak cene su
spale; 5. (tv:) sz ~ett vmirl
re je pala o emu, re se povela o
emu; a terv ktba ~ett plan je propao
esket [~ett, -essen] vall (sszead)
venati/venavati
esk [~je, ~t, ~k] zakletva, prisega;
hamis ~ kriva/lana prisega v zakletva, krivokletsvo; szolglati ~
slubena zakletva; ~ alatti tanskods svedoanstvo pod zakletvom;
megszegi az ~t prekriti/prekrivati [ujem] zakletvu; ~t kivesz primiti/

eskdzlk
primati zakletvu; ~/ tesz poloiti/
polagati [-laem] zakletvu, prisei v
prisegnuti [-egnem]/prisezati [-eem]
eskdz|ik [~tt, ~zk/~zn] zaklinjati [-njem] sebogmati se
eskdt I. mn zaklet; ~ ellensg zakleti neprijatelj, din-dumanin; II.
/" [~J e > ~ e t ~ek] porotnik, prisenik; rg (falusi, kzsgi) ekut,
seoski sudac [suca]
eskdtbrsg [~a, ~ot, ~okj porota,
porotni/priseni sud
eskdtszk [~e, ~et, ~ek] ld eskdtbrsg
eskdtszk! jog porotni
eskminta [*ija, At] obrazac [-asca]/
formular zakletve v prisege
eskszegs verolomstvo, gaenje/prekraj zakletve
eskszeg I. mn veroloman [-mna];
II. fn [~je, ~t, ~k] prekrilac [-ioca]
zakletve, verolomnik
eskszik [eskdtt, eskdjk/eskdjn]
1. kleti [kunem] se, prisei [-egnem]
v prisegnuti [-nem]/prisezati [-eem],
poloiti/polagati [-laem] zakletvu;
rk hsget ~ vkinek kleti se kom(u)
ma vernost; gre-fldre ~ kleti se
nebom i zemljom; 2. (eskvt tart)
venati se
eskttel [~e, ~t] polaganje zakletve/
prisege
eskv [~je, ~t, ~k] venanje, svadba
eskvi svadben; ~ menet svadbena
povorka; ~ ruha venana haljina
es 1 fn [~je, ~t, ~k] kia; fut ~
prelazna kia; lmos ~ poledica; az ~
ztatja a fldet kia topi v plavi
zemlju; eleredt az ~ poela je kia;
<sik az ~ pada kia; ~ lesz bie kie;
mirie na kiu; szakad/zuhog az ~
pljuti kia, kia leva kao iz kabla,
muze v jako pada kia; szemerkl/
szil az 'v rominjati, kia rominja
v sipi; az ~ tartsnak bizonyult 7-tegla
je kia; az ~ elllt stala v prestala je
kia; ~re ll az id izgled je na kiu
bie kie, preti kia, sprema se kia,
vreme sluti na kiu; szl ~ utn
kopenyeg posle kie japunde/kabaniea

253

esti

es2 mn vmi al ~ to pada (v spada)

pod to; ad al ~ to podlei oporezivanju
escsatorna [-ija, *ct, -ck] oluk, leb,
svodnjak
escsepp [~je, ~ e t, ~ek] kap kie,
kina kap
esfelh [~je, ~t, ~k] kini oblak
eskabt [~ja, ~ot, ~ok] ld eskpeny
eskpeny [~e, ~t, ~ek] kina kabanica, kini ogrta/mant(i)I
esmr [~je, ~t, ~k] kiomer
ess kiovit, kiljiv, kian [-na]; ~
id(szak) kiovito vreme kiovitost;
~ id van kiovito je vreme; ~re
ll az id raskiati se, prokiati se
esvz [-vize, -vizet] kinica
eszs [~e, ~t, ~ek] kiovito vreme,
kiovitost; nagy ~ek velike kie
eszna [^ija, ^.t, ^k] kina zona,
kini pojas
spedig i to
esperes [~e, ~t, ~ek] vall (gr. kel.)
prota, protojerej, protoprezviter;
(katolikus) dekan
esperesi: ~ kerlet vall dekanat
est [~ je, ~ et, ~ ek] I. (este) vee
[s, nincs tb], veer [n, lb birt e -i];
2. (rendezvny) vee; irodalmi ~
knjievno vee;
este Uhat veeras; II. fn [*ije, At, Ak]
vee""[s, nincs tb], veer [n tb birt e-i,
rsz e -ima]; eltlti az At provesti [edem]/provoditi vee;yrf At! dobar
vee(r)!
estebd [~je, ~et] rg veera
estefel pred vee
esteled|ik [~ett, ~jk/~jen] smrkavati
se, no se hvata
estly [~e, ~t, ~ek] vee [s, nincs tb],
veernja zabava; ~/ rendez v ad
prirediti/prireivati [-ujem] vee
estlyi veernji; ~ ruha veernja haljina
estnknt svako vee
estre uvee(r), navee(r), dovee(r)
esthajnalcsillag [~ot] danica, veerr.j'ac'a, veernica, zornjaa
esti veernji; (rdi, tv) ~ ads
veernja emisija; ~ tagozat veernje
odeljenje; ~ vonat veernji voz/vlak

esz

254

sz [esze, ~t] pamet n, um; jzan ~

zdrava pamet; rvid ~ kratka pamet;
termszetes ~ prirodno pamet, bistrina; ~ nlkl bez glave; az ~ jzansga vedrina pameti; ~be kap
doi [doem] /dolaziti k sebi, dosetiti
se; mshol jrt az esze bio je odsutan
duhom; eszbe jut pasti [padnem]/
padati na pamet v um; (do)setiti se
ega; vratlanul/hirtelen eszbe jut vmi
sinulo mu je, sinula mu je misao,
naspelo mu je neto; elment az esze?
jesi li izgubio- pamet? legyen eszed!
budi pametan [-tna] ! pamet u
glavu ! megll az eszem staje mi pamet; errl jut eszembe to me potsea,
ba mi pada na pamet; kiment az
eszembl zaboravio sam; ~nl van
biti pri zdravoj pameti; ~nl vagy?
jesi li pri sebi? ~re tr osvestiti se,
opametiti, urazumiti se, uzeti [uzmem] se u pamet; ~re trt vkit
nauiti koga pameti, osvestiti koga,
umudriti/umudravati, opametiti, urazumiti/urazumljivati
[-ljujem];
sszel felr dokuiti/dokuivati [-ujem]; nem rem fel sszel ne dokuujem; sszel felrhet doku(lj)iv;
(szl:) ksn jn meg az esze kasno se
opametiti, dokle pamet doe, dotle
blago proe; (kzm:) tbbet sszel,
mint ervel bolje je s pameu nego
sa snagom; um caruje, snaga klade
valja
szak [~ot] sever; ~fel prema severu;
~on na severu; ~ra na sever
szak-Amerika [-Ct] fldr Severna
Amerika
szakatlanti severoatiantski; ~ tmb
severoatiantski blok; szakatlanti
Szvetsg Severoatiantski Savez/Pakt
szak-zsia [~t] fldr Severna Azija
szaki severni; ~ fny severno/polarno
svetio
szaki-sark [~ot] fldr Severni pol
szaki-tenger [~t] Severno more
szakkelet [~et] severoistok
szakkeleti severoistoni
szaknyugat [~ot] severozapad
szbont: ez
szaknyugati severozapadni
to je da poludi ! ~

eszmecsere
szpsg lepotica da poludi (za
njom)
eszels [~et; ~en; ~ebb] benast,
benav, budalast, aknut, sulud,
suludan [-dna], suludast, enut; ~
ember suludnik, suludnjak, suluda h
eszelssg [~e, ~et] suludost eszemiszom fn [~ot] ast-mast eszencia
[~ja, ~t, ~kj esencija eszerint po
tome, prema tomu eszes [~et; ~en;
~ebb] pametan
[-tna], bistar [-tra]
eszeveszett [~et; ~en/~ill; ~ebb]
besomuan [-na], lud, obezumljen,
mahnit, pomaman [-mna]; ~en
izbezumljeno, mahnito eszik [evett,
egyk, enni] 1. jesti [jedem];
llandan ~ travinjati, neprestano
jesti; egyszer ~ napjban jednoniiti;
hsos/zsros telt ~ mrsiti; szeretnk
enni v ennk jede mi se; 2. (tv:)
ebbl ugyan nem eszel! tu se nee
omastiti v osmoi-ti! 3. a rozsda eszi
rati, zarati, porati, orati; napasti
[-adnem], pokriti [-ijem] rom, dobiti
[-ijem] ru; 4. (kzm:) nem azrt
lnk, hogy egynk, hanem azrt
esznk, hogy ljnk ne raamo se da
jedemo, nego jedemo sa ivimo
szjrs [~a, ~t] nain miljenja;
lass ~ spore pameti, sporoga
miljenja eszkim [~ja, ~t, ~k]
Eskim; <no)
Eskimka [rsz e -ki] eszkz [~e, ~t,
~k] 1. sredstvo; {szerszm) alat,
orue,
sprava;
termelsi
~'k
proizvodna sredstva sredstva za
proizvodnju; 2. tv sredstvo, orue;
hathats ~ efikasno sredstvo
eszkzl [~t, ~jn] izvriti/izvravati
s izvrivati [-ujem], ostvariti/ostvarivati [-rujem] szlel [~t, ~jen]
opaziti/opaati szlels [~e, ~t,
~ek] opaanje eszme [~je, ~t, ~k]
misao [-sli] n, ideja; &kgazdagsga
bogatstvo ideja eszmecsere [~je, ^it,
*ik] izmena misii; rit folytat vkivel
izmeniti/izmenjati misli s kim

eszmei
eszmei idejni, misaoni; ~ irnyt
ideolog
eszmeisg [~e, ~et] idejnost eszml
[~t, ~jen] doi [doem]/dolaziti k sebi
eszmlet [~e, ~et] svest; elveszti az
~t (iz)gubiti svest, onesvestiti se;
~re tr osvestiti/osveivati [-ujem]
se
eszmletlen [~l] besvetan [-sna],
onesveen eszmletlensg [~e,
~et] besvesnost;
<betegsg kvetkeztben) zanos
eszmny [~e, ~t, ~ek] ideal, uzor,
savrenstvo, najvii cilj eszmnyi
idealan [-Ina], savren, uzvien, divan
[-vna], sjajan [-jna] eszmnyt [~ett,
~sen, ~eni] ideali-sati [-iem],
idealizovati [-zujem], idealizirati
eszmnykp [~e, ~et, ~ek] uzor, ideal
eszmetrsts [~a, ~t, ~ok] povezivanje/asocijacija ideja v misli
eszpressz [~ja, ~t, ~k] espreso,
espreso-kafana/kavana
eszpresszgp [~e, ~et, ~ek] maina za
kuvanje (espreso-)kave
eszpresszkv [~ja. ~t] espreso-kafa/
kava szrevehetetlen [~l]
neprimetan
[-tna], neprimetljiv szrevehet
[~en] primetan [-tna],
primetljiv
szrevesz [-vett, -vegyen, -venni] primetiti/primeivati [-ujem], opaziti/opaati, uoiti/uoavati; nem
vesz szre prevideti [-dim] szrevtel
[~e, ~t, ~ek] primedba, zamera,
zamerka; ~/ tesz primetiti/ primeivati
[-ujem] szrevtlen [~l] neprimetan
[-tna],
neprimetljiv; neopaen szrevtlenl
neprimetno, neopaeno; ~ tvozik
neprimetno se udaljiti sszer
[~en] razuman [-mna], razborit,
uman [umna], racionalan [-Ina],
pametan [-tna] sszerst [~ett, ~sen,
~eni] racionali-zovati [-zujem],
racionalizirati; ~/ a termelst
pojednostavniti/pojednostavnjivati fnjujem] proizvodnju

255

ter

sszersts [~e, ~t, ~ek] racionalizacija sszerstsi: ~ javaslat predlog

za
racionalizovanje sszertlen [~l]
nerazuman [-mna],
nerazborit, neracionalan [-Ina] szt
I. mn estonski; II. fn [~et, ~ek]
Estonac [-nca]; <n> Estonka [rs:
e -ki] esztelen[~iil; ~ebb]nerazuman
[-mna],
lud, glup, besmislen, bezuman
esztelensg [~e, ~et, ~ek] ludost,
glupost, besmislenost, bezumnost,
bezumlje esztend' [~Je ~t, ~k]
godina; szk ~
nerodna godina eszterga [-cja, -it,
^.k] strug, tokarsk
stroj, toilo
eszterga- strugarski, tokarski
esztergaforgcs [~ol] mi'isz (fm)
strugotina; <fa> iverje estergaks
[~e, ~t, ~ek] msz strugarski/tokarski no eszterglyos
[~a, ~t, ~ok] struga,
strugar, tokar eszterglyosmhely
[~e, ~t, ~ek]
strugarnica eszterglyoz [~ott,
~zon] strugati
[-uem], tokariti, toiti esztergapad
[~ja, ~ot, ~ok] strugarski
astal, strunica; <famegmunklsra\
tokarska klupa, strug esztta [~ja,
At, rCk] estet, esteta h eszttikai
estetski, estetian [-na] eszttikus I.
mn estetiki; II. fn [~a,
~t, ~ok] estetiar, estetik
sztorszg [~ot] fldr Estonija
etzsfts [~e, ~t] etano grejanje
tel [~e, ~t, ~ek] hrana, jelo; ez nem
betegnek val ~ ovo nije hrana za
bolesnike telfelszolgl [~ja, ~t, ~k]
posluivalac [-vaoca] jela telhord [~je,
~t, ~k] <edny)
rukonoa telmaradk [~a, ~ot,
~ok] ostaci
tb jela
telszag [~a, ~ot, ~ok] miris j el a
ter [~e, ~t] eter, zrak, nebeski
prostor

etet

256

etet [~ett, etessen] hraniti, prepitati/

prepitavati; < llatot) krmiti
etets [~e, ~t] hranjenje
etethely [~e, ~et, ~ek] hranilite
etet'rcs [~a, ~ot, ~ok] mgazd
reetka za davanje deteline
etetvlyi [~Ja> ~t, ~k] valov
ti: ~ csiga jestivi pu
etikai etiki, etian f-na]
etikett [~je, ~et] 1. etiketa; 2. ker,
rg (rujegy, cmke) etiketa
etikus etiki
etimolgia [^ja, ~t] nyelv etimologija
etimolgiai nyelv etimoloki
etip mn etiopski
Etipia [At] fldr Etiopija
tkszlet [~e, ~et] stolni/jedai pribor, stolno posue
tkezde [rije, -it, *ik] restoran, menza
tkezs [~e, ~t, ~ek] jedenje
tkezjik [~ett, ~zk/~zen] hraniti se;
egyszer ~ik napjban jednouditi
tkezkocsi [~ja, ~t, ~k] kola za
ruavanje, vagon-restoran
tkeztets [~e, ~t] hranjenje
tlap [~ja, ~ot, ~ok] jelovnik
tlen-szomjan gladan i edan, bez
jela i pia
etnogrfia [~ja, ~t] etnografija
tolaj [~a, ~at, ~ak] jestivo/stolno
ulje, zejtin
trend [~je, ~et, ~ek] reim ishrane,
dijeta
ettl I. nvm od ovoga (v ove), od
toga (v te); ~ az embertl od toga
oveka; II. hat: ~ nem lettem okosabb
time v od toga nisam postao pametniji; ~ fogva a ) (idben) odsada;
b) (trben) otuda
etd [~Je. ~t, ~k] zene etida
tvgy [~a, ~at] tek, apetit; j ~at!
prijatno ! dobar tek/apetit I nincs
~am ne jede mi se tvgygerjeszt
mn ukusan [-sna], slastan [-sna], to
otvara apetit, tean [-na]
tvgytalan [~ul] bez apetita/teka
tvgytalansg [~a, ~ot] nejenost
eunuch [~Ja> ~t> ~ok] eunuh, ukopljenik, hadum, hadumac [-mca]

evanglium
Euratom Evropska agencia za atomsku
energiju, Evratom
Eurzsia [~t] fldr Evrazija
Eurpa [~t] fldr Evropa; ~n kvli
vanevropski
eurpai I. mn evropski; ~ biztonsgi
rendszer sistem evropske bezbednosti; Eurpai Gazdasgi Tancs
Evropski ekonomski savt; ~ jelentsg evropskog znaaja; Eurpai
Kzs Piac Evropsko zajedniko
trite; Eurpai Szabadkereskedelmi
Trsuls Evropsko udruenje za
slobodnu trgovinu; Eurpai Szn- s
Aclkzssg Evropska zajednica za
ugalj i elik; II. fn [~t, ~ok]
Evropejac [-jca], Evropljanin; (n)
Evropejka [rsz e -ki], Evropljanka
[rsz e -ki]
Eurpa-Tancs [~ot] Evropski savet
Eustach-krt orv Eustahijeva/sluna/
usna truba
v [~e, ~et, ~ek] godina; b terms ~
rodna godina; iskolai ~ kolska
godina; naptri ~ kalendarska godina;
szolglati ~ godina siube; szletsi ~
godina roenja; az egsz ~ folyamn
u toku ele godine; e g y ~ m l v a
z a g o d i n u d a n a ; ma egy ~e danas
je godina dana, pre godinu dana;
ebben az ~ben ove godine; egy
~ben szlettnk mi smo istog
godita; minden ~ben svake godine;
szz ~ben egyszer jednom u sto
godina; ~eken t godinama; egsz
~en t (tokom) ele godine; kt ~en
t dve godine; ~ekig godinama; egy
ll ~ig punu godinu dana; betltttem
a 40 ~et imam punih 40 godina;
~ekkel ezeltt pre vie godina vad
[~ja, ~ot, ~ok] doba godine,
godinje doba, sezona evanglikus
vall I. mn evangeliki; ~ templom
evangelika crkva; II. fn [~a, ~t,
~ok] evangelik; (n) evangelikinja
evangelista [^ja, ^t, Ak] vall jevanelista h, evanelista h evanglium
[~a, ~ot, ~ok] vall jevanelje,
evanelje

evgett
evgett u tu svrhu, radi toga
vel: ~nvny viegodinja biljka
venknt godinje
venknti svakodinji
vente svake godine; ~ egyszer jedanput godinje
evs [~e, ~t] jedenje; kedvtelen ~
mljeskanje; kedvet kaptam az ~hez
projelo mi se
ves: hny ~? koliko mu je godina?
hsz ~ njemu je dvadeset godina
evez [~ett, ~zen] veslati
evezs [~e, ~t] veslanje
evez [~je, ~t, ~k] veslo
evezcsaps [~a, ~t, ~ok] sp zaveslaj
evezlapt [~J a > ~ot, ~ok] veslo
evezs I. mn veslaki; ~ csnak
amac [-mca/unak [-nka] na vesla;
II./h[~e, ~t, ~k] vesla
evezsverseny [~e, ~t, ~ek] sp takmienje u veslanju, veslaka utakmica, veslako takmienje
eveztoll [~a, ~at, ~ak] ll vilo,
letno perje
evezvilla [~ja, *it, ^k] sp ralje tb, n
vezred [~e, ~et, ~ek] tisulee,
milenij(um) hiljadu/tisau godina
vfolyam [~a, ~ot, ~ok] (iskolai,
katonai, folyirat) godite
vfolyamtrs drug po goditu; ~ak
vagyunk mi smo istog godita
vfordul [~ja, ~t, ~k] godinjica,
god [tb -dovi]
vgyr [~je, ~t, ~k] (f) godinji
prsten/krug; godinje prstenje, godovi kod drvea
vi godinji; ~ beszmol godinji
izvetaj; ~ trleszts godinja otplata
vieki [~t, ~jen] praakati se,
vrckati se
evidens [~et; ~en; ~ebb] oevidan [dna], evidentan [-tna], jasan [sna]
vjradk [~a, ~ot, ~ok] godinja
renta
vjrat [~a, ~ot, ~ok] godite
vknyv [~e, ~et, ~ek] letopis, almanah, godinjak
evolci [~Ja> ~t, ~k] evolucija
vds [~e, ~t, ~ek] zadirkivanje
vd|ik [~tt, ~jn] vkivel zadirkil' Magyarszerbhorvt

257

exportcg

vati [-kujem], bockati koga; zadevati koga, zadevati se

eveszkz [~e, ~t, ~k] pribor/oprema za jelo; jedai/stolni pribor
evkanl [-nla, -nalat, -'nalak] kaika,
lica
vszak [~Ja > ~ot, ~ok] godinje doba
vszm [~a, ~ot, ~ok] (trtnelmi
adat) datum, godina
vszzad [~a, ~ot, ~ok] stolee, vek;
~okon t v ~okig vekovima
vszzados stoletni, vekovni
vtized [~e, ~et, ~ek] desetlee,
decenij(um); ~eken t v ~ekig decenijima
vtizedes desetletni
evvel ld ezzel
vzr: ~ nneply (iskolban) zavrna kolska sveanost
exhuml [~t, ~jon] ekshumirati, iskopati/iskapati le iz groba
exhumls [~a, ~t, ~ok] ekshumacija,
iskapanje lesa iz groba
exkavtor [~a, ~t, ~ok] ekskavator,
maina za iskopavanje, maina kopaica
exkirly [~a, ~t, ~ok] bivi/svrgnuti
kralj [-ljevi] ekskralj raskralj
exogmia [~J3, ~t] egzogamija,
eksogamija
expanzv ekspanzivan [-vna], rastegljiv; ~ politika ekspanzivna/prodorna/osvajaka politika
expedci [~J a > ~t> ~k] ekspedicija
exponl [~t, ~jon] 1. (kifejt, magyarz) eksponirati, eksponovati [-nujem]; 2. fnyk eksponirati, osvetljavati snimak; 3. ~ja magt vkirl
izloiti/izlagati [-aem] se za koga
export [~ja, ~ot, ~ok] izvoz, eks port
exportl [~t, ~jon] izvoziti, eksportovati [-tujem], eksportirati
exportl [~J a ~t, ~k] izvoznik,
eksporter
exportru [~Ja> ~t, ~k] izvozna roba,
roba za izvoz/eksport
exportcg [~e, ~et, ~ek] izvozno/eksportno preduzee, izvozna v eksportna firma, tvrtka

exportcikk

258

exportcikk [~e, ~et, ~ek] izvozni/

eksportni artikal, izvozna/eksportna
rtfba
exportr [~(j)e, ~t, ~k] izvoznik,
eksporter
expoz [~J a > ~t. ~k] ekspoze
expressz I. mn ekspresni, hitan [-tna],
brz, prean[-na]; H./n[~e, ~t, ~ek]
(vonat) ekspresni voz/vlak
expresszru [~J a ~t, ~k] ekspresna
roba
expresszlonlzmus [~a, ~t] ekspresionizam [-zrna]
expresszkldemny [~e, ~t, ~ek]
ekspresna/hitna poiljka
expresszlevl [-vele, -velet, -vlek]
ekspresno/hitno pismo
expresszvonat [~(j)a, ~ot, ~ok] ekspresni voz/vlak
extenzv: ~ gazdlkods ekstenzivno
gazdovanje
ez nvm ovaj, taj h, ova, ta n, ovo s;
~ az to je taj; ~ vi ovogodinji;
~ id szerint zasad(a); ki ez? (t)ko je
to? ~ ton ovim putem; ~/ nem
hiszem to ne verujem
ezalatt hat dotle, meutim
ezltal hat tim(e)
ezeltt pre; birt e kt vvel ~ pre dve
godine
ezen1 rg ld ez
ezen* na ovom (v ovoj), na tom (v
toj); ~ az asztalon na ovom stolu;
~ az ron po toj ceni; ~ s ~ a napon
toga i toga dana; ~ mr tl vagyok
a) <mr elvgeztem) to sam ve
proao; b) (nehzsget tvszeftem)
to sam ve prebrodio; c) (mr megvigasztaldtam) to sam ve preboleo; ~ azt rtjk. . . pod tim se razumeva. . .
ezenfell hat povrh tog(a), odozgo
ezenkvl hat sem ovog v tog
ezentl hat odsad(a), unapredak
ezer [ezret] hiljada, tisua
ezerannyi hiljadu/tisuu puta toli ko
Ezeregyjszaka Hiljadu/Tisuu i jedna no
ezerves hiljadugodinji, tisugodinji,
tisuletnji

ezstszn

ezerfle [~t, ~k] od hiljadu vrsti,

mnogovrstan [-sna]
ezerjf [-fvet] kiica
ezermester [~e, ~t, ~ek] majstor
za sve, stovrag, svastoznanac [-nca];
gny svatar
ezerszer huljadu/tisuu puta
ezrt I. nvm zbog toga (v te), za taj/toga (v tu v to), za ovaj/ovoga (v ovu
v ovo); ~ a lnyrt za tu devojku;
~ az rrt za v po tu cenu; ~ nem
adok semmit za ovo ne dajem nita;
II. hat zato, zbog toga; radi toga;
ppen ~ megyek el zato v zbog toga i
odlazim
ezred [~e, ~et, ~ek] jat puk
ezred- kat pukovski
ezredbiztos [~a, ~t, ~ok] kat, pol
politiki komesar puka
ezredes [~e, ~t, ~ek] kat pukovnik
ezredik hiljaditi, tisui
ezredrsz [~e, ~t] hiljaditi deo,
tisuin(k)a
ezredszer po hiljaditi put
ezrelk [~e, ~et] promil
ezrvel na hiljade, na tisue, hiljadama,
tisuama
ezutn hat 1. zatim; 2. <a jvben)
ubudue
ezttal hat ovaj put, ovoga puta
ezst [~Je ~t] 1. srebo; ~tel bevon
posrebriti/posrebravati; 2. (-jelzknt) srebrn; ~ eveszkz stolno
srebro, srebrni stolni/jedai pribor
ezstbnya [~ja, ~t, ~k] rudnik srebra
ezstfeny [~je, ~t, ~k] nv srebrna
jela
ezstlakodalom [-Ima, -Imat] srebrna
svadba, srebrni pir
ezstmves [~e, ~t, ~ek] srebrar,
kujundija h srebra
ezstnem [~je ~t, ~k] srebrnarija
ezsts [~et; ~en; ~ebb] srebrast,
posrebren
ezstz [^tt, ~zn] srebriti
ezstztt posrebren
ezstpapr [~ja, ~t, ~ok] srebrna
hartija
ezstrka [*ija, rit, >ik] ll srebrna
lisica
ezstszn srebrn, srebrne boje

ezsttrca

259

ezsttrca [~ja, ~t, ^k] srebrna

kutija/doza/tabakera ezstvasrnap
[~\a, ~ot] Materice tb ezzel I. nvm
<mint eszkzhat.) ovim,
ovom; (mint trshat.) s ovim

ezzel

(v ovom), s tim (v tom); ~ a tollal rtam

pisao sam ovim perom; ~ az emberrel
voltam bio sam s ovim ovekom; II. hat
~ nem megynk semmire time neemo
postii nita